Other Translations: Deutsch , English , ру́сский язы́к
From:
Dīgha Nikāya 1 Zbirka dugih govora 1
Brahmajālasutta Najobuhvatnija mreža gledišta
1. Paribbājakakathā 1. Razgovor o isposnicima
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā antarā ca rājagahaṁ antarā ca nāḷandaṁ addhānamaggappaṭipanno hoti mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ pañcamattehi bhikkhusatehi. Jednom je Blaženi išao putem između Rāđagahe i Nālande, praćen velikom grupom monaha.
Suppiyopi kho paribbājako antarā ca rājagahaṁ antarā ca nāḷandaṁ addhānamaggappaṭipanno hoti saddhiṁ antevāsinā brahmadattena māṇavena. A isposnik Suppiya je išao istim putem, zajedno sa svojim štićenikom, brahmanskim učenikom Brahmadattom.
Tatra sudaṁ suppiyo paribbājako anekapariyāyena buddhassa avaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa avaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa avaṇṇaṁ bhāsati; I pri tome je Suppiya kritikovao Budu, učenje i monašku zajednicu na različite načine,
suppiyassa pana paribbājakassa antevāsī brahmadatto māṇavo anekapariyāyena buddhassa vaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa vaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa vaṇṇaṁ bhāsati. dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine.
Itiha te ubho ācariyantevāsī aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā bhagavantaṁ piṭṭhito piṭṭhito anubandhā honti bhikkhusaṅghañca. Tako su učitelj i učenik išli za Budom i monaškom zajednicom direktno protivrečeći jedan drugom.
Atha kho bhagavā ambalaṭṭhikāyaṁ rājāgārake ekarattivāsaṁ upagacchi saddhiṁ bhikkhusaṅghena. A Buda se zaustavi da prenoći u kraljevskom odmorištu u Ambalaṭṭhiki, zajedno sa monasima koji su ga pratili.
Suppiyopi kho paribbājako ambalaṭṭhikāyaṁ rājāgārake ekarattivāsaṁ upagacchi antevāsinā brahmadattena māṇavena. Suppiya i Brahmadatta uđoše u isto to odmorište u Ambalaṭṭhiki kako bi prenoćili.
Tatrapi sudaṁ suppiyo paribbājako anekapariyāyena buddhassa avaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa avaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa avaṇṇaṁ bhāsati; I tu je Suppiya kritikovao Budu, učenje i monašku zajednicu na različite načine,
suppiyassa pana paribbājakassa antevāsī brahmadatto māṇavo anekapariyāyena buddhassa vaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa vaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa vaṇṇaṁ bhāsati. dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine.
Itiha te ubho ācariyantevāsī aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā viharanti. Tako su učitelj i učenik nastavili da direktno protivreče jedan drugom.
Atha kho sambahulānaṁ bhikkhūnaṁ rattiyā paccūsasamayaṁ paccuṭṭhitānaṁ maṇḍalamāḷe sannisinnānaṁ sannipatitānaṁ ayaṁ saṅkhiyadhammo udapādi: Onda u cik zore nekoliko monaha ustade i okupiše se u kružnom paviljonu. Dok su tako sedeli, među njima se zapodenu ovakav razgovor:
“acchariyaṁ, āvuso, abbhutaṁ, āvuso, yāvañcidaṁ tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sattānaṁ nānādhimuttikatā suppaṭividitā. „Zadivljujuće je, prijatelju, čudesno je to, kako je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, tako temeljno razumeo različita uverenja među bićima.
Ayañhi suppiyo paribbājako anekapariyāyena buddhassa avaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa avaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa avaṇṇaṁ bhāsati; Jer ovaj Suppiya je kritikovao Budu, učenje i saṅghu na različite načine,
suppiyassa pana paribbājakassa antevāsī brahmadatto māṇavo anekapariyāyena buddhassa vaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa vaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa vaṇṇaṁ bhāsati. dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine.
Itihame ubho ācariyantevāsī aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā bhagavantaṁ piṭṭhito piṭṭhito anubandhā honti bhikkhusaṅghañcā”ti. Tako su učitelj i učenik išli za Budom i monaškom zajednicom direktno protivrečeći jedan drugom.”
Atha kho bhagavā tesaṁ bhikkhūnaṁ imaṁ saṅkhiyadhammaṁ viditvā yena maṇḍalamāḷo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi. Nisajja kho bhagavā bhikkhū āmantesi: Onda Blaženi, shvativši tok njihovog razgovora, uđe u kružni paviljon, sede na pripremljeno mesto i obrati se monasima:
“kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā sannipatitā, kā ca pana vo antarākathā vippakatā”ti? „Monasi, o čemu ste razgovarali pre nego što sam došao? Šta je bio predmet vašeg razgovora?”
Evaṁ vutte, te bhikkhū bhagavantaṁ etadavocuṁ: A monasi odgovoriše:
“idha, bhante, amhākaṁ rattiyā paccūsasamayaṁ paccuṭṭhitānaṁ maṇḍalamāḷe sannisinnānaṁ sannipatitānaṁ ayaṁ saṅkhiyadhammo udapādi: „Poštovani gospodine, kad smo ustali u cik zore, okupismo se u ovom paviljonu. Dok smo tako sedeli, među nama se zapodenu ovakav razgovor:
‘acchariyaṁ, āvuso, abbhutaṁ, āvuso, yāvañcidaṁ tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sattānaṁ nānādhimuttikatā suppaṭividitā. ’Zadivljujuće je, prijatelju, čudesno je to, kako je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, tako temeljno razumeo različita uverenja među bićima.
Ayañhi suppiyo paribbājako anekapariyāyena buddhassa avaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa avaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa avaṇṇaṁ bhāsati; Jer ovaj Suppiya je kritikovao Budu, učenje i saṅghu na različite načine,
suppiyassa pana paribbājakassa antevāsī brahmadatto māṇavo anekapariyāyena buddhassa vaṇṇaṁ bhāsati, dhammassa vaṇṇaṁ bhāsati, saṅghassa vaṇṇaṁ bhāsati. dok ih je njegov štićenik Brahmadatta hvalio na različite načine.
Itihame ubho ācariyantevāsī aññamaññassa ujuvipaccanīkavādā bhagavantaṁ piṭṭhito piṭṭhito anubandhā honti bhikkhusaṅghañcā’ti. Tako su učitelj i učenik išli za Budom i monaškom zajednicom direktno protivrečeći jedan drugom.’
Ayaṁ kho no, bhante, antarākathā vippakatā, atha bhagavā anuppatto”ti. O tome smo razgovarali, poštovani gospodine, pre nego što je Blaženi došao.”
“Mamaṁ vā, bhikkhave, pare avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, dhammassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, saṅghassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, tatra tumhehi na āghāto na appaccayo na cetaso anabhiraddhi karaṇīyā. „Monasi, ako drugi kritikuju mene, učenje ili saṅghu, ne dopustite da ogorčenje, nezadovoljstvo i neprijateljstvo prema njima osvoje vaše srce.
Mamaṁ vā, bhikkhave, pare avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, dhammassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, saṅghassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, tatra ce tumhe assatha kupitā vā anattamanā vā, tumhaṁ yevassa tena antarāyo. Jer ako u takvoj situaciji postanete besni ili uznemireni, samo ćete sebi stvoriti prepreku.
Mamaṁ vā, bhikkhave, pare avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, dhammassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, saṅghassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, tatra ce tumhe assatha kupitā vā anattamanā vā, api nu tumhe paresaṁ subhāsitaṁ dubbhāsitaṁ ājāneyyāthā”ti? Ako postanete besni ili uznemireni kada drugi kritikuju mene, učenje ili saṅghu, hoćete li biti u stanju da procenite jesu li njihove reči tačne ili pogrešne?”
“No hetaṁ, bhante”. „Svakako da nećemo, poštovani gospodine.”
“Mamaṁ vā, bhikkhave, pare avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, dhammassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, saṅghassa vā avaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, tatra tumhehi abhūtaṁ abhūtato nibbeṭhetabbaṁ: „Monasi, ako drugi kritikuju mene, učenje ili saṅghu, treba da otkrijete šta je u tome pogrešno i ukažete na to kao na pogrešno, ovim rečima:
‘itipetaṁ abhūtaṁ, itipetaṁ atacchaṁ, natthi cetaṁ amhesu, na ca panetaṁ amhesu saṁvijjatī’ti. ‘Zbog toga i toga ovo je pogrešno, ovo je neistinito, nema takve stvari kod nas, to se ne može naći među nama.’
Mamaṁ vā, bhikkhave, pare vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, dhammassa vā vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, saṅghassa vā vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, tatra tumhehi na ānando na somanassaṁ na cetaso uppilāvitattaṁ karaṇīyaṁ. Ako, pak, drugi hvale mene, učenje ili saṅghu, ne dopustite da ushićenje, radost i likovanje osvoje vaše srce.
Mamaṁ vā, bhikkhave, pare vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, dhammassa vā vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, saṅghassa vā vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, tatra ce tumhe assatha ānandino sumanā uppilāvitā tumhaṁ yevassa tena antarāyo. Jer ako u takvoj situaciji postanete ushićeni, radosni i likujete, samo ćete sebi stvoriti prepreku.
Mamaṁ vā, bhikkhave, pare vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, dhammassa vā vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, saṅghassa vā vaṇṇaṁ bhāseyyuṁ, tatra tumhehi bhūtaṁ bhūtato paṭijānitabbaṁ: Ako drugi hvale mene, učenje ili saṅghu, treba da ono što je činjenica označite kao činjenicu, ovim rečima:
‘itipetaṁ bhūtaṁ, itipetaṁ tacchaṁ, atthi cetaṁ amhesu, saṁvijjati ca panetaṁ amhesū’ti. ‘Zbog toga i toga ovo je činjenica, ovo je istinito, ima takve stvari kod nas, to se može naći među nama’.”
2. Sīla 2. Vrlina
2.1. Cūḷasīla 2.1. Kratki odeljak o vrlini
Appamattakaṁ kho panetaṁ, bhikkhave, oramattakaṁ sīlamattakaṁ, yena puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Kada neuk čovek hvali Tathāgatu, on govori samo o sitnim, beznačajnim detaljima obične vrline.
Katamañca taṁ, bhikkhave, appamattakaṁ oramattakaṁ sīlamattakaṁ, yena puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya? A koji su to sitni, beznačajni detalji obične vrline o kojima neuk čovek govori?
‘Pāṇātipātaṁ pahāya pāṇātipātā paṭivirato samaṇo gotamo nihitadaṇḍo, nihitasattho, lajjī, dayāpanno, sabbapāṇabhūtahitānukampī viharatī’ti—’Odustavši od ubijanja živih bića, napustivši ubijanje živih bića, asketa Gotama je odložio štap i oružje, živi pun obzira i blag, ispunjen saosećanjem prema svim bićima.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Adinnādānaṁ pahāya adinnādānā paṭivirato samaṇo gotamo dinnādāyī dinnapāṭikaṅkhī, athenena sucibhūtena attanā viharatī’ti—’Odustavši od uzimanja onoga što mu nije dato, asketa Gotama je napustio uzimanje onoga što mu nije dato, prihvata i očekuje samo ono što je dato, živi on u poštenju i iskrenosti srca.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Abrahmacariyaṁ pahāya brahmacārī samaṇo gotamo ārācārī virato methunā gāmadhammā’ti—’Napustivši necelibat, asketa Gotama se pridržava celibata, živi podalje od žena, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Musāvādaṁ pahāya musāvādā paṭivirato samaṇo gotamo saccavādī saccasandho theto paccayiko avisaṁvādako lokassā’ti—’Napustivši laganje, asketa Gotama ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Pisuṇaṁ vācaṁ pahāya pisuṇāya vācāya paṭivirato samaṇo gotamo, ito sutvā na amutra akkhātā imesaṁ bhedāya, amutra vā sutvā na imesaṁ akkhātā amūsaṁ bhedāya. Iti bhinnānaṁ vā sandhātā, sahitānaṁ vā anuppadātā samaggārāmo samaggarato samagganandī samaggakaraṇiṁ vācaṁ bhāsitā’ti—’Napustivši ogovaranje, asketa Gotama ne ogovara, ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Pharusaṁ vācaṁ pahāya pharusāya vācāya paṭivirato samaṇo gotamo, yā sā vācā nelā kaṇṇasukhā pemanīyā hadayaṅgamā porī bahujanakantā bahujanamanāpā tathārūpiṁ vācaṁ bhāsitā’ti—’Napustivši grube reči, asketa Gotama ne izgovara grube reči, govori samo reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Samphappalāpaṁ pahāya samphappalāpā paṭivirato samaṇo gotamo kālavādī bhūtavādī atthavādī dhammavādī vinayavādī, nidhānavatiṁ vācaṁ bhāsitā kālena sāpadesaṁ pariyantavatiṁ atthasaṁhitan’ti—’Napustivši naklapanje, asketa Gotama ne ogovara, govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne čuvanja, razložne, umerene i korisne.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Bījagāmabhūtagāmasamārambhā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—’Asketa Gotama je odustao od uništavanja semenki i biljaka.
iti vā hi, bhikkhave …pe…. Tako, monasi…
‘Ekabhattiko samaṇo gotamo rattūparato virato vikālabhojanā …. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena.
Naccagītavāditavisūkadassanā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava.
Mālāgandhavilepanadhāraṇamaṇḍanavibhūsanaṭṭhānā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima.
Uccāsayanamahāsayanā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva.
Jātarūparajatapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od primanja zlata i srebra,
Āmakadhaññapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. sirovog zrna i
Āmakamaṁsapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. sirovog mesa,
Itthikumārikapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. primanja žena i devojaka,
Dāsidāsapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. robova i ropkinja,
Ajeḷakapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. koza i ovaca,
Kukkuṭasūkarapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. živine i svinja,
Hatthigavassavaḷavapaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. primanja slonova, stoke, konja i kobila.
Khettavatthupaṭiggahaṇā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od prihvatanja njiva i livada.
Dūteyyapahiṇagamanānuyogā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka.
Kayavikkayā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od kupovanja i prodavanja,
Tulākūṭakaṁsakūṭamānakūṭā paṭivirato samaṇo gotamo …. od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera.
Ukkoṭanavañcananikatisāciyogā paṭivirato samaṇo gotamo …. Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva.
Chedanavadhabandhanaviparāmosaālopasahasākārā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i drugog nasilja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
Cūḷasīlaṁ niṭṭhitaṁ.
2.2. Majjhimasīla Srednji odeljak o vrlini
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ bījagāmabhūtagāmasamārambhaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koje im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke.
seyyathidaṁ—mūlabījaṁ khandhabījaṁ phaḷubījaṁ aggabījaṁ bījabījameva pañcamaṁ; Tu spadaju biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom ili okcem, a pete su one nastale iz redovnog semena.
iti evarūpā bījagāmabhūtagāmasamārambhā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama je odustao od takvog uništavanja semenki i biljaka.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ sannidhikāraparibhogaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka.
seyyathidaṁ—annasannidhiṁ pānasannidhiṁ vatthasannidhiṁ yānasannidhiṁ sayanasannidhiṁ gandhasannidhiṁ āmisasannidhiṁ Tu spadaju takve stvari kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari.
iti vā iti evarūpā sannidhikāraparibhogā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od gomilanja takvih stvari.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ visūkadassanaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima,
seyyathidaṁ—naccaṁ gītaṁ vāditaṁ pekkhaṁ akkhānaṁ pāṇissaraṁ vetāḷaṁ kumbhathūṇaṁ sobhanakaṁ caṇḍālaṁ vaṁsaṁ dhovanaṁ hatthiyuddhaṁ assayuddhaṁ mahiṁsayuddhaṁ usabhayuddhaṁ ajayuddhaṁ meṇḍayuddhaṁ kukkuṭayuddhaṁ vaṭṭakayuddhaṁ daṇḍayuddhaṁ muṭṭhiyuddhaṁ nibbuddhaṁ uyyodhikaṁ balaggaṁ senābyūhaṁ anīkadassanaṁ kao što su: predstave u kojima se pleše, peva ili sviraju instrumenti, pozorišne predstave, pričanje legendi, muzika stvorena pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima, umetničke izložbe, akrobatske predstave, borbe slonova, konja, goveda, bikova, jarčeva, ovnova, petlova i prepelica, borbe štapovima, pesnicama i rvanje, vojne parade, vojne vežbe i vojne smotre.
iti vā iti evarūpā visūkadassanā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od prisustvovanja ovakvim neprikladnim događajima.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ jūtappamādaṭṭhānānuyogaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek učestvuju u ovakvim igrama, koje su osnova za nepažnju,
seyyathidaṁ—aṭṭhapadaṁ dasapadaṁ ākāsaṁ parihārapathaṁ santikaṁ khalikaṁ ghaṭikaṁ salākahatthaṁ akkhaṁ paṅgacīraṁ vaṅkakaṁ mokkhacikaṁ ciṅgulikaṁ pattāḷhakaṁ rathakaṁ dhanukaṁ akkharikaṁ manesikaṁ yathāvajjaṁ kao što su: šah na tabli sa osam redova, šah na tabli sa deset redova, šah naslepo, školice, mikado, bacanje kocke, klis, bojenje šakom, klikeranje, sviranje kroz savijeni list, mali plugovi, kolut napred i nazad, male vetrenjače, male stvari, mala vozila, mali luk i strela, pogađanje slova ispisanih u vazduhu ili po leđima, pogađanje tuđih misli, imitiranje.
iti vā iti evarūpā jūtappamādaṭṭhānānuyogā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od učestvovanja u takvim igrama.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ uccāsayanamahāsayanaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i stolicama,
seyyathidaṁ—āsandiṁ pallaṅkaṁ gonakaṁ cittakaṁ paṭikaṁ paṭalikaṁ tūlikaṁ vikatikaṁ uddalomiṁ ekantalomiṁ kaṭṭissaṁ koseyyaṁ kuttakaṁ hatthattharaṁ assattharaṁ rathattharaṁ ajinappaveṇiṁ kadalimigapavarapaccattharaṇaṁ sauttaracchadaṁ ubhatolohitakūpadhānaṁ kao što su: prostrane ležaljke, tronovi sa izrezbarenim figurama životinja, prekrivači sa dugim resama, prekrivači u različitim bojama, beli vuneni prekrivači, vuneni prekrivači sa izvezenim cvetovima, jorgani, vuneni prekrivači sa izvezenim životinjama, vuneni prekrivači čupavi sa jedne ili sa obe strane, krevetski čaršavi ukrašeni draguljima, svileni prekrivači, veliki tepisi, prostirke za slonove, konje ili kočije, prostirke od kože antilope, prostirke od meke kože jelena, kreveti sa baldahinom, ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge.
iti vā iti evarūpā uccāsayanamahāsayanā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od korišćenja visokih i luksuznih ležajeva i stolica.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ maṇḍanavibhūsanaṭṭhānānuyogaṁ anuyuttā viharanti, seyyathidaṁ—’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje, kao što su
ucchādanaṁ parimaddanaṁ nhāpanaṁ sambāhanaṁ ādāsaṁ añjanaṁ mālāgandhavilepanaṁ mukhacuṇṇaṁ mukhalepanaṁ hatthabandhaṁ sikhābandhaṁ daṇḍaṁ nāḷikaṁ asiṁ chattaṁ citrupāhanaṁ uṇhīsaṁ maṇiṁ vālabījaniṁ odātāni vatthāni dīghadasāni utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, talk, maskara, narukvice, poveze za glavu, ukrašene štapove za hodanje, izrezbarene čuture, rapire, suncobrane, izvezene sandale, turbane, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama.
iti vā iti evarūpā maṇḍanavibhūsanaṭṭhānānuyogā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog ulepšavanja i ukrašavanja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ tiracchānakathaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama,
seyyathidaṁ—rājakathaṁ corakathaṁ mahāmattakathaṁ senākathaṁ bhayakathaṁ yuddhakathaṁ annakathaṁ pānakathaṁ vatthakathaṁ sayanakathaṁ mālākathaṁ gandhakathaṁ ñātikathaṁ yānakathaṁ gāmakathaṁ nigamakathaṁ nagarakathaṁ janapadakathaṁ itthikathaṁ sūrakathaṁ visikhākathaṁ kumbhaṭṭhānakathaṁ pubbapetakathaṁ nānattakathaṁ lokakkhāyikaṁ samuddakkhāyikaṁ itibhavābhavakathaṁ kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku.
iti vā iti evarūpāya tiracchānakathāya paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog naklapanja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ viggāhikakathaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:
seyyathidaṁ—na tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāsi, ahaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāmi, kiṁ tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānissasi, micchā paṭipanno tvamasi, ahamasmi sammā paṭipanno, sahitaṁ me, asahitaṁ te, purevacanīyaṁ pacchā avaca, pacchāvacanīyaṁ pure avaca, adhiciṇṇaṁ te viparāvattaṁ, āropito te vādo, niggahito tvamasi, cara vādappamokkhāya, nibbeṭhehi vā sace pahosīti „Ti ne razumeš ovu Dhammu i praksu. Ja razumem ovu Dhammu i praksu. Kako uopšte možeš razumeti ovu Dhammu i praksu? Tvoj put je pogrešan. Moj put je ispravan. Ja sam dosledan. Ti si nedosledan. Ono što treba reći na početku, ti kažeš na kraju. Ono što treba reći na kraju, ti kažeš na početku. Ono što si tako pažljiv izmozgao potpuno je izokretanje. Tvoja tvrdnja je razotkrivena. Izgubio si raspravu. Idi i nauči nešto bolje ili se priberi ako si u stanju!”
iti vā iti evarūpāya viggāhikakathāya paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog raspravljanja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ dūteyyapahiṇagamanānuyogaṁ anuyuttā viharanti, ’Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanje zadataka dobijenih od drugih;
seyyathidaṁ—raññaṁ, rājamahāmattānaṁ, khattiyānaṁ, brāhmaṇānaṁ, gahapatikānaṁ, kumārānaṁ “idha gaccha, amutrāgaccha, idaṁ hara, amutra idaṁ āharā”ti i to čine za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): „Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi ono odande“.
iti vā iti evarūpā dūteyyapahiṇagamanānuyogā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog prenošenje poruka i obavljanja zadataka za druge.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te kuhakā ca honti, lapakā ca nemittikā ca nippesikā ca, lābhena lābhaṁ nijigīsitāro ca ’Ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u prevare, laskanje (radi dobiti), nagoveštavanje (šta im darivati), omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed.
iti evarūpā kuhanalapanā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvih prevara i laskanja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
Majjhimasīlaṁ niṭṭhitaṁ.
2.3. Mahāsīla 2.3. Dugi odeljak o vrlini
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem
seyyathidaṁ—aṅgaṁ nimittaṁ uppātaṁ supinaṁ lakkhaṇaṁ mūsikacchinnaṁ aggihomaṁ dabbihomaṁ thusahomaṁ kaṇahomaṁ taṇḍulahomaṁ sappihomaṁ telahomaṁ mukhahomaṁ lohitahomaṁ aṅgavijjā vatthuvijjā khattavijjā sivavijjā bhūtavijjā bhūrivijjā ahivijjā visavijjā vicchikavijjā mūsikavijjā sakuṇavijjā vāyasavijjā pakkajjhānaṁ saraparittāṇaṁ migacakkaṁ kao što su: proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.; proricanje na osnovu znamenja i znakova; proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava; tumačenje značajnih snova; proricanje sreće na osnovu belega na telu; proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi; prinošenje žrtvi paljenica; prinošenje žrtvi posipanjem vatre; prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja; prinošenje žrtve uz recitovanje; prinošenje krvnih žrtava; proricanje na osnovu vrhova prstiju; određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne; predviđanja za državne činovnike; poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju; poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi; poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje; poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija); poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova); poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova); poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana); proricanje koliko će godina neko živeti; poznavanje bajalica koje štite od strela; recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja.
iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem
seyyathidaṁ—maṇilakkhaṇaṁ vatthalakkhaṇaṁ daṇḍalakkhaṇaṁ satthalakkhaṇaṁ asilakkhaṇaṁ usulakkhaṇaṁ dhanulakkhaṇaṁ āvudhalakkhaṇaṁ itthilakkhaṇaṁ purisalakkhaṇaṁ kumāralakkhaṇaṁ kumārilakkhaṇaṁ dāsalakkhaṇaṁ dāsilakkhaṇaṁ hatthilakkhaṇaṁ assalakkhaṇaṁ mahiṁsalakkhaṇaṁ usabhalakkhaṇaṁ golakkhaṇaṁ ajalakkhaṇaṁ meṇḍalakkhaṇaṁ kukkuṭalakkhaṇaṁ vaṭṭakalakkhaṇaṁ godhālakkhaṇaṁ kaṇṇikālakkhaṇaṁ kacchapalakkhaṇaṁ migalakkhaṇaṁ kao što su: proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.; proricanje na osnovu znamenja i znakova; proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava; tumačenje značajnih snova; proricanje sreće na osnovu belega na telu; proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi; prinošenje žrtvi paljenica; prinošenje žrtvi posipanjem vatre; prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja; prinošenje žrtve uz recitovanje; prinošenje krvnih žrtava; proricanje na osnovu vrhova prstiju; određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne; predviđanja za državne činovnike; poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju; poznavanje vradžbina za lečenje oni koje su zaposeli duhovi; poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje; poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija); poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova); poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova); poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana); proricanje koliko će godina neko živeti; poznavanje bajalica koje štite od strela; recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja.
iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem
seyyathidaṁ—raññaṁ niyyānaṁ bhavissati, raññaṁ aniyyānaṁ bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ upayānaṁ bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ apayānaṁ bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ upayānaṁ bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ apayānaṁ bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ jayo bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ parājayo bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ jayo bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ parājayo bhavissati, iti imassa jayo bhavissati, imassa parājayo bhavissati kao što su predviđanja kada će: kralj i njegova vojska napredovati; kralj i njegova vojska se povlačiti; naš kralj napasti i neprijateljski kralj se povući; neprijateljski kralj napasti i naš kralj se povući; naš kralj trijumfovati, a neprijateljski kralj biti poražen; neprijateljski kralj trijumfovati, a naš kralj biti poražen; kada će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga.
iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem
seyyathidaṁ—candaggāho bhavissati, sūriyaggāho bhavissati, nakkhattaggāho bhavissati, candimasūriyānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, candimasūriyānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, nakkhattānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, nakkhattānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, ukkāpāto bhavissati, disāḍāho bhavissati, bhūmicālo bhavissati, devadudrabhi bhavissati, candimasūriyanakkhattānaṁ uggamanaṁ ogamanaṁ saṅkilesaṁ vodānaṁ bhavissati, evaṁvipāko candaggāho bhavissati, evaṁvipāko sūriyaggāho bhavissati, evaṁvipāko nakkhattaggāho bhavissati, evaṁvipākaṁ candimasūriyānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipākaṁ candimasūriyānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipākaṁ nakkhattānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipākaṁ nakkhattānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipāko ukkāpāto bhavissati, evaṁvipāko disāḍāho bhavissati, evaṁvipāko bhūmicālo bhavissati, evaṁvipāko devadudrabhi bhavissati, evaṁvipākaṁ candimasūriyanakkhattānaṁ uggamanaṁ ogamanaṁ saṅkilesaṁ vodānaṁ bhavissati kao što su predviđanja: biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa; sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom; sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom; biće meteorska kiša; biće vatre na nebu; biće zemljotres; biće gromova; biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda; takav će biti rezultat svih ovih pojava.
iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem
seyyathidaṁ—suvuṭṭhikā bhavissati, dubbuṭṭhikā bhavissati, subhikkhaṁ bhavissati, dubbhikkhaṁ bhavissati, khemaṁ bhavissati, bhayaṁ bhavissati, rogo bhavissati, ārogyaṁ bhavissati, muddā, gaṇanā, saṅkhānaṁ, kāveyyaṁ, lokāyataṁ kao što su predviđanja: biće obilna kiša; biće suša; biće dobra žetva; biće glad; biće sve sigurno; biće opasnosti; biće bolesti; biće zdravlja; ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu.
iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem
seyyathidaṁ—āvāhanaṁ vivāhanaṁ saṁvaraṇaṁ vivaraṇaṁ saṅkiraṇaṁ vikiraṇaṁ subhagakaraṇaṁ dubbhagakaraṇaṁ viruddhagabbhakaraṇaṁ jivhānibandhanaṁ hanusaṁhananaṁ hatthābhijappanaṁ hanujappanaṁ kaṇṇajappanaṁ ādāsapañhaṁ kumārikapañhaṁ devapañhaṁ ādiccupaṭṭhānaṁ mahatupaṭṭhānaṁ abbhujjalanaṁ sirivhāyanaṁ kao što su: određivanje povoljnog datuma za venčanja; određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod; određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca; recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću; recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća; recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv; davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva; obožavanje sunca; obožavanje Mahābrahme; bljuvanje vatre iz usta; zazivanje boginje sreće.
iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
‘Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti, ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem
seyyathidaṁ—santikammaṁ paṇidhikammaṁ bhūtakammaṁ bhūrikammaṁ vassakammaṁ vossakammaṁ vatthukammaṁ vatthuparikammaṁ ācamanaṁ nhāpanaṁ juhanaṁ vamanaṁ virecanaṁ uddhaṁvirecanaṁ adhovirecanaṁ sīsavirecanaṁ kaṇṇatelaṁ nettatappanaṁ natthukammaṁ añjanaṁ paccañjanaṁ sālākiyaṁ sallakattiyaṁ dārakatikicchā mūlabhesajjānaṁ anuppadānaṁ osadhīnaṁ paṭimokkho kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge; ispunjavanje takvih obećanja; rituali vezani za demone; recitovanje bajalica za zaštitu kuće; izazivanje potencije i sterilnosti; pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću; rituali koji uključuju ispiranje usta i kupanje; prinošenje žrtava sa vatrom; prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma; prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema; operisanje očiju i ušiju; opšte operacije na telu; pedijatrija; primena lekovitih korena; povezi sa melemima od lekovitih biljaka.
iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato samaṇo gotamo’ti—Asketa Gotama odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’
iti vā hi, bhikkhave, puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Tako, monasi, govori neuk čovek kada hvali Tathāgatu.
Idaṁ kho, bhikkhave, appamattakaṁ oramattakaṁ sīlamattakaṁ, yena puthujjano tathāgatassa vaṇṇaṁ vadamāno vadeyya. Kada neuk čovek hvali Tathāgatu, on govori samo o ovim sitnim, beznačajnim detaljima obične vrline.
Mahāsīlaṁ niṭṭhitaṁ.
3. Diṭṭhi Gledišta
3.1. Pubbantakappika Teorije o prošlosti
Atthi, bhikkhave, aññeva dhammā gambhīrā duddasā duranubodhā santā paṇītā atakkāvacarā nipuṇā paṇḍitavedanīyā, ye tathāgato sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti, yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Postoje drugi principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, umirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
Katame ca te, bhikkhave, dhammā gambhīrā duddasā duranubodhā santā paṇītā atakkāvacarā nipuṇā paṇḍitavedanīyā, ye tathāgato sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti, yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ? A koji su to principi?
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā pubbantānudiṭṭhino, pubbantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti aṭṭhārasahi vatthūhi. Postoje askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i na osnovu osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha pubbantakappikā pubbantānudiṭṭhino pubbantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti aṭṭhārasahi vatthūhi? A kojih je to osamnaest uporišta uz pomoć kojih ti poštovani askete i brahmani grade svoje hipoteze?
3.1.1. Sassatavāda 3.1.1. Eternalizam
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā sassatavādā, sassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi. Monasi, ima asketa i brahmana koji su eternalisti, tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni, i to na osnovu četiri uporišta.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte (…) anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. U prvom slučaju, monasi, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, (pročišćenom, jasnom, bez nečistoća, lišenom manjkavosti), seća mnogih svojih prošlih života:
Seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo tissopi jātiyo catassopi jātiyo pañcapi jātiyo dasapi jātiyo vīsampi jātiyo tiṁsampi jātiyo cattālīsampi jātiyo paññāsampi jātiyo jātisatampi jātisahassampi jātisatasahassampi anekānipi jātisatāni anekānipi jātisahassāni anekānipi jātisatasahassāni: ‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. to znači, seća se jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
So evamāha: Onda takođe tvrdi:
‘sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito; ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba.
te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisamaṁ. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusāmi, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarāmi. Zato što uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostižem takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
Seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo tissopi jātiyo catassopi jātiyo pañcapi jātiyo dasapi jātiyo vīsampi jātiyo tiṁsampi jātiyo cattālīsampi jātiyo paññāsampi jātiyo jātisatampi jātisahassampi jātisatasahassampi anekānipi jātisatāni anekānipi jātisahassāni anekānipi jātisatasahassāni: “amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno”ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarāmi. Tako se sećam jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja. Sećam se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
Imināmahaṁ etaṁ jānāmi: Zbog toga znam:
“yathā sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito; ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba.
te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisaman”’ti. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’
Idaṁ, bhikkhave, paṭhamaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, prvo uporište na osnovu kojeg monasi i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.
Dutiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti? A koji je to drugi način, drugi slučaj, zbog kojeg neki poštovani askete i brahmani etenalisti objavljuju kako su sopstvo i ovaj svet večni?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života.
Seyyathidaṁ—ekampi saṁvaṭṭavivaṭṭaṁ dvepi saṁvaṭṭavivaṭṭāni tīṇipi saṁvaṭṭavivaṭṭāni cattāripi saṁvaṭṭavivaṭṭāni pañcapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni dasapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni: ‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Dakle: jednog eona skupljanja i širenja ovoga sveta, dva, tri, četiri, pet ili deset eona skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
So evamāha: Onda takođe tvrdi:
‘sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito; ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba.
te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisamaṁ. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusāmi yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarāmi. Zato što uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostižem takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
Seyyathidaṁ—ekampi saṁvaṭṭavivaṭṭaṁ dvepi saṁvaṭṭavivaṭṭāni tīṇipi saṁvaṭṭavivaṭṭāni cattāripi saṁvaṭṭavivaṭṭāni pañcapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni dasapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni: “amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno”ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarāmi.
Imināmahaṁ etaṁ jānāmi: Zbog toga znam:
“yathā sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito, te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisaman”’ti. sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’
Idaṁ, bhikkhave, dutiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, drugo uporište na osnovu kojeg askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.
Tatiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti? A koji je to treći način, treći slučaj, zbog kojeg neki poštovani askete i brahmani eternalisti objavljuju kako su sopstvo i ovaj svet večni?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života.
Seyyathidaṁ—dasapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni vīsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni tiṁsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni cattālīsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni: ‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Dakle: deset eona skupljanja i širenja ovoga sveta, dvadeset, trideset, četrdeset eona skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
So evamāha: Onda takođe tvrdi:
‘sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito; ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba.
te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisamaṁ. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusāmi, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarāmi. Zato što uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostižem takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
Seyyathidaṁ—dasapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni vīsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni tiṁsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni cattālīsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni: “amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno”ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarāmi.
Imināmahaṁ etaṁ jānāmi: Zbog toga znam:
“yathā sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito, te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisaman”’ti. sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’
Idaṁ, bhikkhave, tatiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, treće uporište na osnovu kojeg monasi i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.
Catutthe ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti? A koji je to četvrti način, četvrti slučaj, zbog kojeg neki poštovani askete i brahmani eternalisti objavljuju kako su sopstvo i ovaj svet večni?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā takkī hoti vīmaṁsī, so takkapariyāhataṁ vīmaṁsānucaritaṁ sayaṁ paṭibhānaṁ evamāha: Tako se, monasi, neki asketa ili brahman oslanja na logiku, na istraživanje. On govori o tome do čega je došao uz pomoć logike, sledeći svoj put istraživanja, te iznosi ovakvo gledište:
‘sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito; ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba.
te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisaman’ti. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’
Idaṁ, bhikkhave, catutthaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, četvrto uporište na osnovu kojeg monasi i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi. To su, monasi, četiri uporišta na osnovu kojih askete i brahmani koji su eternalisti tvrde da su sopstvo i ovaj svet večni.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti, sabbe te imeheva catūhi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena; natthi ito bahiddhā. Svaki asketa ili brahman koji tvrdi da su sopstvo i ovaj svet večni, čini na osnovu jednog od ova četiri uporišta. Izvan njih nema nijednoga.
Tayidaṁ, bhikkhave, tathāgato pajānāti: Monasi, Tathāgata ovako razume:
‘ime diṭṭhiṭṭhānā evaṅgahitā evaṁparāmaṭṭhā evaṅgatikā bhavanti evaṁabhisamparāyā’ti, ’Ova gledišta, kada se ovako zauzmu i za njih se veže, vode do takvog i takvog budućeg odredišta, do takvog stanja u narednom životu.’
tañca tathāgato pajānāti, tato ca uttaritaraṁ pajānāti; tañca pajānanaṁ na parāmasati, aparāmasato cassa paccattaññeva nibbuti viditā. On takođe razume šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazi na pogrešan način, u sebi je ostvario stanje savršenog mira.
Vedanānaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā anupādāvimutto, bhikkhave, tathāgato. Monasi, razumevši onako kako zaista jeste, nastanak i prestanak osećaja, zadovoljstvo u njima, opasnost u njima i beg od njih, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.
Ime kho te, bhikkhave, dhammā gambhīrā duddasā duranubodhā santā paṇītā atakkāvacarā nipuṇā paṇḍitavedanīyā, ye tathāgato sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti, yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu s pravom govore o tim stvarima.
Paṭhamabhāṇavāro.
3.1.2. Ekaccasassatavāda Delimični eternalizam
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi. Monasi, ima asketa i brahmana koji su eternalisti u odnosu na jedne stvari i ne-eternalisti u odnosu na neke druge i na osnovu četiri uporišta tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
Hoti kho so, bhikkhave, samayo, yaṁ kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena ayaṁ loko saṁvaṭṭati. Dođe vreme, monasi, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se skuplja (dezintegriše).
Saṁvaṭṭamāne loke yebhuyyena sattā ābhassarasaṁvattanikā honti. Dok se on skuplja, biće se u najvećoj meri preporađaju u ābhassara svetu Brahme.
Te tattha honti manomayā pītibhakkhā sayaṁpabhā antalikkhacarā subhaṭṭhāyino, ciraṁ dīghamaddhānaṁ tiṭṭhanti. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.
Hoti kho so, bhikkhave, samayo, yaṁ kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena ayaṁ loko vivaṭṭati. Dođe vreme, monasi, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se širi.
Vivaṭṭamāne loke suññaṁ brahmavimānaṁ pātubhavati. Dok se on širi, pojavljuje se prazna Brahmina kuća.
Atha kho aññataro satto āyukkhayā vā puññakkhayā vā ābhassarakāyā cavitvā suññaṁ brahmavimānaṁ upapajjati. Onda neka svesna bića – pošto im ističe životni vek ili njihove zasluge – umru u toj grupi blistavih božanstava i preporađaju se u toj praznoj kući Brahminoj.
So tattha hoti manomayo pītibhakkho sayampabho antalikkhacaro subhaṭṭhāyī, ciraṁ dīghamaddhānaṁ tiṭṭhati. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.
Tassa tattha ekakassa dīgharattaṁ nivusitattā anabhirati paritassanā uppajjati: Ali pošto dugo tu borave sama, postaju nezadovoljna i nespokojna:
‘aho vata aññepi sattā itthattaṁ āgaccheyyun’ti. ’Ah, kad bi se samo još neko drugo biće pojavilo u ovom stanju egzistencije.’
Atha aññepi sattā āyukkhayā vā puññakkhayā vā ābhassarakāyā cavitvā brahmavimānaṁ upapajjanti tassa sattassa sahabyataṁ. Onda druga svesna bića – pošto im ističe životni vek ili njihove zasluge – umru u toj grupi blistavih božanstava i preporode se u praznoj kući Bahminoj, u društvu drugih bića.
Tepi tattha honti manomayā pītibhakkhā sayaṁpabhā antalikkhacarā subhaṭṭhāyino, ciraṁ dīghamaddhānaṁ tiṭṭhanti. Tu ona takođe žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.
Tatra, bhikkhave, yo so satto paṭhamaṁ upapanno tassa evaṁ hoti: A onda biće koje se tu prvo preporodi pomisli:
‘ahamasmi brahmā mahābrahmā abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī issaro kattā nimmātā seṭṭho sajitā vasī pitā bhūtabhabyānaṁ. ’Ja sam Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni.
Mayā ime sattā nimmitā. Sva ta bića ja sam stvorio!
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Mamañhi pubbe etadahosi: Jer sam prvi pomislio:
“aho vata aññepi sattā itthattaṁ āgaccheyyun”ti. „Ah, kad bi se samo još jedno biće pojavilo u ovom obliku postojanja!”
Iti mama ca manopaṇidhi, ime ca sattā itthattaṁ āgatā’ti. Takva beše želja mog srca i tada se ta bića pojaviše u ovom obliku postojanja’.
Yepi te sattā pacchā upapannā, tesampi evaṁ hoti: A bića koja su se tu kasnije preporodila takođe pomisliše:
‘ayaṁ kho bhavaṁ brahmā mahābrahmā abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī issaro kattā nimmātā seṭṭho sajitā vasī pitā bhūtabhabyānaṁ. ’Ovo mora da je Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni.
Iminā mayaṁ bhotā brahmunā nimmitā. I nas je on stvorio.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Imañhi mayaṁ addasāma idha paṭhamaṁ upapannaṁ, mayaṁ panamha pacchā upapannā’ti. Jer vidimo da se on ovde prvi preporodio, a mi smo došli kasnije’.
Tatra, bhikkhave, yo so satto paṭhamaṁ upapanno, so dīghāyukataro ca hoti vaṇṇavantataro ca mahesakkhataro ca. I biće koje se prvo preporodilo je dugovečnije, lepše i poštovanije nego ona bića koja su se preporodila kasnije.
Ye pana te sattā pacchā upapannā, te appāyukatarā ca honti dubbaṇṇatarā ca appesakkhatarā ca.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, bhikkhave, vijjati, yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati. Onda, monasi, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
Itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
Agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte taṁ pubbenivāsaṁ anussarati, tato paraṁ nānussarati. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga.
So evamāha: Tada on kaže:
‘yo kho so bhavaṁ brahmā mahābrahmā abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī issaro kattā nimmātā seṭṭho sajitā vasī pitā bhūtabhabyānaṁ, yena mayaṁ bhotā brahmunā nimmitā, so nicco dhuvo sassato avipariṇāmadhammo sassatisamaṁ tatheva ṭhassati. ’Onaj ko je Brahmā – veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni – on je trajan, neprolazan, večan, neuništiv, večno isti.
Ye pana mayaṁ ahumhā tena bhotā brahmunā nimmitā, te mayaṁ aniccā addhuvā appāyukā cavanadhammā itthattaṁ āgatā’ti. A mi koje je stvorio taj Brahmā i moramo da se pojavimo u ovom svetu, privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’.
Idaṁ, bhikkhave, paṭhamaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, prvo uporište na osnovu kojeg neke askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.
Dutiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti? A koji je to drugi način, drugi slučaj, zbog kojeg neki poštovani askete i brahmani eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih objavljuju kako su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni?
Santi, bhikkhave, khiḍḍāpadosikā nāma devā, te ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannā viharanti. Tesaṁ ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannānaṁ viharataṁ sati sammussati. Satiyā sammosā te devā tamhā kāyā cavanti. Ima, monasi, božanstava zvanih ’iskvarena uživanjem’. Ona najveći deo vremena provode u smehu i igri. Posledica toga je da postaju rastreseni, pa zato umiru u tom svetu.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, bhikkhave, vijjati yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati. Onda, monasi, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
Itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
Agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte taṁ pubbenivāsaṁ anussarati, tato paraṁ nānussarati. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga.
So evamāha: Tada ono kaže:
‘ye kho te bhonto devā na khiḍḍāpadosikā, te na ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannā viharanti. Tesaṁ na ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannānaṁ viharataṁ sati na sammussati. Satiyā asammosā te devā tamhā kāyā na cavanti; ’Ova božanstva nisu iskvarena uživanjem, ne provode mnogo vremena u smehu i igri. Tako ona ne postaju rastresena i zato što nisu rastresena, ne nestaju iz te grupe božanstava.
niccā dhuvā sassatā avipariṇāmadhammā sassatisamaṁ tatheva ṭhassanti. Ona su trajna, neprolazna, večna, neuništiva, večno ista.
Ye pana mayaṁ ahumhā khiḍḍāpadosikā, te mayaṁ ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannā viharimhā. Tesaṁ no ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannānaṁ viharataṁ sati sammussati. Satiyā sammosā evaṁ mayaṁ tamhā kāyā cutā Ali mi smo iskvareni uživanjem, najveći deo vremena provodili smo u smehu i igri. Tako smo postali rastreseni i zato što smo rastreseni, nestali smo iz te grupe božanstava.
aniccā addhuvā appāyukā cavanadhammā itthattaṁ āgatā’ti. Došavši u ovaj svet, privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’.
Idaṁ, bhikkhave, dutiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, drugo uporište na osnovu kojeg neke askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.
Tatiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti? A koji je to treći način, treći slučaj, zbog kojeg neki poštovani askete i brahmani eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih objavljuju kako su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni?
Santi, bhikkhave, manopadosikā nāma devā, te ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyanti. Te ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyantā aññamaññamhi cittāni padūsenti. Te aññamaññaṁ paduṭṭhacittā kilantakāyā kilantacittā. Te devā tamhā kāyā cavanti. Ima, monasi, božanstava zvanih ’zlovoljna’. Ona mnogo vremena provode posmatrajući jedna drugo, tako da se u njima razvije bes jednih prema drugima. Kada u njima vlada bes, tela i umovi im postaju iscrpljeni. Zbog toga ona umru u tom svetu.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, bhikkhave, vijjati yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati. Tako je, monasi, da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
Itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
Agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte taṁ pubbenivāsaṁ anussarati, tato paraṁ nānussarati. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga.
So evamāha: Ono ovako kaže:
‘ye kho te bhonto devā na manopadosikā, te nātivelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyanti. Te nātivelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyantā aññamaññamhi cittāni nappadūsenti. Te aññamaññaṁ appaduṭṭhacittā akilantakāyā akilantacittā. Te devā tamhā kāyā na cavanti, ’Božanstva koja nisu zlovoljna ne provode mnogo vremena posmatrajući se međusobno. Tako ona ne postaju besna jedna prema drugima, njihova tela i umovi ne postaju iscrpljeni i ona ne nestaju iz te grupe božanstava.
niccā dhuvā sassatā avipariṇāmadhammā sassatisamaṁ tatheva ṭhassanti. Ona su trajna, neprolazna, večna, neuništiva, večno ista.
Ye pana mayaṁ ahumhā manopadosikā, te mayaṁ ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyimhā. Te mayaṁ ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyantā aññamaññamhi cittāni padūsimhā, te mayaṁ aññamaññaṁ paduṭṭhacittā kilantakāyā kilantacittā. Evaṁ mayaṁ tamhā kāyā cutā Ali mi koji smo bili zlovoljni, najveći deo vremena provodili smo posmatrajući jedni druge, postali smo besni jedni na druge, naša tela i umovi postali su iscrpljeni i nestali smo iz te grupe božanstava.
aniccā addhuvā appāyukā cavanadhammā itthattaṁ āgatā’ti. Došavši u ovaj svet, privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’.
Idaṁ, bhikkhave, tatiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, treće uporište na osnovu kojeg neke askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.
Catutthe ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti? A koji je to četvrti način, četvrti slučaj, zbog kojeg neki poštovani askete i brahmani eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih objavljuju kako su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā takkī hoti vīmaṁsī. So takkapariyāhataṁ vīmaṁsānucaritaṁ sayampaṭibhānaṁ evamāha: Tako se, monasi, neki asketa ili brahman oslanja na logiku, na istraživanje. On govori o tome do čega je došao uz pomoć logike, sledeći svoj put istraživanja, te iznosi ovakvo gledište:
‘yaṁ kho idaṁ vuccati cakkhuṁ itipi sotaṁ itipi ghānaṁ itipi jivhā itipi kāyo itipi, ayaṁ attā anicco addhuvo asassato vipariṇāmadhammo. ’Ono što se naziva „oko” ili „uho” ili „nos” ili „jezik” ili „telo”: to sopstvo je privremeno, prolazno, kratkog veka i i po svojoj prirodi promenljivo.
Yañca kho idaṁ vuccati cittanti vā manoti vā viññāṇanti vā ayaṁ attā nicco dhuvo sassato avipariṇāmadhammo sassatisamaṁ tatheva ṭhassatī’ti. Ono što se naziva „um” ili „mentalno” ili „svest”: to sopstvo je trajno, neprolazno, večno, neuništivo, večno isto’.
Idaṁ, bhikkhave, catutthaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, četvrto uporište na osnovu kojeg neke askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi. Ovo su četiri uporišta na osnovu kojih neki askete i brahmani tvrde da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti, sabbe te imeheva catūhi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena; natthi ito bahiddhā. Bilo koji asketa ili brahman koji tvrdi da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom nisu večni, čini to na osnovu jednog od ova četiri uporišta. Izvan njih nema nijednog drugog.
Tayidaṁ, bhikkhave, tathāgato pajānāti: Monasi, Tathāgata takođe ovako razume:
‘ime diṭṭhiṭṭhānā evaṅgahitā evaṁparāmaṭṭhā evaṅgatikā bhavanti evaṁabhisamparāyā’ti. ’Ova gledišta, kada se ovako zauzmu i za njih se veže, vode do takvog i takvog budućeg odredišta, do takvog stanja u narednom životu.’
Tañca tathāgato pajānāti, tato ca uttaritaraṁ pajānāti, tañca pajānanaṁ na parāmasati, aparāmasato cassa paccattaññeva nibbuti viditā. On takođe razume šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazi na pogrešan način, u sebi je ostvario stanje savršenog mira.
Vedanānaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā anupādāvimutto, bhikkhave, tathāgato. Monasi, razumevši onako kako zaista jeste, nastanak i prestanak osećaja, zadovoljstvo u njima, opasnost u njima i beg od njih, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.
Ime kho te, bhikkhave, dhammā gambhīrā duddasā duranubodhā santā paṇītā atakkāvacarā nipuṇā paṇḍitavedanīyā, ye tathāgato sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti, yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu s pravom govore o tim stvarima.
3.1.3. Antānantavāda 3.1.3. Učenja o konačnosti ili beskonačnosti sveta
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti catūhi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji spekulišu o veličini i na osnovu četiri uporišta tvrde da je ovaj svet konačan ili beskonačan.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti catūhi vatthūhi? A koja su četiri uporišta za te njihove tvrdnje?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte antasaññī lokasmiṁ viharati. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, posvećenosti, marljivosti i ispravnom promišljanju, dostigne takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravi sagledavajući ovaj svet kao konačan.
So evamāha: On ovako kaže:
‘antavā ayaṁ loko parivaṭumo. ’Ovaj svet je konačan i omeđen.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusāmi, yathāsamāhite citte antasaññī lokasmiṁ viharāmi. Zato što sam dostigao takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravim sagledavajući ovaj svet kao konačan.
Imināmahaṁ etaṁ jānāmi: Zbog toga znam:
“yathā antavā ayaṁ loko parivaṭumo”’ti. Ovaj svet je konačan i omeđen.’
Idaṁ, bhikkhave, paṭhamaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti. To je, monasi, prvo uporište.
Dutiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti? U drugom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani objavljuju da je ovaj svet konačan ili beskonačan?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anantasaññī lokasmiṁ viharati. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, posvećenosti, marljivosti i ispravnom promišljanju, dostigne takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravi sagledavajući ovaj svet kao beskonačan.
So evamāha: On ovako kaže:
‘ananto ayaṁ loko apariyanto. ’Ovaj svet je beskonačan i neomeđen.
Ye te samaṇabrāhmaṇā evamāhaṁsu: Oni askete i brahmani koji ovako kažu:
“antavā ayaṁ loko parivaṭumo”ti, tesaṁ musā. „Ovaj svet je konačan i omeđen”, oni greše.
Ananto ayaṁ loko apariyanto. Ovaj svet je beskonačan i neomeđen.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusāmi, yathāsamāhite citte anantasaññī lokasmiṁ viharāmi. Zato što sam dostigao takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravim sagledavajući ovaj svet kao beskonačan.
Imināmahaṁ etaṁ jānāmi: Zbog toga znam:
“yathā ananto ayaṁ loko apariyanto”’ti. ’Ovaj svet je beskonačan i neomeđen.
Idaṁ, bhikkhave, dutiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti. To je, monasi, drugo uporište.
Tatiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti? U trećem slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani objavljuju da je ovaj svet konačan ili beskonačan?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte uddhamadho antasaññī lokasmiṁ viharati, tiriyaṁ anantasaññī. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, posvećenosti, marljivosti i ispravnom promišljanju, dostigne takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravi sagledavajući ovaj svet kao konačan nagore i nadole, ali kao beskonačan popreko.
So evamāha: On ovako kaže:
‘antavā ca ayaṁ loko ananto ca. ’Ovaj svet je i konačan i beskonačan.
Ye te samaṇabrāhmaṇā evamāhaṁsu: Askete i brahmani koji ovako kažu:
“antavā ayaṁ loko parivaṭumo”ti, tesaṁ musā. „Ovaj svet je konačan i omeđen”, oni greše.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā evamāhaṁsu: A askete i brahmani koji ovako kažu:
“ananto ayaṁ loko apariyanto”ti, tesampi musā. „Ovaj svet je beskonačan i neomeđen”, i oni greše.
Antavā ca ayaṁ loko ananto ca. Ovaj svet je i konačan i beskonačan.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusāmi, yathāsamāhite citte uddhamadho antasaññī lokasmiṁ viharāmi, tiriyaṁ anantasaññī. Zato što sam dostigao takav stupanj mentalne koncentracije, da uma tako koncentrisanog boravim sagledavajući ovaj svet kao konačan nagore i nadole, ali kao beskonačan popreko.
Imināmahaṁ etaṁ jānāmi: Zbog toga znam:
“yathā antavā ca ayaṁ loko ananto cā”’ti. ’Ovaj svet je i konačan i beskonačan.
Idaṁ, bhikkhave, tatiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti. To je, monasi, treće uporište.
Catutthe ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti? U četvrtom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani objavljuju da je ovaj svet konačan ili beskonačan?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā takkī hoti vīmaṁsī. So takkapariyāhataṁ vīmaṁsānucaritaṁ sayampaṭibhānaṁ evamāha: Tako se, monasi, neki asketa ili brahman oslanja na logiku, na istraživanje. On govori o tome do čega je došao uz pomoć logike, sledeći svoj put istraživanja, te iznosi ovakvo gledište:
‘nevāyaṁ loko antavā, na panānanto. ’Ovaj svet nije ni konačan ni beskonačan.
Ye te samaṇabrāhmaṇā evamāhaṁsu: Oni askete i brahmani koji ovako kažu:
“antavā ayaṁ loko parivaṭumo”ti, tesaṁ musā. „Ovaj svet je konačan i omeđen”, oni greše.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā evamāhaṁsu: A askete i brahmani koji ovako kažu:
“ananto ayaṁ loko apariyanto”ti, tesampi musā. „Ovaj svet je beskonačan i neomeđen”, i oni greše.
Yepi te samaṇabrāhmaṇā evamāhaṁsu: Takođe askete i brahmani koji ovako kažu:
“antavā ca ayaṁ loko ananto cā”ti, tesampi musā. „Ovaj svet je u isto vreme i konačan i beskonačan”, i oni greše.
Nevāyaṁ loko antavā, na panānanto’ti. Ovaj svet nije ni konačan ni beskonačan.
Idaṁ, bhikkhave, catutthaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti. To je, monasi, četvrto uporište.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti catūhi vatthūhi. Na osnovu ova četiri uporišta neki askete i brahmani koji spekulišu o veličini tvrde da je ovaj svet konačan ili beskonačan.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti, sabbe te imeheva catūhi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena; natthi ito bahiddhā. Koji god askete i brahmani da objavljuju kako je ovaj svet konačan ili beskonačan, svako od njih to čini na osnovu ova četiri temelja ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
Tayidaṁ, bhikkhave, tathāgato pajānāti: Monasi, Tathāgata ovako razume:
‘ime diṭṭhiṭṭhānā evaṅgahitā evaṁparāmaṭṭhā evaṅgatikā bhavanti evaṁabhisamparāyā’ti. ’Ova gledišta, kada se ovako zauzmu i za njih se veže, vode do takvog i takvog budućeg odredišta, to takvog stanja u narednom životu.’
Tañca tathāgato pajānāti, tato ca uttaritaraṁ pajānāti, tañca pajānanaṁ na parāmasati, aparāmasato cassa paccattaññeva nibbuti viditā. On takođe razume šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazi na pogrešan način, u sebi je ostvario stanje savršenog mira.
Vedanānaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā anupādāvimutto, bhikkhave, tathāgato. Monasi, razumevši onako kako zaista jeste, nastanak i prestanak osećaja, zadovoljstvo u njima, opasnost u njima i beg od njih, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.
Ime kho te, bhikkhave, dhammā gambhīrā duddasā duranubodhā santā paṇītā atakkāvacarā nipuṇā paṇḍitavedanīyā, ye tathāgato sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti, yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu s pravom govore o tim stvarima.
3.1.4. Amarāvikkhepavāda Izvrdavanje
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā, tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ catūhi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji izvrdavaju. Kad god im se postavi neko pitanje, pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju i to na četiri načina.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ catūhi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani tako čine?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ‘idaṁ kusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti, ‘idaṁ akusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti. Tako, monasi, neki asketa ili brahman ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.
Tassa evaṁ hoti: On ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho “idaṁ kusalan”ti yathābhūtaṁ nappajānāmi, “idaṁ akusalan”ti yathābhūtaṁ nappajānāmi. ’Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.
Ahañce kho pana “idaṁ kusalan”ti yathābhūtaṁ appajānanto, “idaṁ akusalan”ti yathābhūtaṁ appajānanto, “idaṁ kusalan”ti vā byākareyyaṁ, “idaṁ akusalan”ti vā byākareyyaṁ, taṁ mamassa musā. Ako bih, bez takvog razumevanja, objavio da je nešto korisno ili štetno, moja objava bi mogla biti pogrešna.
Yaṁ mamassa musā, so mamassa vighāto. Ako bi moja objava bila pogrešna, to bi bilo mučno za mene
Yo mamassa vighāto so mamassa antarāyo’ti. i ta muka bi bila za mene prepreka.’
Iti so musāvādabhayā musāvādaparijegucchā nevidaṁ kusalanti byākaroti, na panidaṁ akusalanti byākaroti, tattha tattha pañhaṁ puṭṭho samāno vācāvikkhepaṁ āpajjati amarāvikkhepaṁ: I tako, iz straha i gnušanja da iznese pogrešnu tvrdnju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. A kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava beskrajnom izvrdavanju i okolišenju:
‘evantipi me no; tathātipi me no; aññathātipi me no; notipi me no; no notipi me no’ti. ’Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’
Idaṁ, bhikkhave, paṭhamaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ. To je, monasi, prvi način.
Dutiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ? U drugom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ‘idaṁ kusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti, ‘idaṁ akusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.
Tassa evaṁ hoti: On ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho “idaṁ kusalan”ti yathābhūtaṁ nappajānāmi, “idaṁ akusalan”ti yathābhūtaṁ nappajānāmi. ’Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.
Ahañce kho pana “idaṁ kusalan”ti yathābhūtaṁ appajānanto, “idaṁ akusalan”ti yathābhūtaṁ appajānanto, “idaṁ kusalan”ti vā byākareyyaṁ, “idaṁ akusalan”ti vā byākareyyaṁ, tattha me assa chando vā rāgo vā doso vā paṭigho vā. Ako bih, bez takvog razumevanja, objavio da je nešto korisno ili štetno, žudnja i požuda ili mržnja i odbojnost bi se mogle u meni javiti.
Yattha me assa chando vā rāgo vā doso vā paṭigho vā, taṁ mamassa upādānaṁ. Ako bi se u meni javile žudnja i požuda ili mržnja i odbojnost, to bi za mene značilo vezivanje.
Yaṁ mamassa upādānaṁ, so mamassa vighāto. Takvo vezivanje bilo bi mučno za mene
Yo mamassa vighāto, so mamassa antarāyo’ti. i ta muka bi bila prepreka.’
Iti so upādānabhayā upādānaparijegucchā nevidaṁ kusalanti byākaroti, na panidaṁ akusalanti byākaroti, tattha tattha pañhaṁ puṭṭho samāno vācāvikkhepaṁ āpajjati amarāvikkhepaṁ: I tako, iz straha i gnušanja prema vezivanju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. A kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava beskrajnom izvrdavanju i okolišenju:
‘evantipi me no; tathātipi me no; aññathātipi me no; notipi me no; no notipi me no’ti. ’Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’
Idaṁ, bhikkhave, dutiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ. To je, monasi, drugi način.
Tatiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ? U trećem slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ‘idaṁ kusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti, ‘idaṁ akusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.
Tassa evaṁ hoti: On ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho “idaṁ kusalan”ti yathābhūtaṁ nappajānāmi, “idaṁ akusalan”ti yathābhūtaṁ nappajānāmi. ’Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno.
Ahañce kho pana “idaṁ kusalan”ti yathābhūtaṁ appajānanto “idaṁ akusalan”ti yathābhūtaṁ appajānanto “idaṁ kusalan”ti vā byākareyyaṁ, “idaṁ akusalan”ti vā byākareyyaṁ; I pretpostavimo da, bez takvog razumevanja, objavim da je nešto korisno ili štetno.
santi hi kho samaṇabrāhmaṇā paṇḍitā nipuṇā kataparappavādā vālavedhirūpā, te bhindantā maññe caranti paññāgatena diṭṭhigatāni, A ima asketa i brahmana koji su mudri, vešti u raspravljanju, idu unaokolo i svojom oštroumnošću pobijaju gledišta drugih.
te maṁ tattha samanuyuñjeyyuṁ samanugāheyyuṁ samanubhāseyyuṁ. Oni bi mogli početi da me ispituju o mojim gledištima, tražiti argumente i pobijati moje tvrdnje.
Ye maṁ tattha samanuyuñjeyyuṁ samanugāheyyuṁ samanubhāseyyuṁ, tesāhaṁ na sampāyeyyaṁ. Ako bi tako činili, ne bih bio u stanju da im odgovorim.
Yesāhaṁ na sampāyeyyaṁ, so mamassa vighāto. Ako im ne bih odgovorio, to bi bilo mučno za mene
Yo mamassa vighāto, so mamassa antarāyo’ti. i ta muka bi bila prepreka.’
Iti so anuyogabhayā anuyogaparijegucchā nevidaṁ kusalanti byākaroti, na panidaṁ akusalanti byākaroti, tattha tattha pañhaṁ puṭṭho samāno vācāvikkhepaṁ āpajjati amarāvikkhepaṁ: I tako, iz straha i gnušanja prema ispitivanju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. A kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava beskrajnom izvrdavanju i okolišenju:
‘evantipi me no; tathātipi me no; aññathātipi me no; notipi me no; no notipi me no’ti. ’Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’
Idaṁ, bhikkhave, tatiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ. To je, monasi, treći način.
Catutthe ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ? U četvrtom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā mando hoti momūho. Tako, monasi, neki asketa ili brahman je tupav i glup.
So mandattā momūhattā tattha tattha pañhaṁ puṭṭho samāno vācāvikkhepaṁ āpajjati amarāvikkhepaṁ: Zbog svoje tupavosti i glupavosti, kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava on neodređenim tvrdnjama i beskrajnom okolišenju:
‘atthi paro loko’ti iti ce maṁ pucchasi, ‘atthi paro loko’ti iti ce me assa, ‘atthi paro loko’ti iti te naṁ byākareyyaṁ, ’Ako me pitaš da li postoji drugi svet – ako bih mislio da postoji, ja bih tako i objavio.
‘evantipi me no, tathātipi me no, aññathātipi me no, notipi me no, no notipi me no’ti. Ali ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’
‘Natthi paro loko …pe… Slično tome, kada mu postave bilo koje od ovih pitanja, pribegava istim takvim neodređenim tvrdnjama i beskrajnom okolišenju: ’Da li ne postoji drugi svet?’
‘atthi ca natthi ca paro loko …pe… ’Da li drugi svet u isto vreme i postoji i ne postoji?’
‘nevatthi na natthi paro loko …pe… ’Da li drugi svet u isto vreme niti postoji, niti ne postoji?’
‘atthi sattā opapātikā …pe… ’Postoje li bića koja se spontano preporađaju?’
‘natthi sattā opapātikā …pe… ’Da li ne postoje bića koja se spontano preporađaju?’
‘atthi ca natthi ca sattā opapātikā …pe… ’Da li u isto vreme i postoje i ne postoje bića koja se spontano preporađaju?’
‘nevatthi na natthi sattā opapātikā …pe… ’Da li u isto vreme niti postoje, niti ne postoje bića koja se spontano preporađaju?’
‘atthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… ’Postoji li plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’
‘natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… ’Da li ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’
‘atthi ca natthi ca sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… ’Da li u isto vreme i postoji i ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’
‘nevatthi na natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… ’Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?’
‘hoti tathāgato paraṁ maraṇā …pe… ’Postoji li Tathāgata posle smrti?’
‘na hoti tathāgato paraṁ maraṇā …pe… ’Da li Tathāgata ne postoji posle smrti?’
‘hoti ca na ca hoti tathāgato paraṁ maraṇā …pe… ’Da li u isto vreme i postoji i ne postoji Tathāgata posle smrti?’
‘neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇā’ti iti ce maṁ pucchasi, ‘neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇā’ti iti ce me assa, ‘neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇā’ti iti te naṁ byākareyyaṁ, ’Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji Tathāgata posle smrti?’ – ako bih tako mislio, ja bih tako i objavio.
‘evantipi me no, tathātipi me no, aññathātipi me no, notipi me no, no notipi me no’ti. ’Ali ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’
Idaṁ, bhikkhave, catutthaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ. To je, monasi, četvrti način.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ catūhi vatthūhi. Na ova četiri načina, monasi, neke askete i brahmana, kad god im se postavi neko pitanje, pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ, sabbe te imeheva catūhi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena, natthi ito bahiddhā … Koji god askete i brahmani da pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju, svako od njih to čini na osnovu ova četiri temelja ili na jednom od njih. Izvan toga nema nijednog.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
3.1.5. Adhiccasamuppannavāda 3.1.5. Učenja o slučajnom nastanku
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti dvīhi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište o slučajnom nastanku i na dva načina objašnjavaju kako su sopstvo i ovaj svet nastali slučajno.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti dvīhi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
Santi, bhikkhave, asaññasattā nāma devā. Tako, monasi, postoje božanstva koja se nazivaju ’bićima bez opažaja”.
Saññuppādā ca pana te devā tamhā kāyā cavanti. Kada se u njima javi opažaj, ona umiru u tom svetu.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, bhikkhave, vijjati, yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati. Onda, monasi, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
Itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
Agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte saññuppādaṁ anussarati, tato paraṁ nānussarati. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća nastanka opažaja, ali ne dalje od toga.
So evamāha: Tada ono kaže:
‘adhiccasamuppanno attā ca loko ca. Sopstvo i ovaj svet nastaju slučajno.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi pubbe nāhosiṁ, somhi etarahi ahutvā santatāya pariṇato’ti. Zato što prethodno nisam postojao. I tako, iako me nije bilo, sada izronih u postojanje.’
Idaṁ, bhikkhave, paṭhamaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, prvi način.
Dutiye ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti? A koji je to drugi način, drugi slučaj, zbog čega neki poštovani askete i brahmani zastupaju učenje o slučajnom nastanku i na dva načina objašnjavaju slučajni nastanak sopstva i ovoga sveta?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā takkī hoti vīmaṁsī. Tako se, monasi, neki asketa ili brahman oslanja na logiku, na istraživanje.
So takkapariyāhataṁ vīmaṁsānucaritaṁ sayampaṭibhānaṁ evamāha: On govori o tome do čega je došao uz pomoć logike, sledeći svoj put istraživanja, te iznosi ovakvo gledište:
‘adhiccasamuppanno attā ca loko cā’ti. Sopstvo i ovaj svet nastaju slučajno.
Idaṁ, bhikkhave, dutiyaṁ ṭhānaṁ, yaṁ āgamma yaṁ ārabbha eke samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti. To je, monasi, drugi način.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti dvīhi vatthūhi. Na ova dva načina neke askete i brahmani zastupaju učenje o slučajnom nastanku, objašnjavaju slučajni nastanak sopstva i ovoga sveta.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti, sabbe te imeheva dvīhi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena, natthi ito bahiddhā … Svaki asketa ili brahman koji tvrdi da su sopstvo i ovaj svet nastali slučajno, čini to na osnovu jednog od ova dva uporišta. Izvan njih nema nijednoga.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā pubbantānudiṭṭhino pubbantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti aṭṭhārasahi vatthūhi. Askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti, na osnovu ovih osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā pubbantakappikā pubbantānudiṭṭhino pubbantamārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti, sabbe te imeheva aṭṭhārasahi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena, natthi ito bahiddhā. Koji god askete i brahmani da teoretišu o prošlosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti, svako od njih to čini na osnovu ovih osamnaest uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
Tayidaṁ, bhikkhave, tathāgato pajānāti: Monasi, Tathāgata ovako razume:
‘ime diṭṭhiṭṭhānā evaṅgahitā evaṁparāmaṭṭhā evaṅgatikā bhavanti evaṁabhisamparāyā’ti. ’Ova gledišta, kada se ovako zauzmu i za njih se veže, vode do takvog i takvog budućeg odredišta, do takvog stanja u narednom životu.’
Tañca tathāgato pajānāti, tato ca uttaritaraṁ pajānāti, tañca pajānanaṁ na parāmasati, aparāmasato cassa paccattaññeva nibbuti viditā. On takođe razume šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazi na pogrešan način, u sebi je ostvario stanje savršenog mira.
Vedanānaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā anupādāvimutto, bhikkhave, tathāgato. Monasi, razumevši onako kako zaista jeste, nastanak i prestanak osećaja, zadovoljstvo u njima, opasnost u njima i beg od njih, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.
Ime kho te, bhikkhave, dhammā gambhīrā duddasā duranubodhā santā paṇītā atakkāvacarā nipuṇā paṇḍitavedanīyā, ye tathāgato sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti, yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu s pravom govore o tim stvarima.
Dutiyabhāṇavāro.
3.2. Aparantakappika Teorije o budućnosti
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā aparantakappikā aparantānudiṭṭhino, aparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti catucattārīsāya vatthūhi. Postoje askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha aparantakappikā aparantānudiṭṭhino aparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti catucattārīsāya vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani tako čine?
3.2.1. Saññīvāda Učenje o postojanju opažaja posle smrti
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā saññīvādā uddhamāghātanaṁ saññiṁ attānaṁ paññapenti soḷasahi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu šesnaest uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti i opaža.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha uddhamāghātanikā saññīvādā uddhamāghātanaṁ saññiṁ attānaṁ paññapenti soḷasahi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
‘Rūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā saññī’ti naṁ paññapenti. Oni objavljuju: ’Sopstvo je materijalno, nepromenljivo posle smrti i opaža…
‘Arūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā saññī’ti naṁ paññapenti. Sopstvo je nematerijalno…
‘Rūpī ca arūpī ca attā hoti …pe…. Sopstvo je i materijalno i nematerijalno…
‘Nevarūpī nārūpī attā hoti …. Sopstvo nije ni materijalno, ni nematerijalno…
‘Antavā attā hoti …. Sopstvo je konačno…
‘Anantavā attā hoti …. Sopstvo je beskonačno…
‘Antavā ca anantavā ca attā hoti …. Sopstvo je i konačno i beskonačno…
‘Nevantavā nānantavā attā hoti …. Sopstvo nije ni konačno, ni beskonačno…
‘Ekattasaññī attā hoti …. Sopstvo je uniformnog opažaja…
‘Nānattasaññī attā hoti …. Sopstvo je raznolikog opažaja…
‘Parittasaññī attā hoti …. Sopstvo je omeđenog opažaja…
‘Appamāṇasaññī attā hoti …. Sopstvo je neomeđenog opažaja…
‘Ekantasukhī attā hoti …. Sopstvo ne doživljava bilo šta drugo sem sreće…
‘Ekantadukkhī attā hoti …. Sopstvo ne doživljava bilo šta drugo sem patnje…
‘Sukhadukkhī attā hoti …. Sopstvo doživljava i sreću i patnju…
‘Adukkhamasukhī attā hoti arogo paraṁ maraṇā saññī’ti naṁ paññapenti. Oni objavljuju: ’Sopstvo ne doživljava ni sreću, ni patnju, nepromenljivo je posle smrti i opaža.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā saññīvādā uddhamāghātanaṁ saññiṁ attānaṁ paññapenti soḷasahi vatthūhi. Monasi, askete i brahmani koji kažu da postoji život posle smrti, na osnovu ovih šesnaest načina tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti i da opaža.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā uddhamāghātanikā saññīvādā uddhamāghātanaṁ saññiṁ attānaṁ paññapenti, sabbe te imeheva soḷasahi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena, natthi ito bahiddhā … Koji god askete i brahmani kažu da postoji život posle smrti, svako od njih to čini na osnovu ovih šesnaest uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
3.2.2. Asaññīvāda Učenja o nepostojanju opažaja posle smrti
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā asaññīvādā uddhamāghātanaṁ asaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u nevidljivom obliku.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha uddhamāghātanikā asaññīvādā uddhamāghātanaṁ asaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
‘Rūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā asaññī’ti naṁ paññapenti. Oni objavljuju: ’Sopstvo je materijalno, nepromenljivo posle smrti i bez opažaja.
‘Arūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā asaññī’ti naṁ paññapenti. Sopstvo je nematerijalno, nepromenljivo posle smrt i bez opažaja.
‘Rūpī ca arūpī ca attā hoti …pe…. Sopstvo je i materijalno i nematerijalno…
‘Nevarūpī nārūpī attā hoti …. Sopstvo nije ni materijalno, ni nematerijalno…
‘Antavā attā hoti …. Sopstvo je konačno…
‘Anantavā attā hoti …. Sopstvo je beskonačno…
‘Antavā ca anantavā ca attā hoti …. Sopstvo je i konačno i beskonačno…
‘Nevantavā nānantavā attā hoti arogo paraṁ maraṇā asaññī’ti naṁ paññapenti. Oni objavljuju: ’Sopstvo nije ni konačno, ni beskonačno posle smrti i bez opažaja…
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā asaññīvādā uddhamāghātanaṁ asaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi. Monasi, askete i brahmani koji kažu da postoji život posle smrti, na osnovu ovih osam načina tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u nevidljivom obliku.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā uddhamāghātanikā asaññīvādā uddhamāghātanaṁ asaññiṁ attānaṁ paññapenti, sabbe te imeheva aṭṭhahi vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena, natthi ito bahiddhā … Koji god askete i brahmani kažu da postoji život posle smrti u nevidljivim obliku, svako od njih to čini na osnovu ovih osam uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
3.2.3. Nevasaññīnāsaññīvāda Učenja o ni vidljivosti ni nevidljivosti posle smrti
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā, uddhamāghātanaṁ nevasaññīnāsaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u ni vidljivom, ni nevidljivom obliku.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā uddhamāghātanaṁ nevasaññīnāsaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
‘Rūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā nevasaññīnāsaññī’ti naṁ paññapenti. Oni objavljuju: ’Sopstvo je materijalno i nepromenljivo posle smrti, ni vidljivo, ni nevidljivo’.
‘Arūpī attā hoti …pe…. Sopstvo je nematerijalno…
‘Rūpī ca arūpī ca attā hoti …. i materijalno i nematerijalno…
‘Nevarūpī nārūpī attā hoti …. ni materijalno, ni nematerijalno…
‘Antavā attā hoti …. Sopstvo je konačno…
‘Anantavā attā hoti …. beskonačno…
‘Antavā ca anantavā ca attā hoti …. i konačno i beskonačno…
‘Nevantavā nānantavā attā hoti arogo paraṁ maraṇā nevasaññīnāsaññī’ti naṁ paññapenti. Oni objavljuju: ’Sopstvo je ni konačno, ni beskonačno posle smrti, ni vidljivo, ni nevidljivo’.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā uddhamāghātanaṁ nevasaññīnāsaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi. Monasi, askete i brahmani koji kažu da postoji život posle smrti, na osnovu ovih osam načina tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u ni vidljivom, ni nevidljivom obliku.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā uddhamāghātanaṁ nevasaññīnāsaññiṁ attānaṁ paññapenti, sabbe te imeheva aṭṭhahi vatthūhi … Koji god askete i brahmani kažu da postoji život posle smrti u ni vidljivom, ni nevidljivim obliku, svako od njih to čini na osnovu ovih osam uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
3.2.4. Ucchedavāda Poništavanje
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā ucchedavādā sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti sattahi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište o poništavanju i na osnovu osam uporišta tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha ucchedavādā sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti sattahi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā evaṁvādī hoti evaṁdiṭṭhi: Tako, monasi, neki asketa ili brahman iznosi sledeće učenje ili gledište:
‘yato kho, bho, ayaṁ attā rūpī cātumahābhūtiko mātāpettikasambhavo kāyassa bhedā ucchijjati vinassati, na hoti paraṁ maraṇā, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā sammā samucchinno hotī’ti. ’Ovo sopstvo, dobri gospodine, ima materijalni oblik; sačinjeno je od četiri primarna elementa, a stvorili su ga otac i majka. Pošto to sopstvo biva razoreno i uništeno posle sloma tela, posle smrti, na toj tački ono je potpuno poništeno.’
Ittheke sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti. Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi um kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā sammā samucchinno hoti. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno.
Atthi kho, bho, añño attā dibbo rūpī kāmāvacaro kabaḷīkārāhārabhakkho. Jer postoji drugo sopstvo – božansko, u materijalnom obliku, koje pripada području materije i hrani se čvrstom hranom.
Taṁ tvaṁ na jānāsi na passasi.
Tamahaṁ jānāmi passāmi. ali ja ga znam i vidim.
So kho, bho, attā yato kāyassa bhedā ucchijjati vinassati, na hoti paraṁ maraṇā, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā sammā samucchinno hotī’ti. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’
Ittheke sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti. Na taj način neko objavljuje poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā sammā samucchinno hoti. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno.
Atthi kho, bho, añño attā dibbo rūpī manomayo sabbaṅgapaccaṅgī ahīnindriyo. Jer postoji drugo sopstvo – božansko, u materijalnom obliku, umom stvoreno, potpuno sa svim svojim udovima i organima.
Taṁ tvaṁ na jānāsi na passasi. Vi za njega niti znate, niti ga vidite,
Tamahaṁ jānāmi passāmi. ali ja ga znam i vidim.
So kho, bho, attā yato kāyassa bhedā ucchijjati vinassati, na hoti paraṁ maraṇā, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā sammā samucchinno hotī’ti. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’
Ittheke sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti. Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi im kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā sammā samucchinno hoti. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno.
Atthi kho, bho, añño attā sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā paṭighasaññānaṁ atthaṅgamā nānattasaññānaṁ amanasikārā “ananto ākāso”ti ākāsānañcāyatanūpago. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području beskonačnog prostora, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem opažaja materijalnog oblika, nestankom opažaja otpora, neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, (kontempliranjem) ’prostor je beskrajan’.
Taṁ tvaṁ na jānāsi na passasi. Vi za njega niti znate, niti ga vidite,
Tamahaṁ jānāmi passāmi. ali ja ga znam i vidim.
So kho, bho, attā yato kāyassa bhedā ucchijjati vinassati, na hoti paraṁ maraṇā, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā sammā samucchinno hotī’ti. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’
Ittheke sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti. Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā sammā samucchinno hoti. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno.
Atthi kho, bho, añño attā sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma “anantaṁ viññāṇan”ti viññāṇañcāyatanūpago. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području bezgranične svesti, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja beskonačnog prostora, (kontempliranjem) ’svest je bezgranična’.
Taṁ tvaṁ na jānāsi na passasi. Vi za njega niti znate, niti ga vidite,
Tamahaṁ jānāmi passāmi. ali ja ga znam i vidim.
So kho, bho, attā yato kāyassa bhedā ucchijjati vinassati, na hoti paraṁ maraṇā, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā sammā samucchinno hotī’ti. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’
Ittheke sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti. Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, so attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā sammā samucchinno hoti. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno.
Atthi kho, bho, añño attā sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma “natthi kiñcī”ti ākiñcaññāyatanūpago. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području ničega, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja bezgranične svesti, (kontempliranjem) ’ne postoji ništa’.
Taṁ tvaṁ na jānāsi na passasi. Vi za njega niti znate, niti ga vidite,
Tamahaṁ jānāmi passāmi. ali ja ga znam i vidim.
So kho, bho, attā yato kāyassa bhedā ucchijjati vinassati, na hoti paraṁ maraṇā, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā sammā samucchinno hotī’ti. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’
Ittheke sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti. Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā sammā samucchinno hoti. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno.
Atthi kho, bho, añño attā sabbaso ākiñcaññāyatanaṁ samatikkamma “santametaṁ paṇītametan”ti nevasaññānāsaññāyatanūpago. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području ni opažanja ni neopažanja, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja ničega, (kontempliranjem) ’ovo je mirno, ovo je uzvišeno’.
Taṁ tvaṁ na jānāsi na passasi. Vi za njega niti znate, niti ga vidite,
Tamahaṁ jānāmi passāmi. ali ja ga znam i vidim.
So kho, bho, attā yato kāyassa bhedā ucchijjati vinassati, na hoti paraṁ maraṇā, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā sammā samucchinno hotī’ti. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’
Ittheke sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti. Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā ucchedavādā sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti sattahi vatthūhi. Monasi, askete i brahmani koji zastupaju gledište o poništavanju, na osnovu ovih osam načina tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā ucchedavādā sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti, sabbe te imeheva sattahi vatthūhi … Koji god askete i brahmani kažu da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak, svako od njih to čini na osnovu ovih osam uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
3.2.5. Diṭṭhadhammanibbānavāda 3.2.5. Učenja o nibbāni ovde i sada
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā diṭṭhadhammanibbānavādā sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti pañcahi vatthūhi. Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada i koji, na osnovu pet uporišta, tvrde da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada.
Te ca bhonto samaṇabrāhmaṇā kimāgamma kimārabbha diṭṭhadhammanibbānavādā sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti pañcahi vatthūhi? A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta?
Idha, bhikkhave, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā evaṁvādī hoti evaṁdiṭṭhi: Tako, monasi, neki asketa ili brahman iznosi sledeće učenje ili gledište:
‘yato kho, bho, ayaṁ attā pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāreti, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hotī’ti. ’Kada ovo sopstvo, dobri gospodine, opskrbljeno i obezbeđeno sa pet vrsta zadovoljstava čula, potpuno uživa u njima – tada sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada’.
Ittheke sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti. Na taj način neko objavljuje da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hoti. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Kāmā hi, bho, aniccā dukkhā vipariṇāmadhammā, tesaṁ vipariṇāmaññathābhāvā uppajjanti sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā. Zato što su, dobri gospodine, zadovoljstva čula nestalna, bolna, podložna promeni i kroz njihovo menjanje žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.
Yato kho, bho, ayaṁ attā vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hotī’ti. Ali kada sopstvo, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđe i ostane na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’
Ittheke sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti. Na taj način neko objavljuje da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hoti. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Yadeva tattha vitakkitaṁ vicāritaṁ, etenetaṁ oḷārikaṁ akkhāyati. Zato što to zadubljenje sadrži usmerenu misao i istraživanje; zbog toga se ono smatra grubim.
Yato kho, bho, ayaṁ attā vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hotī’ti. Ali kada sopstvo, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja uđe i ostane na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’
Ittheke sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti. Na taj način neko objavljuje da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hoti. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Yadeva tattha pītigataṁ cetaso uppilāvitattaṁ, etenetaṁ oḷārikaṁ akkhāyati. Zbog uznemirenja povezanog sa ushićenjem koje ovde postoji; zbog toga se ovo smatra grubim.
Yato kho, bho, ayaṁ attā pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati, sato ca sampajāno, sukhañca kāyena paṭisaṁvedeti, yaṁ taṁ ariyā ācikkhanti “upekkhako satimā sukhavihārī”ti, tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hotī’ti. Ali kada sa slabljenjem ushićenja neko spokojan, svestan i jasno razumevajući, uz fizički osećaj zadovoljstva, uđe i ostane na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću” – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’
Ittheke sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti. Na taj način neko objavljuje da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada.
Tamañño evamāha: Ali neko drugi mu kaže:
‘atthi kho, bho, eso attā, yaṁ tvaṁ vadesi, neso natthīti vadāmi; ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to.
no ca kho, bho, ayaṁ attā ettāvatā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hoti. Ali na toj tački sopstvo ne dostiže nibbānu ovde i sada.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Yadeva tattha sukhamiti cetaso ābhogo, etenetaṁ oḷārikaṁ akkhāyati. Zbog zaokupljenosti zadovoljstvom koje ovde postoji; zbog toga se ovo smatra grubim.
Yato kho, bho, ayaṁ attā sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati, ettāvatā kho, bho, ayaṁ attā paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ patto hotī’ti. Ali kada sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, neko uđe i ostane na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu – na toj tački, dobri gospodine, sopstvo dostiže nibbānu ovde i sada.’
Ittheke sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti. Na taj način neko objavljuje da biće u sadašnjem životu dostiže nibbānu ovde i sada.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā diṭṭhadhammanibbānavādā sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti pañcahi vatthūhi. Monasi, askete i brahmani koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada, na osnovu ovih pet uporišta objavljuju za neko biće nibbānu ovde i sada.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā diṭṭhadhammanibbānavādā sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti, sabbe te imeheva pañcahi vatthūhi … Koji god askete i brahmani objavljuju za neko biće nibbānu ovde i sada, svako od njih to čini na osnovu ovih pet uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā aparantakappikā aparantānudiṭṭhino aparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti catucattārīsāya vatthūhi. Askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu ova četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā aparantakappikā aparantānudiṭṭhino aparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti, sabbe te imeheva catucattārīsāya vatthūhi … Koji god askete i brahmani da teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, čine to na osnovu ova četrdeset četiri uporišta ili na nekom od njih. Izvan toga nema nijednog.
pe… Tako, monasi, razume Tathāgata…
yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima.
Imehi kho te, bhikkhave, samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā ca aparantakappikā ca pubbantāparantakappikā ca pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti dvāsaṭṭhiyā vatthūhi. Askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o dućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti, i čvrsto zastupaju gledišta o prolosti i budućnosti, na osnovu ova šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā pubbantakappikā vā aparantakappikā vā pubbantāparantakappikā vā pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti, sabbe te imeheva dvāsaṭṭhiyā vatthūhi, etesaṁ vā aññatarena; natthi ito bahiddhā. Koji god askete i brahmani da teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti, čine to na osnovu ova šezdeset dva uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog.
Tayidaṁ, bhikkhave, tathāgato pajānāti: Monasi, Tathāgata ovako razume:
‘ime diṭṭhiṭṭhānā evaṅgahitā evaṁparāmaṭṭhā evaṅgatikā bhavanti evaṁabhisamparāyā’ti. ’Ova gledišta, kada se ovako zauzmu i za njih se veže, vode do takvog i takvog budućeg odredišta, do takvog stanja u narednom životu.’
Tañca tathāgato pajānāti, tato ca uttaritaraṁ pajānāti, tañca pajānanaṁ na parāmasati, aparāmasato cassa paccattaññeva nibbuti viditā.
Vedanānaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā anupādāvimutto, bhikkhave, tathāgato. Monasi, razumevši onako kako zaista jeste, nastanak i prestanak osećaja, zadovoljstvo u njima, opasnost u njima i beg od njih, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući nevezivanju.
Ime kho te, bhikkhave, dhammā gambhīrā duddasā duranubodhā santā paṇītā atakkāvacarā nipuṇā paṇḍitavedanīyā, ye tathāgato sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti, yehi tathāgatassa yathābhuccaṁ vaṇṇaṁ sammā vadamānā vadeyyuṁ. To su principi – duboki, teško vidljivi, teški za razumevanje, smirujući, uzvišeni, izvan običnog rasuđivanja, suptilni, shvatljivi samo mudrome – koje Tathāgata objavljuje pošto ih je razumeo zahvaljujući sopstvenom uvidu. Oni koji istinski hvale Tathāgatu s pravom govore o tim stvarima.
4. Attālokapaññattivatthu 4. Uporišta za tvrdnje o sopstvu i ovome svetu
4.1. Paritassitavipphanditavāra 4.1. Uznemirenost i kolebljivost
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Tako, monasi, kada askete i brahmani koji su eternalisti objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet večni – to je samo osećaj onih koji ne znaju i ne vide; to je samo uznemirenost i kolebljivost onih koji su uronjeni u žudnju.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji su eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom prolazni – to takođe jeste samo osećaj onih koji ne znaju i ne vide; to je samo uznemirenost i kolebljivost onih koji su uronjeni u žudnju.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti catūhi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji spekulišu o veličini i na osnovu četiri uporišta tvrde da je ovaj svet ograničen ili bezgraničan –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ catūhi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji okolišaju i kad god im se postavi neko pitanje pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju, čine to na osnovu četiri uporišta –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti dvīhi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku na osnovu dva uporišta objašnjavaju slučajni nastanak sopstva i ovoga sveta –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā pubbantānudiṭṭhino pubbantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti aṭṭhārasahi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i na osnovu osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā saññīvādā uddhamāghātanaṁ saññiṁ attānaṁ paññapenti soḷasahi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu šesnaest uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā asaññīvādā uddhamāghātanaṁ asaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u nevidljivom obliku –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā uddhamāghātanaṁ nevasaññīnāsaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu osam uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā ucchedavādā sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti sattahi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište o poništavanju i na osnovu osam uporišta tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā diṭṭhadhammanibbānavādā sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti pañcahi vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada i na osnovu pet uporišta tvrde da biće u sadašnjem životu dostiže nibbanu ovde i sada –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā aparantakappikā aparantānudiṭṭhino aparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti catucattārīsāya vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost –
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā ca aparantakappikā ca pubbantāparantakappikā ca pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti dvāsaṭṭhiyā vatthūhi, tadapi tesaṁ bhavataṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ ajānataṁ apassataṁ vedayitaṁ taṇhāgatānaṁ paritassitavipphanditameva. Kada askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prolosti i budućnosti, na osnovu šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – to takođe jeste samo osećaj onih koji ne znaju i ne vide; to je samo uznemirenost i kolebljivost onih koji su uronjeni u žudnju.
4.2. Phassapaccayāvāra 4.2. Uslovljeni kontaktom
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. Tako, monasi, kada askete i brahmani koji su eternalisti objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet večni – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. Kada askete i brahmani koji su eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet delom večni, a delom prolazni – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti catūhi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. Kada oni askete i brahmani koji spekulišu o veličini objavljuju svoja gledišta…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ catūhi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. Kada oni koji okolišaju objavljuju svoja gledišta…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti dvīhi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. kada oni koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku objavljuju svoja gledišta…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā pubbantānudiṭṭhino pubbantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti aṭṭhārasahi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. kada oni koji teoretišu o prošlosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i na osnovu osamnaest uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā saññīvādā uddhamāghātanaṁ saññiṁ attānaṁ paññapenti soḷasahi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. kada oni koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu šesnaest uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā asaññīvādā uddhamāghātanaṁ asaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. …da živi posle smrti u nevidljivom obliku…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā uddhamāghātanaṁ nevasaññīnāsaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. …da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku, objavljuju svoja gledišta…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā ucchedavādā sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti sattahi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. …kada oni koji zastupaju gledište o poništavanju i na osnovu sedam uporišta tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak objavljuju svoja gledišta…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā diṭṭhadhammanibbānavādā sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti pañcahi vatthūhi, tadapi phassapaccayā. …kada askete i brahmani koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada objavljuju svoja gledišta…
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā aparantakappikā aparantānudiṭṭhino aparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti catucattārīsāya vatthūhi, tadapi phassapaccayā. …kada askete i brahmani koji teoretišu o budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o budućnosti, na osnovu četrdeset četiri uporišta iznose različite hipoteze vezane za budućnost – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā ca aparantakappikā ca pubbantāparantakappikā ca pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti dvāsaṭṭhiyā vatthūhi, tadapi phassapaccayā. Kada askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti, na osnovu šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – to je uslovljeno kontaktom. Da oni mogu iskusiti takav osećaj bez kontakta – tako nešto je nemoguće.
4.3. Netaṁṭhānaṁvijjativāra
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā ekaccaṁ sassataṁ ekaccaṁ asassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā antānantikā antānantaṁ lokassa paññapenti catūhi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā tattha tattha pañhaṁ puṭṭhā samānā vācāvikkhepaṁ āpajjanti amarāvikkhepaṁ catūhi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā adhiccasamuppannaṁ attānañca lokañca paññapenti dvīhi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā pubbantānudiṭṭhino pubbantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti aṭṭhārasahi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā saññīvādā uddhamāghātanaṁ saññiṁ attānaṁ paññapenti soḷasahi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā asaññīvādā, uddhamāghātanaṁ asaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā uddhamāghātanaṁ nevasaññīnāsaññiṁ attānaṁ paññapenti aṭṭhahi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā ucchedavādā sato sattassa ucchedaṁ vināsaṁ vibhavaṁ paññapenti sattahi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā diṭṭhadhammanibbānavādā sato sattassa paramadiṭṭhadhammanibbānaṁ paññapenti pañcahi vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā aparantakappikā aparantānudiṭṭhino aparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti catucattārīsāya vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā ca aparantakappikā ca pubbantāparantakappikā ca pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti dvāsaṭṭhiyā vatthūhi, te vata aññatra phassā paṭisaṁvedissantīti netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
4.4. Diṭṭhigatikādhiṭṭhānavaṭṭakathā 4.4. Izlaganje o krugu
Tatra, bhikkhave, ye te samaṇabrāhmaṇā sassatavādā sassataṁ attānañca lokañca paññapenti catūhi vatthūhi, yepi te samaṇabrāhmaṇā ekaccasassatikā ekaccaasassatikā …pe… Tako, monasi, kada askete i brahmani koji su eternalisti objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet večni; oni koji su eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih…
yepi te samaṇabrāhmaṇā antānantikā … oni koji spekulišu o veličini…
yepi te samaṇabrāhmaṇā amarāvikkhepikā … oni koji okolišaju…
yepi te samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannikā … oni koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku…
yepi te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā … oni koji teoretišu o prošlosti…
yepi te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā saññīvādā … oni koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i da sopstvo nastavlja da živi posle smrti u vidljivom obliku…
yepi te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā asaññīvādā … da živi posle smrti u nevidljivom obliku…
yepi te samaṇabrāhmaṇā uddhamāghātanikā nevasaññīnāsaññīvādā … da živi posle smrti u ni vidljivom ni nevidljivom obliku…
yepi te samaṇabrāhmaṇā ucchedavādā … oni koji zastupaju gledište o poništavanju…
yepi te samaṇabrāhmaṇā diṭṭhadhammanibbānavādā … oni koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada…
yepi te samaṇabrāhmaṇā aparantakappikā … oni koji teoretišu o budućnosti…
yepi te samaṇabrāhmaṇā pubbantakappikā ca aparantakappikā ca pubbantāparantakappikā ca pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti dvāsaṭṭhiyā vatthūhi, sabbe te chahi phassāyatanehi phussa phussa paṭisaṁvedenti tesaṁ vedanāpaccayā taṇhā, taṇhāpaccayā upādānaṁ, upādānapaccayā bhavo, bhavapaccayā jāti, jātipaccayā jarāmaraṇaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā sambhavanti. oni koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti, na osnovu šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – svi ti askete i brahmani doživjavaju te osećaje samo zahvaljujući stalnim kontaktima na osnovu šest područja kontakta. Sa osećajem kao uzrokom, nastaje žudnja; sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje nastaje; sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje; sa bivanjem kao uzrokom, rođenje; a sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.
5. Vivaṭṭakathādi Oslobađanje iz kruga
Yato kho, bhikkhave, bhikkhu channaṁ phassāyatanānaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ pajānāti, ayaṁ imehi sabbeheva uttaritaraṁ pajānāti. Monasi, kada monah zaista razume onako kako jeste nastanak i prestanak osam područja kontakta, njihovo zadovoljenje, opasnost i izlaz, tada razume šta to nadilazi sva ova gledišta.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā pubbantakappikā vā aparantakappikā vā pubbantāparantakappikā vā pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti, sabbe te imeheva dvāsaṭṭhiyā vatthūhi antojālīkatā, ettha sitāva ummujjamānā ummujjanti, ettha pariyāpannā antojālīkatāva ummujjamānā ummujjanti. Koji god askete i brahmani da teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti i iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – svi su oni zarobljeni u tu mrežu sa šezdeset dva odeljka. Gde god da se pojave, pojavljuju se uhvaćeni u tu mrežu, zarobljeni njome.
Seyyathāpi, bhikkhave, dakkho kevaṭṭo vā kevaṭṭantevāsī vā sukhumacchikena jālena parittaṁ udakadahaṁ otthareyya. Tassa evamassa: ‘ye kho keci imasmiṁ udakadahe oḷārikā pāṇā, sabbe te antojālīkatā. Ettha sitāva ummujjamānā ummujjanti; ettha pariyāpannā antojālīkatāva ummujjamānā ummujjantī’ti; Baš kao što vešt ribar ili ribarev pomoćnik, pošto je raširio fino pletenu mrežu preko omanjeg jezera, može pomisliti: ’Koje god da su veličine stvorenja u ovom jezercetu, sva su uhvaćena, sva su zarobljena ovom mrežom. Na isti način, svi oni askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti i budućnosti zarobljeni su u tu mrežu sa šezdeset dva odeljka. Gde god da se pojave, pojavljuju se uhvaćeni u tu mrežu, zarobljeni njome.
evameva kho, bhikkhave, ye hi keci samaṇā vā brāhmaṇā vā pubbantakappikā vā aparantakappikā vā pubbantāparantakappikā vā pubbantāparantānudiṭṭhino pubbantāparantaṁ ārabbha anekavihitāni adhimuttipadāni abhivadanti, sabbe te imeheva dvāsaṭṭhiyā vatthūhi antojālīkatā ettha sitāva ummujjamānā ummujjanti, ettha pariyāpannā antojālīkatāva ummujjamānā ummujjanti. Na isti način, svi oni askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti i budućnosti zarobljeni su u tu mrežu sa šezdeset dva odeljka. Gde god da se pojave, pojavljuju se uhvaćeni u tu mrežu, zarobljeni njome.
Ucchinnabhavanettiko, bhikkhave, tathāgatassa kāyo tiṭṭhati. Monasi, telo Tathāgate postoji, ali je njegova vezanost za preporađanje presečena.
Yāvassa kāyo ṭhassati, tāva naṁ dakkhanti devamanussā. Sve dok ovo telo postoji, njega će moći da vide božanska i ljudska bića.
Kāyassa bhedā uddhaṁ jīvitapariyādānā na naṁ dakkhanti devamanussā. Ali posle sloma tela, posle smrti, božanska i ljudska bića ga više neće videti.
Seyyathāpi, bhikkhave, ambapiṇḍiyā vaṇṭacchinnāya yāni kānici ambāni vaṇṭapaṭibandhāni, sabbāni tāni tadanvayāni bhavanti; Baš kao što kada grana na kojoj je pregršta mangoa biva presečena, svi plodovi koji vise na njoj će pati zajedno sa njom.
evameva kho, bhikkhave, ucchinnabhavanettiko tathāgatassa kāyo tiṭṭhati, Na isti način, telo Tathāgate postoji, ali je njegova vezanost za preporađanje presečena.
yāvassa kāyo ṭhassati, tāva naṁ dakkhanti devamanussā, Sve dok ovo telo postoji, njega će moći da vide božanska i ljudska bića.
kāyassa bhedā uddhaṁ jīvitapariyādānā na naṁ dakkhanti devamanussā”ti. Ali posle sloma tela, posle smrti, božanska i ljudska bića ga više neće videti.”
Evaṁ vutte, āyasmā ānando bhagavantaṁ etadavoca: Kada je ovo bilo izgovoreno, poštovani Ānanda reče Blaženome:
“acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante, ko nāmo ayaṁ, bhante, dhammapariyāyo”ti? „Zadivljujuće, poštovani, čudesno! Koji je naziv ovog izlaganja o učenju?”
“Tasmātiha tvaṁ, ānanda, imaṁ dhammapariyāyaṁ atthajālantipi naṁ dhārehi, dhammajālantipi naṁ dhārehi, brahmajālantipi naṁ dhārehi, diṭṭhijālantipi naṁ dhārehi, anuttaro saṅgāmavijayotipi naṁ dhārehī”ti. „Ānanda, možeš ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao Mrežu dobroga, kao Mrežu učenja, kao Najobuhvatniju mrežu, kao Mrežu gledišta. Možeš ga takođe zapamtiti kao Nenadmašnu pobedu u bici.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.
Imasmiñca pana veyyākaraṇasmiṁ bhaññamāne dasasahassī lokadhātu akampitthāti. I dok je ovaj govor još bio u toku, deset hiljada svetova zatresoše se.
Brahmajālasuttaṁ niṭṭhitaṁ paṭhamaṁ.