Theravadan

Other Translations: Deutsch , English , Lietuvių kalba , ру́сский язы́к

From: Branislav Kovačević

Dīgha Nikāya 2 Zbirka dugih govora 2

Sāmaññaphalasutta Govor o plodovima asketskog života

1. Rājāmaccakathā 1. Predlozi savetnika

Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.

ekaṁ samayaṁ bhagavā rājagahe viharati jīvakassa komārabhaccassa ambavane mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ aḍḍhateḷasehi bhikkhusatehi. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u mangovom gaju Đīvake Komārabhaćće, zajedno sa velikom grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha.

Tena kho pana samayena rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tadahuposathe pannarase komudiyā cātumāsiniyā puṇṇāya puṇṇamāya rattiyā rājāmaccaparivuto uparipāsādavaragato nisinno hoti. U to vreme, u noći punog meseca, na Komudi uposatha dan u četvrtom mesecu, Ađātasattu, kralj Magadhe i sin kraljice Videhe, sedeo je na gornjoj terasi palate, okružen svojim savetnicima.

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tadahuposathe udānaṁ udānesi: I onda kralj izreče ove nadahnute reči:

“ramaṇīyā vata bho dosinā ratti, abhirūpā vata bho dosinā ratti, dassanīyā vata bho dosinā ratti, pāsādikā vata bho dosinā ratti, lakkhaññā vata bho dosinā ratti. „Gospodo, kakva prekrasna noć! Kako je lepa ova mesečinom obasjana noć! Kako je divna ova mesečinom obasjana noć! Kako je mirna ova mesečinom obasjana noć! Kako inspiriše ova mesečinom obasjana noć!

Kaṁ nu khvajja samaṇaṁ vā brāhmaṇaṁ vā payirupāseyyāma, yaṁ no payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti? Ima li nekog askete ili brahmana da ga posetimo noćas, a koji bi umu našem mogao doneti mir?”

Evaṁ vutte, aññataro rājāmacco rājānaṁ māgadhaṁ ajātasattuṁ vedehiputtaṁ etadavoca: Na to jedan od njegovih savetnika reče:

“ayaṁ, deva, pūraṇo kassapo saṅghī ceva gaṇī ca gaṇācariyo ca ñāto yasassī titthakaro sādhusammato bahujanassa rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. „Vaše visočanstvo, tu je Pūraṇa Kassapa, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Star je, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih je godina, stigao u poslednje doba života.

Taṁ devo pūraṇaṁ kassapaṁ payirupāsatu. Vaše visočanstvo bi trebalo da ga poseti.

Appeva nāma devassa pūraṇaṁ kassapaṁ payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti. Možda bi on vašem umu mogao doneti mir.”

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tuṇhī ahosi. Tako bi rečeno, ali kralj Ađātasattu ostane nem.

Aññataropi kho rājāmacco rājānaṁ māgadhaṁ ajātasattuṁ vedehiputtaṁ etadavoca: A ostali savetnici ovako rekoše:

“ayaṁ, deva, makkhali gosālo saṅghī ceva gaṇī ca gaṇācariyo ca ñāto yasassī titthakaro sādhusammato bahujanassa rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. “Vaše visočanstvo, tu je Makkhali Gosāla…

Taṁ devo makkhaliṁ gosālaṁ payirupāsatu.

Appeva nāma devassa makkhaliṁ gosālaṁ payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti.

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tuṇhī ahosi.

Aññataropi kho rājāmacco rājānaṁ māgadhaṁ ajātasattuṁ vedehiputtaṁ etadavoca:

“ayaṁ, deva, ajito kesakambalo saṅghī ceva gaṇī ca gaṇācariyo ca ñāto yasassī titthakaro sādhusammato bahujanassa rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. Ađita Kesakambala…

Taṁ devo ajitaṁ kesakambalaṁ payirupāsatu.

Appeva nāma devassa ajitaṁ kesakambalaṁ payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti.

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tuṇhī ahosi.

Aññataropi kho rājāmacco rājānaṁ māgadhaṁ ajātasattuṁ vedehiputtaṁ etadavoca:

“ayaṁ, deva, pakudho kaccāyano saṅghī ceva gaṇī ca gaṇācariyo ca ñāto yasassī titthakaro sādhusammato bahujanassa rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. Pakudha Kaććāyana…

Taṁ devo pakudhaṁ kaccāyanaṁ payirupāsatu.

Appeva nāma devassa pakudhaṁ kaccāyanaṁ payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti.

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tuṇhī ahosi.

Aññataropi kho rājāmacco rājānaṁ māgadhaṁ ajātasattuṁ vedehiputtaṁ etadavoca:

“ayaṁ, deva, sañcayo belaṭṭhaputto saṅghī ceva gaṇī ca gaṇācariyo ca ñāto yasassī titthakaro sādhusammato bahujanassa rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. Sañđaya Belaṭṭhaputta

Taṁ devo sañcayaṁ belaṭṭhaputtaṁ payirupāsatu.

Appeva nāma devassa sañcayaṁ belaṭṭhaputtaṁ payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti.

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tuṇhī ahosi.

Aññataropi kho rājāmacco rājānaṁ māgadhaṁ ajātasattuṁ vedehiputtaṁ etadavoca:

“ayaṁ, deva, nigaṇṭho nāṭaputto saṅghī ceva gaṇī ca gaṇācariyo ca ñāto yasassī titthakaro sādhusammato bahujanassa rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. “Vaše visočanstvo, tu je Nigaṇṭha Nātaputta, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Star je, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih je godina, stigao u poslednje doba života.

Taṁ devo nigaṇṭhaṁ nāṭaputtaṁ payirupāsatu. Vaše visočanstvo bi trebalo da ga poseti.

Appeva nāma devassa nigaṇṭhaṁ nāṭaputtaṁ payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti. Možda bi on vašem umu mogao doneti mir.”

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tuṇhī ahosi. Tako bi rečeno, ali kralj Ađātasattu ostane nem.

2. Komārabhaccajīvakakathā 2. Predlog Đīvake Komārabhaćće

Tena kho pana samayena jīvako komārabhacco rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassa avidūre tuṇhībhūto nisinno hoti. Sve vreme Đīvaka Komārabhaćća je sedeo ćutke, nedaleko od kralja Ađātasattua.

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto jīvakaṁ komārabhaccaṁ etadavoca: Onda mu se kralj obrati:

“tvaṁ pana, samma jīvaka, kiṁ tuṇhī”ti? „Dragi Đīvaka, zašto ti ćutiš?”

“Ayaṁ, deva, bhagavā arahaṁ sammāsambuddho amhākaṁ ambavane viharati mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ aḍḍhateḷasehi bhikkhusatehi. A Đīvaka odgovori: „Vaše visočanstvo, Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni, zajedno sa velikom grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha, boravi sada u mom mangovom gaju.

Taṁ kho pana bhagavantaṁ evaṁ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato: Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami:

‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā’ti. ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’.

Taṁ devo bhagavantaṁ payirupāsatu. Vaše visočanstvo bi trebalo da poseti Blaženog.

Appeva nāma devassa bhagavantaṁ payirupāsato cittaṁ pasīdeyyā”ti. Možda bi on vašem umu mogao doneti mir.”

“Tena hi, samma jīvaka, hatthiyānāni kappāpehī”ti. „Neka nam onda, dragi Đīvaka, pripreme kočije i u njih upregnu slonove.”

“Evaṁ, devā”ti kho jīvako komārabhacco rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassa paṭissuṇitvā pañcamattāni hatthinikāsatāni kappāpetvā rañño ca ārohaṇīyaṁ nāgaṁ, rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassa paṭivedesi: „Da, vaše visočanstvo!” odgovori Đīvaka. I naredi da se pripremi pet stotina slonica, kao i kraljev slon predvodnik, te obavesti kralja:

“kappitāni kho te, deva, hatthiyānāni, „Vaše visočanstvo, kočije su spremne.

yassadāni kālaṁ maññasī”ti. Učinite onako kako mislite da treba.”

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto pañcasu hatthinikāsatesu paccekā itthiyo āropetvā ārohaṇīyaṁ nāgaṁ abhiruhitvā ukkāsu dhāriyamānāsu rājagahamhā niyyāsi mahaccarājānubhāvena, yena jīvakassa komārabhaccassa ambavanaṁ tena pāyāsi. I kralj Ađātasattu na slonice posadi pet stotina svojih žena, na svaku po jednu, a sam se pope na svog slona predvodnika. I dok su sluge napred nosile baklje, izjaha on iz Rāđagahe u punom kraljevskoj sjaju, te se zaputi ka Đīvakovom mangovom gaju.

Atha kho rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassa avidūre ambavanassa ahudeva bhayaṁ, ahu chambhitattaṁ, ahu lomahaṁso. Kada je kralj Ađātasattu stigao blizu mangovog gaja, iznenada ga obuze strah, uznemirenost i panika.

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhīto saṁviggo lomahaṭṭhajāto jīvakaṁ komārabhaccaṁ etadavoca: Uplašen, uznemiren i uspaničen, reče on Đīvaku:

“kacci maṁ, samma jīvaka, na vañcesi? „Da me ti, dragi Đīvako, možda ne vodiš u klopku?

Kacci maṁ, samma jīvaka, na palambhesi? Da me nisi izdao?

Kacci maṁ, samma jīvaka, na paccatthikānaṁ desi? Planiraš li da me predaš mojih neprijateljima?

Kathañhi nāma tāva mahato bhikkhusaṅghassa aḍḍhateḷasānaṁ bhikkhusatānaṁ neva khipitasaddo bhavissati, na ukkāsitasaddo na nigghoso”ti. Kako je moguće da tako velika grupa monaha, hiljadu dvesta pedeset monaha, boravi ovde, a da niko od njih ne kine ili se nakašlje, kako je moguće da se ne čuje bilo kakav zvuk?”

“Mā bhāyi, mahārāja, mā bhāyi, mahārāja. „Ne plašite se, veliki kralju. Ne plašite se.

Na taṁ, deva, vañcemi; Ne vodim vas u klopku, vaše visočanstvo,

na taṁ, deva, palambhāmi; niti sam vas izdao;

na taṁ, deva, paccatthikānaṁ demi. ne planiram da vas predam vašim neprijateljima.

Abhikkama, mahārāja, abhikkama, mahārāja, ete maṇḍalamāḷe dīpā jhāyantī”ti. Samo idite napred, veliki kralju! Samo idite napred! Eno ih, vide se lampe koje gore u velikom paviljonu.”

3. Sāmaññaphalapucchā 3. Pitanja o plodu asketskog života

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto yāvatikā nāgassa bhūmi nāgena gantvā, nāgā paccorohitvā, pattikova yena maṇḍalamāḷassa dvāraṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā jīvakaṁ komārabhaccaṁ etadavoca: Kralj Ađātasattu jahao je na slonu dokle je mogao, pa onda sa njega siđe i peške se približi velikom paviljonu. Kad je stigao, upita Đīvaku:

“kahaṁ pana, samma jīvaka, bhagavā”ti? „Đīvaka, gde je Blaženi?”

“Eso, mahārāja, bhagavā; „Eno ga Blaženi, veliki kralju.

eso, mahārāja, bhagavā majjhimaṁ thambhaṁ nissāya puratthābhimukho nisinno purakkhato bhikkhusaṅghassā”ti. Onaj što sedi oslonjen na središnji stub, okrenut istoku i okružen monaškom zajednicom.”

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā ekamantaṁ aṭṭhāsi. Na to kralj Ađātasattu priđe Blaženom i stade sa strane.

Ekamantaṁ ṭhito kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto tuṇhībhūtaṁ tuṇhībhūtaṁ bhikkhusaṅghaṁ anuviloketvā rahadamiva vippasannaṁ udānaṁ udānesi: Dok je tako stajao, prelazeći pogledom po grupi monaha koja je sedela u potpunoj tišini, nalik mirnoj površini jezera, oteše mu se ove nadahnute reči:

“iminā me upasamena udayabhaddo kumāro samannāgato hotu, yenetarahi upasamena bhikkhusaṅgho samannāgato”ti. „Ah, kad bi i moj sin, princ Udāyibhadda, mogao da uživa u takvom miru kakav sada ima monaška zajednica!”

“Agamā kho tvaṁ, mahārāja, yathāpeman”ti. (A Blaženi mu reče:) „Idu li tvoje misli, veliki kralju, ka onome koga voliš?”

“Piyo me, bhante, udayabhaddo kumāro. „Da, poštovani gospodine, volim svog sina princa Udāyibhaddu.

Iminā me, bhante, upasamena udayabhaddo kumāro samannāgato hotu yenetarahi upasamena bhikkhusaṅgho samannāgato”ti. Kad bi i on mogao da uživa u takvom miru kakav sada ima monaška zajednica!”

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhagavantaṁ abhivādetvā, bhikkhusaṅghassa añjaliṁ paṇāmetvā, ekamantaṁ nisīdi. Kralj Ađātasattu onda oda počast Blaženom, sklopljenim dlanovima pozdravi monašku zajednicu, pa sede sa strane.

Ekamantaṁ nisinno kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhagavantaṁ etadavoca: Dok je tako sedeo, obrati se on Blaženom:

“puccheyyāmahaṁ, bhante, bhagavantaṁ kañcideva desaṁ; „Poštovani gospodine, želeo bih da upitam Blaženog o jednoj stvari,

sace me bhagavā okāsaṁ karoti pañhassa veyyākaraṇāyā”ti. ako bi se potrudio da mi odgovori.”

“Puccha, mahārāja, yadākaṅkhasī”ti. „Pitaj šta god želiš, veliki kralju.”

“Yathā nu kho imāni, bhante, puthusippāyatanāni, „Ima različitih profesija, poštovani gospodine,

seyyathidaṁ—hatthārohā assārohā rathikā dhanuggahā celakā calakā piṇḍadāyakā uggā rājaputtā pakkhandino mahānāgā sūrā cammayodhino dāsikaputtā

āḷārikā kappakā nhāpakā sūdā mālakārā rajakā pesakārā naḷakārā kumbhakārā gaṇakā muddikā, yāni vā panaññānipi evaṅgatāni puthusippāyatanāni, te diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sippaphalaṁ upajīvanti; pekari, berberi, kupališna posluga, kuvari, cvećari, perači rublja, tkači, korpari, grnčari, rizničari, blagajnici i različiti drugi slični zanati. Svi oni koji ih obavljaju, uživaju već ovde i sada u vidljivim plodovima svoga rada.

te tena attānaṁ sukhenti pīṇenti, mātāpitaro sukhenti pīṇenti, puttadāraṁ sukhenti pīṇenti, mittāmacce sukhenti pīṇenti, samaṇabrāhmaṇesu uddhaggikaṁ dakkhiṇaṁ patiṭṭhapenti sovaggikaṁ sukhavipākaṁ saggasaṁvattanikaṁ. Tako obezbeđuju radost i sreću sebi, a isto tako obezbeđuju radost i sreću svojim roditeljima, ženi i deci, rođacima i prijateljima. Oni daruju različitim darovima askete i brahmane – što ih vodi na nebo, donosi sreću kao plod, obezbeđuje preporađanje u nebeskom svetu.

Sakkā nu kho, bhante, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun”ti? Možeš li mi, poštovani gospodine, ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je na sličan način vidljiv ovde i sada?”

“Abhijānāsi no tvaṁ, mahārāja, imaṁ pañhaṁ aññe samaṇabrāhmaṇe pucchitā”ti? „Sećaš li se, veliki kralju, da si slično ovo ikada pitao neke druge askete i brahmane?”

“Abhijānāmahaṁ, bhante, imaṁ pañhaṁ aññe samaṇabrāhmaṇe pucchitā”ti. „Sećam se, poštovani gospodine.”

“Yathā kathaṁ pana te, mahārāja, byākariṁsu, sace te agaru bhāsassū”ti. „Ako ti nije teško, molim te reci mi šta su ti odgovorili.”

“Na kho me, bhante, garu, yatthassa bhagavā nisinno, bhagavantarūpo vā”ti. „Nije mi teško kada sam u društvu Blaženog ili nekoga sličnog njemu.”

“Tena hi, mahārāja, bhāsassū”ti. „Govori onda, veliki kralju.”

3.1. Pūraṇakassapavāda 3.1. Učenje Pūraṇa Kassape

“Ekamidāhaṁ, bhante, samayaṁ yena pūraṇo kassapo tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā pūraṇena kassapena saddhiṁ sammodiṁ. „Jednom sam posetio Pūraṇa Kassapu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane.

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁ. Ekamantaṁ nisinno kho ahaṁ, bhante, pūraṇaṁ kassapaṁ etadavocaṁ: Onda ga upitah može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

‘yathā nu kho imāni, bho kassapa, puthusippāyatanāni,

seyyathidaṁ—hatthārohā assārohā rathikā dhanuggahā celakā calakā piṇḍadāyakā uggā rājaputtā pakkhandino mahānāgā sūrā cammayodhino dāsikaputtā āḷārikā kappakā nhāpakā sūdā mālakārā rajakā pesakārā naḷakārā kumbhakārā gaṇakā muddikā, yāni vā panaññānipi evaṅgatāni puthusippāyatanāni, te diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sippaphalaṁ upajīvanti;

Sakkā nu kho, bho kassapa, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun’ti?

Evaṁ vutte, bhante, pūraṇo kassapo maṁ etadavoca: Na to mi Pūraṇa Kassapa reče:

‘karoto kho, mahārāja, kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato socayato, socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātāpayato, adinnaṁ ādiyato, sandhiṁ chindato, nillopaṁ harato, ekāgārikaṁ karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāraṁ gacchato, musā bhaṇato, karoto na karīyati pāpaṁ. Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe ekaṁ maṁsakhalaṁ ekaṁ maṁsapuñjaṁ kareyya, natthi tatonidānaṁ pāpaṁ, natthi pāpassa āgamo. ’Veliki kralju, ako bi neko činio ili druge terao da čine, ako bi neko sakatio ili terao druge da sakate, ako bi neko mučio ili terao druge da muče, ako bi neko nanosio bol ili terao druge da nanose bol, ako bi neko tlačio ili terao druge da tlače, ako bi neko pretio i terao druge da prete, ako bi neko ubijao živa bića, uzimao ono što mu nije dato, upadao u kuće, pljačkao tuđ imetak, provaljivao, postavljao zasede na putu, zavodio tuđu ženu, govorio laži – nikakvo zlo takav ne bi počinio. Ukoliko bi neko oštrom testerom sva živa bića na ovom svetu pretvorio u gomilu mesa, u brdo mesa, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod toga bilo zlo.

Dakkhiṇañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya hananto ghātento chindanto chedāpento pacanto pācāpento, natthi tatonidānaṁ pāpaṁ, natthi pāpassa āgamo. Ako bi neko išao duž južne obale Ganga, te ubijao i satirao, sakatio ili terao druge da sakate, mučio ili terao druge da muče, to ne bi bilo zlo, niti bi ishod toga bilo zlo.

Uttarañcepi gaṅgāya tīraṁ gaccheyya dadanto dāpento yajanto yajāpento, natthi tatonidānaṁ puññaṁ, natthi puññassa āgamo. Ako bi neko išao duž severne obale Ganga, te davao darove ili terao druge da daju darove, prinosio ponude ili terao druge da prinose ponude, to mu ne bi donelo zasluge, niti bi ishod toga bile zasluge.

Dānena damena saṁyamena saccavajjena natthi puññaṁ, natthi puññassa āgamo’ti. U davanju, kroćenju samoga sebe, obuzdavanju, govorenju istine nema zasluga, niti ploda zasluga.’

Itthaṁ kho me, bhante, pūraṇo kassapo sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno akiriyaṁ byākāsi. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Pūraṇa Kassapa objasnio (svoje učenje) da postupci nemaju nikakav rezultat.

Seyyathāpi, bhante, ambaṁ vā puṭṭho labujaṁ byākareyya, labujaṁ vā puṭṭho ambaṁ byākareyya; Baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu,

evameva kho me, bhante, pūraṇo kassapo sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno akiriyaṁ byākāsi. na isti način kada sam Pūraṇa Kassapu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio (svoje učenje) da postupci nemaju nikakav rezultat.

Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:

‘kathañhi nāma mādiso samaṇaṁ vā brāhmaṇaṁ vā vijite vasantaṁ apasādetabbaṁ maññeyyā’ti. ’Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da kritikuje asketu ili brahmana koji živi u njegovom kraljevstvu’.

So kho ahaṁ, bhante, pūraṇassa kassapassa bhāsitaṁ neva abhinandiṁ nappaṭikkosiṁ. Tako se nisam ni obradovao rečima Pūraṇa Kassape, a nisam ih ni odbacio.

Anabhinanditvā appaṭikkositvā anattamano, anattamanavācaṁ anicchāretvā, tameva vācaṁ anuggaṇhanto anikkujjanto uṭṭhāyāsanā pakkamiṁ. Mada im se nisam ni obradovao, niti ih odbacio, osećao sam nezadovoljstvo, ali ga nisam izrazio rečima, već ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

3.2. Makkhaligosālavāda 3.2. Učenje Makkhali Gosāle

Ekamidāhaṁ, bhante, samayaṁ yena makkhali gosālo tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā makkhalinā gosālena saddhiṁ sammodiṁ. Jednom drugom prilikom sam posetio Makkhali Gosālu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane.

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁ. Ekamantaṁ nisinno kho ahaṁ, bhante, makkhaliṁ gosālaṁ etadavocaṁ: Onda ga upitah može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

‘yathā nu kho imāni, bho gosāla, puthusippāyatanāni …pe…

sakkā nu kho, bho gosāla, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun’ti?

Evaṁ vutte, bhante, makkhali gosālo maṁ etadavoca: Na to mi Makkhali Gosāla reče:

‘natthi, mahārāja, hetu natthi paccayo sattānaṁ saṅkilesāya, ahetū apaccayā sattā saṅkilissanti. ’Ne postoji uzrok ili uslov prljanja bića; bića se prljaju bez uzroka ili uslova.

Natthi hetu, natthi paccayo sattānaṁ visuddhiyā, Ne postoji uzrok ili uslov pročišćenja bića;

ahetū apaccayā sattā visujjhanti. bića se pročišćuju bez uzroka ili uslova.

Natthi attakāre, natthi parakāre, natthi purisakāre, natthi balaṁ, natthi vīriyaṁ, natthi purisathāmo, natthi purisaparakkamo. Nema samoodređenja, niti određenja koje čine drugi, nema ličnog određenja. Ne postoji sila, ni energija, ni snaga, niti muževna srčanost.

Sabbe sattā sabbe pāṇā sabbe bhūtā sabbe jīvā avasā abalā avīriyā niyatisaṅgatibhāvapariṇatā chasvevābhijātīsu sukhadukkhaṁ paṭisaṁvedenti. Sva bića, sva živa bića, sva stvorenja, sve duše su bez moći, snage i energije; oblikovana sudbinom, okolnostima i prirodom, bića doživljavaju zadovoljstvo i bol u šest klasa.

Cuddasa kho panimāni yonipamukhasatasahassāni saṭṭhi ca satāni cha ca satāni pañca ca kammuno satāni pañca ca kammāni tīṇi ca kammāni kamme ca aḍḍhakamme ca dvaṭṭhipaṭipadā dvaṭṭhantarakappā chaḷābhijātiyo aṭṭha purisabhūmiyo ekūnapaññāsa ājīvakasate ekūnapaññāsa paribbājakasate ekūnapaññāsa nāgāvāsasate vīse indriyasate tiṁse nirayasate chattiṁsa rajodhātuyo satta saññīgabbhā satta asaññīgabbhā satta nigaṇṭhigabbhā satta devā satta mānusā satta pisācā satta sarā satta pavuṭā satta pavuṭasatāni satta papātā satta papātasatāni satta supinā satta supinasatāni cullāsīti mahākappino satasahassāni, yāni bāle ca paṇḍite ca sandhāvitvā saṁsaritvā dukkhassantaṁ karissanti. Postoji milion četiristo šest hiljada šesto osnovnih vrsta rođenja. Postoji petsto vrsta delanja, pet vrsta delanja, tri vrste delanja, delanje i poludelanje. Postoji šezdeset dva puta, šezdeset dva međueona, šest klasa, osam nivoa ljudi, četiri hiljade devetsto vrsta življenja, četiri hiljade devetsto vrsta asketa, četiri hiljade devetsto boravišta zmija, dve hiljade životnih sila, tri hiljade čistilišta, trideset šest sastojaka nečistoće, sedam opažajućih zametaka, sedam neopažajućih zametaka, sedam zametaka bez opne, sedam vrsta božanstava, sedam vrsta ljudi, sedam vrsta demona, sedam jezera, sedam čvorišta, sedam vrsta ambisa, sedam stotina vrsta ambisa, sedam glavnih vrsta snova, sedamsto manjih vrsta snova. I ima osam miliona četiristo hiljada velikih eona, tokom kojih će, idući i tumarajući krugom preporađanja, i budale i mudri stići na kraj svoje patnje.

Tattha natthi “imināhaṁ sīlena vā vatena vā tapena vā brahmacariyena vā aparipakkaṁ vā kammaṁ paripācessāmi, paripakkaṁ vā kammaṁ phussa phussa byantiṁ karissāmī”ti hevaṁ natthi. I mada neko pomisli: ’Pomoću vrline, poštovanja pravila, asketizma ili svetačkog života učiniću da dozru dela koja još nisu dozrela ili da već dozrela dela poništim onako kako nadolaze’ – to je nemoguće.

Doṇamite sukhadukkhe pariyantakate saṁsāre, natthi hāyanavaḍḍhane, natthi ukkaṁsāvakaṁse. Zadovoljstvo i bol su odmereni. Krug preporađanja je ograničen, nema njegovog skraćenja ili produženja, nema njegovog uvećanja ili smanjenja.

Seyyathāpi nāma suttaguḷe khitte nibbeṭhiyamānameva paleti; Baš kao što se bačeno klupko zakotrlja i odmotava samo dok u njemu ima prediva,

evameva bāle ca paṇḍite ca sandhāvitvā saṁsaritvā dukkhassantaṁ karissantī’ti. tako će, idući i tumarajući krugom preporađanja, i budale i mudri stići na kraj svoje patnje.’

Itthaṁ kho me, bhante, makkhali gosālo sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno saṁsārasuddhiṁ byākāsi. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Makkhali Gosāla objasnio (svoje učenje) o pročišćenju lutanjem kroz krug preporađanja.

evameva kho me, bhante, makkhali gosālo sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno saṁsārasuddhiṁ byākāsi. na isti način kada sam Makkhali Gosālu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio (svoje učenje) o pročišćenju lutanjem kroz krug preporađanja.

Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:

So kho ahaṁ, bhante, makkhalissa gosālassa bhāsitaṁ neva abhinandiṁ nappaṭikkosiṁ. Tako se nisam ni obradovao rečima Makkhali Gosāle, a nisam ih ni odbacio.

3.3. Ajitakesakambalavāda 3.3. Učenje Ađite Kesakambale

Ekamidāhaṁ, bhante, samayaṁ yena ajito kesakambalo tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā ajitena kesakambalena saddhiṁ sammodiṁ. Jednom drugom prilikom sam posetio Ađitu Kesakambalu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane.

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁ. Ekamantaṁ nisinno kho ahaṁ, bhante, ajitaṁ kesakambalaṁ etadavocaṁ: Onda ga upitah može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

‘yathā nu kho imāni, bho ajita, puthusippāyatanāni …pe…

sakkā nu kho, bho ajita, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun’ti?

Evaṁ vutte, bhante, ajito kesakambalo maṁ etadavoca: Na to mi Ađita Kesakambala reče:

‘natthi, mahārāja, dinnaṁ, natthi yiṭṭhaṁ, natthi hutaṁ, natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko, natthi ayaṁ loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā, ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedenti. ’Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog. Nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela. Nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju. Nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.

Cātumahābhūtiko ayaṁ puriso, yadā kālaṁ karoti, pathavī pathavikāyaṁ anupeti anupagacchati, āpo āpokāyaṁ anupeti anupagacchati, tejo tejokāyaṁ anupeti anupagacchati, vāyo vāyokāyaṁ anupeti anupagacchati, ākāsaṁ indriyāni saṅkamanti. Čovek je sastavljen od četiri osnovna elementa. Kada umre, zemlja (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom zemlje; voda (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom vode; vatra (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom vatre; vazduh (u njegovom telu) vraća se i spaja sa čitavom masom vazduha. Njegove mentalne i fizičke moći bivaju rasute u prostoru.

Āsandipañcamā purisā mataṁ ādāya gacchanti. Četiri čoveka na nosilima odnose leš.

Yāvāḷāhanā padāni paññāyanti. Posmrtni govori traju koliko i lomača.

Kāpotakāni aṭṭhīni bhavanti, bhassantā āhutiyo. Kosti potom izblede, prinete žrtve paljenice izmešaju se s pepelom.

Dattupaññattaṁ yadidaṁ dānaṁ. Darežljivost je učenje za budale.

Tesaṁ tucchaṁ musā vilāpo ye keci atthikavādaṁ vadanti. Kada bilo ko tvrdi da postoji (život posle smrti), to je tek pogrešno, šuplje blebetanje.

Bāle ca paṇḍite ca kāyassa bhedā ucchijjanti vinassanti, na honti paraṁ maraṇā’ti. Budale i mudraci su na isti način posečeni i uništeni raspadom tela. Posle smrti oni ne postoje.’

Itthaṁ kho me, bhante, ajito kesakambalo sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno ucchedaṁ byākāsi. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Ađita Kesakambala objasnio (svoje učenje) o poništavanju.

evameva kho me, bhante, ajito kesakambalo sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno ucchedaṁ byākāsi. na isti način kada sam Ađitu Kesakambalu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio (svoje učenje) o poništavanju.

Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:

So kho ahaṁ, bhante, ajitassa kesakambalassa bhāsitaṁ neva abhinandiṁ nappaṭikkosiṁ. Tako se nisam ni obradovao rečima Ađite Kesakambale, a nisam ih ni odbacio.

Anabhinanditvā appaṭikkositvā anattamano anattamanavācaṁ anicchāretvā tameva vācaṁ anuggaṇhanto anikkujjanto uṭṭhāyāsanā pakkamiṁ. Mada im se nisam ni obradovao, niti ih odbacio, osećao sam nezadovoljstvo, ali ga nisam izrazio rečima, već ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

3.4. Pakudhakaccāyanavāda 3.4. Učenje Pakudha Kaććāyane

Ekamidāhaṁ, bhante, samayaṁ yena pakudho kaccāyano tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā pakudhena kaccāyanena saddhiṁ sammodiṁ. Jednom drugom prilikom sam posetio Pakudha Kaććāyanu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane.

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁ. Ekamantaṁ nisinno kho ahaṁ, bhante, pakudhaṁ kaccāyanaṁ etadavocaṁ: Onda ga upitah može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

‘yathā nu kho imāni, bho kaccāyana, puthusippāyatanāni …pe…

sakkā nu kho, bho kaccāyana, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun’ti?

Evaṁ vutte, bhante, pakudho kaccāyano maṁ etadavoca: Na to mi Pakudha Kaććāyana reče:

‘sattime, mahārāja, kāyā akaṭā akaṭavidhā animmitā animmātā vañjhā kūṭaṭṭhā esikaṭṭhāyiṭṭhitā. ’Veliki kralju, postoji sedam entiteta koji su nenačinjeni, nerođeni, nestvoreni, bez tvorca, nerodni, nalik planinskim vrhovima, nalik stubovima.

Te na iñjanti, na vipariṇamanti, na aññamaññaṁ byābādhenti, nālaṁ aññamaññassa sukhāya vā dukkhāya vā sukhadukkhāya vā. Oni se ne pomeraju, niti menjaju, ne ometaju jedan drugog. Nijedan nije u stanju (da pobudi) zadovoljstvo, bol ili zadovoljstvo i bol u drugome.

Katame satta? Kojih je to sedam?

Pathavikāyo, āpokāyo, tejokāyo, vāyokāyo, sukhe, dukkhe, jīve sattame—To su entitet zemlje, entitet vode, entitet vatre, entitet vazduha, zadovoljstvo, bol i duša kao sedmi.

ime satta kāyā akaṭā akaṭavidhā animmitā animmātā vañjhā kūṭaṭṭhā esikaṭṭhāyiṭṭhitā. Tih sedam entiteta su nenačinjeni, nerođeni, nestvoreni, bez tvorca, nerodni, nepomerivi poput planinskih vrhova, čvrsto stoje poput stubova.

Tattha natthi hantā vā ghātetā vā, sotā vā sāvetā vā, viññātā vā viññāpetā vā. Otuda, ne postoji ubica, ni žrtva, ni slušalac, ni govornik, ni onaj ko uči, ni onaj ko podučava.

Yopi tiṇhena satthena sīsaṁ chindati, na koci kiñci jīvitā voropeti; Čak i oni koji odseku nečiju glavu oštrim mačem, nikoga ne lišavaju života.

sattannaṁ tveva kāyānamantarena satthaṁ vivaramanupatatī’ti. Mač samo prolazi kroz prostor između tih sedam entiteta’.

Itthaṁ kho me, bhante, pakudho kaccāyano sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno aññena aññaṁ byākāsi. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Pakudha Kaććāyana odgovorio na potpuno nebitan način.

evameva kho me, bhante, pakudho kaccāyano sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno aññena aññaṁ byākāsi. na isti način kada sam Pakudha Kaććāyanu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je odgovorio na potpuno nebitan način.

Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:

So kho ahaṁ, bhante, pakudhassa kaccāyanassa bhāsitaṁ neva abhinandiṁ nappaṭikkosiṁ, Tako se nisam ni obradovao rečima Pakudha Kaććāyane, a nisam ih ni odbacio.

anabhinanditvā appaṭikkositvā anattamano, anattamanavācaṁ anicchāretvā tameva vācaṁ anuggaṇhanto anikkujjanto uṭṭhāyāsanā pakkamiṁ. Mada im se nisam ni obradovao, niti ih odbacio, osećao sam nezadovoljstvo, ali ga nisam izrazio rečima, već ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh.

3.5. Nigaṇṭhanāṭaputtavāda 3.5. Učenje Nigaṇṭha Nātaputte

Ekamidāhaṁ, bhante, samayaṁ yena nigaṇṭho nāṭaputto tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā nigaṇṭhena nāṭaputtena saddhiṁ sammodiṁ. Jednom drugom prilikom sam posetio Nigaṇṭha Nātaputtu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane.

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁ. Ekamantaṁ nisinno kho ahaṁ, bhante, nigaṇṭhaṁ nāṭaputtaṁ etadavocaṁ: Onda ga upitah može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

‘yathā nu kho imāni, bho aggivessana, puthusippāyatanāni …pe…

sakkā nu kho, bho aggivessana, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun’ti?

Evaṁ vutte, bhante, nigaṇṭho nāṭaputto maṁ etadavoca: Na to mi Nigaṇṭha Nātaputta reče:

‘idha, mahārāja, nigaṇṭho cātuyāmasaṁvarasaṁvuto hoti. ’Veliki kralju, nigaṇṭha je obuzdan četvorostrukom obuzdanošću.

Kathañca, mahārāja, nigaṇṭho cātuyāmasaṁvarasaṁvuto hoti? Kako to?

Idha, mahārāja, nigaṇṭho sabbavārivārito ca hoti, sabbavāriyutto ca, sabbavāridhuto ca, sabbavāriphuṭo ca. Tako što je nigaṇṭha omeđen svim stegama, stegnut svim stegama, pročišćen svim stegama. utvrđen svim stegama.

Evaṁ kho, mahārāja, nigaṇṭho cātuyāmasaṁvarasaṁvuto hoti. Na taj način je nigaṇṭha obuzdan četvorostrukom obuzdanošću.

Yato kho, mahārāja, nigaṇṭho evaṁ cātuyāmasaṁvarasaṁvuto hoti; A kada je obuzdan četvorostrukom obuzdanošću,

ayaṁ vuccati, mahārāja, nigaṇṭho gatatto ca yatatto ca ṭhitatto cā’ti. on se naziva nesputanim, onim ko sam sebe štiti, kontroliše i ućvršćuje’.

Itthaṁ kho me, bhante, nigaṇṭho nāṭaputto sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno cātuyāmasaṁvaraṁ byākāsi. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Nigaṇṭha Nāṭaputta objasnio (svoje učenje) o četvorostrukom obuzdavanju.

evameva kho me, bhante, nigaṇṭho nāṭaputto sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno cātuyāmasaṁvaraṁ byākāsi. na isti način kada sam Nigaṇṭha Nāṭaputtu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je objasnio (svoje učenje) o četvorostrukom obuzdavanju.

Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:

So kho ahaṁ, bhante, nigaṇṭhassa nāṭaputtassa bhāsitaṁ neva abhinandiṁ nappaṭikkosiṁ. Tako se nisam ni obradovao rečima Nigaṇṭha Nāṭaputte, a nisam ih ni odbacio.

3.6. Sañcayabelaṭṭhaputtavāda 3.6. Učenje Sañđaya Belaṭṭhaputte

Ekamidāhaṁ, bhante, samayaṁ yena sañcayo belaṭṭhaputto tenupasaṅkamiṁ; upasaṅkamitvā sañcayena belaṭṭhaputtena saddhiṁ sammodiṁ. Jednom drugom prilikom sam posetio Sañđaya Belaṭṭhaputtu i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoh sa strane.

Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁ. Ekamantaṁ nisinno kho ahaṁ, bhante, sañcayaṁ belaṭṭhaputtaṁ etadavocaṁ: Onda ga upitah može li mi ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je vidljiv ovde i sada.

‘yathā nu kho imāni, bho sañcaya, puthusippāyatanāni …pe…

sakkā nu kho, bho sañcaya, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun’ti?

Evaṁ vutte, bhante, sañcayo belaṭṭhaputto maṁ etadavoca: Na to mi Sañđaya Belaṭṭhaputta reče:

‘atthi paro lokoti iti ce maṁ pucchasi, atthi paro lokoti iti ce me assa, atthi paro lokoti iti te naṁ byākareyyaṁ. ’Može se dogoditi da me pitaš: „Postoji li drugi svet?” Ako bih mislio da je tako, tako bih i objavio.

Evantipi me no, tathātipi me no, aññathātipi me no, notipi me no, no notipi me no. Ali ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.

Natthi paro loko …pe… Slično tome, može se dogoditi da mi postaviš sledeća pitanja: „Da li nema drugog sveta?”…

atthi ca natthi ca paro loko …pe… „Da li drugi svet u isto vreme i postoji i ne postoji?”…

nevatthi na natthi paro loko …pe… „Da li drugi sve u isto vreme niti postoji, niti ne postoji?”…

atthi sattā opapātikā …pe… „Postoje li bića koja se spontano preporađaju?”…

natthi sattā opapātikā …pe… „Da li ne postoje bića koja se spontano preporađaju?”…

atthi ca natthi ca sattā opapātikā …pe… „Da li u isto vreme i postoje i ne postoje bića koja se spontano preporađaju?”…

nevatthi na natthi sattā opapātikā …pe… „Da li u isto vreme niti postoje, niti ne postoje bića koja se spontano preporađaju?”…

atthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… „Postoji li plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?”…

natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… „Da li ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?”…

atthi ca natthi ca sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… ”Da li u isto vreme i postoji i ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?”…

nevatthi na natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko …pe… „Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji plod i rezultat dobrog i lošeg postupka?”…

hoti tathāgato paraṁ maraṇā …pe… „Postoji li Tathāgata posle smrti?”…

na hoti tathāgato paraṁ maraṇā …pe… „Da li Tathāgata ne postoji posle smrti?”…

hoti ca na ca hoti tathāgato paraṁ maraṇā …pe… ”Da li u isto vreme i postoji i ne postoji Tathāgata posle smrti?”…

neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇāti iti ce maṁ pucchasi, neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇāti iti ce me assa, neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇāti iti te naṁ byākareyyaṁ. „Da li u isto vreme niti postoji, niti ne postoji Tathāgata posle smrti?” Ako bih tako mislio, ja bih tako i objavio.

Evantipi me no, tathātipi me no, aññathātipi me no, notipi me no, no notipi me no’ti. ’Ali ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’

Itthaṁ kho me, bhante, sañcayo belaṭṭhaputto sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno vikkhepaṁ byākāsi. Tako je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Sañđaya Belaṭṭhaputta izbegao da mi odgovori.

evameva kho me, bhante, sañcayo belaṭṭhaputto sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno vikkhepaṁ byākāsi. na isti način kada sam Sañđaya Belaṭṭhaputtu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on je izbegao da mi odgovori.

Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:

‘ayañca imesaṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ sabbabālo sabbamūḷho. ’Ovaj je najgluplji i najbudalastiji od svih asketa i brahmana.

Kathañhi nāma sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ puṭṭho samāno vikkhepaṁ byākarissatī’ti. Kako je Sañđaya Belaṭṭhaputta mogao da odgovori izvrdavanjem kada ga pitam o plovima asketskog života vidljivim u ovom životu?’

Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:

So kho ahaṁ, bhante, sañcayassa belaṭṭhaputtassa bhāsitaṁ neva abhinandiṁ nappaṭikkosiṁ. Tako se nisam ni obradovao rečima Sañđaya Belaṭṭhaputte, a nisam ih ni odbacio.

4. Sāmaññaphala 4. Plodovi asketskog života

4.1. Paṭhamasandiṭṭhikasāmaññaphala 4.1. Prvi vidljivi plod asketskog života

Sohaṁ, bhante, bhagavantampi pucchāmi: I zato, poštovani gospodine, pitam Blaženoga:

‘yathā nu kho imāni, bhante, puthusippāyatanāni „Ima različitih profesija, poštovani gospodine,

seyyathidaṁ—hatthārohā assārohā rathikā dhanuggahā celakā calakā piṇḍadāyakā uggā rājaputtā pakkhandino mahānāgā sūrā cammayodhino dāsikaputtā

āḷārikā kappakā nhāpakā sūdā mālakārā rajakā pesakārā naḷakārā kumbhakārā gaṇakā muddikā, yāni vā panaññānipi evaṅgatāni puthusippāyatanāni, te diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sippaphalaṁ upajīvanti, pekari, berberi, kupališna posluga, kuvari, cvećari, perači rublja, tkači, korpari, grnčari, rizničari, blagajnici i različiti drugi slični zanati. Svi oni koji ih obavljaju, uživaju već ovde i sada u vidljivim plodovima svoga rada.

Sakkā nu kho, bhante, evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun’”ti? Možeš li mi, poštovani gospodine, ukazati na bilo kakav plod asketskog života koji je na sličan način vidljiv ovde i sada?”

“Sakkā, mahārāja. „Mogu, veliki kralju.

Tena hi, mahārāja, taññevettha paṭipucchissāmi. Yathā te khameyya, tathā naṁ byākareyyāsi. Ali dopusti da te prvo nešto pitam. Odgovori kako misliš da treba.

Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, Šta misliš, veliki kralju?

idha te assa puriso dāso kammakāro pubbuṭṭhāyī pacchānipātī kiṅkārapaṭissāvī manāpacārī piyavādī mukhullokako. Zamisli da imaš slugu, radnika koji ustaje pre tebe, leže posle tebe, čini sve što poželiš, radi ono što te veseli, učtivo ti se obraća i čini sve da budeš zadovoljan.

Tassa evamassa: On možda jednom pomisli:

‘acchariyaṁ, vata bho, abbhutaṁ, vata bho, puññānaṁ gati, puññānaṁ vipāko. ’Zadivljujući je taj, čudesan je put dobrih dela i njihov rezultat.

Ayañhi rājā māgadho ajātasattu vedehiputto manusso; ahampi manusso. Jer ovaj kralj Ađātasatuu je ljudsko biće, a i ja sam ljudsko biće.

Ayañhi rājā māgadho ajātasattu vedehiputto pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāreti, devo maññe. Pa ipak kralj Ađātasattu uživa u svim mogućim zadovoljstvima čula kao da je božanstvo,

Ahaṁ panamhissa dāso kammakāro pubbuṭṭhāyī pacchānipātī kiṅkārapaṭissāvī manāpacārī piyavādī mukhullokako. dok sam ja njegov sluga, radnik – ustajem pre njega, ležem posle njega, činim sve što poželi, radim ono što ga veseli, učtivo mu se obraćam i činim sve da bude zadovoljan.

So vatassāhaṁ puññāni kareyyaṁ. A mogao bih da budem kao on, ako bih načinio dovoljno dobrih dela.

Yannūnāhaṁ kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyyan’ti. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?’

So aparena samayena kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyya. Posle izvesnog vremena, on zaista obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

So evaṁ pabbajito samāno kāyena saṁvuto vihareyya, vācāya saṁvuto vihareyya, manasā saṁvuto vihareyya, ghāsacchādanaparamatāya santuṭṭho, abhirato paviveke. Tako živi obuzdanog tela, govora i uma, zadovoljan najjednostavnijom hranom i smeštajem, radostan u samoći.

Tañce te purisā evamāroceyyuṁ: I zamisli da te tvoji ljudi obaveste o svemu tome.

‘yagghe, deva, jāneyyāsi, yo te so puriso dāso kammakāro pubbuṭṭhāyī pacchānipātī kiṅkārapaṭissāvī manāpacārī piyavādī mukhullokako;

so, deva, kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito.

So evaṁ pabbajito samāno kāyena saṁvuto viharati, vācāya saṁvuto viharati, manasā saṁvuto viharati, ghāsacchādanaparamatāya santuṭṭho, abhirato paviveke’ti.

Api nu tvaṁ evaṁ vadeyyāsi: Da li bi rekao:

‘etu me, bho, so puriso, punadeva hotu dāso kammakāro pubbuṭṭhāyī pacchānipātī kiṅkārapaṭissāvī manāpacārī piyavādī mukhullokako’”ti? ’Dovedite mi tog čoveka. Neka opet bude moj sluga, radnik, što ustaje pre mene, leže posle mene, čini sve što poželim, radi ono što me veseli, učtivo mi se obraća i čini sve da budem zadovoljan’?”

“No hetaṁ, bhante. „Sigurno da ne bih, poštovani gospodine.

Atha kho naṁ mayameva abhivādeyyāmapi, paccuṭṭheyyāmapi, āsanenapi nimanteyyāma, abhinimanteyyāmapi naṁ cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānappaccayabhesajjaparikkhārehi, dhammikampissa rakkhāvaraṇaguttiṁ saṁvidaheyyāmā”ti. Umesto toga, odao bih mu poštovanje, ustao sa svog sedišta u znak poštovanja, pozvao ga da sedne, pozvao da prihvati ogrtač, hranu, boravište i lekove. Obezbedio bih mu neophodnu zaštitu i sigurnost.”

“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, Šta misliš, veliki kralju?

yadi evaṁ sante hoti vā sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ no vā”ti? Ako je tako, postoji li ili ne vidljiv plod asketskog života?”

“Addhā kho, bhante, evaṁ sante hoti sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalan”ti. „Svakako da postoji, poštovani gospodine.”

“Idaṁ kho te, mahārāja, mayā paṭhamaṁ diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññattan”ti. „To je, veliki kralju, prvi plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, na koji ti ukazujem.”

4.2. Dutiyasandiṭṭhikasāmaññaphala 4.2. Drugi vidljivi plod asketskog života

“Sakkā pana, bhante, aññampi evameva diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetun”ti? Možeš li mi, poštovani gospodine, ukazati na još kakav plod asketskog života koji je na sličan način vidljiv ovde i sada?”

“Sakkā, mahārāja. „Mogu, veliki kralju.

Tena hi, mahārāja, taññevettha paṭipucchissāmi. Yathā te khameyya, tathā naṁ byākareyyāsi. Ali dopusti da te prvo nešto pitam. Odgovori kako misliš da treba.

Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja, Šta misliš, veliki kralju?

idha te assa puriso kassako gahapatiko karakārako rāsivaḍḍhako. Zamisli da imaš zemljoradnika, kućedomaćina, koji ti redovno plaća porez.

Tassa evamassa: On možda jednom pomisli:

‘acchariyaṁ vata bho, abbhutaṁ vata bho, puññānaṁ gati, puññānaṁ vipāko. ’Zadivljujući je taj, čudesan je put dobrih dela i njihov rezultat.

Ayañhi rājā māgadho ajātasattu vedehiputto manusso, ahampi manusso. Jer ovaj kralj Ađātasatuu je ljudsko biće, a i ja sam ljudsko biće.

Ayañhi rājā māgadho ajātasattu vedehiputto pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāreti, devo maññe. Pa ipak, kralj Ađātasattu uživa u svim mogućim zadovoljstvima čula kao da je božanstvo,

Ahaṁ panamhissa kassako gahapatiko karakārako rāsivaḍḍhako. dok sam ja zemljoradnik, kućedomaćin, koji mu redovno plaća porez.

So vatassāhaṁ puññāni kareyyaṁ. A mogao bih da budem kao on, ako bih načinio dovoljno dobrih dela.

So aparena samayena appaṁ vā bhogakkhandhaṁ pahāya mahantaṁ vā bhogakkhandhaṁ pahāya, appaṁ vā ñātiparivaṭṭaṁ pahāya mahantaṁ vā ñātiparivaṭṭaṁ pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajeyya. Posle izvesnog vremena, on zaista obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

Tañce te purisā evamāroceyyuṁ: I zamisli da te tvoji ljudi obaveste o svemu tome.

‘yagghe, deva, jāneyyāsi, yo te so puriso kassako gahapatiko karakārako rāsivaḍḍhako;

so deva kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajito.

So evaṁ pabbajito samāno kāyena saṁvuto viharati, vācāya saṁvuto viharati, manasā saṁvuto viharati, ghāsacchādanaparamatāya santuṭṭho, abhirato paviveke’ti.

Api nu tvaṁ evaṁ vadeyyāsi: Da li bi rekao:

‘etu me, bho, so puriso, punadeva hotu kassako gahapatiko karakārako rāsivaḍḍhako’”ti? ’Dovedite mi tog čoveka. Neka opet bude zemljoradnik, kućedomaćin, koji mi redovno plaća porez’?”

“No hetaṁ, bhante. „Sigurno da ne bih, poštovani gospodine.

“Taṁ kiṁ maññasi, mahārāja? Šta misliš, veliki kralju?

Yadi evaṁ sante hoti vā sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ no vā”ti? Ako je tako, postoji li ili ne vidljiv plod asketskog života?”

“Addhā kho, bhante, evaṁ sante hoti sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalan”ti. „Svakako da postoji, poštovani gospodine.”

“Idaṁ kho te, mahārāja, mayā dutiyaṁ diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññattan”ti. „To je, veliki kralju, drugi plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, na koji ti ukazujem.”

4.3. Paṇītatarasāmaññaphala 4.3. Još bolji plodovi asketskog života

“Sakkā pana, bhante, aññampi diṭṭheva dhamme sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ paññapetuṁ imehi sandiṭṭhikehi sāmaññaphalehi abhikkantatarañca paṇītatarañcā”ti? Možeš li mi, poštovani gospodine, ukazati na još kakav plod asketskog života koji je na sličan način vidljiv ovde i sada?”

“Sakkā, mahārāja. „Mogu, veliki kralju.

Tena hi, mahārāja, suṇohi, sādhukaṁ manasi karohi, bhāsissāmī”ti. Zato slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.

“Evaṁ, bhante”ti kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhagavato paccassosi. „U redu, poštovani gospodine”, odgovori kralj Ađātasattu Blaženome.

Bhagavā etadavoca: A Blaženi mu ovako reče:

“idha, mahārāja, tathāgato loke uppajjati arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā. „Tako, veliki kralju, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.

So imaṁ lokaṁ sadevakaṁ samārakaṁ sabrahmakaṁ sassamaṇabrāhmaṇiṁ pajaṁ sadevamanussaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi.

So dhammaṁ deseti ādikalyāṇaṁ majjhekalyāṇaṁ pariyosānakalyāṇaṁ sātthaṁ sabyañjanaṁ, kevalaparipuṇṇaṁ parisuddhaṁ brahmacariyaṁ pakāseti. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.

Taṁ dhammaṁ suṇāti gahapati vā gahapatiputto vā aññatarasmiṁ vā kule paccājāto. A kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu.

So taṁ dhammaṁ sutvā tathāgate saddhaṁ paṭilabhati. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu.

So tena saddhāpaṭilābhena samannāgato iti paṭisañcikkhati: Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja:

‘sambādho gharāvāso rajopatho, abbhokāso pabbajjā. ’Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja.

Nayidaṁ sukaraṁ agāraṁ ajjhāvasatā ekantaparipuṇṇaṁ ekantaparisuddhaṁ saṅkhalikhitaṁ brahmacariyaṁ carituṁ. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki.

So aparena samayena appaṁ vā bhogakkhandhaṁ pahāya mahantaṁ vā bhogakkhandhaṁ pahāya appaṁ vā ñātiparivaṭṭaṁ pahāya mahantaṁ vā ñātiparivaṭṭaṁ pahāya kesamassuṁ ohāretvā kāsāyāni vatthāni acchādetvā agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Posle izvesnog vremena, on zaista obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

So evaṁ pabbajito samāno pātimokkhasaṁvarasaṁvuto viharati ācāragocarasampanno, aṇumattesu vajjesu bhayadassāvī, samādāya sikkhati sikkhāpadesu, kāyakammavacīkammena samannāgato kusalena, parisuddhājīvo sīlasampanno, indriyesu guttadvāro, satisampajaññena samannāgato, santuṭṭho. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, njegov život biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.

4.3.1. Sīla 4.3.1. Vrlina

4.3.1.1. Cūḷasīla 4.3.1.1. Kratki odeljak o vrlini

Kathañca, mahārāja, bhikkhu sīlasampanno hoti? A kako to, veliki kralju, monah postaje prožet vrlinom?

Idha, mahārāja, bhikkhu pāṇātipātaṁ pahāya pāṇātipātā paṭivirato hoti. Nihitadaṇḍo nihitasattho lajjī dayāpanno sabbapāṇabhūtahitānukampī viharati. ’Odustavši od ubijanja živih bića, napustivši ubijanje živih bića, monah je odložio štap i oružje, živi pun obzira i blag, ispunjen saosećanjem prema svim bićima.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je deo njegove vrline.

Adinnādānaṁ pahāya adinnādānā paṭivirato hoti dinnādāyī dinnapāṭikaṅkhī, athenena sucibhūtena attanā viharati. ’Odustavši od uzimanja onoga što mu nije dato, monah je napustio uzimanje onoga što mu nije dato, prihvata i očekuje samo ono što je dato, živi on u poštenju i iskrenosti srca.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Abrahmacariyaṁ pahāya brahmacārī hoti ārācārī virato methunā gāmadhammā. ’Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi podalje od žena, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Musāvādaṁ pahāya musāvādā paṭivirato hoti saccavādī saccasandho theto paccayiko avisaṁvādako lokassa. ’Napustivši laganje, ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, ne obmanjuje bilo koga na ovome svetu.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Pisuṇaṁ vācaṁ pahāya pisuṇāya vācāya paṭivirato hoti; ito sutvā na amutra akkhātā imesaṁ bhedāya; amutra vā sutvā na imesaṁ akkhātā, amūsaṁ bhedāya. Iti bhinnānaṁ vā sandhātā, sahitānaṁ vā anuppadātā, samaggārāmo samaggarato samagganandī samaggakaraṇiṁ vācaṁ bhāsitā hoti. ’Napustivši ogovaranje, ne ogovara, ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Pharusaṁ vācaṁ pahāya pharusāya vācāya paṭivirato hoti; yā sā vācā nelā kaṇṇasukhā pemanīyā hadayaṅgamā porī bahujanakantā bahujanamanāpā tathārūpiṁ vācaṁ bhāsitā hoti. ’Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči, govori samo reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Samphappalāpaṁ pahāya samphappalāpā paṭivirato hoti kālavādī bhūtavādī atthavādī dhammavādī vinayavādī, nidhānavatiṁ vācaṁ bhāsitā hoti kālena sāpadesaṁ pariyantavatiṁ atthasaṁhitaṁ. ’Napustivši naklapanje, ne ogovara, govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o Dhammi i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne čuvanja, razložne, umerene i korisne.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Bījagāmabhūtagāmasamārambhā paṭivirato hoti …pe… Odustao od uništavanja semenki i biljaka…

ekabhattiko hoti rattūparato virato vikālabhojanā. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena…

Naccagītavāditavisūkadassanā paṭivirato hoti. Odustao je od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava…

Mālāgandhavilepanadhāraṇamaṇḍanavibhūsanaṭṭhānā paṭivirato hoti. Odustao je od nošenja venaca, korišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima…

Uccāsayanamahāsayanā paṭivirato hoti. Odustao je od visokih i luksuznih ležajeva…

Jātarūparajatapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. Odustao je od primanja zlata i srebra…

Āmakadhaññapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. sirovog zrna i

Āmakamaṁsapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. sirovog mesa,

Itthikumārikapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. primanja žena i devojaka,

Dāsidāsapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. robova i ropkinja,

Ajeḷakapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. koza i ovaca,

Kukkuṭasūkarapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. živine i svinja,

Hatthigavassavaḷavapaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. primanja slonova, stoke, konja i kobila.

Khettavatthupaṭiggahaṇā paṭivirato hoti. Odustao je od prihvatanja njiva i livada.

Dūteyyapahiṇagamanānuyogā paṭivirato hoti. Odustao je od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka.

Kayavikkayā paṭivirato hoti. Odustao je od kupovanja i prodavanja,

Tulākūṭakaṁsakūṭamānakūṭā paṭivirato hoti. od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera.

Ukkoṭanavañcananikatisāciyogā paṭivirato hoti. Odustao je od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva.

Chedanavadhabandhanaviparāmosaālopasahasākārā paṭivirato hoti. Odustao je od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i drugog nasilja.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Cūḷasīlaṁ niṭṭhitaṁ.

4.3.1.2. Majjhimasīla 4.3.1.2. Srednji odeljak o vrlini

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ bījagāmabhūtagāmasamārambhaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koje im daruju predani, još uvek uništavaju biljke i semenke –

Seyyathidaṁ—mūlabījaṁ khandhabījaṁ phaḷubījaṁ aggabījaṁ bījabījameva pañcamaṁ, iti evarūpā bījagāmabhūtagāmasamārambhā paṭivirato hoti. biljke koje se razmnožavaju korenom, izdankom, reznicom ili okcem, a pete su one nastale iz redovnog semena – on je odustao od uništavanja semenki i biljaka.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ sannidhikāraparibhogaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek gomilaju stvari radi svog užitka,

Seyyathidaṁ—annasannidhiṁ pānasannidhiṁ vatthasannidhiṁ yānasannidhiṁ sayanasannidhiṁ gandhasannidhiṁ āmisasannidhiṁ, kao što su hrana, piće, odeća, kočije, ležajevi, mirisi i druge materijalne stvari –

iti vā iti evarūpā sannidhikāraparibhogā paṭivirato hoti. on je odustao od gomilanja stvari.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ visūkadassanaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek prisustvuju neprikladnim događajima,

Seyyathidaṁ—naccaṁ gītaṁ vāditaṁ pekkhaṁ akkhānaṁ pāṇissaraṁ vetāḷaṁ kumbhathūṇaṁ sobhanakaṁ caṇḍālaṁ vaṁsaṁ dhovanaṁ hatthiyuddhaṁ assayuddhaṁ mahiṁsayuddhaṁ usabhayuddhaṁ ajayuddhaṁ meṇḍayuddhaṁ kukkuṭayuddhaṁ vaṭṭakayuddhaṁ daṇḍayuddhaṁ muṭṭhiyuddhaṁ nibbuddhaṁ uyyodhikaṁ balaggaṁ senābyūhaṁ anīkadassanaṁ kao što su: predstave plesa, pevanja i muzike, pozorišne predstave, pričanje legendi, muzika koja se izvodi pljeskanjem, cimbalima i bubnjevima, izložbe umetnina, akrobatske predstave, borbe slonova, konja, bivola, bikova, ovnova, petlova i prepelica, borbe štapovima, pesnicama i rvanje, vojne parade, manevri i smotre –

iti vā iti evarūpā visūkadassanā paṭivirato hoti. on je odustao od prisustvovanja ovakvim neprikladnim događajima.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ jūtappamādaṭṭhānānuyogaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek učestvuju u igrama koje su osnova za nepažnju,

Seyyathidaṁ—aṭṭhapadaṁ dasapadaṁ ākāsaṁ parihārapathaṁ santikaṁ khalikaṁ ghaṭikaṁ salākahatthaṁ akkhaṁ paṅgacīraṁ vaṅkakaṁ mokkhacikaṁ ciṅgulikaṁ pattāḷhakaṁ rathakaṁ dhanukaṁ akkharikaṁ manesikaṁ yathāvajjaṁ kao što su: šah na tabli sa osam redova, šah na tabli sa deset redova, šah naslepo, školice, mikado, bacanje kocke, klis, bojenje šakom, klikeranje, sviranje kroz savijeni list, mali plugovi, kolut napred i nazad, male vetrenjače, male stvari, mala vozila, mali luk i strela, pogađanje slova ispisanih u vazduhu ili po leđima, pogađanje tuđih misli, imitiranje –

iti vā iti evarūpā jūtappamādaṭṭhānānuyogā paṭivirato hoti. on je odustao od učestvovanja u takvim igrama.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ uccāsayanamahāsayanaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek uživaju u visokim i luksuznim ležajevima i stolicama,

Seyyathidaṁ—āsandiṁ pallaṅkaṁ gonakaṁ cittakaṁ paṭikaṁ paṭalikaṁ tūlikaṁ vikatikaṁ uddalomiṁ ekantalomiṁ kaṭṭissaṁ koseyyaṁ kuttakaṁ hatthattharaṁ assattharaṁ rathattharaṁ ajinappaveṇiṁ kadalimigapavarapaccattharaṇaṁ sauttaracchadaṁ ubhatolohitakūpadhānaṁ kao što su: prostrane ležaljke, tronovi sa izrezbarenim figurama životinja, prekrivači sa dugim resama, prekrivači u različitim bojama, beli vuneni prekrivači, vuneni prekrivači sa izvezenim cvetovima, jorgani, vuneni prekrivači sa izvezenim životinjama, vuneni prekrivači čupavi sa jedne ili sa obe strane, krevetski čaršavi ukrašeni draguljima, svileni prekrivači, veliki tepisi, prostirke za slonove, konje ili kočije, prostirke od kože antilope, prostirke od meke kože jelena, kreveti sa baldahinom, ležaljke sa crvenim jastucima za glavu i noge –

iti vā iti evarūpā uccāsayanamahāsayanā paṭivirato hoti. on je odustao od korišćenja visokih i luksuznih ležajeva i stolica.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ maṇḍanavibhūsanaṭṭhānānuyogaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek koriste razne stvari za ulepšavanje i ukrašavanje,

Seyyathidaṁ—ucchādanaṁ parimaddanaṁ nhāpanaṁ sambāhanaṁ ādāsaṁ añjanaṁ mālāgandhavilepanaṁ mukhacuṇṇaṁ mukhalepanaṁ hatthabandhaṁ sikhābandhaṁ daṇḍaṁ nāḷikaṁ asiṁ chattaṁ citrupāhanaṁ uṇhīsaṁ maṇiṁ vālabījaniṁ odātāni vatthāni dīghadasāni kao što su: utrljavanje mirisnog praha u kožu, trljanje tela uljima, kupanje u mirisnoj vodi, masiranje udova, ogledala, kreme, cvetni venci, parfemi, pomade, talk, maskara, narukvice, poveze za glavu, ukrašene štapove za hodanje, izrezbarene čuture, rapire, suncobrane, izvezene sandale, turbane, dijademe, teralice za muve od dlaka iz repa jaka, ogrtači sa dugim resama –

iti vā iti evarūpā maṇḍanavibhūsanaṭṭhānānuyogā paṭivirato hoti. on je odustao od takvog ulepšavanja i ukrašavanja.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ tiracchānakathaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u naklapanje o različitim nevažnim temama,

Seyyathidaṁ—rājakathaṁ corakathaṁ mahāmattakathaṁ senākathaṁ bhayakathaṁ yuddhakathaṁ annakathaṁ pānakathaṁ vatthakathaṁ sayanakathaṁ mālākathaṁ gandhakathaṁ ñātikathaṁ yānakathaṁ gāmakathaṁ nigamakathaṁ nagarakathaṁ janapadakathaṁ itthikathaṁ sūrakathaṁ visikhākathaṁ kumbhaṭṭhānakathaṁ pubbapetakathaṁ nānattakathaṁ lokakkhāyikaṁ samuddakkhāyikaṁ itibhavābhavakathaṁ kao što je razgovor o kraljevima, kraljevim savetnicima i lopovima; razgovor o vojskama, opasnostima i ratovima; razgovor o hrani, piću, odeći i prenoćištu; razgovor o cvetnim vencima i mirisima; razgovor o rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima i zemljama; razgovor o ženama i herojima; razgovor na ulici i kraj izvora; razgovor o pokojnicima, raznim sitnicama, spekulacijama o nastanku sveta, nastanku mora; razgovor o dobitku i gubitku –

iti vā iti evarūpāya tiracchānakathāya paṭivirato hoti. on je odustao od takvog naklapanja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ viggāhikakathaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u rasprave i govore jedni drugima:

Seyyathidaṁ—na tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāsi, ahaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāmi, kiṁ tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānissasi, micchā paṭipanno tvamasi, ahamasmi sammā paṭipanno, sahitaṁ me, asahitaṁ te, pure vacanīyaṁ pacchā avaca, pacchā vacanīyaṁ pure avaca, adhiciṇṇaṁ te viparāvattaṁ, āropito te vādo, niggahito tvamasi, cara vādappamokkhāya, nibbeṭhehi vā sace pahosīti ’Ti ne razumeš ovu Dhammu i praksu. Ja razumem ovu Dhammu i praksu. Kako uopšte možeš razumeti ovu Dhammu i praksu? Tvoj put je pogrešan. Moj put je ispravan. Ja sam dosledan. Ti si nedosledan. Ono što treba reći na početku, ti kažeš na kraju. Ono što treba reći na kraju, ti kažeš na početku. Ono što si tako pažljiv izmozgao potpuno je izokretanje. Tvoja tvrdnja je razotkrivena. Izgubio si raspravu. Idi i nauči nešto bolje ili se priberi ako si u stanju!’ –

iti vā iti evarūpāya viggāhikakathāya paṭivirato hoti. on je odustao od takvog raspravljanja.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpaṁ dūteyyapahiṇagamanānuyogaṁ anuyuttā viharanti. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u prenošenje poruka i obavljanju zadataka,

Seyyathidaṁ—raññaṁ, rājamahāmattānaṁ, khattiyānaṁ, brāhmaṇānaṁ, gahapatikānaṁ, kumārānaṁ—idha gaccha, amutrāgaccha, idaṁ hara, amutra idaṁ āharā’ti i to čine za kraljeve, kraljeve savetnike, ratnike, brahmane, kućedomaćine ili mlade (koji im naređuju): ’Dođi ovamo, idi tamo, uzmi ovo, donesi ovo odande’ –

iti vā iti evarūpā dūteyyapahiṇagamanānuyogā paṭivirato hoti. on je odustao je od takvog prenošenje poruka i obavljanju zadataka za druge.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te kuhakā ca honti lapakā ca nemittikā ca nippesikā ca lābhena lābhaṁ nijigīsitāro ca. Iti evarūpā kuhanalapanā paṭivirato hoti. Iako ima asketa i brahmana koji se, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek upuštaju u prevare, laskanje (radi dobiti), nagoveštavanje (šta im darivati), omalovažavanje drugih i korišćenje materijalnog poseda da se stekne još veći posed – on je odustao od takvih prevara.

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Majjhimasīlaṁ niṭṭhitaṁ.

4.3.1.3. Mahāsīla 4.3.1.3. Dugi odeljak o vrlini

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti.

Seyyathidaṁ—aṅgaṁ nimittaṁ uppātaṁ supinaṁ lakkhaṇaṁ mūsikacchinnaṁ aggihomaṁ dabbihomaṁ thusahomaṁ kaṇahomaṁ taṇḍulahomaṁ sappihomaṁ telahomaṁ mukhahomaṁ lohitahomaṁ aṅgavijjā vatthuvijjā khattavijjā sivavijjā bhūtavijjā bhūrivijjā ahivijjā visavijjā vicchikavijjā mūsikavijjā sakuṇavijjā vāyasavijjā pakkajjhānaṁ saraparittāṇaṁ migacakkaṁ

iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato hoti. on je odustao od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Yathā vā paneke bhonto samaṇabrāhmaṇā saddhādeyyāni bhojanāni bhuñjitvā te evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvena jīvitaṁ kappenti. ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem

Seyyathidaṁ—maṇilakkhaṇaṁ vatthalakkhaṇaṁ daṇḍalakkhaṇaṁ satthalakkhaṇaṁ asilakkhaṇaṁ usulakkhaṇaṁ dhanulakkhaṇaṁ āvudhalakkhaṇaṁ itthilakkhaṇaṁ purisalakkhaṇaṁ kumāralakkhaṇaṁ kumārilakkhaṇaṁ dāsalakkhaṇaṁ dāsilakkhaṇaṁ hatthilakkhaṇaṁ assalakkhaṇaṁ mahiṁsalakkhaṇaṁ usabhalakkhaṇaṁ golakkhaṇaṁ ajalakkhaṇaṁ meṇḍalakkhaṇaṁ kukkuṭalakkhaṇaṁ vaṭṭakalakkhaṇaṁ godhālakkhaṇaṁ kaṇṇikalakkhaṇaṁ kacchapalakkhaṇaṁ migalakkhaṇaṁ kao što su: proricanje dugovečnosti, materijalnog blagostanja itd. ili obrnutog na osnovu obeležja na čovekovim udovima, šakama, stopalima itd.; proricanje na osnovu znamenja i znakova; proricanje na osnovu gromova i drugih nebeskih pojava; tumačenje značajnih snova; proricanje sreće na osnovu belega na telu; proricanje na osnovu tkanine koju su izgrizli miševi; prinošenje žrtvi paljenica; prinošenje žrtvi posipanjem vatre; prinošenje pleve, pirinčanog brašna, pirinčanog zrna, ghija ili ulja; prinošenje žrtve uz recitovanje; prinošenje krvnih žrtava; proricanje na osnovu vrhova prstiju; određivanje da li je mesto za kuću ili vrt pogodno ili ne; predviđanja za državne činovnike; poznavanje vradžbina za umirivanje demona na groblju; poznavanje vradžbina za lečenje onih koje su zaposeli duhovi; poznavanje vradžbina koje treba da izgovara onaj ko živi u kući od zemlje; poznavanje zmija (radi lečenja od ujeda zmije ili umirivanja zmija); poznavanje otrova (radi neutralisanja ili spravljanja otrova); poznavanje škorpija i pacova (radi lečenja od ujeda škorpije ili pacova); poznavanje ptica i gavrana (radi razumevanja graktanja ptica i gavrana); proricanje koliko će godina neko živeti; poznavanje bajalica koje štite od strela; recitovanje bajalica kako bi se razumeo jezik životinja –

iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato hoti. on je odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Seyyathidaṁ—raññaṁ niyyānaṁ bhavissati, raññaṁ aniyyānaṁ bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ upayānaṁ bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ apayānaṁ bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ upayānaṁ bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ apayānaṁ bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ jayo bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ parājayo bhavissati, bāhirānaṁ raññaṁ jayo bhavissati, abbhantarānaṁ raññaṁ parājayo bhavissati, iti imassa jayo bhavissati, imassa parājayo bhavissati kao što su predviđanja kada će: kralj i njegova vojska napredovati; kralj i njegova vojska se povlačiti; naš kralj napasti i neprijateljski kralj se povući; neprijateljski kralj napasti i naš kralj se povući; naš kralj trijumfovati, a neprijateljski kralj biti poražen; neprijateljski kralj trijumfovati, a naš kralj biti poražen; kada će biti pobeda za jednoga, a poraz za drugoga –

iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato hoti. on je odustao je od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Seyyathidaṁ—candaggāho bhavissati, sūriyaggāho bhavissati, nakkhattaggāho bhavissati, candimasūriyānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, candimasūriyānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, nakkhattānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, nakkhattānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, ukkāpāto bhavissati, disāḍāho bhavissati, bhūmicālo bhavissati, devadudrabhi bhavissati, candimasūriyanakkhattānaṁ uggamanaṁ ogamanaṁ saṅkilesaṁ vodānaṁ bhavissati, evaṁvipāko candaggāho bhavissati, evaṁvipāko sūriyaggāho bhavissati, evaṁvipāko nakkhattaggāho bhavissati, evaṁvipākaṁ candimasūriyānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipākaṁ candimasūriyānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipākaṁ nakkhattānaṁ pathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipākaṁ nakkhattānaṁ uppathagamanaṁ bhavissati, evaṁvipāko ukkāpāto bhavissati, evaṁvipāko disāḍāho bhavissati, evaṁvipāko bhūmicālo bhavissati, evaṁvipāko devadudrabhi bhavissati, evaṁvipākaṁ candimasūriyanakkhattānaṁ uggamanaṁ ogamanaṁ saṅkilesaṁ vodānaṁ bhavissati kao što su predviđanja: biće pomračenje meseca, pomračenje sunca, pomračenje sazvežđa; sunce i mesec će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sunce i mesec će se kretati promenjenom putanjom; sazvežđa će se kretati svojom uobičajenom putanjom; sazvežđa će se kretati promenjenom putanjom; biće meteorska kiša; biće vatre na nebu; biće zemljotres; biće gromova; biće izlazak, zalazak, zatamnjenje i zasvetljenje meseca, sunca i zvezda; takav će biti rezultat svih ovih pojava –

iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato hoti. on je odustao od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Seyyathidaṁ—suvuṭṭhikā bhavissati, dubbuṭṭhikā bhavissati, subhikkhaṁ bhavissati, dubbhikkhaṁ bhavissati, khemaṁ bhavissati, bhayaṁ bhavissati, rogo bhavissati, ārogyaṁ bhavissati, muddā, gaṇanā, saṅkhānaṁ, kāveyyaṁ, lokāyataṁ kao što su predviđanja: biće obilna kiša; biće suša; biće dobra žetva; biće glad; biće sve sigurno; biće opasnosti; biće bolesti; biće zdravlja; ili zarađuju tako što rade poslove računovođe, izračunavanja i proračunavanja, pisanja poezije i spekulisanja o ovome svetu –

iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato hoti. on je odustao od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Seyyathidaṁ—āvāhanaṁ vivāhanaṁ saṁvaraṇaṁ vivaraṇaṁ saṅkiraṇaṁ vikiraṇaṁ subhagakaraṇaṁ dubbhagakaraṇaṁ viruddhagabbhakaraṇaṁ jivhānibandhanaṁ hanusaṁhananaṁ hatthābhijappanaṁ hanujappanaṁ kaṇṇajappanaṁ ādāsapañhaṁ kumārikapañhaṁ devapañhaṁ ādiccupaṭṭhānaṁ mahatupaṭṭhānaṁ abbhujjalanaṁ sirivhāyanaṁ kao što su: određivanje povoljnog datuma za venčanja; određivanje povoljnog datuma za veridbu i razvod; određivanje povoljnog datuma za štednju ili trošenje novca; recitovanje bajalica koje ljudima donose sreću ili nesreću; recitovanje bajalica kojima se sprečava trudnoća; recitovanje vradžbina od kojih se čoveku veže jezik, parališe vilicu, gubi kontrolu nad svojim rukama, gubi kontrolu nad vilicom ili postane gluv; davanje proročkih odgovora na pitanja, uz pomoć ogledala, devojke ili božanstva; obožavanje sunca; obožavanje Mahābrahme; bljuvanje vatre iz usta; zazivanje boginje sreće –

iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato hoti. on je odustao od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Seyyathidaṁ—santikammaṁ paṇidhikammaṁ bhūtakammaṁ bhūrikammaṁ vassakammaṁ vossakammaṁ vatthukammaṁ vatthuparikammaṁ ācamanaṁ nhāpanaṁ juhanaṁ vamanaṁ virecanaṁ uddhaṁvirecanaṁ adhovirecanaṁ sīsavirecanaṁ kaṇṇatelaṁ nettatappanaṁ natthukammaṁ añjanaṁ paccañjanaṁ sālākiyaṁ sallakattiyaṁ dārakatikicchā, mūlabhesajjānaṁ anuppadānaṁ, osadhīnaṁ paṭimokkho kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge; ispunjavanje takvih obećanja; rituali vezani za demone; recitovanje bajalica za zaštitu kuće; izazivanje potencije i sterilnosti; pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću; rituali koji uključuju ispiranje usta i kupanje; prinošenje žrtava sa vatrom; prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma; prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema; operisanje očiju i ušiju; opšte operacije na telu; pedijatrija; primena lekovitih korena; povezi sa melemima od lekovitih biljaka –

iti vā iti evarūpāya tiracchānavijjāya micchājīvā paṭivirato hoti. on je odustao od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’

Idampissa hoti sīlasmiṁ. To je takođe deo njegove vrline.

Sa kho so, mahārāja, bhikkhu evaṁ sīlasampanno na kutoci bhayaṁ samanupassati, yadidaṁ sīlasaṁvarato. Veliki kralju, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom.

Seyyathāpi, mahārāja, rājā khattiyo muddhābhisitto nihatapaccāmitto na kutoci bhayaṁ samanupassati, yadidaṁ paccatthikato; Kao što miropomazani plemeniti kralj, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja,

evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ sīlasampanno na kutoci bhayaṁ samanupassati, yadidaṁ sīlasaṁvarato. isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom.

So iminā ariyena sīlakkhandhena samannāgato ajjhattaṁ anavajjasukhaṁ paṭisaṁvedeti. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti.

Evaṁ kho, mahārāja, bhikkhu sīlasampanno hoti. Na taj način, veliki kralju, monah je prožet vrlinom.

Mahāsīlaṁ niṭṭhitaṁ.

4.3.2. Samādhi 4.3.2. Koncentracija

4.3.2.1. Indriyasaṁvara 4.3.2.1. Obuzdavanje čula

Kathañca, mahārāja, bhikkhu indriyesu guttadvāro hoti? A kako to, veliki kralju, monah stražari na vratima čula?

Idha, mahārāja, bhikkhu cakkhunā rūpaṁ disvā na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje.

Yatvādhikaraṇamenaṁ cakkhundriyaṁ asaṁvutaṁ viharantaṁ abhijjhā domanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṁ, tassa saṁvarāya paṭipajjati, rakkhati cakkhundriyaṁ, cakkhundriye saṁvaraṁ āpajjati. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida.

Sotena saddaṁ sutvā …pe…

ghānena gandhaṁ ghāyitvā …pe… Kad oseti miris nosom…

jivhāya rasaṁ sāyitvā …pe… Kad okusi ukus jezikom…

kāyena phoṭṭhabbaṁ phusitvā …pe… Kad telom dodirne neki predmet…

manasā dhammaṁ viññāya na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Kad umom prepozna neki mentalni objekat, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje.

Yatvādhikaraṇamenaṁ manindriyaṁ asaṁvutaṁ viharantaṁ abhijjhā domanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṁ, tassa saṁvarāya paṭipajjati, rakkhati manindriyaṁ, manindriye saṁvaraṁ āpajjati. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma.

So iminā ariyena indriyasaṁvarena samannāgato ajjhattaṁ abyāsekasukhaṁ paṭisaṁvedeti. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti.

Evaṁ kho, mahārāja, bhikkhu indriyesu guttadvāro hoti. Na taj način, veliki kralju, monah stražari na vratima čula.

4.3.2.2. Satisampajañña 4.3.2.2. Svesnost i jasno razumevanje

Kathañca, mahārāja, bhikkhu satisampajaññena samannāgato hoti? A kako to, veliki kralju, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje?

Idha, mahārāja, bhikkhu abhikkante paṭikkante sampajānakārī hoti, ālokite vilokite sampajānakārī hoti, samiñjite pasārite sampajānakārī hoti, saṅghāṭipattacīvaradhāraṇe sampajānakārī hoti, asite pīte khāyite sāyite sampajānakārī hoti, uccārapassāvakamme sampajānakārī hoti, gate ṭhite nisinne sutte jāgarite bhāsite tuṇhībhāve sampajānakārī hoti. Tako što, veliki kralju, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa sa jasnim razumevanjem; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa jasnim razumevanjem; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa sa jasnim razumevanjem; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa sa jasnim razumevanjem; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa sa jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa sa jasnim razumevanjem.

Evaṁ kho, mahārāja, bhikkhu satisampajaññena samannāgato hoti. Na taj način, veliki kralju, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.

4.3.2.3. Santosa 4.3.2.3. Zadovoljenost

Kathañca, mahārāja, bhikkhu santuṭṭho hoti? A kako je to, veliki kralju, monah zadovoljan?

Idha, mahārāja, bhikkhu santuṭṭho hoti kāyaparihārikena cīvarena, kucchiparihārikena piṇḍapātena. So yena yeneva pakkamati, samādāyeva pakkamati. Tako, veliki kralju, monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu.

Seyyathāpi, mahārāja, pakkhī sakuṇo yena yeneva ḍeti, sapattabhārova ḍeti; Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila,

evameva kho, mahārāja, bhikkhu santuṭṭho hoti kāyaparihārikena cīvarena kucchiparihārikena piṇḍapātena. So yena yeneva pakkamati, samādāyeva pakkamati. tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu.

Evaṁ kho, mahārāja, bhikkhu santuṭṭho hoti. Na taj način, veliki kralju, monah je zadovoljan.

4.3.2.4. Nīvaraṇappahāna 4.3.2.4. Napuštanje prepreka

So iminā ca ariyena sīlakkhandhena samannāgato, iminā ca ariyena indriyasaṁvarena samannāgato, iminā ca ariyena satisampajaññena samannāgato, imāya ca ariyāya santuṭṭhiyā samannāgato, Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, kada poseduje plemenitu zadovoljenost,

vivittaṁ senāsanaṁ bhajati araññaṁ rukkhamūlaṁ pabbataṁ kandaraṁ giriguhaṁ susānaṁ vanapatthaṁ abbhokāsaṁ palālapuñjaṁ. tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena.

So pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto nisīdati pallaṅkaṁ ābhujitvā ujuṁ kāyaṁ paṇidhāya parimukhaṁ satiṁ upaṭṭhapetvā. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

So abhijjhaṁ loke pahāya vigatābhijjhena cetasā viharati, abhijjhāya cittaṁ parisodheti. Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe.

Byāpādapadosaṁ pahāya abyāpannacitto viharati sabbapāṇabhūtahitānukampī, byāpādapadosā cittaṁ parisodheti. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje.

Thinamiddhaṁ pahāya vigatathinamiddho viharati ālokasaññī, sato sampajāno, thinamiddhā cittaṁ parisodheti. Napustivši tromost i pospanost, živi oslobođen tromosti i pospanosti, opaža svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti.

Uddhaccakukkuccaṁ pahāya anuddhato viharati, ajjhattaṁ vūpasantacitto, uddhaccakukkuccā cittaṁ parisodheti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja.

Vicikicchaṁ pahāya tiṇṇavicikiccho viharati, akathaṅkathī kusalesu dhammesu, vicikicchāya cittaṁ parisodheti. Napustivši sumnjičavost, živi tako što je prevazišao sumnjičavost, jasno razabira povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso iṇaṁ ādāya kammante payojeyya. Isto tako, veliki kralju, zamisli čoveka koji uzme novac u zajam i hoće da pokrene sopstveni posao.

Tassa te kammantā samijjheyyuṁ. I taj mu posao dobro krene,

So yāni ca porāṇāni iṇamūlāni, tāni ca byantiṁ kareyya, siyā cassa uttariṁ avasiṭṭhaṁ dārabharaṇāya. tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu.

Tassa evamassa: Kad kasnije na sve to pomisli,

‘ahaṁ kho pubbe iṇaṁ ādāya kammante payojesiṁ.

Tassa me te kammantā samijjhiṁsu.

Sohaṁ yāni ca porāṇāni iṇamūlāni, tāni ca byantiṁ akāsiṁ, atthi ca me uttariṁ avasiṭṭhaṁ dārabharaṇāyā’ti.

So tatonidānaṁ labhetha pāmojjaṁ, adhigaccheyya somanassaṁ. čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso ābādhiko assa dukkhito bāḷhagilāno; bhattañcassa nacchādeyya, na cassa kāye balamattā. Ili zamisli, veliki kralju, čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo.

So aparena samayena tamhā ābādhā mucceyya; bhattaṁ cassa chādeyya, siyā cassa kāye balamattā. Kasnije se oporavi od te bolesti, vrati mu se apetit i telo mu povrati snagu.

Tassa evamassa: Kad kasnije na sve to pomisli,

‘ahaṁ kho pubbe ābādhiko ahosiṁ dukkhito bāḷhagilāno;

bhattañca me nacchādesi, na ca me āsi kāye balamattā.

Somhi etarahi tamhā ābādhā mutto;

bhattañca me chādeti, atthi ca me kāye balamattā’ti.

So tatonidānaṁ labhetha pāmojjaṁ, adhigaccheyya somanassaṁ. čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso bandhanāgāre baddho assa. Ili zamisli, veliki kralju, čoveka zatočenog u zatvoru.

So aparena samayena tamhā bandhanāgārā mucceyya sotthinā abbhayena, na cassa kiñci bhogānaṁ vayo. No onda ga iz tog zatvora oslobode, i on je na sigurnom, bez straha, bez ikakve štete po svoj imetak.

Tassa evamassa: Kad kasnije na sve to pomisli,

‘ahaṁ kho pubbe bandhanāgāre baddho ahosiṁ, somhi etarahi tamhā bandhanāgārā mutto sotthinā abbhayena.

Natthi ca me kiñci bhogānaṁ vayo’ti.

So tatonidānaṁ labhetha pāmojjaṁ, adhigaccheyya somanassaṁ. čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso dāso assa anattādhīno parādhīno na yenakāmaṅgamo. Ili zamisli, veliki kralju, nekog slugu, čoveka koji nije sam svoj gospodar, već zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja.

So aparena samayena tamhā dāsabyā mucceyya attādhīno aparādhīno bhujisso yenakāmaṅgamo. No onda ga oslobode ropstva, tako da postane sam svoj gospodar, a ne zavisi od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja.

Tassa evamassa: Kad kasnije na sve to pomisli,

‘ahaṁ kho pubbe dāso ahosiṁ anattādhīno parādhīno na yenakāmaṅgamo.

Somhi etarahi tamhā dāsabyā mutto attādhīno aparādhīno bhujisso yenakāmaṅgamo’ti.

So tatonidānaṁ labhetha pāmojjaṁ, adhigaccheyya somanassaṁ. čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso sadhano sabhogo kantāraddhānamaggaṁ paṭipajjeyya dubbhikkhaṁ sappaṭibhayaṁ. Ili zamisli, veliki kralju, bogatog trgovca, s velikom tovarom, koji sa malo hrane krene opasnim putem kroz pustinju.

So aparena samayena taṁ kantāraṁ nitthareyya sotthinā, gāmantaṁ anupāpuṇeyya khemaṁ appaṭibhayaṁ. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj tovar.

Tassa evamassa: Kad kasnije na sve to pomisli,

‘ahaṁ kho pubbe sadhano sabhogo kantāraddhānamaggaṁ paṭipajjiṁ dubbhikkhaṁ sappaṭibhayaṁ.

Somhi etarahi taṁ kantāraṁ nitthiṇṇo sotthinā, gāmantaṁ anuppatto khemaṁ appaṭibhayan’ti.

So tatonidānaṁ labhetha pāmojjaṁ, adhigaccheyya somanassaṁ. čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu yathā iṇaṁ yathā rogaṁ yathā bandhanāgāraṁ yathā dāsabyaṁ yathā kantāraddhānamaggaṁ, evaṁ ime pañca nīvaraṇe appahīne attani samanupassati. Na isti način, veliki kralju, kada vidi da pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje.

Seyyathāpi, mahārāja, yathā āṇaṇyaṁ yathā ārogyaṁ yathā bandhanāmokkhaṁ yathā bhujissaṁ yathā khemantabhūmiṁ; Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao život bez dugova, zdravlje, izlazak iz zatvora, slobodu i bezbedno mesto.

evameva kho, mahārāja, bhikkhu ime pañca nīvaraṇe pahīne attani samanupassati.

Tassime pañca nīvaraṇe pahīne attani samanupassato pāmojjaṁ jāyati, pamuditassa pīti jāyati, pītimanassa kāyo passambhati, passaddhakāyo sukhaṁ vedeti, sukhino cittaṁ samādhiyati. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost; sa radošću, u njemu se rađa ushićenje. Onome ko je ushićen, telo postaje smireno; a onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo. Sa osećajem zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

4.3.2.5. Paṭhamajhāna 4.3.2.5. Prvo zadubljenje

So vivicceva kāmehi, vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.

So imameva kāyaṁ vivekajena pītisukhena abhisandeti parisandeti paripūreti parippharati, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa vivekajena pītisukhena apphuṭaṁ hoti. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Seyyathāpi, mahārāja, dakkho nhāpako vā nhāpakantevāsī vā kaṁsathāle nhānīyacuṇṇāni ākiritvā udakena paripphosakaṁ paripphosakaṁ sanneyya, sāyaṁ nhānīyapiṇḍi snehānugatā snehaparetā santarabāhirā phuṭā snehena, na ca paggharaṇī; Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše;

evameva kho, mahārāja, bhikkhu imameva kāyaṁ vivekajena pītisukhena abhisandeti parisandeti paripūreti parippharati, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa vivekajena pītisukhena apphuṭaṁ hoti. isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Idampi kho, mahārāja, sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ purimehi sandiṭṭhikehi sāmaññaphalehi abhikkantatarañca paṇītatarañca. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

4.3.2.6. Dutiyajhāna 4.3.2.6. Drugo zadubljenje

Puna caparaṁ, mahārāja, bhikkhu vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. A zatim, veliki kralju, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

So imameva kāyaṁ samādhijena pītisukhena abhisandeti parisandeti paripūreti parippharati, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa samādhijena pītisukhena apphuṭaṁ hoti. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

Seyyathāpi, mahārāja, udakarahado gambhīro ubbhidodako tassa nevassa puratthimāya disāya udakassa āyamukhaṁ, na dakkhiṇāya disāya udakassa āyamukhaṁ, na pacchimāya disāya udakassa āyamukhaṁ, na uttarāya disāya udakassa āyamukhaṁ, devo ca na kālena kālaṁ sammādhāraṁ anuppaveccheyya. Veliki kralju, zamisli duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora.

Atha kho tamhāva udakarahadā sītā vāridhārā ubbhijjitvā tameva udakarahadaṁ sītena vārinā abhisandeyya parisandeyya paripūreyya paripphareyya, nāssa kiñci sabbāvato udakarahadassa sītena vārinā apphuṭaṁ assa.

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu imameva kāyaṁ samādhijena pītisukhena abhisandeti parisandeti paripūreti parippharati, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa samādhijena pītisukhena apphuṭaṁ hoti. Isto tako, monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

4.3.2.7. Tatiyajhāna 4.3.2.7. Treće zadubljenje

Puna caparaṁ, mahārāja, bhikkhu pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati sato sampajāno, sukhañca kāyena paṭisaṁvedeti, yaṁ taṁ ariyā ācikkhanti: ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti, tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. A zatim, veliki kralju, sa slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’

So imameva kāyaṁ nippītikena sukhena abhisandeti parisandeti paripūreti parippharati, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa nippītikena sukhena apphuṭaṁ hoti. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja.

Seyyathāpi, mahārāja, uppaliniyaṁ vā paduminiyaṁ vā puṇḍarīkiniyaṁ vā appekaccāni uppalāni vā padumāni vā puṇḍarīkāni vā udake jātāni udake saṁvaḍḍhāni udakānuggatāni antonimuggaposīni, tāni yāva caggā yāva ca mūlā sītena vārinā abhisannāni parisannāni paripūrāni paripphuṭāni, nāssa kiñci sabbāvataṁ uppalānaṁ vā padumānaṁ vā puṇḍarīkānaṁ vā sītena vārinā apphuṭaṁ assa; Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom;

evameva kho, mahārāja, bhikkhu imameva kāyaṁ nippītikena sukhena abhisandeti parisandeti paripūreti parippharati, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa nippītikena sukhena apphuṭaṁ hoti. isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, lišenim ushićenja.

4.3.2.8. Catutthajhāna 4.3.2.8. Četvrto zadubljenje

Puna caparaṁ, mahārāja, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā, pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. A zatim, veliki kralju, sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.

So imameva kāyaṁ parisuddhena cetasā pariyodātena pharitvā nisinno hoti, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa parisuddhena cetasā pariyodātena apphuṭaṁ hoti. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso odātena vatthena sasīsaṁ pārupitvā nisinno assa, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa odātena vatthena apphuṭaṁ assa; Veliki kralju, zamisli čoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom.

evameva kho, mahārāja, bhikkhu imameva kāyaṁ parisuddhena cetasā pariyodātena pharitvā nisinno hoti, nāssa kiñci sabbāvato kāyassa parisuddhena cetasā pariyodātena apphuṭaṁ hoti. Tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

4.3.3. Aṭṭhañāṇa 4.3.3. Usavršenost u znanju

4.3.3.1. Vipassanāñāṇa 4.3.3.1. Znanje stečeno uvidom

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte ñāṇadassanāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju i viđenju.

So evaṁ pajānāti: I ovako razume:

‘ayaṁ kho me kāyo rūpī cātumahābhūtiko mātāpettikasambhavo odanakummāsūpacayo aniccucchādanaparimaddanabhedanaviddhaṁsanadhammo; ’Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, sastavljeno od četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, izgradili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku.

idañca pana me viññāṇaṁ ettha sitaṁ ettha paṭibaddhan’ti. A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’

Seyyathāpi, mahārāja, maṇi veḷuriyo subho jātimā aṭṭhaṁso suparikammakato accho vippasanno anāvilo sabbākārasampanno. Veliki kralju, zamisli divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, koji krase sve druge dobre osobine;

Tatrāssa suttaṁ āvutaṁ nīlaṁ vā pītaṁ vā lohitaṁ vā odātaṁ vā paṇḍusuttaṁ vā. a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit.

Tamenaṁ cakkhumā puriso hatthe karitvā paccavekkheyya: A čovek dobroga vida ga uzme u ruku, ovako bi o njemu mislio:

‘ayaṁ kho maṇi veḷuriyo subho jātimā aṭṭhaṁso suparikammakato accho vippasanno anāvilo sabbākārasampanno; ’Ovo je divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, sa osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, koji krase sve druge dobre osobine;

tatridaṁ suttaṁ āvutaṁ nīlaṁ vā pītaṁ vā lohitaṁ vā odātaṁ vā paṇḍusuttaṁ vā’ti. a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit’.

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte ñāṇadassanāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ka znanju i viđenju.

So evaṁ pajānāti: I ovako razume:

‘ayaṁ kho me kāyo rūpī cātumahābhūtiko mātāpettikasambhavo odanakummāsūpacayo aniccucchādanaparimaddanabhedanaviddhaṁsanadhammo; ‘Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika…

idañca pana me viññāṇaṁ ettha sitaṁ ettha paṭibaddhan’ti. A ovo je moja svest, tim telom podržana i za njega vezana.’

4.3.3.2. Manomayiddhiñāṇa 4.3.3.2. Znanje o umom stvorenom telu

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte manomayaṁ kāyaṁ abhinimmānāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka kreiranju umom stvorenog tela.

So imamhā kāyā aññaṁ kāyaṁ abhinimmināti rūpiṁ manomayaṁ sabbaṅgapaccaṅgiṁ ahīnindriyaṁ. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso muñjamhā īsikaṁ pavāheyya. Veliki kralju, zamisli da neki čovek izvuče trsku iz njezine ljušture

Tassa evamassa: i pomisli:

‘ayaṁ muñjo, ayaṁ īsikā, añño muñjo, aññā īsikā, muñjamhā tveva īsikā pavāḷhā’ti. ‘Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena’.

Seyyathā vā pana, mahārāja, puriso asiṁ kosiyā pavāheyya. Ili zamisli da neki čovek izvuče mač iz korica

Tassa evamassa: i pomisli:

‘ayaṁ asi, ayaṁ kosi, añño asi, aññā kosi, kosiyā tveva asi pavāḷho’ti. ’Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen’.

Seyyathā vā pana, mahārāja, puriso ahiṁ karaṇḍā uddhareyya. Ili zamisli da neki čovek izvuče zmiju iz njezine košuljice

Tassa evamassa: i pomisli:

‘ayaṁ ahi, ayaṁ karaṇḍo. Añño ahi, añño karaṇḍo, karaṇḍā tveva ahi ubbhato’ti. ’Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena.’

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte manomayaṁ kāyaṁ abhinimmānāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov um tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ga ka kreiranju umom stvorenog tela.

4.3.3.3. Iddhividhañāṇa 4.3.3.3. Znanje o vrstama natprirodnih moći

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte iddhividhāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka vrstama natprirodnih moći.

So anekavihitaṁ iddhividhaṁ paccanubhoti—ekopi hutvā bahudhā hoti, bahudhāpi hutvā eko hoti; āvibhāvaṁ tirobhāvaṁ tirokuṭṭaṁ tiropākāraṁ tiropabbataṁ asajjamāno gacchati seyyathāpi ākāse; pathaviyāpi ummujjanimujjaṁ karoti seyyathāpi udake; udakepi abhijjamāne gacchati seyyathāpi pathaviyā; ākāsepi pallaṅkena kamati seyyathāpi pakkhī sakuṇo; imepi candimasūriye evaṁmahiddhike evaṁmahānubhāve pāṇinā parāmasati parimajjati; yāva brahmalokāpi kāyena vasaṁ vatteti. On ispoljava različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

Seyyathāpi, mahārāja, dakkho kumbhakāro vā kumbhakārantevāsī vā suparikammakatāya mattikāya yaṁ yadeva bhājanavikatiṁ ākaṅkheyya, taṁ tadeva kareyya abhinipphādeyya. Veliki kralju, zamisli da vešt grnčar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada gline načini i formira posudu oblika kakvog god poželi.

Seyyathā vā pana, mahārāja, dakkho dantakāro vā dantakārantevāsī vā suparikammakatasmiṁ dantasmiṁ yaṁ yadeva dantavikatiṁ ākaṅkheyya, taṁ tadeva kareyya abhinipphādeyya. Ili da vešt duborezac ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada slonovače načini rezbariju kakvu god poželi.

Seyyathā vā pana, mahārāja, dakkho suvaṇṇakāro vā suvaṇṇakārantevāsī vā suparikammakatasmiṁ suvaṇṇasmiṁ yaṁ yadeva suvaṇṇavikatiṁ ākaṅkheyya, taṁ tadeva kareyya abhinipphādeyya. Ili da vešt zlatar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada zlata načini nakit kakav god poželi.

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte iddhividhāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ka vrstama natprirodnih moći.

4.3.3.4. Dibbasotañāṇa 4.3.3.4. Znanje o duhovnom uhu

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte dibbāya sotadhātuyā cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka duhovnom uhu.

So dibbāya sotadhātuyā visuddhāya atikkantamānusikāya ubho sadde suṇāti dibbe ca mānuse ca ye dūre santike ca. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso addhānamaggappaṭipanno. So suṇeyya bherisaddampi mudiṅgasaddampi saṅkhapaṇavadindimasaddampi. Tassa evamassa: ‘bherisaddo’ itipi, ‘mudiṅgasaddo’ itipi, ‘saṅkhapaṇavadindimasaddo’ itipi. Veliki kralju, zamisli čoveka koji ide putem i začuje zvukove bubnjeva, tambura, truba, činela i doboša, te pomisli: ’Ovo je zvuk bubnja, ovo je zvuk tambura, ovo je zvuk truba, ovo je zvuk činela, ovo je zvuk doboša’.

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte dibbāya sotadhātuyā cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ka duhovnom uhu.

4.3.3.5. Cetopariyañāṇa 4.3.3.5. Znanje o razumevanju umova drugih

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte cetopariyañāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka razumevanju umova drugih bića.

So parasattānaṁ parapuggalānaṁ cetasā ceto paricca pajānāti—On razume umove drugih osoba, drugih bića, tako što ih obuhvati sopstvenim umom:

sarāgaṁ vā cittaṁ ‘sarāgaṁ cittan’ti pajānāti, um zahvaćen strašću razume kao um zahvaćen strašću,

vītarāgaṁ vā cittaṁ ‘vītarāgaṁ cittan’ti pajānāti, a um koji nije zahvaćen strašću kao um koji nije zahvaćen strašću.

sadosaṁ vā cittaṁ ‘sadosaṁ cittan’ti pajānāti, Um zahvaćen mržnjom on razume kao um zahvaćen mržnjom,

vītadosaṁ vā cittaṁ ‘vītadosaṁ cittan’ti pajānāti, a um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom.

samohaṁ vā cittaṁ ‘samohaṁ cittan’ti pajānāti, Um zahvaćen obmanom on razume kao um zahvaćen obmanom,

vītamohaṁ vā cittaṁ ‘vītamohaṁ cittan’ti pajānāti, a um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom.

saṅkhittaṁ vā cittaṁ ‘saṅkhittaṁ cittan’ti pajānāti, Sabran um on razume kao sabran,

vikkhittaṁ vā cittaṁ ‘vikkhittaṁ cittan’ti pajānāti, a rastresen um kao rastresen;

mahaggataṁ vā cittaṁ ‘mahaggataṁ cittan’ti pajānāti, ushićen um on razume kao ushićen,

amahaggataṁ vā cittaṁ ‘amahaggataṁ cittan’ti pajānāti, a neushićen um kao neushićen.

sauttaraṁ vā cittaṁ ‘sauttaraṁ cittan’ti pajānāti, Nadmašiv um on razume kao nadmašiv,

anuttaraṁ vā cittaṁ ‘anuttaraṁ cittan’ti pajānāti, a nenadmašiv um kao nenadmašiv;

samāhitaṁ vā cittaṁ ‘samāhitaṁ cittan’ti pajānāti, koncentrisan um on razume kao koncentrisan,

asamāhitaṁ vā cittaṁ ‘asamāhitaṁ cittan’ti pajānāti, a nekoncentrisan um kao nekoncentrisan.

vimuttaṁ vā cittaṁ ‘vimuttaṁ cittan’ti pajānāti, Oslobođen um on razume kao oslobođen,

avimuttaṁ vā cittaṁ ‘avimuttaṁ cittan’ti pajānāti. a neoslobođen um kao neoslobođen.

Seyyathāpi, mahārāja, itthī vā puriso vā daharo yuvā maṇḍanajātiko ādāse vā parisuddhe pariyodāte acche vā udakapatte sakaṁ mukhanimittaṁ paccavekkhamāno sakaṇikaṁ vā ‘sakaṇikan’ti jāneyya, akaṇikaṁ vā ‘akaṇikan’ti jāneyya; Veliki kralju, zamisli da muškarac ili žena – mladi, zdravi, skloni ukrašavanju – vide odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, pa znaju ako na licu imaju mrlju ovako: ’Imam mrlju’ ili ako nemaju na licu mrlju, znaju ovako: ’Neman mrlju’.

evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte cetopariyañāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ka razumevanju umova drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom.

So parasattānaṁ parapuggalānaṁ cetasā ceto paricca pajānāti—On razume umove drugih osoba, drugih bića, tako što ih obuhvati sopstvenim umom.

sarāgaṁ vā cittaṁ ‘sarāgaṁ cittan’ti pajānāti,

vītarāgaṁ vā cittaṁ ‘vītarāgaṁ cittan’ti pajānāti,

sadosaṁ vā cittaṁ ‘sadosaṁ cittan’ti pajānāti,

vītadosaṁ vā cittaṁ ‘vītadosaṁ cittan’ti pajānāti,

samohaṁ vā cittaṁ ‘samohaṁ cittan’ti pajānāti,

vītamohaṁ vā cittaṁ ‘vītamohaṁ cittan’ti pajānāti,

saṅkhittaṁ vā cittaṁ ‘saṅkhittaṁ cittan’ti pajānāti,

vikkhittaṁ vā cittaṁ ‘vikkhittaṁ cittan’ti pajānāti,

mahaggataṁ vā cittaṁ ‘mahaggataṁ cittan’ti pajānāti,

amahaggataṁ vā cittaṁ ‘amahaggataṁ cittan’ti pajānāti,

sauttaraṁ vā cittaṁ ‘sauttaraṁ cittan’ti pajānāti,

anuttaraṁ vā cittaṁ ‘anuttaraṁ cittan’ti pajānāti,

samāhitaṁ vā cittaṁ ‘samāhitaṁ cittan’ti pajānāti,

asamāhitaṁ vā cittaṁ ‘asamāhitaṁ cittan’ti pajānāti,

vimuttaṁ vā cittaṁ ‘vimuttaṁ cittan’ti pajānāti,

avimuttaṁ vā cittaṁ ‘avimuttaṁ cittan’ti pajānāti.

4.3.3.6. Pubbenivāsānussatiñāṇa 4.3.3.6. Sećanje na prošle živote

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte pubbenivāsānussatiñāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka sećanju na prošle živote.

So anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati, seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo tissopi jātiyo catassopi jātiyo pañcapi jātiyo dasapi jātiyo vīsampi jātiyo tiṁsampi jātiyo cattālīsampi jātiyo paññāsampi jātiyo jātisatampi jātisahassampi jātisatasahassampi anekepi saṁvaṭṭakappe anekepi vivaṭṭakappe anekepi saṁvaṭṭavivaṭṭakappe, ‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja, mnoštva skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Seyyathāpi, mahārāja, puriso sakamhā gāmā aññaṁ gāmaṁ gaccheyya, tamhāpi gāmā aññaṁ gāmaṁ gaccheyya. So tamhā gāmā sakaṁyeva gāmaṁ paccāgaccheyya. Tassa evamassa: ‘ahaṁ kho sakamhā gāmā amuṁ gāmaṁ agacchiṁ, tatra evaṁ aṭṭhāsiṁ, evaṁ nisīdiṁ, evaṁ abhāsiṁ, evaṁ tuṇhī ahosiṁ, tamhāpi gāmā amuṁ gāmaṁ agacchiṁ, tatrāpi evaṁ aṭṭhāsiṁ, evaṁ nisīdiṁ, evaṁ abhāsiṁ, evaṁ tuṇhī ahosiṁ, somhi tamhā gāmā sakaṁyeva gāmaṁ paccāgato’ti. Veliki kralju, zamisli da čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa još u neko dalje, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ’Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo, i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte pubbenivāsānussatiñāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ka sećanju na prošle živote, sa mnoštvom pojedinosti.

4.3.3.7. Dibbacakkhuñāṇa 4.3.3.7. Znanje o duhovnom oku

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte sattānaṁ cutūpapātañāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića.

So dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe sugate duggate, yathākammūpage satte pajānāti: ‘ime vata bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyānaṁ upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā. Te kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā vacīsucaritena samannāgatā manosucaritena samannāgatā ariyānaṁ anupavādakā sammādiṭṭhikā sammādiṭṭhikammasamādānā, te kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapannā’ti. Iti dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe sugate duggate, yathākammūpage satte pajānāti. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

Seyyathāpi, mahārāja, majjhe siṅghāṭake pāsādo. Tattha cakkhumā puriso ṭhito passeyya manusse gehaṁ pavisantepi nikkhamantepi rathikāyapi vīthiṁ sañcarante majjhe siṅghāṭake nisinnepi. Tassa evamassa: ‘ete manussā gehaṁ pavisanti, ete nikkhamanti, ete rathikāya vīthiṁ sañcaranti, ete majjhe siṅghāṭake nisinnā’ti. Veliki kralju, zamisli kuću na glavnom trgu, sa terasom, i čoveka dobrog vida koji stoji na njoj, te gleda ljude koji ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju po okolnim ulicama ili sede na trgu. Onda bi pomislio bi: ’Ovi ljudi ulaze u kuću, oni je napuštaju, ovi hodaju okolnim ulicama, a oni sede na trgu’.

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte sattānaṁ cutūpapātañāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

4.3.3.8. Āsavakkhayañāṇa 4.3.3.8. Znanje o uklanjanju otrova

So evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte āsavānaṁ khayañāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju o uklanjanju otrova.

So idaṁ dukkhanti yathābhūtaṁ pajānāti, ayaṁ dukkhasamudayoti yathābhūtaṁ pajānāti, ayaṁ dukkhanirodhoti yathābhūtaṁ pajānāti, ayaṁ dukkhanirodhagāminī paṭipadāti yathābhūtaṁ pajānāti. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.

Ime āsavāti yathābhūtaṁ pajānāti, ayaṁ āsavasamudayoti yathābhūtaṁ pajānāti, ayaṁ āsavanirodhoti yathābhūtaṁ pajānāti, ayaṁ āsavanirodhagāminī paṭipadāti yathābhūtaṁ pajānāti. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je put koji vodi prestanku otrova’.

Tassa evaṁ jānato evaṁ passato kāmāsavāpi cittaṁ vimuccati, bhavāsavāpi cittaṁ vimuccati, avijjāsavāpi cittaṁ vimuccati, Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja.

vimuttasmiṁ ‘vimuttam’iti ñāṇaṁ hoti, Kada je oslobođen, javlja se znanje: ’Um je oslobođen’.

‘khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā’ti pajānāti. On razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

Seyyathāpi, mahārāja, pabbatasaṅkhepe udakarahado accho vippasanno anāvilo. Tattha cakkhumā puriso tīre ṭhito passeyya sippisambukampi sakkharakathalampi macchagumbampi carantampi tiṭṭhantampi. Tassa evamassa: ‘ayaṁ kho udakarahado accho vippasanno anāvilo. Tatrime sippisambukāpi sakkharakathalāpi macchagumbāpi carantipi tiṭṭhantipī’ti. Veliki kralju, zamisli jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako plivaju ili plutaju. I onda pomisli. ’Ovo je jezero, čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju.’

Evameva kho, mahārāja, bhikkhu evaṁ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite āneñjappatte āsavānaṁ khayañāṇāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti. Na isti način, veliki kralju, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće… monah ga okreće i usmerava ka znanju o uklanjanju otrova.

‘So idaṁ dukkhan’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhasamudayo’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodho’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ dukkhanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṁ pajānāti. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je patnja’…

‘Ime āsavā’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavasamudayo’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavanirodho’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘ayaṁ āsavanirodhagāminī paṭipadā’ti yathābhūtaṁ pajānāti.

Tassa evaṁ jānato evaṁ passato kāmāsavāpi cittaṁ vimuccati, bhavāsavāpi cittaṁ vimuccati, avijjāsavāpi cittaṁ vimuccati,

vimuttasmiṁ ‘vimuttam’iti ñāṇaṁ hoti,

Idaṁ kho, mahārāja, sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ purimehi sandiṭṭhikehi sāmaññaphalehi abhikkantatarañca paṇītatarañca. To je, veliki kralju, takođe plod asketskog života, vidljiv ovde i sada, još bolji i uzvišeniji od prethodnih.

Imasmā ca pana, mahārāja, sandiṭṭhikā sāmaññaphalā aññaṁ sandiṭṭhikaṁ sāmaññaphalaṁ uttaritaraṁ vā paṇītataraṁ vā natthī”ti. Nema ploda asketskog života, vidljivog ovde i sada, koji bio bolji i uzvišeniji od ovoga.

5. Ajātasattuupāsakattapaṭivedanā 5. Kralj Ađātasattu proglašava sebe za Budinog sledbenika

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhagavantaṁ etadavoca: Kada je Blaženi završio, kralj Ađātasattu uzviknu:

“abhikkantaṁ, bhante, abhikkantaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani gospodine, čudesno je to!

Seyyathāpi, bhante, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṁ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṁ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṁ dhāreyya: ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ, bhante, bhagavatā anekapariyāyena dhammo pakāsito. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.

Esāhaṁ, bhante, bhagavantaṁ saraṇaṁ gacchāmi dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.

Upāsakaṁ maṁ bhagavā dhāretu ajjatagge pāṇupetaṁ saraṇaṁ gataṁ. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!

Accayo maṁ, bhante, accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yohaṁ pitaraṁ dhammikaṁ dhammarājānaṁ issariyakāraṇā jīvitā voropesiṁ. Poštovani gospodine, zlo učinih. Bejah tako nepromišljen, tako zaslepljen, tako neuk da sam trona radi oduzeo život sopstvenom ocu, pravednom čoveku, pravednom vladaru.

Tassa me, bhante bhagavā, accayaṁ accayato paṭiggaṇhātu āyatiṁ saṁvarāyā”ti. Neka Blaženi prihvati ovo što ispovedih, kako bi u budućnosti živeo obuzdan.”

“Taggha tvaṁ, mahārāja, accayo accagamā yathābālaṁ yathāmūḷhaṁ yathāakusalaṁ, yaṁ tvaṁ pitaraṁ dhammikaṁ dhammarājānaṁ jīvitā voropesi. Zaista, veliki kralju, zlo učini. Bio si tako nepromišljen, tako zaslepljen, tako neuk da si trona radi oduzeo život sopstvenom ocu, pravednom čoveku, pravednom vladaru.

Yato ca kho tvaṁ, mahārāja, accayaṁ accayato disvā yathādhammaṁ paṭikarosi, taṁ te mayaṁ paṭiggaṇhāma. Ali pošto si svoju grešku prepoznao kao grešku i priznao je u skladu sa Dhammom, prihvatam tvoju ispovest.

Vuddhihesā, mahārāja, ariyassa vinaye, yo accayaṁ accayato disvā yathādhammaṁ paṭikaroti, āyatiṁ saṁvaraṁ āpajjatī”ti. Jer to je, veliki kralju, rast u praksi plemenitih: prepoznati grešku kao grešku, priznati je u skladu sa Dhammom, te ostati obuzdan ubuduće.”

Evaṁ vutte, rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhagavantaṁ etadavoca: Kada ovo bi izgovoreno, kralj Ađātasattu reče Blaženome:

“handa ca dāni mayaṁ, bhante, gacchāma bahukiccā mayaṁ bahukaraṇīyā”ti. „A sada je, poštovani gospodine, vreme da krenem. Vrlo sam zauzet i mnogo toga treba još uraditi.”

“Yassadāni tvaṁ, mahārāja, kālaṁ maññasī”ti. „Vreme je, veliki kralju, da uradiš kako misliš da treba.”

Atha kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhagavato bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā pakkāmi. Kralj Ađātasattu se obradova rečima Blaženog i zahvali se na njima. Ustade sa svog mesta, oda počast Blaženom, te pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ode.

Atha kho bhagavā acirapakkantassa rañño māgadhassa ajātasattussa vedehiputtassa bhikkhū āmantesi: Nedugo pošto je kralj Ađātasattu otišao, Blaženi se obrati monasima:

“khatāyaṁ, bhikkhave, rājā. „Ovaj kralj je, monasi,

Upahatāyaṁ, bhikkhave, rājā. sam sebe upropastio, sam je sebe uništio.

Sacāyaṁ, bhikkhave, rājā pitaraṁ dhammikaṁ dhammarājānaṁ jīvitā na voropessatha, imasmiññeva āsane virajaṁ vītamalaṁ dhammacakkhuṁ uppajjissathā”ti. Monasi, da ovaj kralj nije ubio svog oca, pravednog čoveka i pravednog vladara, u njemu bi se upravo na ovom mestu javilo jasno potpuno čisto oko Dhamme.”

Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.

Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.

Sāmaññaphalasuttaṁ niṭṭhitaṁ dutiyaṁ.

Previous Next