Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 13 Zbirka dugih govora 13
Tevijjasutta Tri znanja
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā kosalesu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ pañcamattehi bhikkhusatehi yena manasākaṭaṁ nāma kosalānaṁ brāhmaṇagāmo tadavasari. Jednom je Blaženi lutao od sela do sela zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u brahmansko selo Manasākaṭa.
Tatra sudaṁ bhagavā manasākaṭe viharati uttarena manasākaṭassa aciravatiyā nadiyā tīre ambavane. U to vreme je Blaženi živeo u mangovom gaju na obali reke Aćiravatī, severno od Manasākaṭe.
Tena kho pana samayena sambahulā abhiññātā abhiññātā brāhmaṇamahāsālā manasākaṭe paṭivasanti, seyyathidaṁ—A tom prilikom je mnogo uglednih, dobrostojećih brahmana boravio je u Manasākaṭi i to
caṅkī brāhmaṇo tārukkho brāhmaṇo pokkharasāti brāhmaṇo jāṇusoṇi brāhmaṇo todeyyo brāhmaṇo aññe ca abhiññātā abhiññātā brāhmaṇamahāsālā. brahman Ćankī, brahman Tārukkha, brahman Pokkharasāti, brahman Đāṇusoṇi, brahman Todeyya, kao i drugi ugledni, dobrostojeći brahmani.
Atha kho vāseṭṭhabhāradvājānaṁ māṇavānaṁ jaṅghavihāraṁ anucaṅkamantānaṁ anuvicarantānaṁ maggāmagge kathā udapādi. Onda, dok su brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, povedoše raspravu o tome šta je pravi, a šta pogrešan put.
Atha kho vāseṭṭho māṇavo evamāha: Onda učenik Vāseṭṭha ovako reče:
“ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāya, yvāyaṁ akkhāto brāhmaṇena pokkharasātinā”ti.
Bhāradvājopi māṇavo evamāha: Učenik Bhāradvāđa na to reče:
“ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko, niyyāti takkarassa brahmasahabyatāya, yvāyaṁ akkhāto brāhmaṇena tārukkhenā”ti. „Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktiuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Tārukkha.”
Neva kho asakkhi vāseṭṭho māṇavo bhāradvājaṁ māṇavaṁ saññāpetuṁ, na pana asakkhi bhāradvājo māṇavo vāseṭṭhaṁ māṇavaṁ saññāpetuṁ. Ali brahmanski učenik Vāseṭṭha nije mogao ubediti brahmanskog učenika Bhāradvāđu, niti je brahmanski učenik Bhāradvāđa mogao ubediti brahmanskog učenika Vāseṭṭhu.
Atha kho vāseṭṭho māṇavo bhāradvājaṁ māṇavaṁ āmantesi: Onda se učenik Vāseṭṭha obrati učeniku Bhāradvāđi:
“ayaṁ kho, bhāradvāja, samaṇo gotamo sakyaputto sakyakulā pabbajito manasākaṭe viharati uttarena manasākaṭassa aciravatiyā nadiyā tīre ambavane. „Bhāradvāđa, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, živi u mangovom gaju na obali reke Aćiravatī, severno od Manasākaṭe.
Taṁ kho pana bhavantaṁ gotamaṁ evaṁ kalyāṇo kittisaddo abbhuggato: I ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami:
‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā’ti. ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’.
Āyāma, bho bhāradvāja, yena samaṇo gotamo tenupasaṅkamissāma; upasaṅkamitvā etamatthaṁ samaṇaṁ gotamaṁ pucchissāma. Hajde, Bhāradvāđa, otidimo do askete Gotame i upitajmo ga o tome.
Yathā no samaṇo gotamo byākarissati, tathā naṁ dhāressāmā”ti. Kako odgovori, tako ćemo zapamtiti.”
“Evaṁ, bho”ti kho bhāradvājo māṇavo vāseṭṭhassa māṇavassa paccassosi. „Dobro, poštovani”, odgovori brahmanski učenik Bhāradvāđa.
1. Maggāmaggakathā 1. Pravi put i pogrešni put
Atha kho vāseṭṭhabhāradvājā māṇavā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodiṁsu. Tako dva brahmanska učenika, Vāseṭṭha i Bhāradvāđa, otidoše do Blaženog i pozdraviše se s njim.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinno kho vāseṭṭho māṇavo bhagavantaṁ etadavoca: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane, a brahmanski učenik Vāseṭṭha se obrati Blaženome:
“idha, bho gotama, amhākaṁ jaṅghavihāraṁ anucaṅkamantānaṁ anuvicarantānaṁ maggāmagge kathā udapādi. „Učitelju Gotama, nas dvojica smo hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, pa povedosmo raspravu o tome šta je pravi, a šta pogrešan put.
Ahaṁ evaṁ vadāmi: Ja sam ovako rekao:
‘ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāya, yvāyaṁ akkhāto brāhmaṇena pokkharasātinā’ti. „Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktiuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Pokkharasāti.”
Bhāradvājo māṇavo evamāha: A učenik Bhāradvāđa je ovako rekao:
‘ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāya, yvāyaṁ akkhāto brāhmaṇena tārukkhenā’ti. ’Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Tārukkha.’
Ettha, bho gotama, attheva viggaho, atthi vivādo, atthi nānāvādo”ti. Oko toga smo se raspravljali, oko toga sporečkali, oko toga imamo različito mišljenje.”
“Iti kira, vāseṭṭha, tvaṁ evaṁ vadesi: „Vāseṭṭha, čini se da ti tvrdiš
‘ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāya, yvāyaṁ akkhāto brāhmaṇena pokkharasātinā’ti. kako je pravi put samo onaj koji je objasnio brahman Pokkharasāti,
Bhāradvājo māṇavo evamāha: dok Bhāradvāđa tvrdi
‘ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāya, yvāyaṁ akkhāto brāhmaṇena tārukkhenā’ti. kako je pravi put samo onaj koji je objasnio brahman Tārukkha.
Atha kismiṁ pana vo, vāseṭṭha, viggaho, kismiṁ vivādo, kismiṁ nānāvādo”ti? Oko čega ste se, Vāseṭṭha, vas dvojica zapravo raspravljali, oko čega sporečkali, oko čega imate različito mišljenje?”
“Maggāmagge, bho gotama. „Oko pravog i pogrešnog puta, učitelju Gotama.
Kiñcāpi, bho gotama, brāhmaṇā nānāmagge paññāpenti, addhariyā brāhmaṇā tittiriyā brāhmaṇā chandokā brāhmaṇā bavhārijjhā brāhmaṇā, atha kho sabbāni tāni niyyānikā niyyanti takkarassa brahmasahabyatāya. Brahmani objavljuju različite puteve, i to addhariya brahmani, tittiriya brahmani, chandoka brahmani, bavhārijjha brahmani, i svi ti putevi onog ko ih praktikuje vodeu društvo Brahme.
Seyyathāpi, bho gotama, gāmassa vā nigamassa vā avidūre bahūni cepi nānāmaggāni bhavanti, atha kho sabbāni tāni gāmasamosaraṇāni bhavanti; Učitelju Gotama, baš kao što u okolini sela ili grada postoji mnogo različitih puteva, ali svaki od njih vodi ka selu;
evameva kho, bho gotama, kiñcāpi brāhmaṇā nānāmagge paññāpenti, addhariyā brāhmaṇā tittiriyā brāhmaṇā chandokā brāhmaṇā bavhārijjhā brāhmaṇā, atha kho sabbāni tāni niyyānikā niyyanti takkarassa brahmasahabyatāyā”ti. na isti način, različiti putevi koje brahmani objavljuju, addhariya brahmani, tittiriya brahmani, chandoka brahmani, bavhārijjha brahmani, svi ti putevi onog ko ih praktikuje vode u društvo Brahme.”
2. Vāseṭṭhamāṇavānuyoga 2. Ispitivanje Vāseṭṭhe
“Niyyantīti, vāseṭṭha vadesi”? „Ti kažeš da vode, Vāseṭṭha?”
“Niyyantīti, bho gotama, vadāmi”. „Da, učitelju Gotama, kažem da vode.”
“Niyyantīti, vāseṭṭha, vadesi”? „Ti kažeš da vode, Vāseṭṭha?”
“Niyyantīti, bho gotama, vadāmi”.
“Niyyantīti, vāseṭṭha, vadesi”?
“Niyyantīti, bho gotama, vadāmi”. „Da, učitelju Gotama, kažem da vode.”
“Kiṁ pana, vāseṭṭha, atthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ekabrāhmaṇopi, yena brahmā sakkhidiṭṭho”ti? „Ali, Vāseṭṭha, postoji li među brahmanskim znalcima triju veda jedan jedini koji je video Brahmu licem u lice?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne postoji, učitelju Gotama.”
“Kiṁ pana, vāseṭṭha, atthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ekācariyopi, yena brahmā sakkhidiṭṭho”ti? „A postoji li neko takav među njihovim učiteljima?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne postoji, učitelju Gotama.”
“Kiṁ pana, vāseṭṭha, atthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ekācariyapācariyopi, yena brahmā sakkhidiṭṭho”ti? „Postoji li onda neko takav među učiteljima njihovih učitelja?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne postoji, učitelju Gotama.”
“Kiṁ pana, vāseṭṭha, atthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ yāva sattamā ācariyāmahayugā yena brahmā sakkhidiṭṭho”ti? „A postoji li, Vāseṭṭha, među njihovim učiteljima sedam kolena unazad neko ko je video Brahmu licem u lice?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne postoji, učitelju Gotama.”
“Kiṁ pana, vāseṭṭha, yepi tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ pubbakā isayo mantānaṁ kattāro mantānaṁ pavattāro, yesamidaṁ etarahi tevijjā brāhmaṇā porāṇaṁ mantapadaṁ gītaṁ pavuttaṁ samihitaṁ, tadanugāyanti, tadanubhāsanti, bhāsitamanubhāsanti, vācitamanuvācenti, seyyathidaṁ—aṭṭhako vāmako vāmadevo vessāmitto yamataggi aṅgīraso bhāradvājo vāseṭṭho kassapo bhagu. „A kako je, Vāseṭṭha, sa drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu?
Tepi evamāhaṁsu: Da li oni kažu ovako:
‘mayametaṁ jānāma, mayametaṁ passāma, yattha vā brahmā, yena vā brahmā, yahiṁ vā brahmā’”ti?
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne, učitelju Gotama.”
“Iti kira, vāseṭṭha, natthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ekabrāhmaṇopi, yena brahmā sakkhidiṭṭho. „Čini se onda da među brahmanskim znalcima triju veda ne postoji niko ko je sreo Brahmu licem u lice?
Natthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ekācariyopi, yena brahmā sakkhidiṭṭho. Takođe da ne postoji neko takav među njihovim učiteljima.
Natthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ekācariyapācariyopi, yena brahmā sakkhidiṭṭho. A ni među učiteljima njihovih učitelja.
Natthi koci tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ yāva sattamā ācariyāmahayugā yena brahmā sakkhidiṭṭho. Niti postoji među njihovim učiteljima sedam kolena unazad neko ko je sreo Brahmu licem u lice?”
Yepi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ pubbakā isayo mantānaṁ kattāro mantānaṁ pavattāro, yesamidaṁ etarahi tevijjā brāhmaṇā porāṇaṁ mantapadaṁ gītaṁ pavuttaṁ samihitaṁ, tadanugāyanti, tadanubhāsanti, bhāsitamanubhāsanti, vācitamanuvācenti, seyyathidaṁ—aṭṭhako vāmako vāmadevo vessāmitto yamataggi aṅgīraso bhāradvājo vāseṭṭho kassapo bhagu, tepi na evamāhaṁsu: Takođe, Vāseṭṭha, među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, nema nikog ko bi rekao:
‘mayametaṁ jānāma, mayametaṁ passāma, yattha vā brahmā, yena vā brahmā, yahiṁ vā brahmā’ti. ’Mi znamo , mi vidimo, gde je Brahma, kako je Brahma i odakle će doći Brahma’?”
Teva tevijjā brāhmaṇā evamāhaṁsu: Pa ipak, brahmanski znalci triju veda ovako kažu:
‘yaṁ na jānāma, yaṁ na passāma, tassa sahabyatāya maggaṁ desema. ’Mi podučavamo put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znamo, niti vidimo.
Ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko, niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyā’ti. To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha?
nanu evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti? Ako je to tako, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”
“Addhā kho, bho gotama, evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti. „Učitelju Gotama, mislim da jeste.”
“Sādhu, vāseṭṭha, te vata, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā yaṁ na jānanti, yaṁ na passanti, tassa sahabyatāya maggaṁ desessanti. ‘Ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko, niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyā’ti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. „Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez ikakvog osnova.
Seyyathāpi, vāseṭṭha, andhaveṇi paramparasaṁsattā purimopi na passati, majjhimopi na passati, pacchimopi na passati; Zamisli, Vāseṭṭha, povorku slepaca, od kojih se svaki drži za onog ispred sebe: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi;
evameva kho, vāseṭṭha, andhaveṇūpamaṁ maññe tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ bhāsitaṁ, purimopi na passati, majjhimopi na passati, pacchimopi na passati. Čini mi se, Vāseṭṭha, da su u pogledu svojih tvrdnji i brahmanski znalci triju veda isto tako jedna povorka slepaca: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi.
Tesamidaṁ tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ bhāsitaṁ hassakaññeva sampajjati, nāmakaññeva sampajjati, rittakaññeva sampajjati, tucchakaññeva sampajjati. Tako se njihove tvrdnje čine kao puko blebetanje, prazne reči bez smisla i značenja.
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha,
passanti tevijjā brāhmaṇā candimasūriye, aññe cāpi bahujanā, yato ca candimasūriyā uggacchanti, yattha ca ogacchanti, āyācanti thomayanti pañjalikā namassamānā anuparivattantī”ti? da li brahmanski znalci triju veda vide sunc ei mesec isto kao i ostali ljudi? Da li im iskazuju poštovanje sklopljenim dlanovima i slave ih na čitavom njihovom putu od izlaska do zalaska?”
“Evaṁ, bho gotama, passanti tevijjā brāhmaṇā candimasūriye, aññe cāpi bahujanā, yato ca candimasūriyā uggacchanti, yattha ca ogacchanti, āyācanti thomayanti pañjalikā namassamānā anuparivattantī”ti. „Da, učitelju Gotama, oni tako čine.”
“Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, „A šta misliš, Vāseṭṭha,
yaṁ passanti tevijjā brāhmaṇā candimasūriye, aññe cāpi bahujanā, yato ca candimasūriyā uggacchanti, yattha ca ogacchanti, āyācanti thomayanti pañjalikā namassamānā anuparivattanti, pahonti tevijjā brāhmaṇā candimasūriyānaṁ sahabyatāya maggaṁ desetuṁ: iako ih oni vide kao i ostali ljudi i iskazuju poštovanje, mogu li brahmanski znalci triju veda s pravom da kažu:
‘ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko, niyyāti takkarassa candimasūriyānaṁ sahabyatāyā’”ti? ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo sunca i meseca.’
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne, učitelju Gotama.”
“Iti kira, vāseṭṭha, yaṁ passanti tevijjā brāhmaṇā candimasūriye, aññe cāpi bahujanā, yato ca candimasūriyā uggacchanti, yattha ca ogacchanti, āyācanti thomayanti pañjalikā namassamānā anuparivattanti, tesampi nappahonti candimasūriyānaṁ sahabyatāya maggaṁ desetuṁ: „Čini se onda da iako brahmanski znalci triju veda vide sunce i mesec isto kao ostali ljudi, ipak za ono što podučavaju ne mogu s pravom da kažu:
‘ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko, niyyāti takkarassa candimasūriyānaṁ sahabyatāyā’ti. ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo sunca i meseca.’
Iti pana na kira tevijjehi brāhmaṇehi brahmā sakkhidiṭṭho. Takođe, iako se sami nisu sreli sa Brahmom licem u lice
Napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ācariyehi brahmā sakkhidiṭṭho.
Napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ācariyapācariyehi brahmā sakkhidiṭṭho.
Napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ yāva sattamā ācariyāmahayugehi brahmā sakkhidiṭṭho.
Yepi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ pubbakā isayo mantānaṁ kattāro mantānaṁ pavattāro, yesamidaṁ etarahi tevijjā brāhmaṇā porāṇaṁ mantapadaṁ gītaṁ pavuttaṁ samihitaṁ, tadanugāyanti, tadanubhāsanti, bhāsitamanubhāsanti, vācitamanuvācenti, seyyathidaṁ—aṭṭhako vāmako vāmadevo vessāmitto yamataggi aṅgīraso bhāradvājo vāseṭṭho kassapo bhagu, tepi na evamāhaṁsu:
‘mayametaṁ jānāma, mayametaṁ passāma, yattha vā brahmā, yena vā brahmā, yahiṁ vā brahmā’ti.
Teva tevijjā brāhmaṇā evamāhaṁsu: ovi brahmanski znalci triju veda ipak kažu:
‘yaṁ na jānāma, yaṁ na passāma, tassa sahabyatāya maggaṁ desema—ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyā’ti. ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha,
nanu evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti? Ako je to tako, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”
“Addhā kho, bho gotama, evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti. „Učitelju Gotama, mislim da jeste.”
“Sādhu, vāseṭṭha, te vata, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā yaṁ na jānanti, yaṁ na passanti, tassa sahabyatāya maggaṁ desessanti: ‘ayameva ujumaggo, ayamañjasāyano niyyāniko, niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyā’ti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. „Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez.
2.1. Janapadakalyāṇīupamā 2.1. Najleša devojka u zemlji
Seyyathāpi, vāseṭṭha, puriso evaṁ vadeyya: „Zamisli, Vāseṭṭha, da neki čovek kaže:
‘ahaṁ yā imasmiṁ janapade janapadakalyāṇī, taṁ icchāmi, taṁ kāmemī’ti. ’Koja god da je najlepša devojka u ovoj zemlji, upravo nju želim, upravo za njom čeznem!’
Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: Onda ga drugi ljudi pitaju:
‘ambho purisa, yaṁ tvaṁ janapadakalyāṇiṁ icchasi kāmesi, jānāsi taṁ janapadakalyāṇiṁ—’Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li ona
khattiyī vā brāhmaṇī vā vessī vā suddī vā’ti? iz plemićke, brahmanske, ratarske ili najamničke kaste?’
Iti puṭṭho ‘no’ti vadeyya. Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’.
Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: Onda ga drugi ljudi pitaju:
‘ambho purisa, yaṁ tvaṁ janapadakalyāṇiṁ icchasi kāmesi, jānāsi taṁ janapadakalyāṇiṁ—evaṁnāmā evaṅgottāti vā, dīghā vā rassā vā majjhimā vā kāḷī vā sāmā vā maṅguracchavī vāti, amukasmiṁ gāme vā nigame vā nagare vā’ti? ’Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li njeno ime ili ime klana kojem pripada? Je li visoka, niska ili srednje visine?’ Jel i joj put tamna, smeđa i svetla? Iz kojeg sela, varoši ili grada dolazi?’
Iti puṭṭho ‘no’ti vadeyya. Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’.
Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: Onda ga drugi ljudi pitaju:
‘ambho purisa, yaṁ tvaṁ na jānāsi na passasi, taṁ tvaṁ icchasi kāmesī’ti? ’Gospodine, da li vi to čeznete za nekim koga niti znate, niti ste ga ikada videli?’
Iti puṭṭho ‘āmā’ti vadeyya. Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Tako je’.
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha,
nanu evaṁ sante tassa purisassa appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti? ako je to tako, nije li sve što taj čovek govori jedna besmislica?”
“Addhā kho, bho gotama, evaṁ sante tassa purisassa appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti. „Mislim da jeste, učitelju Gotama.”
“Evameva kho, vāseṭṭha, na kira tevijjehi brāhmaṇehi brahmā sakkhidiṭṭho, napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ācariyehi brahmā sakkhidiṭṭho, napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ācariyapācariyehi brahmā sakkhidiṭṭho. Na isti način, Vāseṭṭha, čini se da se brahmanski znalci triju veda nisu sreli licem u lice sa Brahmom, nis to ni njihovi učitelji, niti učitelji njihovih učitelja.
Napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ yāva sattamā ācariyāmahayugehi brahmā sakkhidiṭṭho. Niti postoji među njihovim učiteljima sedam kolena unazad neko ko je sreo Brahmu licem u lice?”
Yepi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ pubbakā isayo mantānaṁ kattāro mantānaṁ pavattāro, yesamidaṁ etarahi tevijjā brāhmaṇā porāṇaṁ mantapadaṁ gītaṁ pavuttaṁ samihitaṁ, tadanugāyanti, tadanubhāsanti, bhāsitamanubhāsanti, vācitamanuvācenti, seyyathidaṁ—aṭṭhako vāmako vāmadevo vessāmitto yamataggi aṅgīraso bhāradvājo vāseṭṭho kassapo bhagu, tepi na evamāhaṁsu: Takođe, Vāseṭṭha, među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, nema nikog ko bi rekao:
‘mayametaṁ jānāma, mayametaṁ passāma, yattha vā brahmā, yena vā brahmā, yahiṁ vā brahmā’ti. ’Mi znamo , mi vidimo, gde je Brahma, kako je Brahma i odakle će doći Brahma’?”
Teva tevijjā brāhmaṇā evamāhaṁsu: Pa ipak, brahmanski znalci triju veda ovako kažu:
‘yaṁ na jānāma, yaṁ na passāma, tassa sahabyatāya maggaṁ desema—ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyā’ti. ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, nanu evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti? Pa šta onda misliš, Vāseṭṭha, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”
“Addhā kho, bho gotama, evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti. „Učitelju Gotama, mislim da jeste.”
“Sādhu, vāseṭṭha, te vata, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā yaṁ na jānanti, yaṁ na passanti, tassa sahabyatāya maggaṁ desessanti—ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyāti netaṁ ṭhānaṁ vijjati. „Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez ikakvog osnova.
2.2. Nisseṇīupamā 2.2. Poređenje sa merdevinama
Seyyathāpi, vāseṭṭha, puriso cātumahāpathe nisseṇiṁ kareyya pāsādassa ārohaṇāya. Zamisli čoveka koji bi pravio stepenište kojima će se penjati u kuću na raskršću.
Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: Onda ga drugi ljudi pitaju:
‘ambho purisa, yassa tvaṁ pāsādassa ārohaṇāya nisseṇiṁ karosi, jānāsi taṁ pāsādaṁ—puratthimāya vā disāya dakkhiṇāya vā disāya pacchimāya vā disāya uttarāya vā disāya ucco vā nīco vā majjhimo vā’ti? ’Gospodine, ovo su stepenice za buduću kuću – da li znate hoće li ona biti okrenuta ka istoku, zapadu, severu ili jugu, hoće li biti visoka, niska i srednje visine?’
Iti puṭṭho ‘no’ti vadeyya. Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’.
Tamenaṁ evaṁ vadeyyuṁ: Onda ga drugi ljudi pitaju:
‘ambho purisa, yaṁ tvaṁ na jānāsi, na passasi, tassa tvaṁ pāsādassa ārohaṇāya nisseṇiṁ karosī’ti? ’Zar vi onda ni ne znate, niti vidite za kakvu vrstu kuće gradite stepenište?’
Iti puṭṭho ‘āmā’ti vadeyya. Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Tako je’.
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha,
nanu evaṁ sante tassa purisassa appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti? ako je to tako, nije li sve što taj čovek govori jedna besmislica?”
“Addhā kho, bho gotama, evaṁ sante tassa purisassa appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti. „Mislim da jeste, učitelju Gotama.”
“Evameva kho, vāseṭṭha, na kira tevijjehi brāhmaṇehi brahmā sakkhidiṭṭho, napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ācariyehi brahmā sakkhidiṭṭho, napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ ācariyapācariyehi brahmā sakkhidiṭṭho, napi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ yāva sattamā ācariyāmahayugehi brahmā sakkhidiṭṭho. Na isti način, Vāseṭṭha, čini se da se brahmanski znalci triju veda nisu sreli licem u lice sa Brahmom, nis to ni njihovi učitelji, niti učitelji njihovih učitelja.
Yepi kira tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ pubbakā isayo mantānaṁ kattāro mantānaṁ pavattāro, yesamidaṁ etarahi tevijjā brāhmaṇā porāṇaṁ mantapadaṁ gītaṁ pavuttaṁ samihitaṁ, tadanugāyanti, tadanubhāsanti, bhāsitamanubhāsanti, vācitamanuvācenti, seyyathidaṁ—aṭṭhako vāmako vāmadevo vessāmitto yamataggi aṅgīraso bhāradvājo vāseṭṭho kassapo bhagu, tepi na evamāhaṁsu—Takođe, Vāseṭṭha, među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, nema nikog ko bi rekao:
mayametaṁ jānāma, mayametaṁ passāma, yattha vā brahmā, yena vā brahmā, yahiṁ vā brahmāti. ’Mi znamo , mi vidimo, gde je Brahma, kako je Brahma i odakle će doći Brahma’?”
Teva tevijjā brāhmaṇā evamāhaṁsu: Pa ipak, brahmanski znalci triju veda ovako kažu:
‘yaṁ na jānāma, yaṁ na passāma, tassa sahabyatāya maggaṁ desema, ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyā’ti. ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, nanu evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti? Pa šta onda misliš, Vāseṭṭha, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”
“Addhā kho, bho gotama, evaṁ sante tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ appāṭihīrakataṁ bhāsitaṁ sampajjatī”ti. „Učitelju Gotama, mislim da jeste.”
“Sādhu, vāseṭṭha, te vata, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā yaṁ na jānanti, yaṁ na passanti, tassa sahabyatāya maggaṁ desessanti. Ayameva ujumaggo ayamañjasāyano niyyāniko niyyāti takkarassa brahmasahabyatāyāti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. „Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez ikakvog osnova.
2.3. Aciravatīnadīupamā 2.3. Poređenje sa rekom Aćiravatī
Seyyathāpi, vāseṭṭha, ayaṁ aciravatī nadī pūrā udakassa samatittikā kākapeyyā. Zamisli, Vāseṭṭha, ovu reku Aćiravatī punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje,
Atha puriso āgaccheyya pāratthiko pāragavesī pāragāmī pāraṁ taritukāmo. Onda dođe neki čovek koji želi da pređe na drugu obalu, da se domogne druge obale, da na nju stupi.
So orime tīre ṭhito pārimaṁ tīraṁ avheyya: I tako sa ove obale krene da više drugoj obali:
‘ehi pārāpāraṁ, ehi pārāpāran’ti. ’Dođi ovamo, druga obalo, dođi ovamo!’
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha,
api nu tassa purisassa avhāyanahetu vā āyācanahetu vā patthanahetu vā abhinandanahetu vā aciravatiyā nadiyā pārimaṁ tīraṁ orimaṁ tīraṁ āgaccheyyā”ti? da li bi druga obala došla do ove zato što joj tako taj čovek govori, zato što on tako zahteva, priželjkuje, očekuje?’
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne bi, učitelju Gotama.”
“Evameva kho, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā ye dhammā brāhmaṇakārakā te dhamme pahāya vattamānā, ye dhammā abrāhmaṇakārakā te dhamme samādāya vattamānā evamāhaṁsu: „Na isti način, Vāseṭṭha, brahmanski znalci triju veda žive napustivši ono što nekoga čini brahmanom i upuštajući se u one stvari koje nekoga čine ne-brahmanom. Pa ipak ovako kažu:
‘indamavhayāma, somamavhayāma, varuṇamavhayāma, īsānamavhayāma, pajāpatimavhayāma, brahmamavhayāma, mahiddhimavhayāma, yamamavhayāmā’ti. ’Prizivamo Indu, prizivamo Somu, prizivamo Varuṇu, prizivamo Īsānu, prizivamo Pađāpati, prizivamo Brahmu, prizivamo Magiddhi, prizivamo Yamu,’
Te vata, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā ye dhammā brāhmaṇakārakā te dhamme pahāya vattamānā, ye dhammā abrāhmaṇakārakā te dhamme samādāya vattamānā avhāyanahetu vā āyācanahetu vā patthanahetu vā abhinandanahetu vā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmānaṁ sahabyūpagā bhavissantīti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. nadajući se da će se ipak, zato što tako govore, zato što tako zahtevaju, priželjkuju, očekuju, posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u društvu Brahme. Ali to nije moguće.
Seyyathāpi, vāseṭṭha, ayaṁ aciravatī nadī pūrā udakassa samatittikā kākapeyyā. Isto tako, Vāseṭṭha, zamisli ovu reku Aćiravatī punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje.
Atha puriso āgaccheyya pāratthiko pāragavesī pāragāmī pāraṁ taritukāmo. A onda dođe neki čovek koji želi da pređe na drugu obalu, da se domogne druge obale, da na nju stupi.
So orime tīre daḷhāya anduyā pacchābāhaṁ gāḷhabandhanaṁ baddho. Ali na ovoj obali njegove su ruke čvrsto vezana lancem.
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha,
api nu so puriso aciravatiyā nadiyā orimā tīrā pārimaṁ tīraṁ gaccheyyā”ti? da li bi takav čovek mogao da stigne na drugu obalu?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne bi, učitelju Gotama.”
“Evameva kho, vāseṭṭha, pañcime kāmaguṇā ariyassa vinaye andūtipi vuccanti, bandhanantipi vuccanti. Isto tako, Vāseṭṭha, postoji pet struna zadovoljstva čula koje su unutar plemenite prakse nazvane lancem, nazvane okovima.
Katame pañca? Kojih pet?
Cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṁhitā rajanīyā. Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.
Sotaviññeyyā saddā …pe… Zvuci dostupni uhu…
ghānaviññeyyā gandhā … Mirisi dostupni nosu…
jivhāviññeyyā rasā … Ukusi dostupni jeziku…
kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasaṁhitā rajanīyā. Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.
Ime kho, vāseṭṭha, pañca kāmaguṇā ariyassa vinaye andūtipi vuccanti, bandhanantipi vuccanti. To je pet struna zadovoljstva čula koje su unutar plemenite prakse nazvane lancem, nazvane okovima.
Ime kho, vāseṭṭha, pañca kāmaguṇe tevijjā brāhmaṇā gadhitā mucchitā ajjhopannā anādīnavadassāvino anissaraṇapaññā paribhuñjanti. U tih pet struna zadovoljstva brahmanski znalci triju veda uživaju s oduševljenjem, sputani, okovani, ne videvši u njima opasnost i ne znajući gde je izlaz iz toga.
Te vata, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā ye dhammā brāhmaṇakārakā, te dhamme pahāya vattamānā, ye dhammā abrāhmaṇakārakā, te dhamme samādāya vattamānā pañca kāmaguṇe gadhitā mucchitā ajjhopannā anādīnavadassāvino anissaraṇapaññā paribhuñjantā kāmandubandhanabaddhā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmānaṁ sahabyūpagā bhavissantīti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati.
Seyyathāpi, vāseṭṭha, ayaṁ aciravatī nadī pūrā udakassa samatittikā kākapeyyā.
Atha puriso āgaccheyya pāratthiko pāragavesī pāragāmī pāraṁ taritukāmo. A onda dođe neki čovek koji želi da pređe na drugu obalu, da se domogne druge obale, da na nju stupi.
So orime tīre sasīsaṁ pārupitvā nipajjeyya. On legne na ovu obalu i pokrije se od glave do pete.
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha,
api nu so puriso aciravatiyā nadiyā orimā tīrā pārimaṁ tīraṁ gaccheyyā”ti? da li bi takav čovek mogao da stigne na drugu obalu?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Ne, učitelju Gotama.”
“Evameva kho, vāseṭṭha, pañcime nīvaraṇā ariyassa vinaye āvaraṇātipi vuccanti, nīvaraṇātipi vuccanti, onāhanātipi vuccanti, pariyonāhanātipi vuccanti. „Isto tako, Vāseṭṭha, pet prepreka su unutar plemenite prakse nazvane zaprekom, preprekom, nečim što nas pokrije od glave do pete, pa ne možemo ništa da vidimo.
Katame pañca? Kojih pet?
Kāmacchandanīvaraṇaṁ, byāpādanīvaraṇaṁ, thinamiddhanīvaraṇaṁ, uddhaccakukkuccanīvaraṇaṁ, vicikicchānīvaraṇaṁ. Prepreka želje za zadovoljstvima čula, prepreka zlovolje, prepreka tromosti i tuposti, prepreka uznemirenosti i kajanja, prepreka sumnjičavosti.
Ime kho, vāseṭṭha, pañca nīvaraṇā ariyassa vinaye āvaraṇātipi vuccanti, nīvaraṇātipi vuccanti, onāhanātipi vuccanti, pariyonāhanātipi vuccanti. Tih pet prepreka, Vāseṭṭha, unutar plemenite prakse su nazvane zaprekom, preprekom, nečim što nas pokrije od glave do pete, pa ne možemo ništa da vidimo.
Imehi kho, vāseṭṭha, pañcahi nīvaraṇehi tevijjā brāhmaṇā āvuṭā nivutā onaddhā pariyonaddhā. Sa tih pet prepreka su brahmanski znalci triju veda sapeti, sputani, pokriveni od glave do pete, tako da ne mogu ništa da vide.
Te vata, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā ye dhammā brāhmaṇakārakā te dhamme pahāya vattamānā, ye dhammā abrāhmaṇakārakā te dhamme samādāya vattamānā pañcahi nīvaraṇehi āvuṭā nivutā onaddhā pariyonaddhā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmānaṁ sahabyūpagā bhavissantīti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. Vāseṭṭha, to da će se brahmanski znalci triju veda napustivši ono što nekoga čini brahmanom i upuštajući se u one stvari koje nekoga čine ne-brahmanom, tako sapeti, sputani, pokriveni od glave do pete tako da ne mogu ništa da vide, posle sloma tela, posle smrti preporoditi u društvu Brahme – to zaista nije moguće.
3. Saṁsandanakathā 3. Susticanje
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta kažeš, Vāseṭṭha,
kinti te sutaṁ brāhmaṇānaṁ vuddhānaṁ mahallakānaṁ ācariyapācariyānaṁ bhāsamānānaṁ, sapariggaho vā brahmā apariggaho vā”ti? šta si čuo od starih brahmana koji su govorili u skladu sa tradicijom učitelja, je li Brahma sebičan ili nije?”
“Apariggaho, bho gotama”. „Da nije sebičan, učitelju Gotama.”
“Saveracitto vā averacitto vā”ti? „Je li pun mržnje ili nemržnje?”
“Averacitto, bho gotama”. „Nemržnje, učitelju Gotama.”
“Sabyāpajjacitto vā abyāpajjacitto vā”ti? „Je li pun besa ili u njemu nema besa?”
“Abyāpajjacitto, bho gotama”. „U njemu besa nema.”
“Saṅkiliṭṭhacitto vā asaṅkiliṭṭhacitto vā”ti? „Ima li u njegovom umu nečistoća ili ne?”
“Asaṅkiliṭṭhacitto, bho gotama”. „U njegovom umu nečistoća nema.”
“Vasavattī vā avasavattī vā”ti? „Da li je on ovladao svojim umom ili nije?”
“Vasavattī, bho gotama”. „On potpuno vlada svojim umom, učitelju Gotama.”
“Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, „Šta misliš, Vāseṭṭha,
sapariggahā vā tevijjā brāhmaṇā apariggahā vā”ti? jesu li ovi brahmani sebični ili nesebični?”
“Sapariggahā, bho gotama”. „Sebični su, učitelju Gotama.”
“Saveracittā vā averacittā vā”ti? „Jesu li puni mržnje ili nemržnje?”
“Saveracittā, bho gotama”. „Puni su mržnje.”
“Sabyāpajjacittā vā abyāpajjacittā vā”ti? „Ima li u njima besa ili ne?”
“Sabyāpajjacittā, bho gotama”. „U njima ima besa.”
“Saṅkiliṭṭhacittā vā asaṅkiliṭṭhacittā vā”ti? „Ima li u njihovom umu nečistoća ili ne?”
“Saṅkiliṭṭhacittā, bho gotama”. „U njihovom umu ima nečistoća.”
“Vasavattī vā avasavattī vā”ti? „Jesu li ovladali svojim umom ili nisu?”
“Avasavattī, bho gotama”.
“Iti kira, vāseṭṭha, sapariggahā tevijjā brāhmaṇā apariggaho brahmā. „Tako se, Vāseṭṭha, čini da su brahmanski znalci triju veda sebični, a da Brahma nije sebičan.
Api nu kho sapariggahānaṁ tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ apariggahena brahmunā saddhiṁ saṁsandati sametī”ti? Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvih sebičnih brahmanskih znalaca triju veda i nesebičnog Brahme?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Zaista nema, učitelju Gotama.”
“Sādhu, vāseṭṭha, te vata, vāseṭṭha, sapariggahā tevijjā brāhmaṇā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apariggahassa brahmuno sahabyūpagā bhavissantīti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. „Tako je , Vāseṭṭha, to da se posle sloma tela, posle smrti sebični brahmanski znalci triju veda preporode u društvu nesebičnog Brahme – to zaista nije moguće.
Iti kira, vāseṭṭha, saveracittā tevijjā brāhmaṇā, averacitto brahmā …pe… „Tako se, Vāseṭṭha, čini da su brahmanski znalci triju veda puni mržnje, a da u Brahmi mržnje nema…
sabyāpajjacittā tevijjā brāhmaṇā abyāpajjacitto brahmā … …da su brahmanski znalci triju veda puni besa, a da u Brahmi besa nema…
saṅkiliṭṭhacittā tevijjā brāhmaṇā asaṅkiliṭṭhacitto brahmā … …da u umovima brahmanskih znalaca triju veda ima nečistoća, a da u umu Brahme nečistoća nema…
avasavattī tevijjā brāhmaṇā vasavattī brahmā, api nu kho avasavattīnaṁ tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ vasavattinā brahmunā saddhiṁ saṁsandati sametī”ti? …da brahmanski znalci triju veda ne vladaju svojim umom, a da je Brahma ovladao. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvih brahmanskih znalaca triju veda koji ne vladaju svojim umom i Brahme koji njime vlada?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Zaista nema, učitelju Gotama.”
“Sādhu, vāseṭṭha, te vata, vāseṭṭha, avasavattī tevijjā brāhmaṇā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā vasavattissa brahmuno sahabyūpagā bhavissantīti, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. „Tako je , Vāseṭṭha, to da se posle sloma tela, posle smrti brahmanski znalci triju veda koji ne vladaju svojim umom preporode u društvu Brahme koji njime vlada – to zaista nije moguće.
Idha kho pana te, vāseṭṭha, tevijjā brāhmaṇā āsīditvā saṁsīdanti, saṁsīditvā visāraṁ pāpuṇanti, sukkhataraṁ maññe taranti. Tako, Vāseṭṭha, kada ti brahmanski znalci truju veda stanu na obalu reke, oni tu tonu u glib; dok tonu, postaju očajni, razmišljajući kako da suvi stignu na drugu obalu.
Tasmā idaṁ tevijjānaṁ brāhmaṇānaṁ tevijjāiriṇantipi vuccati, tevijjāvivanantipi vuccati, tevijjābyasanantipi vuccatī”ti. Zato se trostruko znanje tih brahmana naziva trostrukom pustinjom, trostrukom divljinom, trostrukom propašću.”
Evaṁ vutte, vāseṭṭho māṇavo bhagavantaṁ etadavoca: Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Vāseṭṭha ovako reče:
“sutaṁ metaṁ, bho gotama, samaṇo gotamo brahmānaṁ sahabyatāya maggaṁ jānātī”ti. „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama zna put koji vodi u društvo Brahme.”
“Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha. „Šta misliš, Vāseṭṭha,
Āsanne ito manasākaṭaṁ, na ito dūre manasākaṭan”ti? je li selo Manasākata daleko odavde ili nije?”
“Evaṁ, bho gotama, āsanne ito manasākaṭaṁ, na ito dūre manasākaṭan”ti. „Učitelju Gotama, to selo nije daleko odavde.”
“Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, „A šta misliš, Vāseṭṭha,
idhassa puriso manasākaṭe jātasaṁvaddho. ako je neki čovek rođen i odrastao u selu Manasākata,
Tamenaṁ manasākaṭato tāvadeva avasaṭaṁ manasākaṭassa maggaṁ puccheyyuṁ. te ubrzo pošto je krenuo iz Manasākate upitaju ga za put do sela.
Siyā nu kho, vāseṭṭha, tassa purisassa manasākaṭe jātasaṁvaddhassa manasākaṭassa maggaṁ puṭṭhassa dandhāyitattaṁ vā vitthāyitattaṁ vā”ti? Da li bi se taj čovek mučio i premišljao da im odgovori?”
“No hidaṁ, bho gotama”. „Sigurno da ne bi.”
“Taṁ kissa hetu”? „A zašto?”
“Amu hi, bho gotama, puriso manasākaṭe jātasaṁvaddho, tassa sabbāneva manasākaṭassa maggāni suviditānī”ti. Zato što je taj čovek rođen i odrastao u Manasākati, te vrlo dobro zna sve puteve ka selu.”
“Siyā kho, vāseṭṭha, tassa purisassa manasākaṭe jātasaṁvaddhassa manasākaṭassa maggaṁ puṭṭhassa dandhāyitattaṁ vā vitthāyitattaṁ vā, na tveva tathāgatassa brahmaloke vā brahmalokagāminiyā vā paṭipadāya puṭṭhassa dandhāyitattaṁ vā vitthāyitattaṁ vā. „Vāseṭṭha, iako se čovek rođen i odrastao u selu Manasākati može možda mučiti i premišljati da odgovori o putu do sela, Tathāgata, kad ga pitaju o svetu Brahme i putu koji vodi ka svetu Brahme, nikada se neće mučiti i premišljati da odgovori.
Brahmānañcāhaṁ, vāseṭṭha, pajānāmi brahmalokañca brahmalokagāminiñca paṭipadaṁ, yathā paṭipanno ca brahmalokaṁ upapanno, tañca pajānāmī”ti. Jer ja razumem Brahmu razumem svet Brahme, razumem put koji vodi ka svetu Brahme i razumem kako neko treba da vežba da bi se preporodio u svetu Brahme.”
Evaṁ vutte, vāseṭṭho māṇavo bhagavantaṁ etadavoca: Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Vāseṭṭha ovako reče:
“sutaṁ metaṁ, bho gotama, samaṇo gotamo brahmānaṁ sahabyatāya maggaṁ desetī”ti. „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama podučava put koji vodi u društvo Brahme.
“Sādhu no bhavaṁ gotamo brahmānaṁ sahabyatāya maggaṁ desetu ullumpatu bhavaṁ gotamo brāhmaṇiṁ pajan”ti. Bilo bi dobro ako bi nas učitelj Gotama podučio takvom putu, neka učitelj Gotama uzdigne ovu generaciju brahmana.”
“Tena hi, vāseṭṭha, suṇāhi; sādhukaṁ manasi karohi; bhāsissāmī”ti. „U tom slučaju, Vāseṭṭha, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”
“Evaṁ, bho”ti kho vāseṭṭho māṇavo bhagavato paccassosi. „Dobro, poštovani”, odgovori brahmanski učenik Vāseṭṭha.
4. Brahmalokamaggadesanā 4. Pouka o putu ka svetu Brahme
Bhagavā etadavoca: A Blaženi mu ovako reče:
“idha, vāseṭṭha, tathāgato loke uppajjati arahaṁ, sammāsambuddho …pe… „Događa se, Vāseṭṭha, da se Tathāgata pojavi u ovome svetu…
Evaṁ kho, vāseṭṭha, bhikkhu sīlasampanno hoti …pe… Na taj način, Vāseṭṭha, monah je usavršen u vrlini…
tassime pañca nīvaraṇe pahīne attani samanupassato pāmojjaṁ jāyati, pamuditassa pīti jāyati, pītimanassa kāyo passambhati, passaddhakāyo sukhaṁ vedeti, sukhino cittaṁ samādhiyati. Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost; sa radošću, u njemu se rađa ushićenje. Onome ko je ushićen, telo postaje smireno; a onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo. Sa osećajem zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.
So mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharati. Tathā dutiyaṁ. Tathā tatiyaṁ. Tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Seyyathāpi, vāseṭṭha, balavā saṅkhadhamo appakasireneva catuddisā viññāpeyya; Baš kao što se zvuk snažne trube bez poteškoća može čuti na sve četiri strane sveta,
evameva kho, vāseṭṭha, evaṁ bhāvitāya mettāya cetovimuttiyā yaṁ pamāṇakataṁ kammaṁ na taṁ tatrāvasissati, na taṁ tatrāvatiṭṭhati. isto tako kad se oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak.
Ayampi kho, vāseṭṭha, brahmānaṁ sahabyatāya maggo. To je, Vāseṭṭha, put koji vodi u društvo Brahme.
Puna caparaṁ, vāseṭṭha, bhikkhu karuṇāsahagatena cetasā …pe… I opet, monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem…
muditāsahagatena cetasā …pe… umom prožetim radošću zbog sreće drugih…
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharati. Tathā dutiyaṁ. Tathā tatiyaṁ. Tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Seyyathāpi, vāseṭṭha, balavā saṅkhadhamo appakasireneva catuddisā viññāpeyya; Baš kao što se zvuk snažne trube bez poteškoća može čuti na sve četiri strane sveta,
evameva kho, vāseṭṭha, evaṁ bhāvitāya upekkhāya cetovimuttiyā yaṁ pamāṇakataṁ kammaṁ na taṁ tatrāvasissati, na taṁ tatrāvatiṭṭhati. isto tako kad se oslobođenje uma kroz spokojstvo razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak.
Ayampi kho, vāseṭṭha, brahmānaṁ sahabyatāya maggo. To je, Vāseṭṭha, put koji vodi u društvo Brahme.
Taṁ kiṁ maññasi, vāseṭṭha, Šta misliš, Vāseṭṭha,
evaṁvihārī bhikkhu sapariggaho vā apariggaho vā”ti? monah koji tako živi, je li on sebičan ili nije?”
“Apariggaho, bho gotama”. „Nije sebičan, učitelju Gotama.”
“Saveracitto vā averacitto vā”ti? „Je li pun mržnje ili nemržnje?”
“Averacitto, bho gotama”. „Nemržnje, učitelju Gotama.”
“Sabyāpajjacitto vā abyāpajjacitto vā”ti? „Je li pun besa ili u njemu nema besa?”
“Abyāpajjacitto, bho gotama”. „U njemu besa nema.”
“Saṅkiliṭṭhacitto vā asaṅkiliṭṭhacitto vā”ti? „Ima li u njegovom umu nečistoća ili ne?”
“Asaṅkiliṭṭhacitto, bho gotama”. „U njegovom umu nečistoća nema.”
“Vasavattī vā avasavattī vā”ti? „Da li je on ovladao svojim umom ili nije?”
“Vasavattī, bho gotama”. „On potpuno vlada svojim umom, učitelju Gotama.”
“Iti kira, vāseṭṭha, apariggaho bhikkhu, apariggaho brahmā. „Tako se, Vāseṭṭha, čini da je taj monah bez sebičnosti, baš kao što je i Brahma bez sebičnosti.
Api nu kho apariggahassa bhikkhuno apariggahena brahmunā saddhiṁ saṁsandati sametī”ti? Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvog nesebičnog monaha i nesebičnog Brahme?”
“Evaṁ, bho gotama”. „Ima, učitelju Gotama.”
“Sādhu, vāseṭṭha, so vata vāseṭṭha apariggaho bhikkhu kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apariggahassa brahmuno sahabyūpago bhavissatīti, ṭhānametaṁ vijjati. „Tako, Vāseṭṭha, da se posle sloma tela, posle smrti nesebični monah preporodi u društvu nesebičnog Brahme – to zaista jeste moguće.
Iti kira, vāseṭṭha, averacitto bhikkhu, averacitto brahmā …pe… „Tako se, Vāseṭṭha, čini da u tom monahu mržnej nema, baš kao što u Brahmi mržnje nema…
abyāpajjacitto bhikkhu, abyāpajjacitto brahmā … …da u tom monahu besa nema, baš kao što u Brahmi besa nema…
asaṅkiliṭṭhacitto bhikkhu, asaṅkiliṭṭhacitto brahmā … …da u umu tog monaha nema nečistoća, baš kao što u umu Brahme nečistoća nema…
vasavattī bhikkhu, vasavattī brahmā, api nu kho vasavattissa bhikkhuno vasavattinā brahmunā saddhiṁ saṁsandati sametī”ti? …da taj monah vlada svojim umom, baš kao što Brahma njime ovladao. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvog monaha i Brahme?”
“Evaṁ, bho gotama”. „Ima, učitelju Gotama.”
“Sādhu, vāseṭṭha, so vata, vāseṭṭha, vasavattī bhikkhu kāyassa bhedā paraṁ maraṇā vasavattissa brahmuno sahabyūpago bhavissatīti, ṭhānametaṁ vijjatī”ti. „Tako, Vāseṭṭha, da se posle sloma tela, posle smrti monah koji vlada svojim umom preporodi u društvu Brahme koji njime takođe vlada – to zaista jeste moguće.
Evaṁ vutte, vāseṭṭhabhāradvājā māṇavā bhagavantaṁ etadavocuṁ: Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Vāseṭṭha ovako reče:
“abhikkantaṁ, bho gotama, abhikkantaṁ, bho gotama. „Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to!
Seyyathāpi, bho gotama, nikkujjitaṁ vā ukkujjeyya, paṭicchannaṁ vā vivareyya, mūḷhassa vā maggaṁ ācikkheyya, andhakāre vā telapajjotaṁ dhāreyya: ‘cakkhumanto rūpāni dakkhantī’ti; evamevaṁ bhotā gotamena anekapariyāyena dhammo pakāsito. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.
Ete mayaṁ bhavantaṁ gotamaṁ saraṇaṁ gacchāma, dhammañca bhikkhusaṅghañca. Uzimamo učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.
Upāsake no bhavaṁ gotamo dhāretu ajjatagge pāṇupete saraṇaṁ gate”ti. Neka nas Blaženi prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, odsad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!”
Tevijjasuttaṁ niṭṭhitaṁ terasamaṁ.
Sīlakkhandhavaggo niṭṭhito.
Tassuddānaṁ
Brahmāsāmaññaambaṭṭha,
Soṇakūṭamahālijālinī;
Sīhapoṭṭhapādasubho kevaṭṭo,
Lohiccatevijjā terasāti.
Sīlakkhandhavaggapāḷi niṭṭhitā.