Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 12 Zbirka dugih govora 12
Lohiccasutta Govor sa Lohiććom
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā kosalesu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ pañcamattehi bhikkhusatehi yena sālavatikā tadavasari. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u Sālavatiku.
Tena kho pana samayena lohicco brāhmaṇo sālavatikaṁ ajjhāvasati sattussadaṁ satiṇakaṭṭhodakaṁ sadhaññaṁ rājabhoggaṁ raññā pasenadinā kosalena dinnaṁ rājadāyaṁ brahmadeyyaṁ. U to vreme brahman Lohićća je živeo u Sālavatiki, nekadašnjem kraljevskom imanju prepunom životinja, bogatom pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon.
Tena kho pana samayena lohiccassa brāhmaṇassa evarūpaṁ pāpakaṁ diṭṭhigataṁ uppannaṁ hoti: I u isto vreme je brahman Lohićća imao ovakvo pogrešno uverenje:
“idha samaṇo vā brāhmaṇo vā kusalaṁ dhammaṁ adhigaccheyya, kusalaṁ dhammaṁ adhigantvā na parassa āroceyya, kiñhi paro parassa karissati. „Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?
Seyyathāpi nāma purāṇaṁ bandhanaṁ chinditvā aññaṁ navaṁ bandhanaṁ kareyya; To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu.
evaṁ sampadamidaṁ pāpakaṁ lobhadhammaṁ vadāmi, kiñhi paro parassa karissatī”ti. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?”
Assosi kho lohicco brāhmaṇo: I brahman Lohićća doču:
“samaṇo khalu, bho, gotamo sakyaputto sakyakulā pabbajito kosalesu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ pañcamattehi bhikkhusatehi sālavatikaṁ anuppatto. „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u Sālavatiku.
Taṁ kho pana bhavantaṁ gotamaṁ evaṁ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato: Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami:
‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā’. ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’.
So imaṁ lokaṁ sadevakaṁ samārakaṁ sabrahmakaṁ sassamaṇabrāhmaṇiṁ pajaṁ sadevamanussaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedeti. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi.
So dhammaṁ deseti ādikalyāṇaṁ majjhekalyāṇaṁ pariyosānakalyāṇaṁ sātthaṁ sabyañjanaṁ kevalaparipuṇṇaṁ parisuddhaṁ brahmacariyaṁ pakāseti. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.
Sādhu kho pana tathārūpānaṁ arahataṁ dassanaṁ hotī”ti. Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića.”
Atha kho lohicco brāhmaṇo rosikaṁ nhāpitaṁ āmantesi: Onda brahman Lohićća reče svom berberinu Rosiki:
“ehi tvaṁ, samma rosike, yena samaṇo gotamo tenupasaṅkama; upasaṅkamitvā mama vacanena samaṇaṁ gotamaṁ appābādhaṁ appātaṅkaṁ lahuṭṭhānaṁ balaṁ phāsuvihāraṁ puccha: „Hajde, dobri moj Rosika, otidi do askete Gotame. Kada tamo stigneš, pokloni mu se do nogu u moje ime i upitaj ga je li pošteđen bolesti i tegoba, je li zdrav, snažan i da li se dobro oseća.
‘lohicco, bho gotama, brāhmaṇo bhavantaṁ gotamaṁ appābādhaṁ appātaṅkaṁ lahuṭṭhānaṁ balaṁ phāsuvihāraṁ pucchatī’ti;
evañca vadehi—A onda mu kaži:
adhivāsetu kira bhavaṁ gotamo lohiccassa brāhmaṇassa svātanāya bhattaṁ saddhiṁ bhikkhusaṅghenā”ti. ’Poštovani gospodine, molimo Blaženoga da zajedno s monaškom zajednicom prihvati poziv brahmana Loććike za sutrašnji obrok.’”
“Evaṁ, bho”ti kho rosikā nhāpito lohiccassa brāhmaṇassa paṭissutvā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho rosikā nhāpito bhagavantaṁ etadavoca: „U redu, poštovani.” odgovori berberin Rosika, pa ode do Blaženog. Kada je stigao, pokloni mu se, sede sa strane, pa reče:
“lohicco, bhante, brāhmaṇo bhagavantaṁ appābādhaṁ appātaṅkaṁ lahuṭṭhānaṁ balaṁ phāsuvihāraṁ pucchati; „Poštovani gospodine, brahman Lohićća pita Blaženog je li pošteđen bolesti i tegoba, je li zdrav, snažan i da li se dobro oseća.”
evañca vadeti—I onda ovako nastavi:
adhivāsetu kira, bhante, bhagavā lohiccassa brāhmaṇassa svātanāya bhattaṁ saddhiṁ bhikkhusaṅghenā”ti. „Poštovani gospodine, molimo Blaženoga da zajedno s monaškom zajednicom prihvati poziv brahmana Loććike za sutrašnji obrok.”
Adhivāsesi bhagavā tuṇhībhāvena. Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.
Atha kho rosikā nhāpito bhagavato adhivāsanaṁ viditvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā yena lohicco brāhmaṇo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā lohiccaṁ brāhmaṇaṁ etadavoca: Razumevši da je Blaženi prihvatio poziv, berberin Rosika se pokloni, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide. Kada se vratio do brahmana Lohićće, reče mu:
“avocumhā kho mayaṁ bhoto vacanena taṁ bhagavantaṁ: ’Poziv moga gospodara preneo sam Blaženom.
‘lohicco, bhante, brāhmaṇo bhagavantaṁ appābādhaṁ appātaṅkaṁ lahuṭṭhānaṁ balaṁ phāsuvihāraṁ pucchati;
evañca vadeti—
adhivāsetu kira, bhante, bhagavā lohiccassa brāhmaṇassa svātanāya bhattaṁ saddhiṁ bhikkhusaṅghenā’ti.
Adhivutthañca pana tena bhagavatā”ti. I on ga je prihvatio.’
Atha kho lohicco brāhmaṇo tassā rattiyā accayena sake nivesane paṇītaṁ khādanīyaṁ bhojanīyaṁ paṭiyādāpetvā rosikaṁ nhāpitaṁ āmantesi: U zoru, brahman Lohićća naredi da se u njegovoj kući na više načina pripremi najbolja hrana. Onda on reče berberinu Rosiki:
“ehi tvaṁ, samma rosike, yena samaṇo gotamo tenupasaṅkama; upasaṅkamitvā samaṇassa gotamassa kālaṁ ārocehi—’Hajde, dobri moj Rosika, otidi do askete Gotame i ovako mu objavi:
kālo, bho gotama, niṭṭhitaṁ bhattan”ti.
“Evaṁ, bho”ti kho rosikā nhāpito lohiccassa brāhmaṇassa paṭissutvā yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ aṭṭhāsi. „U redu, poštovani.” odgovori berberin Rosika, pa ode do Blaženog i prenese mu poruku.
Ekamantaṁ ṭhito kho rosikā nhāpito bhagavato kālaṁ ārocesi:
“kālo, bhante, niṭṭhitaṁ bhattan”ti.
Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya saddhiṁ bhikkhusaṅghena yena sālavatikā tenupasaṅkami. A Blaženi se ujutro obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno praćen monasima krenu put Sālavatike.
Tena kho pana samayena rosikā nhāpito bhagavantaṁ piṭṭhito piṭṭhito anubandho hoti. A berberin Rosika ih je pratio u stopu.
Atha kho rosikā nhāpito bhagavantaṁ etadavoca: Onda on reče Blaženom:
“lohiccassa, bhante, brāhmaṇassa evarūpaṁ pāpakaṁ diṭṭhigataṁ uppannaṁ: „Poštovani gospodine, brahman Lohićća ima ovakvo pogrešno uverenje:
‘idha samaṇo vā brāhmaṇo vā kusalaṁ dhammaṁ adhigaccheyya, kusalaṁ dhammaṁ adhigantvā na parassa āroceyya—„Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori.
kiñhi paro parassa karissati. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?
Seyyathāpi nāma purāṇaṁ bandhanaṁ chinditvā aññaṁ navaṁ bandhanaṁ kareyya; To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu.
evaṁ sampadamidaṁ pāpakaṁ lobhadhammaṁ vadāmi—To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom
kiñhi paro parassa karissatī’ti. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?”
Sādhu, bhante, bhagavā lohiccaṁ brāhmaṇaṁ etasmā pāpakā diṭṭhigatā vivecetū”ti. Poštovani gospodine, dobro bi bilo da ga Blaženi odgovori od te opasne zablude.”
“Appeva nāma siyā, rosike, appeva nāma siyā, rosike”ti. „Nadajmo se da će tako i biti, Rosika, nadajmo se.”
Atha kho bhagavā yena lohiccassa brāhmaṇassa nivesanaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi. Tako Blaženi stiže do domna brahmana Lohićće i tu sede na unapred pripremljeno mesto.
Atha kho lohicco brāhmaṇo buddhappamukhaṁ bhikkhusaṅghaṁ paṇītena khādanīyena bhojanīyena sahatthā santappesi sampavāresi. Onda brahman Lohićća svojim rukama posluži i različitim vrstama jela ugosti monašku zajednicu predvođenu Blaženim.
1. Lohiccabrāhmaṇānuyoga 1. Propitivanje Lohićće
Atha kho lohicco brāhmaṇo bhagavantaṁ bhuttāviṁ onītapattapāṇiṁ aññataraṁ nīcaṁ āsanaṁ gahetvā ekamantaṁ nisīdi. Kad je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, brahman Lohićća sede na niže mesto, sa strane.
Ekamantaṁ nisinnaṁ kho lohiccaṁ brāhmaṇaṁ bhagavā etadavoca: Kad je tako uradio, Blaženi ga upita:
“saccaṁ kira te, lohicca, evarūpaṁ pāpakaṁ diṭṭhigataṁ uppannaṁ: „Je li istina, Lohićća, da ti imaš jedno ovakvo pogrešno uverenje:
‘idha samaṇo vā brāhmaṇo vā kusalaṁ dhammaṁ adhigaccheyya, kusalaṁ dhammaṁ adhigantvā na parassa āroceyya, kiñhi paro parassa karissati. „Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?
Seyyathāpi nāma purāṇaṁ bandhanaṁ chinditvā aññaṁ navaṁ bandhanaṁ kareyya; To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu.
evaṁ sampadamidaṁ pāpakaṁ lobhadhammaṁ vadāmi, kiñhi paro parassa karissatī’”ti? To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’”
“Evaṁ, bho gotama”. „Istina je, učitelju Gotama.”
“Taṁ kiṁ maññasi, lohicca, „Kaži mi, Lohićća?
nanu tvaṁ sālavatikaṁ ajjhāvasasī”ti? Upravljaš li ti Sālavatikom?”
“Evaṁ, bho gotama”. „Upravljam, učitelju Gotama.”
“Yo nu kho, lohicca, evaṁ vadeyya: „Lohićća, zamisli da neko kaže:
‘lohicco brāhmaṇo sālavatikaṁ ajjhāvasati. ’Brahman Lohićća upravlja Sālavatikom.
Yā sālavatikāya samudayasañjāti lohiccova taṁ brāhmaṇo ekako paribhuñjeyya, na aññesaṁ dadeyyā’ti. Samo on treba da uživa u tome što je stvoreno u Sālavatiki i ne treba da ga deli sa bilo kime.’
Evaṁ vādī so ye taṁ upajīvanti, tesaṁ antarāyakaro vā hoti, no vā”ti? Da li bi osoba koja tako govori otežala onima čiji život zavisi od tebe ili ne bi?”
“Antarāyakaro, bho gotama”. „Otežala bi, učitelju Gotama.”
“Antarāyakaro samāno hitānukampī vā tesaṁ hoti ahitānukampī vā”ti? „Da li onaj ko drugima otežava postupa dobronamerno ili nedobronamerno?”
“Ahitānukampī, bho gotama”. „Nedobronamerno, učitelju Gotama.”
“Ahitānukampissa mettaṁ vā tesu cittaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti sapattakaṁ vā”ti? „Da li nedobronamerna osoba u svom srcu ima ljubav ili neprijateljstvo?”
“Sapattakaṁ, bho gotama”. „Neprijateljstvo, učitelju Gotama.”
“Sapattake citte paccupaṭṭhite micchādiṭṭhi vā hoti sammādiṭṭhi vā”ti? „A kada je srce puno neprijateljstva, postoji li ispravno razumevanje ili pogrešno razumevanje?”
“Micchādiṭṭhi, bho gotama”. „Pogrešno razumevanje, učitelju Gotama.”
“Micchādiṭṭhissa kho ahaṁ, lohicca, dvinnaṁ gatīnaṁ aññataraṁ gatiṁ vadāmi—„Čovek sa pogrešnim razumevanjem preporađa se, kažem, samo na dva mesta:
nirayaṁ vā tiracchānayoniṁ vā. u paklu ili u svetu životinja.
Taṁ kiṁ maññasi, lohicca, Šta misliš, Lohićća?
nanu rājā pasenadi kosalo kāsikosalaṁ ajjhāvasatī”ti? Vlada li kralj Pasenadi Kāsījem i Kosalom?”
“Evaṁ, bho gotama”. „Vlada, učitelju Gotama.”
“Yo nu kho, lohicca, evaṁ vadeyya: „Lohićća, zamisli da neko kaže:
‘rājā pasenadi kosalo kāsikosalaṁ ajjhāvasati; ’Kralj Pasenadi vlada Kāsījem i Kosalom?
yā kāsikosale samudayasañjāti, rājāva taṁ pasenadi kosalo ekako paribhuñjeyya, na aññesaṁ dadeyyā’ti. Samo on treba da uživa u tome što je stvoreno u Kāsiju i Kosali i ne treba da ga deli sa bilo kime.’
Evaṁ vādī so ye rājānaṁ pasenadiṁ kosalaṁ upajīvanti tumhe ceva aññe ca, tesaṁ antarāyakaro vā hoti, no vā”ti? Da li bi osoba koja tako govori otežala onima čiji život zavisi od kralja Pasenadija ili ne bi?”
“Antarāyakaro, bho gotama”. „Otežala bi, učitelju Gotama.”
“Antarāyakaro samāno hitānukampī vā tesaṁ hoti ahitānukampī vā”ti? „Da li onaj ko drugima otežava postupa dobronamerno ili nedobronamerno?”
“Ahitānukampī, bho gotama”. „Nedobronamerno, učitelju Gotama.”
“Ahitānukampissa mettaṁ vā tesu cittaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti sapattakaṁ vā”ti? „Da li nedobronamerna osoba u svom srcu ima ljubav ili neprijateljstvo?”
“Sapattakaṁ, bho gotama”. „Neprijateljstvo, učitelju Gotama.”
“Sapattake citte paccupaṭṭhite micchādiṭṭhi vā hoti sammādiṭṭhi vā”ti? „A kada je srce puno neprijateljstva, postoji li ispravno razumevanje ili pogrešno razumevanje?”
“Micchādiṭṭhi, bho gotama”. „Pogrešno razumevanje, učitelju Gotama.”
“Micchādiṭṭhissa kho ahaṁ, lohicca, dvinnaṁ gatīnaṁ aññataraṁ gatiṁ vadāmi—„Čovek sa pogrešnim razumevanjem preporađa se, kažem, samo na dva mesta:
nirayaṁ vā tiracchānayoniṁ vā. u paklu ili u svetu životinja.
Iti kira, lohicca, yo evaṁ vadeyya: Dakle, čini se, Lohićća, da ako bi neko rekao takvu stvar ili o Lohićći ili o kralju Pasenadiju,
‘lohicco brāhmaṇo sālavatikaṁ ajjhāvasati;
yā sālavatikāya samudayasañjāti, lohiccova taṁ brāhmaṇo ekako paribhuñjeyya, na aññesaṁ dadeyyā’ti.
Evaṁvādī so ye taṁ upajīvanti, tesaṁ antarāyakaro hoti.
Antarāyakaro samāno ahitānukampī hoti, ahitānukampissa sapattakaṁ cittaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti, sapattake citte paccupaṭṭhite micchādiṭṭhi hoti. to je pogrešno razumevanje.
Evameva kho, lohicca, yo evaṁ vadeyya: Na isti način, zamisli da neko kaže:
‘idha samaṇo vā brāhmaṇo vā kusalaṁ dhammaṁ adhigaccheyya, kusalaṁ dhammaṁ adhigantvā na parassa āroceyya, kiñhi paro parassa karissati. „Ako bi neki asketa ili brahman razvio izvestan dobar kvalitet, ne bi nikome o tome trebalo da govori. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?
Seyyathāpi nāma purāṇaṁ bandhanaṁ chinditvā aññaṁ navaṁ bandhanaṁ kareyya …pe… To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu.
karissatī’ti. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’
Evaṁvādī so ye te kulaputtā tathāgatappaveditaṁ dhammavinayaṁ āgamma evarūpaṁ uḷāraṁ visesaṁ adhigacchanti, sotāpattiphalampi sacchikaronti, sakadāgāmiphalampi sacchikaronti, anāgāmiphalampi sacchikaronti, arahattampi sacchikaronti, ye cime dibbā gabbhā paripācenti dibbānaṁ bhavānaṁ abhinibbattiyā, tesaṁ antarāyakaro hoti, antarāyakaro samāno ahitānukampī hoti, ahitānukampissa sapattakaṁ cittaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti, sapattake citte paccupaṭṭhite micchādiṭṭhi hoti. Sa druge strane, ima ljudi dostojnih poštovanja koji, oslanjajući se na učenje i praksu koje je objavio Tathāgata, dostignu visoko obeležje kao što je ovo: ostvare plod ulaska u tok, plod jednom povratnika, plod nepovratnika, plod arahanta. Sem toga, ima onih u kojima dozre seme preporađanja u nebeskom svetu. A osoba koja govori kao ti takvima otežava. Ona postupa nedobronamerno, srce joj je puno neprijateljstva i zastupa pogrešno gledište.
Micchādiṭṭhissa kho ahaṁ, lohicca, dvinnaṁ gatīnaṁ aññataraṁ gatiṁ vadāmi—Čovek sa pogrešnim razumevanjem preporađa se, kažem, samo na dva mesta:
nirayaṁ vā tiracchānayoniṁ vā. u paklu ili u svetu životinja.
Iti kira, lohicca, yo evaṁ vadeyya:
‘rājā pasenadi kosalo kāsikosalaṁ ajjhāvasati;
yā kāsikosale samudayasañjāti, rājāva taṁ pasenadi kosalo ekako paribhuñjeyya, na aññesaṁ dadeyyā’ti.
Evaṁvādī so ye rājānaṁ pasenadiṁ kosalaṁ upajīvanti tumhe ceva aññe ca, tesaṁ antarāyakaro hoti.
Antarāyakaro samāno ahitānukampī hoti, ahitānukampissa sapattakaṁ cittaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti, sapattake citte paccupaṭṭhite micchādiṭṭhi hoti.
Evameva kho, lohicca, yo evaṁ vadeyya:
‘idha samaṇo vā brāhmaṇo vā kusalaṁ dhammaṁ adhigaccheyya, kusalaṁ dhammaṁ adhigantvā na parassa āroceyya, kiñhi paro parassa karissati.
Seyyathāpi nāma …pe…
kiñhi paro parassa karissatī’ti.
Evaṁvādī so ye te kulaputtā tathāgatappaveditaṁ dhammavinayaṁ āgamma evarūpaṁ uḷāraṁ visesaṁ adhigacchanti, sotāpattiphalampi sacchikaronti, sakadāgāmiphalampi sacchikaronti, anāgāmiphalampi sacchikaronti, arahattampi sacchikaronti.
Ye cime dibbā gabbhā paripācenti dibbānaṁ bhavānaṁ abhinibbattiyā, tesaṁ antarāyakaro hoti,
antarāyakaro samāno ahitānukampī hoti, ahitānukampissa sapattakaṁ cittaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti, sapattake citte paccupaṭṭhite micchādiṭṭhi hoti.
Micchādiṭṭhissa kho ahaṁ, lohicca, dvinnaṁ gatīnaṁ aññataraṁ gatiṁ vadāmi—
nirayaṁ vā tiracchānayoniṁ vā.
2. Tayocodanārahā 2. Tri vrste učitelja koji zaslužuju prekor
Tayo khome, lohicca, satthāro, ye loke codanārahā; Lohićća, postoje tri vrste učitelja koji zaslužuju prekor.
yo ca panevarūpe satthāro codeti, sā codanā bhūtā tacchā dhammikā anavajjā. Kad neko kori takve učitelje, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.
Katame tayo? Koje tri vrste?
Idha, lohicca, ekacco satthā yassatthāya agārasmā anagāriyaṁ pabbajito hoti, svāssa sāmaññattho ananuppatto hoti. Prvo, uzmi učitelja koji nije dosegao cilj asketskog života zbog kojeg je napustio domaćinski život i otišao u beskućnike.
So taṁ sāmaññatthaṁ ananupāpuṇitvā sāvakānaṁ dhammaṁ deseti: Takav podučava svoje učenike:
‘idaṁ vo hitāya idaṁ vo sukhāyā’ti. ’To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.’
Tassa sāvakā na sussūsanti, na sotaṁ odahanti, na aññā cittaṁ upaṭṭhapenti, vokkamma ca satthusāsanā vattanti. Ali njegovi učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke.
So evamassa codetabbo: Takav učitelj zaslužuje prekor:
‘āyasmā kho yassatthāya agārasmā anagāriyaṁ pabbajito, so te sāmaññattho ananuppatto, taṁ tvaṁ sāmaññatthaṁ ananupāpuṇitvā sāvakānaṁ dhammaṁ desesi: ’Prijatelju, ti nisi dosegao cilj asketskog života zbog kojeg si napustio domaćinski život i otišao u beskućnike; tako podučavaš svoje učenike:
“idaṁ vo hitāya idaṁ vo sukhāyā”ti. „To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.”
Tassa te sāvakā na sussūsanti, na sotaṁ odahanti, na aññā cittaṁ upaṭṭhapenti, vokkamma ca satthusāsanā vattanti. Ali tvoji učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke.
Seyyathāpi nāma osakkantiyā vā ussakkeyya, parammukhiṁ vā āliṅgeyya; Kao kad bi se muškarac primicao ženi koja pred njim uzmiče ili hteo da je zagrli, iako mu je ona okrenula leđa.
evaṁ sampadamidaṁ pāpakaṁ lobhadhammaṁ vadāmi—To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom.
kiñhi paro parassa karissatī’ti. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?”
Ayaṁ kho, lohicca, paṭhamo satthā, yo loke codanāraho; To je, Lohićća, prva vrsta učitelja koji zaslužuje prekor.
yo ca panevarūpaṁ satthāraṁ codeti, sā codanā bhūtā tacchā dhammikā anavajjā. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.
Puna caparaṁ, lohicca, idhekacco satthā yassatthāya agārasmā anagāriyaṁ pabbajito hoti, svāssa sāmaññattho ananuppatto hoti. Dalje, uzmi drugog učitelja koji nije dosegao cilj asketskog života zbog kojeg je napustio domaćinski život i otišao u beskućnike.
So taṁ sāmaññatthaṁ ananupāpuṇitvā sāvakānaṁ dhammaṁ deseti: Takav podučava svoje učenike:
‘idaṁ vo hitāya, idaṁ vo sukhāyā’ti. ’To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.’
Tassa sāvakā sussūsanti, sotaṁ odahanti, aññā cittaṁ upaṭṭhapenti, na ca vokkamma satthusāsanā vattanti. I njegovi učenici žele da slušaju. Obraćaju pažnju, usmeravaju svoj um ka razumevanju. Ne žive okrenuvši se od učiteljeve pouke.
So evamassa codetabbo: Takav učitelj zaslužuje prekor:
‘āyasmā kho yassatthāya agārasmā anagāriyaṁ pabbajito, so te sāmaññattho ananuppatto. Taṁ tvaṁ sāmaññatthaṁ ananupāpuṇitvā sāvakānaṁ dhammaṁ desesi: ’Prijatelju, ti nisi dosegao cilj asketskog života zbog kojeg si napustio domaćinski život i otišao u beskućnike; tako podučavaš svoje učenike:
“idaṁ vo hitāya, idaṁ vo sukhāyā”ti. „To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.”
Tassa te sāvakā sussūsanti, sotaṁ odahanti, aññā cittaṁ upaṭṭhapenti, na ca vokkamma satthusāsanā vattanti. I tvoji učenici žele da slušaju. Obraćaju pažnju, usmeravaju svoj um ka razumevanju. Ne žive okrenuvši se od učiteljeve pouke.
Seyyathāpi nāma sakaṁ khettaṁ ohāya paraṁ khettaṁ niddāyitabbaṁ maññeyya, evaṁ sampadamidaṁ pāpakaṁ lobhadhammaṁ vadāmi—kiñhi paro parassa karissatī’ti. Kao kad bi neko zapostavio svoju njivu i mislio kako treba da okopava tuđu njivu. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’
Ayaṁ kho, lohicca, dutiyo satthā, yo, loke codanāraho; To je, Lohićća, druga vrsta učitelja koji zaslužuje prekor.
yo ca panevarūpaṁ satthāraṁ codeti, sā codanā bhūtā tacchā dhammikā anavajjā. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.
Puna caparaṁ, lohicca, idhekacco satthā yassatthāya agārasmā anagāriyaṁ pabbajito hoti, svāssa sāmaññattho anuppatto hoti. Dalje, uzmi trećeg učitelja koji jeste dosegao cilj asketskog života zbog kojeg je napustio domaćinski život i otišao u beskućnike.
So taṁ sāmaññatthaṁ anupāpuṇitvā sāvakānaṁ dhammaṁ deseti: Takav podučava svoje učenike:
‘idaṁ vo hitāya, idaṁ vo sukhāyā’ti. ’To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.’
Tassa sāvakā na sussūsanti, na sotaṁ odahanti, na aññā cittaṁ upaṭṭhapenti, vokkamma ca satthusāsanā vattanti. Ali njegovi učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke.
So evamassa codetabbo: Takav učitelj zaslužuje prekor:
‘āyasmā kho yassatthāya agārasmā anagāriyaṁ pabbajito, so te sāmaññattho anuppatto. ’Prijatelju, ti si dosegao cilj asketskog života zbog kojeg si napustio domaćinski život i otišao u beskućnike.
Taṁ tvaṁ sāmaññatthaṁ anupāpuṇitvā sāvakānaṁ dhammaṁ desesi: Tako podučavaš svoje učenike:
“idaṁ vo hitāya, idaṁ vo sukhāyā”ti. „To je za vašu dobrobit. To je za vašu sreću.”
Tassa te sāvakā na sussūsanti, na sotaṁ odahanti, na aññā cittaṁ upaṭṭhapenti, vokkamma ca satthusāsanā vattanti. Ali tvoji učenici ne žele da slušaju. Ne obraćaju pažnju, niti usmeravaju svoj um ka razumevanju. Žive okrenuvši se od učiteljeve pouke.
Seyyathāpi nāma purāṇaṁ bandhanaṁ chinditvā aññaṁ navaṁ bandhanaṁ kareyya; To je kao da neko preseče jednu staru vezu, a onda odmah stvori novu.
evaṁ sampadamidaṁ pāpakaṁ lobhadhammaṁ vadāmi, kiñhi paro parassa karissatī’ti. To je, kažem, posledica jednog takvog dela hranjenog pohlepom. Jer šta jedna osoba može učiniti za drugu?’
Ayaṁ kho, lohicca, tatiyo satthā, yo loke codanāraho; To je, Lohićća, treća vrsta učitelja koji zaslužuje prekor.
yo ca panevarūpaṁ satthāraṁ codeti, sā codanā bhūtā tacchā dhammikā anavajjā. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.
Ime kho, lohicca, tayo satthāro, ye loke codanārahā, To su, Lohićća, tri vrste učitelja koji zaslužuju prekor.
yo ca panevarūpe satthāro codeti, sā codanā bhūtā tacchā dhammikā anavajjā”ti. Kad neko kori takve učitelje, prekor je istinit, razložan, opravdan i ne može mu se ništa prigovoriti.
3. Nacodanārahasatthu 3. Učitelj koji ne zaslužuje prekor
Evaṁ vutte, lohicco brāhmaṇo bhagavantaṁ etadavoca: Kada ovo bi izgovoreno, brahman Lohićća reče Blaženom:
“atthi pana, bho gotama, koci satthā, yo loke nacodanāraho”ti? „Da li onda, učitelju Gotama, postoji učitelj koji ne zaslužuje prekor?”
“Atthi kho, lohicca, satthā, yo loke nacodanāraho”ti. „Postoji, Lohićća.”
“Katamo pana so, bho gotama, satthā, yo loke nacodanāraho”ti? „A koji je to?”
“Idha, lohicca, tathāgato loke uppajjati arahaṁ, sammāsambuddho …pe… „Događa se, Lohićća, da se Tathāgata pojavi u ovome svetu…
Evaṁ kho, lohicca, bhikkhu sīlasampanno hoti …pe… Na taj način, Lohicca, monah je usavršen u vrlini…
paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati … On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja…
yasmiṁ kho, lohicca, satthari sāvako evarūpaṁ uḷāraṁ visesaṁ adhigacchati, ayampi kho, lohicca, satthā, yo loke nacodanāraho. Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor.
Yo ca panevarūpaṁ satthāraṁ codeti, sā codanā abhūtā atacchā adhammikā sāvajjā. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je neistinit, bezrazložan, neopravdan i može mu se mnogo toga prigovoriti.
…pe…
Dutiyaṁ jhānaṁ …pe… Drugo zadubljenje…
tatiyaṁ jhānaṁ …pe… Treće zadubljenje…
catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. On ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja.
Yasmiṁ kho, lohicca, satthari sāvako evarūpaṁ uḷāraṁ visesaṁ adhigacchati, ayampi kho, lohicca, satthā, yo loke nacodanāraho, yo ca panevarūpaṁ satthāraṁ codeti, sā codanā abhūtā atacchā adhammikā sāvajjā. Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor…
…pe… …
Ñāṇadassanāya cittaṁ abhinīharati abhininnāmeti … Svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju…
yasmiṁ kho, lohicca, satthari sāvako evarūpaṁ uḷāraṁ visesaṁ adhigacchati, ayampi kho, lohicca, satthā, yo loke nacodanāraho, yo ca panevarūpaṁ satthāraṁ codeti, sā codanā abhūtā atacchā adhammikā sāvajjā. Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor…
…pe…
Nāparaṁ itthattāyāti pajānāti. On razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
Yasmiṁ kho, lohicca, satthari sāvako evarūpaṁ uḷāraṁ visesaṁ adhigacchati, ayampi kho, lohicca, satthā, yo loke nacodanāraho, yo ca panevarūpaṁ satthāraṁ codeti, sā codanā abhūtā atacchā adhammikā sāvajjā”ti. Lohićća, učitelj sa kojim učenik dostigne tako visok stupanj usavršenosti jeste učitelj koji ne zaslužuje prekor. Kad neko kori takvog učitelja, prekor je neistinit, bezrazložan, neopravdan i može mu se mnogo toga prigovoriti.
Evaṁ vutte, lohicco brāhmaṇo bhagavantaṁ etadavoca: Kada ovo bi izgovoreno, brahman Lohićća reče Blaženom:
“seyyathāpi, bho gotama, puriso purisaṁ narakapapātaṁ patantaṁ kesesu gahetvā uddharitvā thale patiṭṭhapeyya; „Učitelju Gotama, kao kada bi čoveka koji sa litice pada u pakao neko drugi zgrabio za kosu, povukao nagore i postavio na čvrsto tlo,
evamevāhaṁ bhotā gotamena narakapapātaṁ papatanto uddharitvā thale patiṭṭhāpito. isto tako je mene koji sam sa litice padao u pakao učitelj Gotama povukao nagore i postavio na čvrsto tlo.
Abhikkantaṁ, bho gotama, abhikkantaṁ, bho gotama. Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to!
Seyyathāpi, bho gotama, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṁ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṁ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṁ dhāreyya: ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ bhotā gotamena anekapariyāyena dhammo pakāsito. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.
Esāhaṁ bhavantaṁ gotamaṁ saraṇaṁ gacchāmi dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.
Upāsakaṁ maṁ bhavaṁ gotamo dhāretu ajjatagge pāṇupetaṁ saraṇaṁ gatan”ti. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Lohiccasuttaṁ niṭṭhitaṁ dvādasamaṁ.