Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 15 Zbirka dugih govora 15
Mahānidānasutta Govor o uzročnosti
1. Paṭiccasamuppāda 1. Uslovljeni nastanak
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā kurūsu viharati kammāsadhammaṁ nāma kurūnaṁ nigamo. Jednom je Blaženi boravio među Kuruima, kraj grada po imenu Kammāsadhamma.
Atha kho āyasmā ānando yena bhagavā tenupasaṅkami, upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā ānando bhagavantaṁ etadavoca: Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog, pokloni se, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, ovako mu reče:
“acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yāva gambhīro cāyaṁ, bhante, paṭiccasamuppādo gambhīrāvabhāso ca, atha ca pana me uttānakuttānako viya khāyatī”ti. Koliko je ovaj uslovljeni nastanak dubok i koliko se čini dubokim, a opet meni izgleda toliko jasnim da jasniji ne može biti.”
“Mā hevaṁ, ānanda, avaca, mā hevaṁ, ānanda, avaca. „Ne govori tako, Ānanda! Ne govori tako!
Gambhīro cāyaṁ, ānanda, paṭiccasamuppādo gambhīrāvabhāso ca. Ovaj uslovljeni nastanak jeste dubok i čini se dubokim.
Etassa, ānanda, dhammassa ananubodhā appaṭivedhā evamayaṁ pajā tantākulakajātā kulagaṇṭhikajātā muñjapabbajabhūtā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ saṁsāraṁ nātivattati. Zato što ne razume i ne proniče u ovo učenje, Ānanda, ovo pokolenje postalo je nalik zamršenom klupku vune, zamršenom kanapu, gustišu od isprepletane rogozine i trske, te nije u stanju da nadiđe ovo mesto gubitka, pogibelji, patnje, stalnog preporađanja.
‘Atthi idappaccayā jarāmaraṇan’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka starosti i smrti?’
‘Kiṁpaccayā jarāmaraṇan’ti iti ce vadeyya, ‘jātipaccayā jarāmaraṇan’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka starosti i smrti?’, treba da odgovoriš: ’Rođenje je uzrok starosti i smrti’.
‘Atthi idappaccayā jātī’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka rođenja?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā jātī’ti iti ce vadeyya, ‘bhavapaccayā jātī’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka rođenja?’, treba da odgovoriš: ’Bivanje je uzrok rođenju’.
‘Atthi idappaccayā bhavo’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka bivanja?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā bhavo’ti iti ce vadeyya, ‘upādānapaccayā bhavo’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka bivanja?’, treba da odgovoriš: ’Vezivanje je uzrok bivanju’.
‘Atthi idappaccayā upādānan’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka vezivanja?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā upādānan’ti iti ce vadeyya, ‘taṇhāpaccayā upādānan’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka vezivanja?’, treba da odgovoriš: ’Žudnja je uzrok vezivanju’.
‘Atthi idappaccayā taṇhā’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka žudnje?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā taṇhā’ti iti ce vadeyya, ‘vedanāpaccayā taṇhā’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka žudnje?’, treba da odgovoriš: ’Osećaj je uzrok žudnji’.
‘Atthi idappaccayā vedanā’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka osećaja?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā vedanā’ti iti ce vadeyya, ‘phassapaccayā vedanā’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka osećaja?’, treba da odgovoriš: ’Kontakt je uzrok osećaju’.
‘Atthi idappaccayā phasso’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka kontakta?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā phasso’ti iti ce vadeyya, ‘nāmarūpapaccayā phasso’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka kontakta?’, treba da odgovoriš: ’Mentalno-materijalno je uzrok kontaktu’.
‘Atthi idappaccayā nāmarūpan’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka mentalno-materijalnoga?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā nāmarūpan’ti iti ce vadeyya, ‘viññāṇapaccayā nāmarūpan’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka mentalno-materijalnog?’, treba da odgovoriš: ’Svest je uzrok mentalno-materijalnom.
‘Atthi idappaccayā viññāṇan’ti iti puṭṭhena satā, ānanda, atthītissa vacanīyaṁ. Ako bi te neko pitao: ’Postoji li neki poseban uzrok nastanka svesti?’, treba da odgovoriš: ’Postoji’.
‘Kiṁpaccayā viññāṇan’ti iti ce vadeyya, ‘nāmarūpapaccayā viññāṇan’ti iccassa vacanīyaṁ. Ako bi te zatim pitali: ’Koji je uzrok nastanka svesti?’, treba da odgovoriš: ’Mentalno-materijalno je uzrok svesti’.
Iti kho, ānanda, nāmarūpapaccayā viññāṇaṁ, viññāṇapaccayā nāmarūpaṁ, nāmarūpapaccayā phasso, phassapaccayā vedanā, vedanāpaccayā taṇhā, taṇhāpaccayā upādānaṁ, upādānapaccayā bhavo, bhavapaccayā jāti, jātipaccayā jarāmaraṇaṁ sokaparidevadukkhadomanassupāyāsā sambhavanti. Dakle, sa mentalno-materijalnim kao uslovom, svest nastaje, sa svešću kao uslovom, mentalno-materijalno nastaje. Sa mentalno-materijalnim kao uslovom, kontakt nastaje. Sa kontaktom kao uslovom, osećaj nastaje. Sa osećajem kao uslovom, žudnja nastaje. Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje. Sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje nastaje. Sa bivanjem kao uzrokom, rođenje nastaje. Sa rođenjem kao uzrokom, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.
Evametassa kevalassa dukkhakkhandhassa samudayo hoti. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
‘Jātipaccayā jarāmaraṇan’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā jātipaccayā jarāmaraṇaṁ. ’Rođenje je uzrok starosti i smrti’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Jāti ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, seyyathidaṁ—Zamisli da nema bilo kakvog rođenja, bilo koga, bilo gde, dakle
devānaṁ vā devattāya, gandhabbānaṁ vā gandhabbattāya, yakkhānaṁ vā yakkhattāya, bhūtānaṁ vā bhūtattāya, manussānaṁ vā manussattāya, catuppadānaṁ vā catuppadattāya, pakkhīnaṁ vā pakkhittāya, sarīsapānaṁ vā sarīsapattāya, tesaṁ tesañca hi, ānanda, sattānaṁ tadattāya jāti nābhavissa. Sabbaso jātiyā asati jātinirodhā api nu kho jarāmaraṇaṁ paññāyethā”ti? bogova u stanje bogova, nebesnika u stanje nebesnika, demona u stanje demona, duhova, ljudi, četvoronožaca, ptica i gmizavaca, svako u svoje stanje, dakle da ne postoji bilo kakvo rođenje, bilo gde. U potpunom odsustvu rođenje, sa nestankom rođenja, da li bi se starost i smrt mogli bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo jarāmaraṇassa, yadidaṁ jāti. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka starosti i smrti, dakle rođenje.
‘Bhavapaccayā jātī’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā bhavapaccayā jāti. ’Bivanje je uzrok rođenju’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Bhavo ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, seyyathidaṁ—Zamisli da nema bilo kakvog bivanja, za bilo koga, bilo gde, dakle
kāmabhavo vā rūpabhavo vā arūpabhavo vā, sabbaso bhave asati bhavanirodhā api nu kho jāti paññāyethā”ti? bivanje u području čulnog, bivanje u području suptilne materije ili bivanje u području bez materije. U potpunom odsustvu rođenje, sa nestankom rođenja, da li bi se rođenje moglo bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo jātiyā, yadidaṁ bhavo. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka rođenja, dakle bivanje.
‘Upādānapaccayā bhavo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā upādānapaccayā bhavo. ’Vezivanje je uzrok bivanju’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Upādānañca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, seyyathidaṁ—Zamisli da nema bilo kakvog vezivanja, u bilo kome, bilo gde, dakle
kāmupādānaṁ vā diṭṭhupādānaṁ vā sīlabbatupādānaṁ vā attavādupādānaṁ vā, sabbaso upādāne asati upādānanirodhā api nu kho bhavo paññāyethā”ti? vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale ili vezivanje za verovanje u postojanje trajnog sopstva. U potpunom odsustvu vezivanja, sa nestankom vezivanja, da li bi se bivanje moglo bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo bhavassa, yadidaṁ upādānaṁ. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov bivanja, dakle vezivanje.
‘Taṇhāpaccayā upādānan’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā taṇhāpaccayā upādānaṁ. ’Žudnja je uzrok vezivanju’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Taṇhā ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, seyyathidaṁ—Zamisli da nema bilo kakve žudnje, u bilo kome, bilo gde, dakle
rūpataṇhā saddataṇhā gandhataṇhā rasataṇhā phoṭṭhabbataṇhā dhammataṇhā, sabbaso taṇhāya asati taṇhānirodhā api nu kho upādānaṁ paññāyethā”ti? žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima, žudnja za objektima uma. U potpunom odsustvu žudnje, sa nestankom žudnje, da li bi se vezivanje moglo bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo upādānassa, yadidaṁ taṇhā. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov vezivanja, dakle žudnja.
‘Vedanāpaccayā taṇhā’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā vedanāpaccayā taṇhā. ’Osećaj je uzrok žudnji’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Vedanā ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, seyyathidaṁ—Zamisli da nema bilo kakvog osećaja, u bilo kome, bilo gde, dakle
cakkhusamphassajā vedanā sotasamphassajā vedanā ghānasamphassajā vedanā jivhāsamphassajā vedanā kāyasamphassajā vedanā manosamphassajā vedanā, sabbaso vedanāya asati vedanānirodhā api nu kho taṇhā paññāyethā”ti? osećaj rođen na osnovu kontakta okom, osećaj rođen na osnovu kontakta uhom, osećaj rođen na osnovu kontakta nosom, osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom, osećaj rođen na osnovu kontakta telom, osećaj rođen na osnovu kontakta umom. U potpunom odsustvu osećaja, sa nestankom osećaja, da li bi se žudnja mogla bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo taṇhāya, yadidaṁ vedanā. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov žudnje, dakle osećaj.
Iti kho panetaṁ, ānanda, vedanaṁ paṭicca taṇhā, taṇhaṁ paṭicca pariyesanā, pariyesanaṁ paṭicca lābho, lābhaṁ paṭicca vinicchayo, vinicchayaṁ paṭicca chandarāgo, chandarāgaṁ paṭicca ajjhosānaṁ, ajjhosānaṁ paṭicca pariggaho, pariggahaṁ paṭicca macchariyaṁ, macchariyaṁ paṭicca ārakkho. Dakle, osećaj je uslov za nastanak žudnje, žudnja je uslov za nastanak traganja, traganje je uslov za nastanak dobitka, dobitak je uslov za nastanak odlučivanja, odlučivanje je uslov za nastanak želje i strasti, želja i strast su uslov za nastanak prianjanja, prianjanje je uslov za nastanak posesivnosti, posesivnost je uslov za nastanak gramzivosti, gramzivost je uslov za nastanak prisvajanja.
Ārakkhādhikaraṇaṁ daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti. Zbog prisvajanja nastaju mnoga loša, štetna dela, kao što su da se neko lati štapa i batine, sukobi, svađe i rasprave, uvredljive reči, ogovaranje i laganje.
‘Ārakkhādhikaraṇaṁ daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavantī’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā ārakkhādhikaraṇaṁ daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhavanti. ’Zbog prisvajanja nastaju mnoga loša, štetna dela’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Ārakkho ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso ārakkhe asati ārakkhanirodhā api nu kho daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādā aneke pāpakā akusalā dhammā sambhaveyyun”ti? Zamisli da nema bilo kakvog prisvajanja, za bilo koga, bilo gde, zbog kojeg nastaju mnoga loša, štetna dela, kao što su da se neko lati štapa i batine, sukobi, svađe i rasprave, uvredljive reči, ogovaranje i laganje. U potpunom odsustvu prisvajanja, sa nestankom prisvajanja, da li bi se mnoga loša, štetna dela mogla bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo daṇḍādānasatthādānakalahaviggahavivādatuvaṁtuvaṁpesuññamusāvādānaṁ anekesaṁ pāpakānaṁ akusalānaṁ dhammānaṁ sambhavāya yadidaṁ ārakkho. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka mnogih loših, štetnih dela, dakle prisvajanje.
‘Macchariyaṁ paṭicca ārakkho’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā macchariyaṁ paṭicca ārakkho. ’Zbog gramzivosti nastaje prisvajanje’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Macchariyañca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso macchariye asati macchariyanirodhā api nu kho ārakkho paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakve gramzivosti, u bilo kome, bilo gde. U potpunom odsustvu gramzivosti, sa nestankom gramzivosti, da li bi se prisvajanje mogla bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo ārakkhassa, yadidaṁ macchariyaṁ. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka prisvajanja, dakle gramzivost.
‘Pariggahaṁ paṭicca macchariyan’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā pariggahaṁ paṭicca macchariyaṁ. ’Zbog posesivnosti nastaje gramzivost’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Pariggaho ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso pariggahe asati pariggahanirodhā api nu kho macchariyaṁ paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakve posesisvnosti, u bilo kome, bilo gde. U potpunom odsustvu posesivnosti, sa nestankom posesivnosti, da li bi se gramzivost mogla bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo macchariyassa, yadidaṁ pariggaho. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka gramzivosti, dakle posesivnost.
‘Ajjhosānaṁ paṭicca pariggaho’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā ajjhosānaṁ paṭicca pariggaho. ’Zbog prianjanja nastaje posesivnost, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Ajjhosānañca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso ajjhosāne asati ajjhosānanirodhā api nu kho pariggaho paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakvog prianjanja, u bilo kome, bilo gde. U potpunom odsustvu prianjanja, sa nestankom prianjanja, da li bi se posesivnost mogla bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo pariggahassa—yadidaṁ ajjhosānaṁ. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka posesivnosti, dakle prianjanje.
‘Chandarāgaṁ paṭicca ajjhosānan’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā chandarāgaṁ paṭicca ajjhosānaṁ. ’Zbog želje i strasti nastaje prianjanje, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Chandarāgo ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso chandarāge asati chandarāganirodhā api nu kho ajjhosānaṁ paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakve želje i strasti, u bilo kome, bilo gde. U potpunom odsustvu želje i strasti, sa nestankom želje i strasti, da li bi se prianjanje moglo bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo ajjhosānassa, yadidaṁ chandarāgo. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka prianjanja, dakle želja i strast.
‘Vinicchayaṁ paṭicca chandarāgo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā vinicchayaṁ paṭicca chandarāgo. ’Zbog odlučivanja nastaju želja i strast, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Vinicchayo ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso vinicchaye asati vinicchayanirodhā api nu kho chandarāgo paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakvog odlučivanja, u bilo kome, bilo gde. U potpunom odsustvu odlučivanja, sa nestankom odlučivanja, da li bi se želja i strast mogli bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo chandarāgassa, yadidaṁ vinicchayo. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka želje i strasti, dakle odlučivanje.
‘Lābhaṁ paṭicca vinicchayo’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā lābhaṁ paṭicca vinicchayo. ’Zbog dobitka nastaje odlučivanje’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Lābho ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso lābhe asati lābhanirodhā api nu kho vinicchayo paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakvog dobitka, u bilo kome, bilo gde. U potpunom odsustvu dobitka, sa nestankom dobitka, da li bi se odlučivanje moglo bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo vinicchayassa, yadidaṁ lābho. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka odlučivanja, dakle dobitak.
‘Pariyesanaṁ paṭicca lābho’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā pariyesanaṁ paṭicca lābho. ’Zbog traganja nastaje dobitak’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Pariyesanā ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, sabbaso pariyesanāya asati pariyesanānirodhā api nu kho lābho paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakvog traganja, u bilo kome, bilo gde. U potpunom odsustvu traganja, sa nestankom traganja, da li bi se dobitak mogao bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo lābhassa, yadidaṁ pariyesanā. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov nastanka dobitka, dakle traganje.
‘Taṇhaṁ paṭicca pariyesanā’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā taṇhaṁ paṭicca pariyesanā. ’Zbog žudnje nastaje traganje’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Taṇhā ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, seyyathidaṁ—Zamisli da nema bilo kakve žudnje, u bilo kome, bilo gde, dakle
kāmataṇhā bhavataṇhā vibhavataṇhā, sabbaso taṇhāya asati taṇhānirodhā api nu kho pariyesanā paññāyethā”ti? žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem, žudnja za nepostojanjem. U potpunom odsustvu žudnje, sa nestankom žudnje, da li bi se traganje moglo bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo pariyesanāya, yadidaṁ taṇhā. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov traganja, dakle žudnja.
Iti kho, ānanda, ime dve dhammā dvayena vedanāya ekasamosaraṇā bhavanti. Tako, Ānanda, te dve stvari bivaju ujedinjene kroz dva vida osećaja.
‘Phassapaccayā vedanā’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā phassapaccayā vedanā. ’Kontakt je uzrok osećaju’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Phasso ca hi, ānanda, nābhavissa sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ kassaci kimhici, seyyathidaṁ—Zamisli da nema bilo kakve kontakta, u bilo kome, bilo gde, dakle
cakkhusamphasso sotasamphasso ghānasamphasso jivhāsamphasso kāyasamphasso manosamphasso, sabbaso phasse asati phassanirodhā api nu kho vedanā paññāyethā”ti? kontakt oka, kontakt uha, kontakt nosa, kontakt jezika, kontakt tella i kontakt uma. U potpunom odsustvu kontakta, sa nestankom kontakta, da li bi se osećaj mogao bilo gde uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo vedanāya, yadidaṁ phasso. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov osećaja, dakle kontakt.
‘Nāmarūpapaccayā phasso’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā nāmarūpapaccayā phasso. ’Mentalno-materijalno je uzrok kontaktu’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Yehi, ānanda, ākārehi yehi liṅgehi yehi nimittehi yehi uddesehi nāmakāyassa paññatti hoti, tesu ākāresu tesu liṅgesu tesu nimittesu tesu uddesesu asati api nu kho rūpakāye adhivacanasamphasso paññāyethā”ti? Zamisli da nema bilo kakvih kvaliteta, crta, obeležja i atributa zahvaljujući kojima postoji opis mentalnog tela, da li bi se kontakt označivanja u materijalnom telu bilo gde mogao uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Yehi, ānanda, ākārehi yehi liṅgehi yehi nimittehi yehi uddesehi rūpakāyassa paññatti hoti, tesu ākāresu …pe… tesu uddesesu asati api nu kho nāmakāye paṭighasamphasso paññāyethā”ti? „A ako nema bilo kakvih kvaliteta, crta, obeležja i atributa zahvaljujući kojima postoji opis materijalnog tela, da li bi se kontakt označivanja u mentalnom telu bilo gde mogao uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Yehi, ānanda, ākārehi …pe… yehi uddesehi nāmakāyassa ca rūpakāyassa ca paññatti hoti, tesu ākāresu …pe… tesu uddesesu asati api nu kho adhivacanasamphasso vā paṭighasamphasso vā paññāyethā”ti? „A ako nema bilo kakvih kvaliteta, crta, obeležja i atributa zahvaljujući kojima postoji opis mentalnog i materijalnog tela, da li bi se kontakt označivanja ili kontakt podražaja bilo gde mogali uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Yehi, ānanda, ākārehi …pe… yehi uddesehi nāmarūpassa paññatti hoti, tesu ākāresu …pe… tesu uddesesu asati api nu kho phasso paññāyethā”ti? „A ako nema bilo kakvih kvaliteta, crta, obeležja i atributa zahvaljujući kojima se mentalno-materijalno uočava, da li bi se kontakt bilo gde mogao uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo phassassa, yadidaṁ nāmarūpaṁ. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov kontakta, dakle mentalno-materijalno.
‘Viññāṇapaccayā nāmarūpan’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā viññāṇapaccayā nāmarūpaṁ. ’Svest je uzrok mentalno-materijalnom’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Viññāṇañca hi, ānanda, mātukucchismiṁ na okkamissatha, api nu kho nāmarūpaṁ mātukucchismiṁ samuccissathā”ti? Ako se svest ne bi spustila u majčinu matericu, da li bi se mentalno-materijalno uobličilo u toj materici?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Viññāṇañca hi, ānanda, mātukucchismiṁ okkamitvā vokkamissatha, api nu kho nāmarūpaṁ itthattāya abhinibbattissathā”ti? „Ako bi je, pošto se spustila u tu matericu, svest napustila, da li bi se mentalno-materijalno rodilo u sadašnje stanje bivanja?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Viññāṇañca hi, ānanda, daharasseva sato vocchijjissatha kumārakassa vā kumārikāya vā, api nu kho nāmarūpaṁ vuddhiṁ virūḷhiṁ vepullaṁ āpajjissathā”ti? „Ako bi svest dečaka ili devojčice bila presečena, da li bi mentalno-materijalno raslo, razvijalo se i dostiglo zrelost?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo nāmarūpassa—yadidaṁ viññāṇaṁ. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov mentalno-materijalnog, dakle svest.
‘Nāmarūpapaccayā viññāṇan’ti iti kho panetaṁ vuttaṁ, tadānanda, imināpetaṁ pariyāyena veditabbaṁ, yathā nāmarūpapaccayā viññāṇaṁ. ’Mentalno-materijalno je uzrok svesti’, tako je rečeno. I na ovaj način to treba razumeti:
Viññāṇañca hi, ānanda, nāmarūpe patiṭṭhaṁ na labhissatha, api nu kho āyatiṁ jātijarāmaraṇaṁ dukkhasamudayasambhavo paññāyethā”ti? Ako svest ne bi imala uporište u mentalno-materijalnom, da li bi se nastanak ovog okeana patnje – budućih rođenja, starenja i smrti – bilo gde moglo uočiti?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, eseva hetu etaṁ nidānaṁ esa samudayo esa paccayo viññāṇassa yadidaṁ nāmarūpaṁ. „Zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, poreklo i uslov svest, dakle mentalno-materijalno.
Ettāvatā kho, ānanda, jāyetha vā jīyetha vā mīyetha vā cavetha vā upapajjetha vā. Samo dotle postoje rođenje, starost, smrt, raspadanje i ponovno rađanje.
Ettāvatā adhivacanapatho, ettāvatā niruttipatho, ettāvatā paññattipatho, ettāvatā paññāvacaraṁ, ettāvatā vaṭṭaṁ vattati itthattaṁ paññāpanāya yadidaṁ nāmarūpaṁ saha viññāṇena aññamaññapaccayatā pavattati. Samo dotle postoji put označavanja, samo dotle put jezika, samo dotle put opisivanja, samo dotle područje mudrosti, samo dotle se krug preporađanja nastavlja tako da je moguće pronaći stanje bivanja, dakle postoji mentalno-materijalno zajedno sa svešću.
2. Attapaññatti 2. Opis sopstva
Kittāvatā ca, ānanda, attānaṁ paññapento paññapeti? Ānanda, kada neko opisuje sopstvo, na koje načine ga opisuje?
Rūpiṁ vā hi, ānanda, parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti: Opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i kao ograničeno:
‘rūpī me paritto attā’ti. ’Moje sopstvo je materijalno i ograničeno je.’
Rūpiṁ vā hi, ānanda, anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti: Ili ga opisuju tako da ima materijalni oblik i kao neograničeno:
‘rūpī me ananto attā’ti. ’Moje sopstvo je materijalno i neograničeno je.’
Arūpiṁ vā hi, ānanda, parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti: Opisuje sopstvo tako da nema materijalni oblik i kao ograničeno:
‘arūpī me paritto attā’ti. ’Moje sopstvo je nematerijalno i ograničeno.’
Arūpiṁ vā hi, ānanda, anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti: Ili ga opisuju tako da nema materijalni oblik i kao neograničeno:
‘arūpī me ananto attā’ti. ’Moje sopstvo je nematerijalno i neograničeno je.’
Tatrānanda, yo so rūpiṁ parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti. Ānanda, uzmimo onoga ko opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i ograničeno je.
Etarahi vā so rūpiṁ parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, tattha bhāviṁ vā so rūpiṁ parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa hoti. On takvo sopstvo opisuje tako kao da postoji samo u sadašnjosti ili ga opisuje tako kao da postoji samo u budućnosti ili razmišlja: ’Iako ono nije takvo, ja ću s epostarati da takvo postane’.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, rūpiṁ parittattānudiṭṭhi anusetīti iccālaṁ vacanāya. Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da sopstvo ima materijalni oblik i da je ograničeno leži u osnovi ovakvog razmišljanja.
Tatrānanda, yo so rūpiṁ anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti. Uzmimo onoga ko opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i neograničeno je…
Etarahi vā so rūpiṁ anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, tattha bhāviṁ vā so rūpiṁ anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa hoti.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, rūpiṁ anantattānudiṭṭhi anusetīti iccālaṁ vacanāya.
Tatrānanda, yo so arūpiṁ parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti. nema materijalni oblik i ograničeno je…
Etarahi vā so arūpiṁ parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, tattha bhāviṁ vā so arūpiṁ parittaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa hoti.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, arūpiṁ parittattānudiṭṭhi anusetīti iccālaṁ vacanāya.
Tatrānanda, yo so arūpiṁ anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti. nema materijalni oblik i neograničeno je.
Etarahi vā so arūpiṁ anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, tattha bhāviṁ vā so arūpiṁ anantaṁ attānaṁ paññapento paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa hoti. On takvo sopstvo opisuje tako kao da postoji samo u sadašnjosti ili ga opisuje tako kao da postoji samo u budućnosti ili razmišlja: ’Iako ono nije takvo, ja ću se postarati da takvo postane’.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, arūpiṁ anantattānudiṭṭhi anusetīti iccālaṁ vacanāya. Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da sopstvo nema materijalni oblik i da je neograničeno leži u osnovi ovakvog razmišljanja.
Ettāvatā kho, ānanda, attānaṁ paññapento paññapeti. Ānanda, kada neko opisuje sopstvo, na takve načine ga opisuje?
3. Naattapaññatti 3. Neopisivanje sopstva
Kittāvatā ca, ānanda, attānaṁ na paññapento na paññapeti? Ānanda, kada neko ne opisuje sopstvo, na koje načine ga ne opisuje?
Rūpiṁ vā hi, ānanda, parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti: Ne opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i kao ograničeno:
‘rūpī me paritto attā’ti. ’Moje sopstvo je materijalno i ograničeno je.’
Rūpiṁ vā hi, ānanda, anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti: Ili ga ne opisuju tako da ima materijalni oblik i kao neograničeno:
‘rūpī me ananto attā’ti. ’Moje sopstvo ima materijalni oblik i neograničeno je.’
Arūpiṁ vā hi, ānanda, parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti: Ili ga ne opisuje tako da nema materijalni oblik i kao ograničeno:
‘arūpī me paritto attā’ti. ’Moje sopstvo je nematerijalno i ograničeno.’
Arūpiṁ vā hi, ānanda, anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti: Ili ga ne opisuju tako da nema materijalni oblik i kao neograničeno:
‘arūpī me ananto attā’ti. ’Moje sopstvo je nematerijalno i neograničeno je.’
Tatrānanda, yo so rūpiṁ parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti. Ānanda, uzmimo onoga ko ne opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i ograničeno je.
Etarahi vā so rūpiṁ parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, tattha bhāviṁ vā so rūpiṁ parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa na hoti. On takvo sopstvo ne opisuje tako kao da postoji samo u sadašnjosti, niti ga opisuje tako kao da postoji samo u budućnosti, niti razmišlja: ’Iako ono nije takvo, ja ću se postarati da takvo postane’.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, rūpiṁ parittattānudiṭṭhi nānusetīti iccālaṁ vacanāya. Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da sopstvo ima materijalni oblik i da je ograničeno ne leži u osnovi ovakvog razmišljanja.
Tatrānanda, yo so rūpiṁ anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti. Uzmimo onoga ko opisuje sopstvo tako da ima materijalni oblik i neograničeno je…
Etarahi vā so rūpiṁ anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, tattha bhāviṁ vā so rūpiṁ anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa na hoti.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, rūpiṁ anantattānudiṭṭhi nānusetīti iccālaṁ vacanāya.
Tatrānanda, yo so arūpiṁ parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti. nema materijalni oblik i ograničeno je…
Etarahi vā so arūpiṁ parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, tattha bhāviṁ vā so arūpiṁ parittaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa na hoti.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, arūpiṁ parittattānudiṭṭhi nānusetīti iccālaṁ vacanāya.
Tatrānanda, yo so arūpiṁ anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti. nema materijalni oblik i neograničeno je.
Etarahi vā so arūpiṁ anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, tattha bhāviṁ vā so arūpiṁ anantaṁ attānaṁ na paññapento na paññapeti, ‘atathaṁ vā pana santaṁ tathattāya upakappessāmī’ti iti vā panassa na hoti. On takvo sopstvo ne opisuje tako kao da postoji samo u sadašnjosti, niti ga opisuje tako kao da postoji samo u budućnosti, niti razmišlja: ’Iako ono nije takvo, ja ću se postarati da takvo postane’.
Evaṁ santaṁ kho, ānanda, arūpiṁ anantattānudiṭṭhi nānusetīti iccālaṁ vacanāya. Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da sopstvo nema materijalni oblik i da je neograničeno ne leži u osnovi ovakvog razmišljanja.
Ettāvatā kho, ānanda, attānaṁ na paññapento na paññapeti. Ānanda, kada neko ne opisuje sopstvo, na takve načine ga ne opisuje?
4. Attasamanupassanā 4. Razmatranje sopstva
Kittāvatā ca, ānanda, attānaṁ samanupassamāno samanupassati? Onaj ko razmatra (ideju) sopstva, Ānanda, na koje ga načine razmatra?
Vedanaṁ vā hi, ānanda, attānaṁ samanupassamāno samanupassati: Tako što smatra da osećaj jeste sopstvo, ovim rečima:
‘vedanā me attā’ti. ’Osećaj je moje sopstvo.’
‘Na heva kho me vedanā attā, appaṭisaṁvedano me attā’ti iti vā hi, ānanda, attānaṁ samanupassamāno samanupassati. Ili smatra: ’Osećaj nije moje sopstvo; moje sopstvo ne doživljava osećaj.’
‘Na heva kho me vedanā attā, nopi appaṭisaṁvedano me attā, attā me vediyati, vedanādhammo hi me attā’ti iti vā hi, ānanda, attānaṁ samanupassamāno samanupassati. Ili smatra: ’Osećaj nije moje sopstvo; ali moje sopstvo nije bez doživljaja osećaja. Moje sopstvo oseća; jer moje sopstvo je podložno osećaju.’
Tatrānanda, yo so evamāha: Onda bi, Ānanda, toga ko kaže:
‘vedanā me attā’ti, ’Osećaj je moje sopstvo.’
so evamassa vacanīyo: ovako trebalo upitati:
‘tisso kho imā, āvuso, vedanā—’Prijatelju, postoje ove tri vrste osećaja –
sukhā vedanā dukkhā vedanā adukkhamasukhā vedanā. prijatan osećaj, bolan osećaj i ni prijatan ni bolan osećaj.
Imāsaṁ kho tvaṁ tissannaṁ vedanānaṁ katamaṁ attato samanupassasī’ti? Među te tri vrste osećaja, koji smatraš sopstvom?’
Yasmiṁ, ānanda, samaye sukhaṁ vedanaṁ vedeti, neva tasmiṁ samaye dukkhaṁ vedanaṁ vedeti, na adukkhamasukhaṁ vedanaṁ vedeti; Ānanda, kad neko oseća prijatan osećaj, tada on istom tom prilikom ne oseća bolan osećaj ili ni bolan ni prijatan osećaj;
sukhaṁyeva tasmiṁ samaye vedanaṁ vedeti. tom prilikom on oseća jedino prijatan osećaj.
Yasmiṁ, ānanda, samaye dukkhaṁ vedanaṁ vedeti, neva tasmiṁ samaye sukhaṁ vedanaṁ vedeti, na adukkhamasukhaṁ vedanaṁ vedeti; Kada neko oseća bolan osećaj, tada on istom tom prilikom ne oseća prijatan osećaj ili ni bolan ni prijatan osećaj;
dukkhaṁyeva tasmiṁ samaye vedanaṁ vedeti. tom prilikom on oseća jedino bolan osećaj.
Yasmiṁ, ānanda, samaye adukkhamasukhaṁ vedanaṁ vedeti, neva tasmiṁ samaye sukhaṁ vedanaṁ vedeti, na dukkhaṁ vedanaṁ vedeti; Kada neko oseća ni bolan ni prijatan osećaj, tada on istom tom prilikom ne oseća prijatan osećaj ili bolan osećaj;
adukkhamasukhaṁyeva tasmiṁ samaye vedanaṁ vedeti. tom prilikom on oseća jedino ni bolan ni prijatan osećaj.
Sukhāpi kho, ānanda, vedanā aniccā saṅkhatā paṭiccasamuppannā khayadhammā vayadhammā virāgadhammā nirodhadhammā. Ānanda, prijatan osećaj je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, propadanju, slabljenju i nestanku.
Dukkhāpi kho, ānanda, vedanā aniccā saṅkhatā paṭiccasamuppannā khayadhammā vayadhammā virāgadhammā nirodhadhammā. Bolan osećaj je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, propadanju, slabljenju i nestanku.
Adukkhamasukhāpi kho, ānanda, vedanā aniccā saṅkhatā paṭiccasamuppannā khayadhammā vayadhammā virāgadhammā nirodhadhammā. Ni bolan ni prijatan osećaj je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, propadanju, slabljenju i nestanku.
Tassa sukhaṁ vedanaṁ vediyamānassa ‘eso me attā’ti hoti. Ako dok doživljava prijatan osećaj neko pomisli. ’To je moje sopstvo’,
Tassāyeva sukhāya vedanāya nirodhā ‘byagā me attā’ti hoti. tada sa prestankom tog prijatnog osećaja on pomisli: ’Moje sopstvo je nestalo’.
Dukkhaṁ vedanaṁ vediyamānassa ‘eso me attā’ti hoti. Ako dok doživljava bolan osećaj neko pomisli. ’To je moje sopstvo’,
Tassāyeva dukkhāya vedanāya nirodhā ‘byagā me attā’ti hoti. tada sa prestankom tog bolnog osećaja on pomisli: ’Moje sopstvo je nestalo’.
Adukkhamasukhaṁ vedanaṁ vediyamānassa ‘eso me attā’ti hoti. Ako dok doživljava ni bolan ni prijatan osećaj neko pomisli: ’To je moje sopstvo’,
Tassāyeva adukkhamasukhāya vedanāya nirodhā ‘byagā me attā’ti hoti. tada sa prestankom tog ni bolnog ni prijatnog osećaja on pomisli: ’Moje sopstvo je nestalo’.
Iti so diṭṭheva dhamme aniccasukhadukkhavokiṇṇaṁ uppādavayadhammaṁ attānaṁ samanupassamāno samanupassati, yo so evamāha: ‘vedanā me attā’ti. Tako onaj ko kaže: ’Osećaj je moje sopstvo’ smatra sopstvo nečim što je, čak ovde i sada, prolazno, mešavina zadovoljstva i bola, podložnim nastanku i nestanku.
Tasmātihānanda, etena petaṁ nakkhamati: ‘vedanā me attā’ti samanupassituṁ. Zbog toga, Ānanda, nije prihvatljivo smatrati da je osećaj sopstvo.
Tatrānanda, yo so evamāha: Onda bi, Ānanda, toga ko kaže:
‘na heva kho me vedanā attā, appaṭisaṁvedano me attā’ti, so evamassa vacanīyo: ’Osećaj nije moje sopstvo; moje sopstvo ne doživljava osećaj’ trebalo pitati:
‘yattha panāvuso, sabbaso vedayitaṁ natthi api nu kho, tattha “ayamahamasmī”ti siyā’”ti? ’Prijatelju, tamo gde ne postoji apsolutno ništa što je moguće osetiti, da li bi se ideja ’ja sam’ mogla pojaviti?’.”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, etena petaṁ nakkhamati: ‘na heva kho me vedanā attā, appaṭisaṁvedano me attā’ti samanupassituṁ. Zbog toga, Ānanda, nije prihvatljivo smatrati da je osećaj sopstvo.
Tatrānanda, yo so evamāha: Onda bi, Ānanda, toga ko kaže:
‘na heva kho me vedanā attā, nopi appaṭisaṁvedano me attā, attā me vediyati, vedanādhammo hi me attā’ti. ’Osećaj nije moje sopstvo; ali moje sopstvo nije bez doživljaja osećaja. Moje sopstvo oseća; jer moje sopstvo je podložno osećaju’
So evamassa vacanīyo—trebalo pitati:
vedanā ca hi, āvuso, sabbena sabbaṁ sabbathā sabbaṁ aparisesā nirujjheyyuṁ. ’Prijatelju, ako bi osećaj potpuno nestao, bez ikakvog ostatka,
Sabbaso vedanāya asati vedanānirodhā api nu kho tattha ‘ayamahamasmī’ti siyā”ti? u potpuno odsustvu osećaja, sa nestankom osećaja, da li bi se ideja ’ja sam’ mogla pojaviti?’.”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne bi, poštovani gospodine.”
“Tasmātihānanda, etena petaṁ nakkhamati: ‘na heva kho me vedanā attā, nopi appaṭisaṁvedano me attā, attā me vediyati, vedanādhammo hi me attā’ti samanupassituṁ. „Zbog toga, Ānanda, nije prihvatljivo smatrati da je sopstvo to koje doživljava osećaj.
Yato kho, ānanda, bhikkhu neva vedanaṁ attānaṁ samanupassati, nopi appaṭisaṁvedanaṁ attānaṁ samanupassati, nopi ‘attā me vediyati, vedanādhammo hi me attā’ti samanupassati. Ānanda, kada monah ne smatra osećaj sopstvom, ne smatra da je sopstvo bez doživljaja osećaja, kada ne smatra: ’Moje sopstvo oseća, jer je moje sopstvo podložno osećaju’ –
So evaṁ na samanupassanto na ca kiñci loke upādiyati, tada, bez takvih razmatranja, ne vezuje se za bilo šta na ovome svetu.
anupādiyaṁ na paritassati, aparitassaṁ paccattaññeva parinibbāyati, Pošto se ne vezuje, nije uznemiren. Kada nije uznemiren, on stiže do nibbāne.
‘khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā’ti pajānāti. Tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.
Evaṁ vimuttacittaṁ kho, ānanda, bhikkhuṁ yo evaṁ vadeyya: Ānanda, ako bi bilo ko o monahu čiji je um ovako oslobođen rekao da zastupa gledište:
‘hoti tathāgato paraṁ maraṇā itissa diṭṭhī’ti, tadakallaṁ. ’Tathāgata postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina;
‘Na hoti tathāgato paraṁ maraṇā itissa diṭṭhī’ti, tadakallaṁ. ili da zastupa gledište: ’Tathāgata ne postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina;
‘Hoti ca na ca hoti tathāgato paraṁ maraṇā itissa diṭṭhī’ti, tadakallaṁ. ili da zastupa gledište: ’Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina;
‘Neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇā itissa diṭṭhī’ti, tadakallaṁ. ili da zastupa gledište: ’Tathāgata ni postoji niti ne postoji posle smrti’ – to ne bi bilo istina.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Yāvatā, ānanda, adhivacanaṁ yāvatā adhivacanapatho, yāvatā nirutti yāvatā niruttipatho, yāvatā paññatti yāvatā paññattipatho, yāvatā paññā yāvatā paññāvacaraṁ, yāvatā vaṭṭaṁ, yāvatā vaṭṭati, tadabhiññāvimutto bhikkhu, tadabhiññāvimuttaṁ bhikkhuṁ ‘na jānāti na passati itissa diṭṭhī’ti, tadakallaṁ. Zato što je taj monah oslobođen tako što neposredno zna: koliko daleko označavanje i put označavanja dosežu, koliko daleko jezik i put jezika dosežu, koliko daleko opisivanje i put opisivanja dosežu, koliko daleko mudrost i područje mudrosti dosežu, koliko krug preporađanja i njegovo produžavanje dosežu. Reći za monaha koji je oslobođen ovakvim neposrednim znanjem da zastupa gledište: ’Ne postoji takva stvar kao što je znanje i viđenje’ – to ne bi bilo istina.
5. Sattaviññāṇaṭṭhiti 5. Sedam uporišta za svest
Satta kho, ānanda, viññāṇaṭṭhitiyo, dve āyatanāni. Ānanda, postoji ovih sedam uporišta za svest i dva područja.
Katamā satta? Kojih sedam?
Santānanda, sattā nānattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi manussā, ekacce ca devā, ekacce ca vinipātikā. Postoje, Ānanda, bića koja se razlikuju po telu i po opažanju, kao što su ljudska bića, božanstva i neka bića u nižim svetovima.
Ayaṁ paṭhamā viññāṇaṭṭhiti. To je prvo uporište za svest.
Santānanda, sattā nānattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā brahmakāyikā paṭhamābhinibbattā. Postoje bića koja se razlikuju po telu, ali su identična po opažanju, kao što su božanstva iz sveta Brahme, koja su nastala na osnovu prvog zadubljenja.
Ayaṁ dutiyā viññāṇaṭṭhiti. To je drugo uporište za svest.
Santānanda, sattā ekattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi devā ābhassarā. Postoje bića koja su identična po telu, ali se razlikuju po opažanju, kao što su božanstva neprekidnog sjaja.
Ayaṁ tatiyā viññāṇaṭṭhiti. To je treće uporište za svest.
Santānanda, sattā ekattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā subhakiṇhā. Postoje bića koja su identična po telu i po opažanju, kao što su božanstva blistave slave.
Ayaṁ catutthī viññāṇaṭṭhiti. To je četvrto uporište za svest.
Santānanda, sattā sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā paṭighasaññānaṁ atthaṅgamā nānattasaññānaṁ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnih oblika, prestanak opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, stižu u područje beskonačnog prostora.
Ayaṁ pañcamī viññāṇaṭṭhiti. To je peto uporište za svest.
Santānanda, sattā sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja beskonačnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je bezgranična’, stižu u područje bezgranične svesti.
Ayaṁ chaṭṭhī viññāṇaṭṭhiti. To je šesto uporište za svest.
Santānanda, sattā sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, stižu u područje ničega.
Ayaṁ sattamī viññāṇaṭṭhiti. To je sedmo uporište za svest.
Asaññasattāyatanaṁ nevasaññānāsaññāyatanameva dutiyaṁ. Osnova bića bez moći opažanja i, druga, osnova ni opažanja ni neopažanja – (to su dve osnove).
Tatrānanda, yāyaṁ paṭhamā viññāṇaṭṭhiti nānattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi manussā, ekacce ca devā, ekacce ca vinipātikā. Sada, u pogledu tih sedam uporišta za svest i dve osnove,
Yo nu kho, ānanda, tañca pajānāti, tassā ca samudayaṁ pajānāti, tassā ca atthaṅgamaṁ pajānāti, tassā ca assādaṁ pajānāti, tassā ca ādīnavaṁ pajānāti, tassā ca nissaraṇaṁ pajānāti, kallaṁ nu tena tadabhinanditun”ti? ako neko razume prvo uporište za svest, ono bića koja se razlikuju po telu i po opažanju, i ako razume njegov nastanak, prestanak, njegovo zadovoljenje, nedovoljnost i izlaz iz njega, da li mu priliči da traži užitak u njemu?”
“No hetaṁ, bhante” …pe… „Sigurno da ne, poštovani gospodine”…
“tatrānanda, yamidaṁ asaññasattāyatanaṁ. „Ako neko razume preostala uporišta za svest…
Yo nu kho, ānanda, tañca pajānāti, tassa ca samudayaṁ pajānāti, tassa ca atthaṅgamaṁ pajānāti, tassa ca assādaṁ pajānāti, tassa ca ādīnavaṁ pajānāti, tassa ca nissaraṇaṁ pajānāti, kallaṁ nu tena tadabhinanditun”ti? područje bića bez moći opažanja… područje ni opažanja ni neopažanja i ako razume njihov nastanak, prestanak, njihovo zadovoljenje, nedovoljnost i izlaz iz njih, da li mu priliči da traži užitak u njima?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne, poštovani gospodine.”
“Tatrānanda, yamidaṁ nevasaññānāsaññāyatanaṁ.
Yo nu kho, ānanda, tañca pajānāti, tassa ca samudayaṁ pajānāti, tassa ca atthaṅgamaṁ pajānāti, tassa ca assādaṁ pajānāti, tassa ca ādīnavaṁ pajānāti, tassa ca nissaraṇaṁ pajānāti, kallaṁ nu tena tadabhinanditun”ti?
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne, poštovani gospodine.”
“Yato kho, ānanda, bhikkhu imāsañca sattannaṁ viññāṇaṭṭhitīnaṁ imesañca dvinnaṁ āyatanānaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ viditvā anupādā vimutto hoti, ayaṁ vuccatānanda, bhikkhu paññāvimutto. „Ānanda, kada je monah – pošto je razumeo onako kako zaista jeste nastanak, prestanak, zadovoljenje, nedovoljnost i izlaz u pogledu ovih sedam uporišta za svest i dve osnove – oslobođen ne-prianjanjem, tada se on naziva monahom oslobođenim mudrošću.”
6. Aṭṭhavimokkha 6. Osam oslobođenja
Aṭṭha kho ime, ānanda, vimokkhā. Ānanda, postoji osam oslobođenja.
Katame aṭṭha? Kojih osam?
Rūpī rūpāni passati Neko ko ima materijalni oblik vidi materijalne oblike.
ayaṁ paṭhamo vimokkho. To je prvo oslobođenje.
Ajjhattaṁ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati, Neko ko ne opaža materijalne oblik interno, vidi materijalne oblike eksterno.
ayaṁ dutiyo vimokkho. To je drugo oslobođenje.
Subhanteva adhimutto hoti, Neko biva oslobođen zahvaljujući ideji lepoga.
ayaṁ tatiyo vimokkho. To je treće oslobođenje.
Sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā paṭighasaññānaṁ atthaṅgamā nānattasaññānaṁ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṁ upasampajja viharati, Kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnog oblika, prestanka opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, neko stiže i boravi u području beskonačnog prostora.
ayaṁ catuttho vimokkho. To je četvrto oslobođenje.
Sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanaṁ upasampajja viharati, Kroz potpuno nadilaženje područja beskonačnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je bezgranična’, neko stiže i boravi u području bezgranične svesti.
ayaṁ pañcamo vimokkho. To je peto oslobođenje.
Sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṁ upasampajja viharati, Kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, neko stiže i boravi u području ničega.
ayaṁ chaṭṭho vimokkho. To je šesto oslobođenje.
Sabbaso ākiñcaññāyatanaṁ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṁ upasampajja viharati, Kroz potpuno nadilaženje područja ničega, neko stiže i boravi u području ni opažanja ni neopažanja.
ayaṁ sattamo vimokkho. To je sedmo oslobođenje.
Sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṁ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṁ upasampajja viharati, Kroz potpuno nadilaženje područja ni opažanja ni neopažanja, neko stiže i boravi u prestanku opažanja i osećanja.
ayaṁ aṭṭhamo vimokkho. To je osmo oslobođenje.
Ime kho, ānanda, aṭṭha vimokkhā. To je, Ānanda, osam oslobođenja.
Yato kho, ānanda, bhikkhu ime aṭṭha vimokkhe anulomampi samāpajjati, paṭilomampi samāpajjati, anulomapaṭilomampi samāpajjati, yatthicchakaṁ yadicchakaṁ yāvaticchakaṁ samāpajjatipi vuṭṭhātipi. Ānanda, kada monah dostigne ovih osam oslobođenja normalnim redom, obrnutim redom, kao i normalnim i obrnutim redom; kada ih dostigne i izranja iz njih gde god poželi, na koji god način poželi i koliko god dugo da želi;
Āsavānañca khayā anāsavaṁ cetovimuttiṁ paññāvimuttiṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati, ayaṁ vuccatānanda, bhikkhu ubhatobhāgavimutto. kada kroz uklanjanje svih otrova, on ovde i sada dostiže i boravi u potpuno čistom oslobođenju uma, oslobođenju mudrošću, ostvarivši to sam za sebe uz pomoć neposrednog znanja, tada se on naziva monahom oslobođenim na oba načina.
Imāya ca, ānanda, ubhatobhāgavimuttiyā aññā ubhatobhāgavimutti uttaritarā vā paṇītatarā vā natthī”ti. I ne postoji, Ānanda, oslobođenje na oba načina više i uzvišenije nego što je to.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamano āyasmā ānando bhagavato bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Mahānidānasuttaṁ niṭṭhitaṁ dutiyaṁ.