Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 18 Zbirka dugih govora 18
Janavasabhasutta Govor o Đanavasabhi
1. Nātikiyādibyākaraṇa 1. Objašnjenje u Nādiki
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā nātike viharati giñjakāvasathe. Jednom je Blaženi boravio kraj Nādike, u dvorani od cigala.
Tena kho pana samayena bhagavā parito parito janapadesu paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu byākaroti kāsikosalesu vajjimallesu cetivaṁsesu kurupañcālesu majjhasūrasenesu: U to vreme je Blaženi objašnjavao preporađanje svojih sledbenika u različitim sredinama, među Kāsijima i Kosalanima, Vađđijima i Mallama, Ćetījima i Vaṁsama, Kuruima i Pañćālama, Maććhama i Sūrasenama:
“asu amutra upapanno, asu amutra upapanno. „Ovaj se rodio ovde, a onaj se rodio tamo.
Paropaññāsa nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātikā tattha parinibbāyino anāvattidhammā tasmā lokā. Preko pedeset sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su raskinuli pet nižih okova i spontano se preporodili u drugom svetu. Tamo će dostići konačno oslobođenje, tako da se više nikada ne vrate u ovaj svet.
Sādhikā navuti nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā rāgadosamohānaṁ tanuttā sakadāgāmino, sakideva imaṁ lokaṁ āgantvā dukkhassantaṁ karissanti. Preko devedeset sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su raskinuli tri okova i smanjili pohlepu, mržnju i obmanutost, vratiće se kao sakadagamini još jednom u ovaj svet da potpuno okončaju patnju.
Sātirekāni pañcasatāni nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpannā avinipātadhammā niyatā sambodhiparāyaṇā”ti. Više od petsto sledbenika je umrlo u Nādiki i pošto su raskinuli tri okova, ušli su u tok, više se ne mogu preporoditi na mestu patnje i sigurno će postati probuđeni.”
Assosuṁ kho nātikiyā paricārakā: Dočuše sledbenici iz Nādike
“bhagavā kira parito parito janapadesu paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu byākaroti kāsikosalesu vajjimallesu cetivaṁsesu kurupañcālesu majjhasūrasenesu:
‘asu amutra upapanno, asu amutra upapanno.
Paropaññāsa nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātikā tattha parinibbāyino anāvattidhammā tasmā lokā.
Sādhikā navuti nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā rāgadosamohānaṁ tanuttā sakadāgāmino sakideva imaṁ lokaṁ āgantvā dukkhassantaṁ karissanti.
Sātirekāni pañcasatāni nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpannā avinipātadhammā niyatā sambodhiparāyaṇā’”ti.
Tena ca nātikiyā paricārakā attamanā ahesuṁ pamuditā pītisomanassajātā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā. o odgovorima Blaženog na ovakva pitanja, te behu oduševljeni, egzaltirani, prepuni ushićenja i radosti.
Assosi kho āyasmā ānando: A poštovani Ānanda ču o Budinim tvrdnjama
“bhagavā kira parito parito janapadesu paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu byākaroti kāsikosalesu vajjimallesu cetivaṁsesu kurupañcālesu majjhasūrasenesu:
‘asu amutra upapanno, asu amutra upapanno.
Paropaññāsa nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātikā tattha parinibbāyino anāvattidhammā tasmā lokā.
Sādhikā navuti nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā rāgadosamohānaṁ tanuttā sakadāgāmino sakideva imaṁ lokaṁ āgantvā dukkhassantaṁ karissanti.
Sātirekāni pañcasatāni nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpannā avinipātadhammā niyatā sambodhiparāyaṇā’ti.
Tena ca nātikiyā paricārakā attamanā ahesuṁ pamuditā pītisomanassajātā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā”ti. o odgovorima Blaženog na ovakva pitanja, te behu oduševljeni, egzaltirani, prepuni ushićenja i radosti.”
2. Ānandaparikathā 2. Ānandin predlog
Atha kho āyasmato ānandassa etadahosi: Na to poštovani Ānanda pomisli:
“ime kho panāpi ahesuṁ māgadhakā paricārakā bahū ceva rattaññū ca abbhatītā kālaṅkatā. „Ima sledbenika iz Magadhe, mnogo i koji su to odavno, da je umrlo.
Suññā maññe aṅgamagadhā aṅgamāgadhakehi paricārakehi abbhatītehi kālaṅkatehi. A moglo bi se pomisliti kao da u Aṅgi i Māgadhi nema nijednog sledbenika koji je preminuo.
Te kho panāpi ahesuṁ buddhe pasannā dhamme pasannā saṅghe pasannā sīlesu paripūrakārino. Ali i oni su posedovali poverenje u Budu, Dhammu i sanghu, i oni su proživeli svoj život u vrlini.
Te abbhatītā kālaṅkatā bhagavatā abyākatā; A Blaženi nije objavio njihov odlazak, njihovu smrt.
tesampissa sādhu veyyākaraṇaṁ, bahujano pasīdeyya, tato gaccheyya sugatiṁ. Dobro bi bilo ako bi to učinio, tako da mnogi steku poverenje i tako se preporode na dobrom odredištu.
Ayaṁ kho panāpi ahosi rājā māgadho seniyo bimbisāro dhammiko dhammarājā hito brāhmaṇagahapatikānaṁ negamānañceva jānapadānañca. Taj kralj Seniya Bimbisāra je bio pravedan kralj, vladao je u skladu sa Dhammom, blagonaklon prema brahmanima i kućedomaćinima u gradu i čitavoj zemlji.
Apissudaṁ manussā kittayamānarūpā viharanti: Ljudi mu još uvek pevaju pohvale:
‘evaṁ no so dhammiko dhammarājā sukhāpetvā kālaṅkato, evaṁ mayaṁ tassa dhammikassa dhammarañño vijite phāsu viharimhā’ti. ’Taj pravedni vladar, koji je vladao u skladu sa Dhammom i nas činio srećnima, umro je. Život je bio dobar pod njegovom vlašću.’
So kho panāpi ahosi buddhe pasanno dhamme pasanno saṅghe pasanno sīlesu paripūrakārī. I on je posedovao poverenje u Budu, Dhammu i sanghu, i on je proživeo svoj život u vrlini.
Apissudaṁ manussā evamāhaṁsu: Ljudi još uvek kažu:
‘yāva maraṇakālāpi rājā māgadho seniyo bimbisāro bhagavantaṁ kittayamānarūpo kālaṅkato’ti. ’Sve do svoje smrti, kralj Bimbisāra je pevao pohvale Blaženom’.
So abbhatīto kālaṅkato bhagavatā abyākato. A Blaženi nije objavio njegov odlazak, njegovu smrt.
Tassapissa sādhu veyyākaraṇaṁ bahujano pasīdeyya, tato gaccheyya sugatiṁ. Dobro bi bilo ako bi to učinio, tako da mnogi steku poverenje i tako se preporode na dobrom odredištu.
Bhagavato kho pana sambodhi magadhesu. Sem toga, Blaženi je postao probuđen u Magadhi.
Yattha kho pana bhagavato sambodhi magadhesu, kathaṁ tatra bhagavā māgadhake paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu na byākareyya. Pa zašto nije objasnio preporađanje svojih sledbenika u Magadhi?
Bhagavā ce kho pana māgadhake paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu na byākareyya, dīnamanā tenassu māgadhakā paricārakā; Ako to ne učini, oni će biti utučeni.”
yena kho panassu dīnamanā māgadhakā paricārakā kathaṁ te bhagavā na byākareyyā”ti?
Idamāyasmā ānando māgadhake paricārake ārabbha eko raho anuvicintetvā rattiyā paccūsasamayaṁ paccuṭṭhāya yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā ānando bhagavantaṁ etadavoca: Pošto je o subini sledbenika iz Magadhe razmislio u osami, Ānanda ustade u zoru i otide do Blaženog. Kada je stigao do njega, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, ispričao je Blaženom o tome šta ga muči i ovako zaključio:
“sutaṁ metaṁ, bhante:
‘bhagavā kira parito parito janapadesu paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu byākaroti kāsikosalesu vajjimallesu cetivaṁsesu kurupañcālesu majjhasūrasenesu:
“asu amutra upapanno, asu amutra upapanno.
Paropaññāsa nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātikā tattha parinibbāyino anāvattidhammā tasmā lokā.
Sādhikā navuti nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā rāgadosamohānaṁ tanuttā sakadāgāmino, sakideva imaṁ lokaṁ āgantvā dukkhassantaṁ karissanti.
Sātirekāni pañcasatāni nātikiyā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpannā avinipātadhammā niyatā sambodhiparāyaṇāti.
Tena ca nātikiyā paricārakā attamanā ahesuṁ pamuditā pītisomanassajātā bhagavato pañhaveyyākaraṇaṁ sutvā”’ti.
Ime kho panāpi, bhante, ahesuṁ māgadhakā paricārakā bahū ceva rattaññū ca abbhatītā kālaṅkatā.
Suññā maññe aṅgamagadhā aṅgamāgadhakehi paricārakehi abbhatītehi kālaṅkatehi.
Te kho panāpi, bhante, ahesuṁ buddhe pasannā dhamme pasannā saṅghe pasannā sīlesu paripūrakārino, te abbhatītā kālaṅkatā bhagavatā abyākatā.
Tesampissa sādhu veyyākaraṇaṁ, bahujano pasīdeyya, tato gaccheyya sugatiṁ.
Ayaṁ kho panāpi, bhante, ahosi rājā māgadho seniyo bimbisāro dhammiko dhammarājā hito brāhmaṇagahapatikānaṁ negamānañceva jānapadānañca.
Apissudaṁ manussā kittayamānarūpā viharanti:
‘evaṁ no so dhammiko dhammarājā sukhāpetvā kālaṅkato.
Evaṁ mayaṁ tassa dhammikassa dhammarañño vijite phāsu viharimhā’ti.
So kho panāpi, bhante, ahosi buddhe pasanno dhamme pasanno saṅghe pasanno sīlesu paripūrakārī.
Apissudaṁ manussā evamāhaṁsu:
‘yāva maraṇakālāpi rājā māgadho seniyo bimbisāro bhagavantaṁ kittayamānarūpo kālaṅkato’ti.
So abbhatīto kālaṅkato bhagavatā abyākato;
tassapissa sādhu veyyākaraṇaṁ, bahujano pasīdeyya, tato gaccheyya sugatiṁ.
Bhagavato kho pana, bhante, sambodhi magadhesu.
Yattha kho pana, bhante, bhagavato sambodhi magadhesu, kathaṁ tatra bhagavā māgadhake paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu na byākareyya?
Bhagavā ce kho pana, bhante, māgadhake paricārake abbhatīte kālaṅkate upapattīsu na byākareyya, dīnamanā tenassu māgadhakā paricārakā;
yena kho panassu dīnamanā māgadhakā paricārakā kathaṁ te bhagavā na byākareyyā”ti. „Zašto Blaženi nije objasnio preporađanje svojih sledbenika u Magadhi? Ako to ne učini, oni će biti utučeni.”
Idamāyasmā ānando māgadhake paricārake ārabbha bhagavato sammukhā parikathaṁ katvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā pakkāmi. Pošto je izložio slučaj sledbenika iz Magadhe, poštovani Ānanda ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom, te pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ode.
Atha kho bhagavā acirapakkante āyasmante ānande pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya nātikaṁ piṇḍāya pāvisi. Ubrzo nakon odlaska poštovanog Ānande, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Nādike da prosi hranu.
Nātike piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto pāde pakkhāletvā giñjakāvasathaṁ pavisitvā māgadhake paricārake ārabbha aṭṭhiṁ katvā manasikatvā sabbaṁ cetasā samannāharitvā paññatte āsane nisīdi: Kad je prošao Nādiku i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, on opra noge i uđe u dvoranu od cigala. Tu se potpuno usredsredio, sabrao pažnju, fokusirao na sudbinu sledbenika iz Magadhe, te sede na unapred pripremljeno mesto, razmišljajući:
“gatiṁ nesaṁ jānissāmi abhisamparāyaṁ, yaṅgatikā te bhavanto yaṁabhisamparāyā”ti. „Saznaću njihovu sudbinu, gde su se preporodili u narednom životu.”
Addasā kho bhagavā māgadhake paricārake: I vide Blaženi gde su se preporodili.
“yaṅgatikā te bhavanto yaṁabhisamparāyā”ti.
Atha kho bhagavā sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito giñjakāvasathā nikkhamitvā vihārapacchāyāyaṁ paññatte āsane nisīdi. Onda uveče, Blaženi izađe iz osame, pa izađe iz dvorane od cigala. Tu on u hladu verande sede na unapred pripremljeno mesto.
Atha kho āyasmā ānando yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā ānando bhagavantaṁ etadavoca: Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Sedeći tako, reče on Blaženom:
“upasantapadisso, bhante, bhagavā bhātiriva bhagavato mukhavaṇṇo vippasannattā indriyānaṁ. „Poštovani, izgledate tako spokojni; vaše lice blista zahvaljujući pročišćenosti čula.
Santena nūnajja, bhante, bhagavā vihārena vihāsī”ti? Jeste li današnji dan proveli u neprekinutoj meditaciji?”
“Yadeva kho me tvaṁ, ānanda, māgadhake paricārake ārabbha sammukhā parikathaṁ katvā uṭṭhāyāsanā pakkanto, tadevāhaṁ nātike piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto pāde pakkhāletvā giñjakāvasathaṁ pavisitvā māgadhake paricārake ārabbha aṭṭhiṁ katvā manasikatvā sabbaṁ cetasā samannāharitvā paññatte āsane nisīdiṁ: Blaženi zatim ispriča šta se događalo od poslednjeg susreta sa Ānandom i kako je video sudbinu sledbenika iz Magadhe. A onda nastavi:
‘gatiṁ nesaṁ jānissāmi abhisamparāyaṁ, yaṅgatikā te bhavanto yaṁabhisamparāyā’ti.
Addasaṁ kho ahaṁ, ānanda, māgadhake paricārake ‘yaṅgatikā te bhavanto yaṁabhisamparāyā’ti.
3. Janavasabhayakkha 3. Duh Đanavasabha
Atha kho, ānanda, antarahito yakkho saddamanussāvesi: „Onda se neki nevidljivi duh oglasi:
‘janavasabho ahaṁ, bhagavā; ’Ja sam Đanavasabha, Blaženi;
janavasabho ahaṁ, sugatā’ti. ja sam Đanavasabha, Srećni.’
Abhijānāsi no tvaṁ, ānanda, ito pubbe evarūpaṁ nāmadheyyaṁ sutaṁ yadidaṁ janavasabho”ti? Ānanda, sećaš li se da si ikada ranije čio ime Đanavasabha?”
“Na kho ahaṁ, bhante, abhijānāmi ito pubbe evarūpaṁ nāmadheyyaṁ sutaṁ yadidaṁ janavasabhoti, api ca me, bhante, lomāni haṭṭhāni ‘janavasabho’ti nāmadheyyaṁ sutvā. „Ne, ne sećam se, poštovani. Ali sada kada sam ga čuo, sav sam se naježio.
Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: I pomislih:
‘na hi nūna so orako yakkho bhavissati yadidaṁ evarūpaṁ nāmadheyyaṁ supaññattaṁ yadidaṁ janavasabho’”ti. ’To nije neki običan duh koji nosi tako uzvišeno ime kao što je Đanavasabha’.”
“Anantarā kho, ānanda, saddapātubhāvā uḷāravaṇṇo me yakkho sammukhe pāturahosi. „Pošto se oglasio ka nevidljiv, preda mnom se pojavi duh izvanredne lepote.
Dutiyakampi saddamanussāvesi: I po drugi put on uzviknu:
‘bimbisāro ahaṁ, bhagavā; ’Ja sam Bimbisāra, Blaženi,
bimbisāro ahaṁ, sugatāti. ja sam Bimbisāra, Srećni.’
Idaṁ sattamaṁ kho ahaṁ, bhante, vessavaṇassa mahārājassa sahabyataṁ upapajjāmi, so tato cuto manussarājā bhavituṁ pahomi. Ovo je sedmi put da sam se preporađao u društvu velikog kralja Vessavaṇe. Pošto sam umro u svetu ljudi, sada sam u prilici da postane kralj među ne-ljudskim bićima.
Ito satta tato satta, Sedam tamo, sedam ovde,
saṁsārāni catuddasa; četrnaest preporađanja ukupno;
Nivāsamabhijānāmi, toliko mnogo prošlih života
yattha me vusitaṁ pure. u stanju sam da se setim.
Dīgharattaṁ kho ahaṁ, bhante, avinipāto avinipātaṁ sañjānāmi, āsā ca pana me santiṭṭhati sakadāgāmitāyā’”ti. Jako dugo znao sam da s eneću preporoditi u donjem svetu, ali se još uvek nadam da ću postati jednom povratnik’.”
“Acchariyamidaṁ āyasmato janavasabhassa yakkhassa, abbhutamidaṁ āyasmato janavasabhassa yakkhassa. „Zadivljujuće je i čudesno da ti, kao poštovani duh Đanavasabha, kažeš:
‘Dīgharattaṁ kho ahaṁ, bhante, avinipāto avinipātaṁ sañjānāmī’ti ca vadesi, ‘āsā ca pana me santiṭṭhati sakadāgāmitāyā’ti ca vadesi, kutonidānaṁ panāyasmā janavasabho yakkho evarūpaṁ uḷāraṁ visesādhigamaṁ sañjānātī”ti? „Jako dugo znao sam da se neću preporoditi u donjem svetu,’ i isto tako: ’ali se još uvek nadam da ću postati jednom povratnik”. Ali na osnovu čega si dostigao tako visoko odredište?’
“‘Na aññatra, bhagavā, tava sāsanā, na aññatra, sugata, tava sāsanā; ’Na osnovu ničeg drugog do pouke Blaženog! Na osnovu ničeg drugog do pouke Srećnoga!
yadagge ahaṁ, bhante, bhagavati ekantikato abhippasanno, tadagge ahaṁ, bhante, dīgharattaṁ avinipāto avinipātaṁ sañjānāmi, āsā ca pana me santiṭṭhati sakadāgāmitāya. Od dana kada sam stekao potpuno poverenje u Blaženog, znao sam da se neću preporoditi u donjem svetu, ali se još uvek nadam da ću postati jednom povratnik.
Idhāhaṁ, bhante, vessavaṇena mahārājena pesito virūḷhakassa mahārājassa santike kenacideva karaṇīyena addasaṁ bhagavantaṁ antarāmagge giñjakāvasathaṁ pavisitvā māgadhake paricārake ārabbha aṭṭhiṁ katvā manasikatvā sabbaṁ cetasā samannāharitvā nisinnaṁ: Upravo sada bio sam po nalogu velikog kralja Vessavaṇe na putu ka velikom kralju Virūḷhaki, kada sam spazio Blaženog kako svoju pažnju posvećuje sudbini sledbenika iz Magadhe.
“gatiṁ nesaṁ jānissāmi abhisamparāyaṁ, yaṅgatikā te bhavanto yaṁabhisamparāyā”ti.
Anacchariyaṁ kho panetaṁ, bhante, yaṁ vessavaṇassa mahārājassa tassaṁ parisāyaṁ bhāsato sammukhā sutaṁ sammukhā paṭiggahitaṁ: Ali ne čudi da sam ja već čuo i saznao o njihovoj sudbini iz usta velikog kralja Vessavaṇe, kada je govorio svojoj zajednici:
“yaṅgatikā te bhavanto yaṁabhisamparāyā”ti.
Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: A onda, poštovani, pomislih:
“bhagavantañca dakkhāmi, idañca bhagavato ārocessāmī”ti. „Videću Blaženog i obavestiti ga o tome.”
Ime kho me, bhante, dvepaccayā bhagavantaṁ dassanāya upasaṅkamituṁ. To su dva razloga zbog kojih sam došao da vidim Blaženoga.
4. Devasabhā 4. Skup bogova
Purimāni, bhante, divasāni purimatarāni tadahuposathe pannarase vassūpanāyikāya puṇṇāya puṇṇamāya rattiyā kevalakappā ca devā tāvatiṁsā sudhammāyaṁ sabhāyaṁ sannisinnā honti sannipatitā. Poštovani, bilo je to pre više od nekoliko dana, na dan predanosti, na dan punog meseca, na početku sezone kiša, kada su se sva božanstva neba trideset trojice okupila u Dvorani pravednosti.
Mahatī ca dibbaparisā samantato nisinnā honti, cattāro ca mahārājāno catuddisā nisinnā honti. Velika grupa božanstava je sedela unaokolo, a četiri velika kralja na četiri strane sveta.
Puratthimāya disāya dhataraṭṭho mahārājā pacchimābhimukho nisinno hoti deve purakkhatvā; Veliki kralj Dhataraṭṭha sedeo je na istoku, okrenut zapadu, ispred svojih božanstava;
dakkhiṇāya disāya virūḷhako mahārājā uttarābhimukho nisinno hoti deve purakkhatvā; veliki kralj Virūḷhaka sedeo je na jugu, okrenut severu, ispred svojih božanstava;
pacchimāya disāya virūpakkho mahārājā puratthābhimukho nisinno hoti deve purakkhatvā; veliki kralj Virūpakkha sedeo je na zapadu, okrenut istoku, ispred svojih božanstava;
uttarāya disāya vessavaṇo mahārājā dakkhiṇābhimukho nisinno hoti deve purakkhatvā. veliki kralj Vessavaṇa sedeo je na severu, okrenut jugu, ispred svojih božanstava.
Yadā, bhante, kevalakappā ca devā tāvatiṁsā sudhammāyaṁ sabhāyaṁ sannisinnā honti sannipatitā, mahatī ca dibbaparisā samantato nisinnā honti, cattāro ca mahārājāno catuddisā nisinnā honti. Idaṁ nesaṁ hoti āsanasmiṁ; Kada se božanstva neba trideset trojice okupljaju, tako su raspoređeni.
atha pacchā amhākaṁ āsanaṁ hoti. Iza njih su mesta na kojim mi sedimo.
Ye te, bhante, devā bhagavati brahmacariyaṁ caritvā adhunūpapannā tāvatiṁsakāyaṁ, te aññe deve atirocanti vaṇṇena ceva yasasā ca. Poštovani, ona božanstva koja su se nedavno preporodila u svetu trideset trojice, a živela su svetačkim životom vođena Blaženim, nadmašuju sva druga božanstva svojim sjajem i slavom.
Tena sudaṁ, bhante, devā tāvatiṁsā attamanā honti pamuditā pītisomanassajātā: A božanstva neba trideset trojice time postaju oduševljena, egzaltirana, prepuna ushićenja i radosti, govoreći:
“dibbā vata bho kāyā paripūrenti, hāyanti asurakāyā”ti. „Božanstava je sve više, a titana sve manje”.
Atha kho, bhante, sakko devānamindo devānaṁ tāvatiṁsānaṁ sampasādaṁ viditvā imāhi gāthāhi anumodi: Videvši radost tih božanstava, Sakka, vladar bogova, proslavi to ovim stihovima:
“Modanti vata bho devā, „O kako se raduju božanstva trideset trojice,
tāvatiṁsā sahindakā; zajedno sa prvim među njima;
Tathāgataṁ namassantā, oni slave Tathāgatu
dhammassa ca sudhammataṁ. i izvrsnost njegovog učenja.
Nave deve ca passantā, Vide novopridošla božanstva,
vaṇṇavante yasassine; prekrasne puti i blistava;
Sugatasmiṁ brahmacariyaṁ, proživevši život svetački pod Srećnim,
caritvāna idhāgate. ona na ovo mesto pristigoše.
Te aññe atirocanti, Druge oni nadmašuju,
vaṇṇena yasasāyunā; lepotom, slavom i životnim vekom;
Sāvakā bhūripaññassa, Ovde su istaknuti učenici
visesūpagatā idha. onoga čija mudrost je bezmerna.
Idaṁ disvāna nandanti, Videvši to, božanstva se raduju,
tāvatiṁsā sahindakā; zajedno sa prvim među njima;
Tathāgataṁ namassantā, oni slave Tathāgatu
dhammassa ca sudhammatan”ti. i izvrsnost njegovog učenja.
Tena sudaṁ, bhante, devā tāvatiṁsā bhiyyoso mattāya attamanā honti pamuditā pītisomanassajātā A božanstva neba trideset trojice time postaju oduševljena, egzaltirana, prepuna ushićenja i radosti, govoreći:
“dibbā vata, bho, kāyā paripūrenti, hāyanti asurakāyā”ti. „Božanstava je sve više, a titana sve manje”.
Atha kho, bhante, yenatthena devā tāvatiṁsā sudhammāyaṁ sabhāyaṁ sannisinnā honti sannipatitā, taṁ atthaṁ cintayitvā taṁ atthaṁ mantayitvā vuttavacanāpi taṁ cattāro mahārājāno tasmiṁ atthe honti. Paccānusiṭṭhavacanāpi taṁ cattāro mahārājāno tasmiṁ atthe honti, A onda, kada su božanstva trideset trojice promislila i prodiskutovala o stvarima zbog kojih su se okupila u Dvorani pravednosti, posavetovaše i uputiše o svemu tome četiri velika kralja,
sakesu sakesu āsanesu ṭhitā avipakkantā. te nastaviše svako da sedi na svom mestu, nisu odlazila.
Te vuttavākyā rājāno, Kraljevi su čuli šta je rečeno,
paṭiggayhānusāsaniṁ; primili dobre savete;
Vippasannamanā santā, uma jasnog i mirnog,
aṭṭhaṁsu samhi āsaneti. svaki na svome mestu ostade.
Atha kho, bhante, uttarāya disāya uḷāro āloko sañjāyi, obhāso pāturahosi atikkammeva devānaṁ devānubhāvaṁ. Onda se iz pravca severa pojavi snažna svetlost koja nadmašuje sjaj božanstava.
Atha kho, bhante, sakko devānamindo deve tāvatiṁse āmantesi: Na to Sakka, vladar bogova, reče božanstvima trideset trojice:
“yathā kho, mārisā, nimittāni dissanti, uḷāro āloko sañjāyati, obhāso pātubhavati, brahmā pātubhavissati. Brahmuno hetaṁ pubbanimittaṁ pātubhāvāya yadidaṁ āloko sañjāyati obhāso pātubhavatī”ti. „Gospodo, znak koji vidite, snažna svetlost koja se rađa, sjaj koji je vidljiv, to Brahma postaje vidljiv; prvi znak pojavljivanja Brahme, to je snažna svetlost koja se rađa, sjaj koji je vidljiv.”
Yathā nimittā dissanti, Kada te znakove vide,
brahmā pātubhavissati; Brahma će se pojaviti.
Brahmuno hetaṁ nimittaṁ, Jer to je (prvi) znak Brahme,
obhāso vipulo mahāti. svetlost obilna, velika.
5. Sanaṅkumārakathā 5. O Sanaṅkumāri
Atha kho, bhante, devā tāvatiṁsā yathāsakesu āsanesu nisīdiṁsu:
“obhāsametaṁ ñassāma, yaṁvipāko bhavissati, sacchikatvāva naṁ gamissāmā”ti. „Otkrijmo šta je uzrok te svetlosti. I pošto to saznamo, prići ćemo joj.”
Cattāropi mahārājāno yathāsakesu āsanesu nisīdiṁsu: Četiri velika kralj, sedeći na svom mestu, učiniše isto.
“obhāsametaṁ ñassāma yaṁvipāko bhavissati, sacchikatvāva naṁ gamissāmā”ti.
Idaṁ sutvā devā tāvatiṁsā ekaggā samāpajjiṁsu: Kad su to čula, božanstva neba trideset trojice im se pridružiše u jedan glas:
“obhāsametaṁ ñassāma, yaṁvipāko bhavissati, sacchikatvāva naṁ gamissāmā”ti. „Otkrijmo šta je uzrok te svetlosti. I pošto to saznamo, prići ćemo joj.”
Yadā, bhante, brahmā sanaṅkumāro devānaṁ tāvatiṁsānaṁ pātubhavati, oḷārikaṁ attabhāvaṁ abhinimminitvā pātubhavati. Kada god se Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, on za sebe uzima grublji oblik.
Yo kho pana, bhante, brahmuno pakativaṇṇo anabhisambhavanīyo so devānaṁ tāvatiṁsānaṁ cakkhupathasmiṁ. Njegov pravi oblik nije vidljiv božanstvima trideset trojice.
Yadā, bhante, brahmā sanaṅkumāro devānaṁ tāvatiṁsānaṁ pātubhavati, so aññe deve atirocati vaṇṇena ceva yasasā ca. Kada god se, poštovani, Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, on druga božanstva nadmašuje svojom lepotom i sjajem.
Seyyathāpi, bhante, sovaṇṇo viggaho mānusaṁ viggahaṁ atirocati; Baš kao što telo od zlata nadmašuje ljudsko,
evameva kho, bhante, yadā brahmā sanaṅkumāro devānaṁ tāvatiṁsānaṁ pātubhavati, so aññe deve atirocati vaṇṇena ceva yasasā ca. isto tako, kada god se Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, on druga božanstva nadmašuje svojom lepotom i sjajem.
Yadā, bhante, brahmā sanaṅkumāro devānaṁ tāvatiṁsānaṁ pātubhavati, na tassaṁ parisāyaṁ koci devo abhivādeti vā paccuṭṭheti vā āsanena vā nimanteti. Kada god se Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, nijedno božanstvo u toj grupi mu se ne klanja, ne ustaje iz poštovanja, niti ga poziva da sedne na njegovo mesto.
Sabbeva tuṇhībhūtā pañjalikā pallaṅkena nisīdanti: Sva sede u tišini, sklopljenih dlanova, svako na svojoj sofi, razmišljajući:
“yassadāni devassa pallaṅkaṁ icchissati brahmā sanaṅkumāro, tassa devassa pallaṅke nisīdissatī”ti. „Na čiju god sofu Brahma Sanaṅkumāro želi da sedne, on će tu i sesti.”
Yassa kho pana, bhante, devassa brahmā sanaṅkumāro pallaṅke nisīdati, uḷāraṁ so labhati devo vedapaṭilābhaṁ; uḷāraṁ so labhati devo somanassapaṭilābhaṁ. Na čiju god sofu Brahma Sanaṅkumāro da sedne, to božanstvo biva obuzeto velikim ushićenjem, biva obuzeto velikom srećom.
Seyyathāpi, bhante, rājā khattiyo muddhāvasitto adhunābhisitto rajjena, uḷāraṁ so labhati vedapaṭilābhaṁ, uḷāraṁ so labhati somanassapaṭilābhaṁ; Baš kao što plemeniti kralj, valjano miropomazan, na dan krunisanja biva obuzet velikim ushićenjem, biva obuzet velikom srećom,
evameva kho, bhante, yassa devassa brahmā sanaṅkumāro pallaṅke nisīdati, uḷāraṁ so labhati devo vedapaṭilābhaṁ, uḷāraṁ so labhati devo somanassapaṭilābhaṁ. isto tako na čiju god sofu Brahmā Sanaṅkumāro da sedne, to božanstvo biva obuzeto velikim ushićenjem, biva obuzeto velikom srećom.
Atha, bhante, brahmā sanaṅkumāro oḷārikaṁ attabhāvaṁ abhinimminitvā kumāravaṇṇī hutvā pañcasikho devānaṁ tāvatiṁsānaṁ pāturahosi. Onda Brahmā Sanaṅkumāra za sebe uze grublji oblik, pojavi se u obliku mladog Pañćasikhe, i tako se pojavi božanstvima trideset trojice.
So vehāsaṁ abbhuggantvā ākāse antalikkhe pallaṅkena nisīdi. Izdigavši se, sedeo je u vazduhu ukrštenih nogu.
Seyyathāpi, bhante, balavā puriso supaccatthate vā pallaṅke same vā bhūmibhāge pallaṅkena nisīdeyya; Baš kao što bi snažan čovek mogao sedeti ukrštenih nogu na dobro postavljenoj sofi ili na ravnoj zemlji.
evameva kho, bhante, brahmā sanaṅkumāro vehāsaṁ abbhuggantvā ākāse antalikkhe pallaṅkena nisīditvā devānaṁ tāvatiṁsānaṁ sampasādaṁ viditvā imāhi gāthāhi anumodi: Onda Brahma Sanaṅkumāra, izdigavši se u u vazduh i sedeći tu ukrštenih nogu, obrati im se ovim stihovima:
“Modanti vata bho devā, „O kako se raduju božanstva trideset trojice,
tāvatiṁsā sahindakā; zajedno sa prvim među njima;
Tathāgataṁ namassantā, oni slave Tathāgatu
dhammassa ca sudhammataṁ. i izvrsnost njegovog učenja.
Nave deve ca passantā, Vide novopridošla božanstva,
vaṇṇavante yasassine; prekrasne puti i blistava;
Sugatasmiṁ brahmacariyaṁ, proživevši život svetački pod Srećnim,
caritvāna idhāgate. ona na ovo mesto pristigoše.
Te aññe atirocanti, Druge oni nadmašuju,
vaṇṇena yasasāyunā; lepotom, slavom i životnim vekom;
Sāvakā bhūripaññassa, Ovde su istaknuti učenici
visesūpagatā idha. onoga čija mudrost je bezmerna.
Idaṁ disvāna nandanti, Videvši to, božanstva se raduju,
tāvatiṁsā sahindakā; zajedno sa prvim među njima;
Tathāgataṁ namassantā, oni slave Tathāgatu
dhammassa ca sudhammatan”ti. i izvrsnost njegovog učenja.
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsittha; To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra.
imamatthaṁ, bhante, brahmuno sanaṅkumārassa bhāsato aṭṭhaṅgasamannāgato saro hoti vissaṭṭho ca viññeyyo ca mañju ca savanīyo ca bindu ca avisārī ca gambhīro ca ninnādī ca. I dok je to govorio, njegov glas imao je osam kvaliteta. Bio je jasan, lako razumljiv, privlačan, prijatan za uho, pun, neiskrivljen, dubok i rezonantan.
Yathāparisaṁ kho pana, bhante, brahmā sanaṅkumāro sarena viññāpeti; na cassa bahiddhā parisāya ghoso niccharati. Kada se Brahmā Sanaṅkumāro obraća nekoj zajednici, ništa od tog glasa ne stiže do neke druge zajednice (izvan ove prve).
Yassa kho pana, bhante, evaṁ aṭṭhaṅgasamannāgato saro hoti, so vuccati “brahmassaro”ti. I čiji god glas da ima ovih osam kvaliteta, taj se naziva „glasom Brahme”.
Atha kho, bhante, brahmā sanaṅkumāro tettiṁse attabhāve abhinimminitvā devānaṁ tāvatiṁsānaṁ paccekapallaṅkesu pallaṅkena nisīditvā deve tāvatiṁse āmantesi: Onda Brahmā Sanaṅkumāra, umnoživši sede trideset tri puta, sede ukrštenih nogu na sofu svakog od božanstava i reče im:
“taṁ kiṁ maññanti, bhonto devā tāvatiṁsā, yāvañca so bhagavā bahujanahitāya paṭipanno bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. „Šta mislite, gospodo, koliko je Blaženi postupao na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, na korist i sreću božanskih i ljudskih bića?
Ye hi keci, bho, buddhaṁ saraṇaṁ gatā dhammaṁ saraṇaṁ gatā saṅghaṁ saraṇaṁ gatā sīlesu paripūrakārino te kāyassa bhedā paraṁ maraṇā appekacce paranimmitavasavattīnaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjanti, appekacce nimmānaratīnaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjanti, appekacce tusitānaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjanti, appekacce yāmānaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjanti, appekacce tāvatiṁsānaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjanti, appekacce cātumahārājikānaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjanti. Jer pogledajte one koji su za utočište uzeli Budu, Dhammu i sanghu, razvijali vrlinu, te se posle sloma tela, posle smrti, neki od njih preporodili među božanstva koja imaju moć nad tvorevinama drugih bića, neki među božanstvima koja se oduševljavaju stvaranjem ili Tusita božanstvima ili Yāma božanstvima ili božanstvima trideset trojice ili božanstvima četiri velika kralja.
Ye sabbanihīnaṁ kāyaṁ paripūrenti, te gandhabbakāyaṁ paripūrentī”ti. Ako ništa, oni se preporađaju među nebesnicima.”
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsittha; To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra.
imamatthaṁ, bhante, brahmuno sanaṅkumārassa bhāsato ghosoyeva devā maññanti: I dok je on to govorio, svako od božanstava je zamišljalo:
“yvāyaṁ mama pallaṅke svāyaṁ ekova bhāsatī”ti. „Onaj ko sedi na mojoj sofi je jedini koji govori.”
Ekasmiṁ bhāsamānasmiṁ, Kada jedan govori,
sabbe bhāsanti nimmitā; sve forme govore;
Ekasmiṁ tuṇhimāsīne, kada jedan sedi u tišini,
sabbe tuṇhī bhavanti te. sve ostaju u tišini.
Tadāsu devā maññanti, Ali ta božanstva zamišljaju
tāvatiṁsā sahindakā; trideset trojica, sa prvim među njima,
Yvāyaṁ mama pallaṅkasmiṁ, da onaj na njihovoj sofi
svāyaṁ ekova bhāsatīti. jedini je koji govori.”
Atha kho, bhante, brahmā sanaṅkumāro ekattena attānaṁ upasaṁharati, ekattena attānaṁ upasaṁharitvā sakkassa devānamindassa pallaṅke pallaṅkena nisīditvā deve tāvatiṁse āmantesi: Onda se Brahmā Sanaṅkumāra spoji u jedan telesni oblik, sede na sofu Sakke, vladara bogova, te se obrati božanstvima trideset trojice:
6. Bhāvitaiddhipāda 6. Razvijanje osnova duhovne moći
“Taṁ kiṁ maññanti, bhonto devā tāvatiṁsā, yāva supaññattā cime tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro iddhipādā paññattā iddhipahutāya iddhivisavitāya iddhivikubbanatāya. „Šta mislite, gospodo, koliko je temeljno Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, objasnio četiri osnove duhovne moći, kojima se umnožavaju, stvaraju i transformišu telesni oblici?
Katame cattāro? Koje četiri?
Idha bho bhikkhu chandasamādhippadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. Tako monah razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući revnosti i odlučnom nastojanju.
Vīriyasamādhippadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. On razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući energiji i odlučnom nastojanju.
Cittasamādhippadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. On razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući (čistoti) uma i odlučnom nastojanju.
Vīmaṁsāsamādhippadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. On razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući istraživanju i odlučnom nastojanju.
Ime kho, bho, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro iddhipādā paññattā iddhipahutāya iddhivisavitāya iddhivikubbanatāya. To su četiri osnove duhovne moći, kojima se umnožavaju, stvaraju i transformišu telesni oblici, a koje je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, objasnio.
Ye hi keci bho atītamaddhānaṁ samaṇā vā brāhmaṇā vā anekavihitaṁ iddhividhaṁ paccanubhosuṁ, sabbe te imesaṁyeva catunnaṁ iddhipādānaṁ bhāvitattā bahulīkatattā. Svi askete i brahmani iz prošlosti, koji su doživljavali različite vrste duhovnih moći, postigli su to negujući i razvijajući ove četiri.
Yepi hi keci bho anāgatamaddhānaṁ samaṇā vā brāhmaṇā vā anekavihitaṁ iddhividhaṁ paccanubhossanti, sabbe te imesaṁyeva catunnaṁ iddhipādānaṁ bhāvitattā bahulīkatattā. Svi askete i brahmani u budućnosti koji će doživljavati različite vrste duhovnih moći, postići će to negujući i razvijajući ove četiri.
Yepi hi keci bho etarahi samaṇā vā brāhmaṇā vā anekavihitaṁ iddhividhaṁ paccanubhonti, sabbe te imesaṁyeva catunnaṁ iddhipādānaṁ bhāvitattā bahulīkatattā. Svi askete i brahmani koji sada doživljavaju različite vrste duhovnih moći, postižu to negujući i razvijajući ove četiri.
Passanti no, bhonto devā tāvatiṁsā, mamapimaṁ evarūpaṁ iddhānubhāvan”ti? Gospodo, vidite li vi takve duhovne moći u meni?”
“Evaṁ, mahābrahme”ti. „Da, Veliki Brahma.”
“Ahampi kho bho imesaṁyeva catunnañca iddhipādānaṁ bhāvitattā bahulīkatattā evaṁ mahiddhiko evaṁmahānubhāvo”ti. „I ja sam postao tako moćan i veliki zahvaljujući negovanju i razvijanju te četiri osnove duhovne moći.”
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsittha. To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra.
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsitvā deve tāvatiṁse āmantesi: I pošto je to izgovorio, on se opet obrati božanstvima trideset trojice:
7. Tividhaokāsādhigama 7. Tri otvaranja
“Taṁ kiṁ maññanti, bhonto devā tāvatiṁsā, yāvañcidaṁ tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena tayo okāsādhigamā anubuddhā sukhassādhigamāya. „Šta mislite, gospodo, koliko je temeljno Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, razumeo tri prilike za dostizanje sreće?
Katame tayo? Koje tri?
Idha bho ekacco saṁsaṭṭho viharati kāmehi saṁsaṭṭho akusalehi dhammehi. Prvo, uzmite nekoga ko živi predan zadovoljstvima čula, predan štetnim stvarima.
So aparena samayena ariyadhammaṁ suṇāti, yoniso manasi karoti, dhammānudhammaṁ paṭipajjati. I posle nekog vremena čuje on učenje plemenitih, dobro promisli, pa počne da vežba u skladu sa njim.
So ariyadhammassavanaṁ āgamma yonisomanasikāraṁ dhammānudhammappaṭipattiṁ asaṁsaṭṭho viharati kāmehi asaṁsaṭṭho akusalehi dhammehi. I počne da živi odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od loših stvari.
Tassa asaṁsaṭṭhassa kāmehi asaṁsaṭṭhassa akusalehi dhammehi uppajjati sukhaṁ, sukhā bhiyyo somanassaṁ. Ta odvojenost stvara osećaj zadovoljstva; i više od toga, stvara sreću.
Seyyathāpi, bho, pamudā pāmojjaṁ jāyetha; Baš kao što radost stvara oduševljenje,
evameva kho, bho, asaṁsaṭṭhassa kāmehi asaṁsaṭṭhassa akusalehi dhammehi uppajjati sukhaṁ, sukhā bhiyyo somanassaṁ. isto tako življenje odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od loših stvari stvara osećaj zadovoljstva; i više od toga, stvara sreću.
Ayaṁ kho, bho, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena paṭhamo okāsādhigamo anubuddho sukhassādhigamāya. To je prva prilika za dostizanje sreće.
Puna caparaṁ, bho, idhekaccassa oḷārikā kāyasaṅkhārā appaṭippassaddhā honti, oḷārikā vacīsaṅkhārā appaṭippassaddhā honti, oḷārikā cittasaṅkhārā appaṭippassaddhā honti. Dalje, uzmite nekoga u kome grubi fizički, verbalni i mentalni procesi još uvek nisu presahli.
So aparena samayena ariyadhammaṁ suṇāti, yoniso manasi karoti, dhammānudhammaṁ paṭipajjati. I posle nekog vremena čuje on učenje plemenitih, dobro promisli, pa počne da vežba u skladu sa njim.
Tassa ariyadhammassavanaṁ āgamma yonisomanasikāraṁ dhammānudhammappaṭipattiṁ oḷārikā kāyasaṅkhārā paṭippassambhanti, oḷārikā vacīsaṅkhārā paṭippassambhanti, oḷārikā cittasaṅkhārā paṭippassambhanti. I grubi fizički, verbalni i mentalni procesi u njemu počnu da se stišavaju.
Tassa oḷārikānaṁ kāyasaṅkhārānaṁ paṭippassaddhiyā oḷārikānaṁ vacīsaṅkhārānaṁ paṭippassaddhiyā oḷārikānaṁ cittasaṅkhārānaṁ paṭippassaddhiyā uppajjati sukhaṁ, sukhā bhiyyo somanassaṁ. To stišavanje stvara osećaj zadovoljstva; i više, stvara sreću.
Seyyathāpi, bho, pamudā pāmojjaṁ jāyetha; Baš kao što radost stvara oduševljenje,
evameva kho bho oḷārikānaṁ kāyasaṅkhārānaṁ paṭippassaddhiyā oḷārikānaṁ vacīsaṅkhārānaṁ paṭippassaddhiyā oḷārikānaṁ cittasaṅkhārānaṁ paṭippassaddhiyā uppajjati sukhaṁ, sukhā bhiyyo somanassaṁ. isto tako stišavanje fizičkih, verbalnih i mentalnih procesa u njemu stvara osećaj zadovoljstva; i više od toga, stvara sreću.
Ayaṁ kho, bho, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena dutiyo okāsādhigamo anubuddho sukhassādhigamāya. To je druga prilika za dostizanje sreće.
Puna caparaṁ, bho, idhekacco ‘idaṁ kusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti, ‘idaṁ akusalan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti. Dalje, uzmite nekoga ko ne vidi jasno: ’Ovo je korisno’ i ne vidi jasno: ’Ovo je štetno’.
‘Idaṁ sāvajjaṁ idaṁ anavajjaṁ, idaṁ sevitabbaṁ idaṁ na sevitabbaṁ, idaṁ hīnaṁ idaṁ paṇītaṁ, idaṁ kaṇhasukkasappaṭibhāgan’ti yathābhūtaṁ nappajānāti. Ne vidi jasno: ’Ovo je vredno pohvale i ovo je vredno pokude; ovo je vredno negovati, ovo nije vredno negovati; ovo je nisko, ovo je uzvišeno; ovo je na strani tame i ovo na strani svetlosti’.
So aparena samayena ariyadhammaṁ suṇāti, yoniso manasi karoti, dhammānudhammaṁ paṭipajjati. I posle nekog vremena čuje on učenje plemenitih, dobro promisli, pa počne da vežba u skladu sa njim.
So ariyadhammassavanaṁ āgamma yonisomanasikāraṁ dhammānudhammappaṭipattiṁ, ‘idaṁ kusalan’ti yathābhūtaṁ pajānāti, ‘idaṁ akusalan’ti yathābhūtaṁ pajānāti. I jasno vidi: ’Ovo je korisno’; jasno vidi: ’Ovo je štetno’.
‘Idaṁ sāvajjaṁ idaṁ anavajjaṁ, idaṁ sevitabbaṁ idaṁ na sevitabbaṁ, idaṁ hīnaṁ idaṁ paṇītaṁ, idaṁ kaṇhasukkasappaṭibhāgan’ti yathābhūtaṁ pajānāti. Vidi jasno: ’Ovo je vredno pohvale i ovo je vredno pokude; ovo je vredno negovati, ovo nije vredno negovati; ovo je nisko, ovo je uzvišeno; ovo je na strani tame i ovo na strani svetlosti’.
Tassa evaṁ jānato evaṁ passato avijjā pahīyati, vijjā uppajjati. Kad tako zna i vidi, neznanje nestaje, a znanje se rađa.
Tassa avijjāvirāgā vijjuppādā uppajjati sukhaṁ, sukhā bhiyyo somanassaṁ. Takav prestanak neznanja i rođenje znanja stvara osećaj zadovoljstva; i više od toga, stvara sreću.
Seyyathāpi, bho, pamudā pāmojjaṁ jāyetha; Baš kao što radost stvara oduševljenje,
evameva kho, bho, avijjāvirāgā vijjuppādā uppajjati sukhaṁ, sukhā bhiyyo somanassaṁ. isto tako prestanak neznanja i rođenje znanja stvara osećaj zadovoljstva; i više od toga, stvara sreću.
Ayaṁ kho, bho, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena tatiyo okāsādhigamo anubuddho sukhassādhigamāya. To je treća prilika za dostizanje sreće.
Ime kho, bho, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena tayo okāsādhigamā anubuddhā sukhassādhigamāyā”ti. To su tri prilike za dostizanje sreće koje je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, temeljno razumeo.
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsittha, To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra.
imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsitvā deve tāvatiṁse āmantesi: I pošto je to izgovorio, on se opet obrati božanstvima trideset trojice:
8. Catusatipaṭṭhāna 8. Četiri temelja svesnosti
“Taṁ kiṁ maññanti, bhonto devā tāvatiṁsā, yāva supaññattā cime tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro satipaṭṭhānā paññattā kusalassādhigamāya. „Šta mislite, gospodo, koliko podrobno je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, objasnio četiri temelja svesnosti, radi postizanja onoga što je korisno?
Katame cattāro? Koja četiri?
Idha, bho, bhikkhu ajjhattaṁ kāye kāyānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṁ. Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svesnošću, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
Ajjhattaṁ kāye kāyānupassī viharanto tattha sammā samādhiyati, sammā vippasīdati. Dok tako kontemplira telo kao telo, on postaje na pravi način koncentrisan, na pravi način pronicljiv.
So tattha sammā samāhito sammā vippasanno bahiddhā parakāye ñāṇadassanaṁ abhinibbatteti. Na taj način on stvara znanje i viđenje tela drugih ljudi spolja.
Ajjhattaṁ vedanāsu vedanānupassī viharati …pe… Dok tako kontemplira osećaje kao osećaje…
bahiddhā paravedanāsu ñāṇadassanaṁ abhinibbatteti. Na taj način on stvara znanje i viđenje osećaja drugih ljudi spolja.
Ajjhattaṁ citte cittānupassī viharati …pe… Dok tako kontemplira um kao um…
bahiddhā paracitte ñāṇadassanaṁ abhinibbatteti. Na taj način on stvara znanje i viđenje uma drugih ljudi spolja.
Ajjhattaṁ dhammesu dhammānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṁ. Tako on kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svesnošću, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
Ajjhattaṁ dhammesu dhammānupassī viharanto tattha sammā samādhiyati, sammā vippasīdati. Dok tako kontemplira objekte uma kao objekte uma, on postaje na pravi način koncentrisan, na pravi način pronicljiv.
So tattha sammā samāhito sammā vippasanno bahiddhā paradhammesu ñāṇadassanaṁ abhinibbatteti. Na taj način on stvara znanje i viđenje objekata uma drugih ljudi spolja.
Ime kho, bho, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro satipaṭṭhānā paññattā kusalassādhigamāyā”ti. To su četiri temelja svesnosti koje je Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, objasnio, radi postizanja onoga što je korisno.
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsittha. To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra.
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsitvā deve tāvatiṁse āmantesi: I pošto je to izgovorio, on se opet obrati božanstvima trideset trojice:
9. Sattasamādhiparikkhāra 9. Sedam preduslova za koncentraciju
“Taṁ kiṁ maññanti, bhonto devā tāvatiṁsā, yāva supaññattā cime tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena satta samādhiparikkhārā sammāsamādhissa paribhāvanāya sammāsamādhissa pāripūriyā. „Šta mislite, gospodo, koliko je potpuno Blaženi, znalac i vidilac, uzvišeni, potpuno probuđeni, opisao sedam preduslova za koncentraciju, radi dostizanja ispravne koncentracije?
Katame satta? Kojih to sedam?
Sammādiṭṭhi sammāsaṅkappo sammāvācā sammākammanto sammāājīvo sammāvāyāmo sammāsati. Ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor i ispravna svesnost.
Yā kho, bho, imehi sattahaṅgehi cittassa ekaggatā parikkhatā, ayaṁ vuccati, bho, ariyo sammāsamādhi saupaniso itipi saparikkhāro itipi. Sjedinjavanje uma sa tih sedam elemenata kao preduslova naziva se plemenitom ispravnom koncentracijom, sa njezinim podrškama i pomagalima.
Sammādiṭṭhissa, bho, sammāsaṅkappo pahoti, sammāsaṅkappassa sammāvācā pahoti, sammāvācassa sammākammanto pahoti. Sammākammantassa sammāājīvo pahoti, sammāājīvassa sammāvāyāmo pahoti, sammāvāyāmassa sammāsati pahoti, sammāsatissa sammāsamādhi pahoti, sammāsamādhissa sammāñāṇaṁ pahoti, sammāñāṇassa sammāvimutti pahoti. Ispravno razumevanje rađa ispravnu nameru, ispravna namera rađa ispravan govor, ispravan govor rađa ispravne postupke, ispravni postupci rađaju ispravno življenje, ispravno življenje rađa ispravan napor, ispravan napor rađa ispravnu svesnost, ispravna svesnost rađa ispravnu koncentraciju, ispravna koncentracija rađa ispravno znanje, ispravno znanje rađa ispravno oslobođenje.
Yañhi taṁ, bho, sammā vadamāno vadeyya: Ako bi se za bilo šta s pravom moglo reći:
‘svākkhāto bhagavatā dhammo sandiṭṭhiko akāliko ehipassiko opaneyyiko paccattaṁ veditabbo viññūhi apārutā amatassa dvārā’ti idameva taṁ sammā vadamāno vadeyya. ’Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe; vrata besmrtno su širom otvorena’, onda to ovo.
Svākkhāto hi, bho, bhagavatā dhammo sandiṭṭhiko, akāliko ehipassiko opaneyyiko paccattaṁ veditabbo viññūhi apārutā amatassa dvārā. Jer Blaženi zaista jeste dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe; i vrata besmrtnog jesu širom otvorena.
Ye hi keci, bho, buddhe aveccappasādena samannāgatā, dhamme aveccappasādena samannāgatā, saṅghe aveccappasādena samannāgatā, ariyakantehi sīlehi samannāgatā, ye cime opapātikā dhammavinītā sātirekāni catuvīsatisatasahassāni māgadhakā paricārakā abbhatītā kālaṅkatā tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpannā avinipātadhammā niyatā sambodhiparāyaṇā. Svako ko je posedovao istinsko poverenje u Blaženog, Dhammu i sanghu, vrlinu tako dragu plemenitima, takva bića koja su se preporodila ovde zahvaljujući svome praktikovanju Dhamme, a reč je o preko 2.400.000 sledbenika iz Magadhe, raskinuli su tri okova. Takvi su oni koji su ušli u tok i više se ne mogu preporoditi u nižim svetovima, sigurni da će dostići probuđenje.
Atthi cevettha sakadāgāmino. Ima ovde i jednom-povratnika.
Atthāyaṁ itarā pajā, A što se tiče drugih ljudi,
puññābhāgāti me mano; koji takođe poseduju zasluge,
Saṅkhātuṁ nopi sakkomi, njihov broj ne mogu reći,
musāvādassa ottappan”ti.
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro bhāsittha, imamatthaṁ, bhante, brahmuno sanaṅkumārassa bhāsato vessavaṇassa mahārājassa evaṁ cetaso parivitakko udapādi: To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra. I dok je to govorio, veliki kralj Vessavaṇa pomisli:
“acchariyaṁ vata bho, abbhutaṁ vata bho, evarūpopi nāma uḷāro satthā bhavissati, evarūpaṁ uḷāraṁ dhammakkhānaṁ, evarūpā uḷārā visesādhigamā paññāyissantī”ti. „Zadivljujuće je to, čudesno je to, da postoji tako izvanredan učitelj i takvo izvanredno izlaganje učenja; da tako izvanredna postignuća budu objavljena!”
Atha, bhante, brahmā sanaṅkumāro vessavaṇassa mahārājassa cetasā cetoparivitakkamaññāya vessavaṇaṁ mahārājānaṁ etadavoca: Onda Brahmā Sanaṅkumāra, znajući o čemu veliki kralj razmišlja, reče:
“taṁ kiṁ maññati bhavaṁ vessavaṇo mahārājā atītampi addhānaṁ evarūpo uḷāro satthā ahosi, evarūpaṁ uḷāraṁ dhammakkhānaṁ, evarūpā uḷārā visesādhigamā paññāyiṁsu. „Šta misli veliki kralj Vessavaṅa? U prošlosti je takođe postojao tako izvanredan učitelj i takvo izvanredno izlaganje učenja. I tako izvanredna postignuća bila su objavljena!
Anāgatampi addhānaṁ evarūpo uḷāro satthā bhavissati, evarūpaṁ uḷāraṁ dhammakkhānaṁ, evarūpā uḷārā visesādhigamā paññāyissantī”ti. U budućnosti će takođe postojati tako izvanredan učitelj i takvo izvanredno izlaganje učenja. I tako izvanredna postignuća biće opet objavljena!”
Imamatthaṁ, bhante, brahmā sanaṅkumāro devānaṁ tāvatiṁsānaṁ abhāsi, imamatthaṁ vessavaṇo mahārājā brahmuno sanaṅkumārassa devānaṁ tāvatiṁsānaṁ bhāsato sammukhā sutaṁ sammukhā paṭiggahitaṁ sayaṁ parisāyaṁ ārocesi’”. To je, poštovani, značenje onoga što je Brahmā Sanaṅkumāra govorio božanstvima trideset trojice. A veliki kralj Vessavaṇa, čuvši i saznavši to u prisustvu Brahme, ispričao je sve to svojoj zajednici’.”
Imamatthaṁ janavasabho yakkho vessavaṇassa mahārājassa sayaṁ parisāyaṁ bhāsato sammukhā sutaṁ sammukhā paṭiggahitaṁ bhagavato ārocesi. A duh Đanavasabha, čuvši i saznavši sve to u prisustvu velikog kralja Vessavaṇe, dok je ovaj to pričao svojoj zajednici, ispriča to Blaženom.
Imamatthaṁ bhagavā janavasabhassa yakkhassa sammukhā sutvā sammukhā paṭiggahetvā sāmañca abhiññāya āyasmato ānandassa ārocesi, imamatthamāyasmā ānando bhagavato sammukhā sutvā sammukhā paṭiggahetvā ārocesi bhikkhūnaṁ bhikkhunīnaṁ upāsakānaṁ upāsikānaṁ. A Blaženi, čuvši i saznavši sve to u prisustvu duha Đanavasabhe, a i na osnovu sopstvenog neposrednog znanja, obavestio je poštovanog Ānandu. A Ānanda, čuvši i saznavši sve to u prisustvu Blaženog, ispričao je monasima, monahinjama, muškim i ženskim nezaređenim sledbenicima.
Tayidaṁ brahmacariyaṁ iddhañceva phītañca vitthārikaṁ bāhujaññaṁ puthubhūtaṁ yāva devamanussehi suppakāsitanti. I tako je ovaj svetački život postao uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima.
Janavasabhasuttaṁ niṭṭhitaṁ pañcamaṁ.