Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 24 Zbirka dugih govora 24
Pāthikasutta O Pāṭhikaputti
1. Sunakkhattavatthu 1. Priča o Sunakkhatti
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā mallesu viharati anupiyaṁ nāma mallānaṁ nigamo. Jednom je Buda boravio u zemlji Mala, kraj grada po imenu Anupiya.
Atha kho bhagavā pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya anupiyaṁ piṇḍāya pāvisi. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Anupiye da isprosi hranu.
Atha kho bhagavato etadahosi: Usput mu na um pade ova misao:
“atippago kho tāva anupiyāyaṁ piṇḍāya carituṁ. „Još je rano za prošenje hrane u Anupiyi.
Yannūnāhaṁ yena bhaggavagottassa paribbājakassa ārāmo, yena bhaggavagotto paribbājako tenupasaṅkameyyan”ti. Kako bi bilo da odem do isposnice lutalice Bhaggavagotte i posetim ga?”
Atha kho bhagavā yena bhaggavagottassa paribbājakassa ārāmo, yena bhaggavagotto paribbājako tenupasaṅkami. Tako i učini.
Atha kho bhaggavagotto paribbājako bhagavantaṁ etadavoca: A asketa iz Bhagga klana mu reče:
“etu kho, bhante, bhagavā. „Uđite, Blaženi!
Svāgataṁ, bhante, bhagavato. Dobrodošli, Blaženi!
Cirassaṁ kho, bhante, bhagavā imaṁ pariyāyamakāsi yadidaṁ idhāgamanāya. Dugo je vremena prošlo otkako je Blaženi ovde bio poslednji put.
Nisīdatu, bhante, bhagavā, idamāsanaṁ paññattan”ti. Izvolite, gospodine, sedite, ovo je mesto pripremljeno za vas.”
Nisīdi bhagavā paññatte āsane. Blaženi sede na unapred pripremljeno mesto,
Bhaggavagottopi kho paribbājako aññataraṁ nīcaṁ āsanaṁ gahetvā ekamantaṁ nisīdi. a asketa iz Bhaggava klana zauze jedno niže mesto, sa strane,
Ekamantaṁ nisinno kho bhaggavagotto paribbājako bhagavantaṁ etadavoca: pa reče Blaženome:
“purimāni, bhante, divasāni purimatarāni sunakkhatto licchaviputto yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā maṁ etadavoca: „Poštovani gospodine, pre nekoliko dana Sunakkhatta iz plemena Liććhavi je bio ovde i rekao:
‘paccakkhāto dāni mayā, bhaggava, bhagavā. ’Bhaggava, napustio sam Blaženog.
Na dānāhaṁ bhagavantaṁ uddissa viharāmī’ti. Ne živim više prema njegovim pravilima.’
Kaccetaṁ, bhante, tatheva, yathā sunakkhatto licchaviputto avacā”ti? Poštovani gospodine, je li to što je rekao Sunakkhata tačno?”
“Tatheva kho etaṁ, bhaggava, yathā sunakkhatto licchaviputto avaca. „Tačno je, Bhaggava.
Purimāni, bhaggava, divasāni purimatarāni sunakkhatto licchaviputto yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā maṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto maṁ etadavoca: Pre nekoliko dana Sunakkhatta iz plemena Liććhavi došao je kod mene, poklonio se, seo sa strane i rekao:
‘paccakkhāmi dānāhaṁ, bhante, bhagavantaṁ. ’Ja sada napuštam Blaženog!
Na dānāhaṁ, bhante, bhagavantaṁ uddissa viharissāmī’ti. Neću više živeti prema njegovim pravilima.’
Evaṁ vutte, ahaṁ, bhaggava, sunakkhattaṁ licchaviputtaṁ etadavocaṁ: A ja mu odgovorih:
‘api nu tāhaṁ, sunakkhatta, evaṁ avacaṁ, ’Dobro, Sunakkhatta, jesam li ti ja ikada rekao:
ehi tvaṁ, sunakkhatta, mamaṁ uddissa viharāhī’ti? ’Hajde, Sunakkhatta, živi prema mojim pravilima’?
‘No hetaṁ, bhante’. ’Ne, gospodine.’
‘Tvaṁ vā pana maṁ evaṁ avaca—’A jesi li ti ikada rekao meni:
ahaṁ, bhante, bhagavantaṁ uddissa viharissāmī’ti? „Gospodine, živeću prema pravilima Blaženog”?’
‘No hetaṁ, bhante’. ’Ne, gospodine.’
‘Iti kira, sunakkhatta, nevāhaṁ taṁ vadāmi—’Onda izgleda da niti sam ja od tebe tražio
ehi tvaṁ, sunakkhatta, mamaṁ uddissa viharāhīti. da živiš prema mojim pravilima,
Napi kira maṁ tvaṁ vadesi—a niti si ti rekao da ćeš tako živeti.
ahaṁ, bhante, bhagavantaṁ uddissa viharissāmīti.
Evaṁ sante, moghapurisa, ko santo kaṁ paccācikkhasi? U tom slučaju, nerazumni čoveče, ko si ti i šta to napuštaš?
Passa, moghapurisa, yāvañca te idaṁ aparaddhan’ti. Vidiš li koliko si zastranio!‘
‘Na hi pana me, bhante, bhagavā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karotī’ti. ‘Ali Blaženi nikada preda mnom nije izveo nekakvo čudo.‘
‘Api nu tāhaṁ, sunakkhatta, evaṁ avacaṁ—’Dobro, Sunakkhatta, jesam li ti ja ikada rekao:
ehi tvaṁ, sunakkhatta, mamaṁ uddissa viharāhi, ahaṁ te uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissāmī’ti? ’Hajde, Sunakkhatta, živi prema mojim pravilima i ja ću pred tobom izvesti nekakvo čudo?’
‘No hetaṁ, bhante’. ’Ne, gospodine.’
‘Tvaṁ vā pana maṁ evaṁ avaca—’A jesi li ti ikada rekao meni:
ahaṁ, bhante, bhagavantaṁ uddissa viharissāmi, bhagavā me uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissatī’ti? „Gospodine, živeću prema pravilima Blaženog i Blaženi će preda mnom izvesti nekakvo čudo”?’
‘No hetaṁ, bhante’. ’Ne, gospodine.’
‘Iti kira, sunakkhatta, nevāhaṁ taṁ vadāmi—’Onda izgleda da niti sam ja to od tebe tražio
ehi tvaṁ, sunakkhatta, mamaṁ uddissa viharāhi, ahaṁ te uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissāmīti;
napi kira maṁ tvaṁ vadesi—a niti si ti rekao da ćeš tako živeti.
ahaṁ, bhante, bhagavantaṁ uddissa viharissāmi, bhagavā me uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissatīti.
Evaṁ sante, moghapurisa, ko santo kaṁ paccācikkhasi? U tom slučaju, nerazumni čoveče, ko si ti i šta to napuštaš?
Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, Šta misliš, Sunakkhatta,
kate vā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriye akate vā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriye yassatthāya mayā dhammo desito so niyyāti takkarassa sammā dukkhakkhayāyā’ti? Bilo da neko izvodi čuda ili ne, da li moje učenje vodi onoga ko ga praktikuje do potpunog iskorenjivanja patnje?’
‘Kate vā, bhante, uttari manussadhammā iddhipāṭihāriye akate vā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriye yassatthāya bhagavatā dhammo desito so niyyāti takkarassa sammā dukkhakkhayāyā’ti. ’Vodi, poštovani gospodine.’
‘Iti kira, sunakkhatta, kate vā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriye, akate vā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriye, yassatthāya mayā dhammo desito, so niyyāti takkarassa sammā dukkhakkhayāya. ’Onda izgleda da bilo da neko izvodi čuda ili ne, moje učenje vodi onoga ko ga praktikuje do potpunog iskorenjivanja patnje.
Tatra, sunakkhatta, kiṁ uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ kataṁ karissati? U tom slučaju, šta je smisao izvođenja čuda?
Passa, moghapurisa, yāvañca te idaṁ aparaddhan’ti. Vidiš li koliko si zastranio, ti nerazumni čoveče!’
‘Na hi pana me, bhante, bhagavā aggaññaṁ paññapetī’ti? ’Ali, gospodine, Blaženi mi nikada nije objasnio nastanak ovoga sveta.’
‘Api nu tāhaṁ, sunakkhatta, evaṁ avacaṁ—’Dobro, Sunakkhatta, jesam li ti ja ikada rekao:
ehi tvaṁ, sunakkhatta, mamaṁ uddissa viharāhi, ahaṁ te aggaññaṁ paññapessāmī’ti? „Hajde, Sunakkhatta, živi prema mojim pravilima i ja ću ti objasniti nastanak ovoga sveta”?’
‘No hetaṁ, bhante’. ’Ne, gospodine.’
‘Tvaṁ vā pana maṁ evaṁ avaca—’A jesi li ti ikada rekao meni:
ahaṁ, bhante, bhagavantaṁ uddissa viharissāmi, bhagavā me aggaññaṁ paññapessatī’ti? „Gospodine, živeću prema pravilima Blaženog i Blaženi će mi objasniti nastanak ovoga sveta”?’
‘No hetaṁ, bhante’. ’Ne, gospodine.’
‘Iti kira, sunakkhatta, nevāhaṁ taṁ vadāmi—’Onda izgleda da niti sam ja to od tebe tražio
ehi tvaṁ, sunakkhatta, mamaṁ uddissa viharāhi, ahaṁ te aggaññaṁ paññapessāmīti.
Napi kira maṁ tvaṁ vadesi—a niti si ti rekao da ćeš tako živeti.
ahaṁ, bhante, bhagavantaṁ uddissa viharissāmi, bhagavā me aggaññaṁ paññapessatīti.
Evaṁ sante, moghapurisa, ko santo kaṁ paccācikkhasi? U tom slučaju, nerazumni čoveče, ko si ti i šta to napuštaš?
Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, Šta misliš, Sunakkhatta,
paññatte vā aggaññe, apaññatte vā aggaññe, yassatthāya mayā dhammo desito, so niyyāti takkarassa sammā dukkhakkhayāyā’ti? Bilo da je nastanak ovoga sveta objašnjen ili nije, da li moje učenje vodi onoga ko ga praktikuje do potpunog iskorenjivanja patnje?’
‘Paññatte vā, bhante, aggaññe, apaññatte vā aggaññe, yassatthāya bhagavatā dhammo desito, so niyyāti takkarassa sammā dukkhakkhayāyā’ti. ’Vodi, poštovani gospodine.’
‘Iti kira, sunakkhatta, paññatte vā aggaññe, apaññatte vā aggaññe, yassatthāya mayā dhammo desito, so niyyāti takkarassa sammā dukkhakkhayāya. ’Onda izgleda da bilo da neko objašnjava nastanak ovoga sveta ili ne, moje učenje vodi onoga ko ga praktikuje do potpunog iskorenjivanja patnje.
Tatra, sunakkhatta, kiṁ aggaññaṁ paññattaṁ karissati? U tom slučaju, koji je smisao objašnjavanja nastanka ovoga sveta?
Passa, moghapurisa, yāvañca te idaṁ aparaddhaṁ. Vidiš li koliko si zastranio, ti nerazumni čoveče!’
Anekapariyāyena kho te, sunakkhatta, mama vaṇṇo bhāsito vajjigāme—Sunakkhatta, na mnogo načina si među Vađđijima govorio pohvalno o meni, ovako:
itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavāti. „Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.”
Iti kho te, sunakkhatta, anekapariyāyena mama vaṇṇo bhāsito vajjigāme.
Anekapariyāyena kho te, sunakkhatta, dhammassa vaṇṇo bhāsito vajjigāme—Sunakkhatta, na mnogo načina si među Vađđijima govorio pohvalno o Dhammi, ovako:
svākkhāto bhagavatā dhammo sandiṭṭhiko akāliko ehipassiko opaneyyiko paccattaṁ veditabbo viññūhīti. ’Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe.’
Iti kho te, sunakkhatta, anekapariyāyena dhammassa vaṇṇo bhāsito vajjigāme.
Anekapariyāyena kho te, sunakkhatta, saṅghassa vaṇṇo bhāsito vajjigāme—Na mnogo načina si među Vađđijima govorio pohvalno o Sanghi, ovako:
suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, ujuppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, ñāyappaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, sāmīcippaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho, yadidaṁ cattāri purisayugāni aṭṭha purisapuggalā, esa bhagavato sāvakasaṅgho, āhuneyyo pāhuneyyo dakkhiṇeyyo añjalikaraṇīyo anuttaraṁ puññakkhettaṁ lokassāti. ’Zajednica učenika Blaženog vežba na pravi način, vežba na direktan način, vežba na mudar način, vežba na valjan način. Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta zajednica učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.’
Iti kho te, sunakkhatta, anekapariyāyena saṅghassa vaṇṇo bhāsito vajjigāme. Na sve te načine si govorio pohvalno o meni, Dhammi i Sanghi.
Ārocayāmi kho te, sunakkhatta, paṭivedayāmi kho te, sunakkhatta. Kažem ti ovo, Sunakkhatta, najavljujem ti ovo!
Bhavissanti kho te, sunakkhatta, vattāro, no visahi sunakkhatto licchaviputto samaṇe gotame brahmacariyaṁ carituṁ, so avisahanto sikkhaṁ paccakkhāya hīnāyāvattoti. Biće onih koji kažu da Sunakkhatta, iz plemena Liććhavi, nije bio u stanju da živi svetačkim životom pod asketom Gotamom. Zato se, odbacivši vežbanje, vratio nižem životu.
Iti kho te, sunakkhatta, bhavissanti vattāro’ti. Tako će drugi govoriti.’
Evaṁ kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto mayā vuccamāno apakkameva imasmā dhammavinayā, yathā taṁ āpāyiko nerayiko. Iako sam tako govorio Sunakkhatti, ipak je napustio učenje i praksu, nalik nekome ko juri pravo u pakao.
2. Korakkhattiyavatthu 2. O Korakkhattiyi
Ekamidāhaṁ, bhaggava, samayaṁ thūlūsu viharāmi uttarakā nāma thūlūnaṁ nigamo. „Jednom sam, Blaženi, boravio u zemlji Thūlua, u mestu po imenu Uttarakā.
Atha khvāhaṁ, bhaggava, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya sunakkhattena licchaviputtena pacchāsamaṇena uttarakaṁ piṇḍāya pāvisiṁ. Jednoga jutra obukoh se, uzeh svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuh do Uttarake da isprosim hranu, zajedno sa Sunakkhattom iz plemena Liććhavi kao svojim pratiocem.
Tena kho pana samayena acelo korakkhattiyo kukkuravatiko catukkuṇḍiko chamānikiṇṇaṁ bhakkhasaṁ mukheneva khādati, mukheneva bhuñjati. A u to vreme goli asketa Korakkhattiya bio je uzeo pseći zavet. Kada bi hrana bila bačena na tlo, on bi prišao na sve četiri, grabio je i proždirao samo ustima.
Addasā kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto acelaṁ korakkhattiyaṁ kukkuravatikaṁ catukkuṇḍikaṁ chamānikiṇṇaṁ bhakkhasaṁ mukheneva khādantaṁ mukheneva bhuñjantaṁ. Sunakkhatta ga vide šta radi,
Disvānassa etadahosi: pa pomisli:
‘sādhurūpo vata bho ayaṁ samaṇo catukkuṇḍiko chamānikiṇṇaṁ bhakkhasaṁ mukheneva khādati, mukheneva bhuñjatī’ti. ’Ovaj asketa je istinski sveti čovek!’
Atha khvāhaṁ, bhaggava, sunakkhattassa licchaviputtassa cetasā cetoparivitakkamaññāya sunakkhattaṁ licchaviputtaṁ etadavocaṁ: Znajući o čemu Sunakkhatta razmišlja, rekoh mu:
‘tvampi nāma, moghapurisa, samaṇo sakyaputtiyo paṭijānissasī’ti. ’Zar ti ne tvrdiš da si asketa, sledbenik Sakyanina, ti nerazumni čoveče?’
‘Kiṁ pana maṁ, bhante, bhagavā evamāha: ’Ali zašto mi Blaženi ovo govori?’
“tvampi nāma, moghapurisa, samaṇo sakyaputtiyo paṭijānissasī”’ti?
‘Nanu te, sunakkhatta, imaṁ acelaṁ korakkhattiyaṁ kukkuravatikaṁ catukkuṇḍikaṁ chamānikiṇṇaṁ bhakkhasaṁ mukheneva khādantaṁ mukheneva bhuñjantaṁ disvāna etadahosi—’Kada si video golog asketu Korakkhattiyu, zar nisi pomislio:
sādhurūpo vata bho ayaṁ samaṇo catukkuṇḍiko chamānikiṇṇaṁ bhakkhasaṁ mukheneva khādati, mukheneva bhuñjatī’ti? ’Ovaj asketa je istinski sveti čovek!’
‘Evaṁ, bhante. „Jesam, poštovani.”
Kiṁ pana, bhante, bhagavā arahattassa maccharāyatī’ti? Ali zar ste vi, poštovani gospodine, ljubomorni na savršene?”
‘Na kho ahaṁ, moghapurisa, arahattassa maccharāyāmi. „Nisam ljubomoran, ti nerazumni čoveče.
Api ca tuyhevetaṁ pāpakaṁ diṭṭhigataṁ uppannaṁ, taṁ pajaha. Umesto toga, ti bi trebalo da napustiš to štetno gledište koje se pojavilo u tebi.
Mā te ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāya. Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!
Yaṁ kho panetaṁ, sunakkhatta, maññasi acelaṁ korakkhattiyaṁ—sādhurūpo ayaṁ samaṇoti. So sattamaṁ divasaṁ alasakena kālaṁ karissati. Taj goli asketa Korakkhattiya, za kojeg zamišljaš da je istinski sveti čovek, umreće od nadutosti za sedam dana.
Kālaṅkato ca kālakañcikā nāma asurā sabbanihīno asurakāyo, tatra upapajjissati. A kada umre, preporodiće se među najnižom vrstom demona, po imenu Kalakañđe.
Kālaṅkatañca naṁ bīraṇatthambake susāne chaḍḍessanti. I kada umre, baciće ga na gomilu birana trave na mestu za spaljivanje leševa.
Ākaṅkhamāno ca tvaṁ, sunakkhatta, acelaṁ korakkhattiyaṁ upasaṅkamitvā puccheyyāsi—Sunakkhatta, ako hoćeš, idi i pitaj Korakkhattiyu
jānāsi, āvuso korakkhattiya, attano gatinti? da li zna svoju sudbinu.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, sunakkhatta, vijjati yaṁ te acelo korakkhattiyo byākarissati—Moguće je da će ti odgovoriti:
jānāmi, āvuso sunakkhatta, attano gatiṁ; „Poštovani Sunakkhatta, ja znam svoju sudbinu.
kālakañcikā nāma asurā sabbanihīno asurakāyo, tatrāmhi upapanno’ti. Preporodiću se među najnižom vrstom demona, po imenu kalakañđe”.’
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yena acelo korakkhattiyo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā acelaṁ korakkhattiyaṁ etadavoca: I tako, Blaženi, Sunakkhatta otide do Korakkhattiye i reče mu:
‘byākato khosi, āvuso korakkhattiya, samaṇena gotamena—„Poštovani Korakkhattiya, asketa Gotama je objavio
acelo korakkhattiyo sattamaṁ divasaṁ alasakena kālaṁ karissati. da ćete umreti od nadimanja za sedam dana.
Kālaṅkato ca kālakañcikā nāma asurā sabbanihīno asurakāyo, tatra upapajjissati. A kada umrete, preporodićete se među najnižom vrstom demona, po imenu kalakañđe.
Kālaṅkatañca naṁ bīraṇatthambake susāne chaḍḍessantīti. I kada umrete, baciće vas na gomilu birana trave na mestu za spaljivanje leševa.
Yena tvaṁ, āvuso korakkhattiya, mattaṁ mattañca bhattaṁ bhuñjeyyāsi, mattaṁ mattañca pānīyaṁ piveyyāsi. Ali tako što ćete jesti malo hrane i piti samo malo vode,
Yathā samaṇassa gotamassa micchā assa vacanan’ti. pokazaćete da je ono što asketa Gotama kaže pogrešno.’
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto ekadvīhikāya sattarattindivāni gaṇesi, yathā taṁ tathāgatassa asaddahamāno. Onda je Sunakkhatta brojao dane sve do sedmoga, kao što se to događa kada neko nema poverenja u Blaženoga.
Atha kho, bhaggava, acelo korakkhattiyo sattamaṁ divasaṁ alasakena kālamakāsi. Ali sedmoga dana, goli asketa Korakkhattiya umre of nadimanja.
kālaṅkato ca kālakañcikā nāma asurā sabbanihīno asurakāyo, tatra upapajji. A kada je umro, preporodio se među najnižom vrstom demona, po imenu kalakañđe.
kālaṅkatañca naṁ bīraṇatthambake susāne chaḍḍesuṁ. Kada je umro, bacili su ga na gomilu birana trave, na mestu za spaljivanje leševa.
Assosi kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto: Sunakkhatta iz plemena Liććhavi doču o tome.
‘acelo kira korakkhattiyo alasakena kālaṅkato bīraṇatthambake susāne chaḍḍito’ti.
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yena bīraṇatthambakaṁ susānaṁ, yena acelo korakkhattiyo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā acelaṁ korakkhattiyaṁ tikkhattuṁ pāṇinā ākoṭesi: I tako otide da vidi Korakkhattiyu na mesti za spaljivanje, na gomili birana trave. Tu Korakkhattiyu udari pesnicom tri puta:
‘jānāsi, āvuso korakkhattiya, attano gatin’ti? ’Poštovani Korakkhattiya, da li znaš svoju sudbinu?’
Atha kho, bhaggava, acelo korakkhattiyo pāṇinā piṭṭhiṁ paripuñchanto vuṭṭhāsi. Na to Korakkhattiya ustade, protrlja šakama leđa i reče:
‘Jānāmi, āvuso sunakkhatta, attano gatiṁ. ’Poštovani Sunakkhatta, ja znam svoju sudbinu.
Kālakañcikā nāma asurā sabbanihīno asurakāyo, tatrāmhi upapanno’ti vatvā tattheva uttāno papati. Preporodio sam se među najnižom vrstom demona, po imenu kalakañđe’. Izgovorivši ovo, stropošta se na tom istom mestu.
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā maṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho ahaṁ, bhaggava, sunakkhattaṁ licchaviputtaṁ etadavocaṁ: Onda Sunakkhatta dođe do mene, pokloni se i sede sa strane. A ja mu rekoh:
‘Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, ’Šta misliš, Sunakkhatta?
yatheva te ahaṁ acelaṁ korakkhattiyaṁ ārabbha byākāsiṁ, tatheva taṁ vipākaṁ, aññathā vā’ti? Je li se ono što sam objavio o Korakkhattiyi na kraju ispostavilo kao tačno ili nije?’
‘Yatheva me, bhante, bhagavā acelaṁ korakkhattiyaṁ ārabbha byākāsi, tatheva taṁ vipākaṁ, no aññathā’ti. ’Ispostavilo se kao tačno.’
‘Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, ’Šta misliš, Sunakkhatta?
yadi evaṁ sante kataṁ vā hoti uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ, akataṁ vā’ti? Ako je tako, je li to čudo ili nije?’
‘Addhā kho, bhante, evaṁ sante kataṁ hoti uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ, no akatan’ti. ’Poštovani gospodine, svakako da je to čudo.’
‘Evampi kho maṁ tvaṁ, moghapurisa, uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karontaṁ evaṁ vadesi—’Iako sam izveo takvo čudo, ti nerazumni čoveče kažeš ovako:
na hi pana me, bhante, bhagavā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karotīti. „Ali Blaženi nikada preda mnom nije izveo nekakvo čudo”.
Passa, moghapurisa, yāvañca te idaṁ aparaddhan’ti. Vidiš li koliko si zastranio!‘
Evampi kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto mayā vuccamāno apakkameva imasmā dhammavinayā, yathā taṁ āpāyiko nerayiko. Iako sam tako govorio Sunakkhatti, ipak je on napustio učenje i praksu, nalik nekome ko juri pravo u pakao.
3. Acelakaḷāramaṭṭakavatthu 3. O golom asketi Kaḷāramaṭṭaki
Ekamidāhaṁ, bhaggava, samayaṁ vesāliyaṁ viharāmi mahāvane kūṭāgārasālāyaṁ. Tog puta sam, Blaženi, boravio kraj Vesalija, u Velikoj šumi, u dvorani sa šiljastim krovom.
Tena kho pana samayena acelo kaḷāramaṭṭako vesāliyaṁ paṭivasati lābhaggappatto ceva yasaggappatto ca vajjigāme. A u to vreme je goli asketa Kaḷāramaṭṭaka boravio u Vesaliju. U prestonici Vađđija uživao je on u materijalnom bogatstvu i slavi.
Tassa sattavatapadāni samattāni samādinnāni honti: Bio je na sebe uzeo sedam zaveta.
‘yāvajīvaṁ acelako assaṁ, na vatthaṁ paridaheyyaṁ, yāvajīvaṁ brahmacārī assaṁ, na methunaṁ dhammaṁ paṭiseveyyaṁ, yāvajīvaṁ surāmaṁseneva yāpeyyaṁ, na odanakummāsaṁ bhuñjeyyaṁ. ’Dok živim, biću goli asketa, neću nositi odeću. Dok živim, biću u celibatu, neću imati snošaj. Dok živim, ješću samo meso i piti alkohol, neću jesti kuvani pirinač i jogurt.
Puratthimena vesāliṁ udenaṁ nāma cetiyaṁ, taṁ nātikkameyyaṁ, dakkhiṇena vesāliṁ gotamakaṁ nāma cetiyaṁ, taṁ nātikkameyyaṁ, pacchimena vesāliṁ sattambaṁ nāma cetiyaṁ, taṁ nātikkameyyaṁ, uttarena vesāliṁ bahuputtaṁ nāma cetiyaṁ taṁ nātikkameyyan’ti. Neću ići dalje od četiri hrama u okolini Vesalija: Udena hram na istoku, Gotamaka na jugu, Sattamba na zapadu i Bahuputta na severu’.
So imesaṁ sattannaṁ vatapadānaṁ samādānahetu lābhaggappatto ceva yasaggappatto ca vajjigāme. Zahvaljujući ovih sedam zaveta, uživao je on u materijalnom bogatstvu i slavi.
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yena acelo kaḷāramaṭṭako tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā acelaṁ kaḷāramaṭṭakaṁ pañhaṁ apucchi. I tako, Blaženi, Sunakkhatta otide da vidi Kaḷāramaṭṭaku i postavi mu pitanje.
Tassa acelo kaḷāramaṭṭako pañhaṁ puṭṭho na sampāyāsi. Ali kada mu ovaj nije mogao odgovoriti,
Asampāyanto kopañca dosañca appaccayañca pātvākāsi. obuzeše ga nestrpljenje, bes i ogorčenje.
Atha kho, bhaggava, sunakkhattassa licchaviputtassa etadahosi: Ali Sunakkhatta pomisli:
‘sādhurūpaṁ vata bho arahantaṁ samaṇaṁ āsādimhase. ’Uvredio sam svetoga čoveka, usavršenoga, asketu.
Mā vata no ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāyā’ti. Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!’
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā maṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho ahaṁ, bhaggava, sunakkhattaṁ licchaviputtaṁ etadavocaṁ: Tako Sunakkhatta dođe do mene, pokloni se i sede sa strane. A ja mu rekoh:
‘tvampi nāma, moghapurisa, samaṇo sakyaputtiyo paṭijānissasī’ti. ’Zar ti, nerazumni čoveče, ne tvrdiš da si asketa, sledbenik Sakyanina?’
‘Kiṁ pana maṁ, bhante, bhagavā evamāha—’Ali zašto mi Blaženi to govori?’
tvampi nāma, moghapurisa, samaṇo sakyaputtiyo paṭijānissasī’ti?
‘Nanu tvaṁ, sunakkhatta, acelaṁ kaḷāramaṭṭakaṁ upasaṅkamitvā pañhaṁ apucchi. ’Sunakkhatta, zar nisi išao da vidiš golog asketu Kaḷāramaṭṭaku i postaviš mu pitanje?
Tassa te acelo kaḷāramaṭṭako pañhaṁ puṭṭho na sampāyāsi. Ali kada ti ovaj nije mogao odgovoriti,
Asampāyanto kopañca dosañca appaccayañca pātvākāsi. obuzeše te nestrpljenje, bes i ogorčenje.
Tassa te etadahosi: Onda si pomislio:
“sādhurūpaṁ vata bho arahantaṁ samaṇaṁ āsādimhase. ’Uvredio sam svetoga čoveka, usavršenoga, asketu.
Mā vata no ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāyā”’ti. Ne treba sebi da stvaram trajnu štetu i patnju!’”
‘Evaṁ, bhante. „Jesam, poštovani.”
Kiṁ pana, bhante, bhagavā arahattassa maccharāyatī’ti? Ali zar ste vi, poštovani gospodine, ljubomorni na savršene?”
‘Na kho ahaṁ, moghapurisa, arahattassa maccharāyāmi, „Nisam ljubomoran, ti nerazumni čoveče.
api ca tuyhevetaṁ pāpakaṁ diṭṭhigataṁ uppannaṁ, taṁ pajaha. Umesto toga, ti bi trebalo da napustiš to štetno gledište koje se pojavilo u tebi.
Mā te ahosi dīgharattaṁ ahitāya dukkhāya. Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!”
Yaṁ kho panetaṁ, sunakkhatta, maññasi acelaṁ kaḷāramaṭṭakaṁ—Taj goli asketa Kaḷāramaṭṭaka, za koje zamišljaš
sādhurūpo ayaṁ samaṇoti, so nacirasseva parihito sānucāriko vicaranto odanakummāsaṁ bhuñjamāno sabbāneva vesāliyāni cetiyāni samatikkamitvā yasā nihīno kālaṁ karissatī’ti. da je istinski sveti čovek, uskoro će biti obučen, živeti sa suprugom, jesti kuvani pirinač i jogurt, ići dalje od četiri hrama u okolini Vesalija. I umreće pošto je izbudio slavu.’
Atha kho, bhaggava, acelo kaḷāramaṭṭako nacirasseva parihito sānucāriko vicaranto odanakummāsaṁ bhuñjamāno sabbāneva vesāliyāni cetiyāni samatikkamitvā yasā nihīno kālamakāsi. I upravo tako se dogodilo.
Assosi kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto: Sunakkhatta iz plemena Liććhavi doču o tome.
‘acelo kira kaḷāramaṭṭako parihito sānucāriko vicaranto odanakummāsaṁ bhuñjamāno sabbāneva vesāliyāni cetiyāni samatikkamitvā yasā nihīno kālaṅkato’ti.
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā maṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho ahaṁ, bhaggava, sunakkhattaṁ licchaviputtaṁ etadavocaṁ: Onda dođe do mene, pokloni se i sede sa strane. A ja mu rekoh:
‘Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, ’Šta misliš, Sunakkhatta?
yatheva te ahaṁ acelaṁ kaḷāramaṭṭakaṁ ārabbha byākāsiṁ, tatheva taṁ vipākaṁ, aññathā vā’ti? Je li se ono što sam objavio o Kaḷāramaṭṭaku na kraju ispostavilo kao tačno ili nije?’
‘Yatheva me, bhante, bhagavā acelaṁ kaḷāramaṭṭakaṁ ārabbha byākāsi, tatheva taṁ vipākaṁ, no aññathā’ti. ’Ispostavilo se kao tačno.’
‘Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, ’Šta misliš, Sunakkhatta?
yadi evaṁ sante kataṁ vā hoti uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ akataṁ vā’ti? Ako je tako, je li to čudo ili nije?’
‘Addhā kho, bhante, evaṁ sante kataṁ hoti uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ, no akatan’ti. ’Poštovani gospodine, svakako da je to čudo.’
‘Evampi kho maṁ tvaṁ, moghapurisa, uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karontaṁ evaṁ vadesi: ’Iako sam izveo takvo čudo, ti nerazumni čoveče kažeš ovako:
“na hi pana me, bhante, bhagavā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karotī”ti. ‘Ali Blaženi nikada preda mnom nije izveonekakvo čudo.‘
Passa, moghapurisa, yāvañca te idaṁ aparaddhan’ti. Vidiš li koliko si zastranio!‘
Evampi kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto mayā vuccamāno apakkameva imasmā dhammavinayā, yathā taṁ āpāyiko nerayiko. Iako sam tako govorio Sunakkhatti, ipak je on napustio učenje i praksu, nalik nekome ko juri pravo u pakao.
4. Acelapāthikaputtavatthu 4. O golom asketi Pāṭikaputti
Ekamidāhaṁ, bhaggava, samayaṁ tattheva vesāliyaṁ viharāmi mahāvane kūṭāgārasālāyaṁ. Tog puta sam, Blaženi, boravio kraj Vesalija, u Velikoj šumi, u dvorani sa šiljastim krovom.
Tena kho pana samayena acelo pāthikaputto vesāliyaṁ paṭivasati lābhaggappatto ceva yasaggappatto ca vajjigāme. A u to vreme je goli asketa Pāthikaputta boravio u Vesaliju. U prestonici Vađđija uživao je on u materijalnom bogatstvu i slavi.
So vesāliyaṁ parisati evaṁ vācaṁ bhāsati: Objavljivao je okupljenima u Vesaliju:
‘samaṇopi gotamo ñāṇavādo, ahampi ñāṇavādo. ‘I asketa Gotama i ja govorimo na osnovu znanja.
Ñāṇavādo kho pana ñāṇavādena arahati uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ dassetuṁ. Onaj ko govori na osnovu znanja trebalo bi da izvede čudo pred drugim ko isto tako govori na osnovu znanja.
Samaṇo gotamo upaḍḍhapathaṁ āgaccheyya, ahampi upaḍḍhapathaṁ gaccheyyaṁ. Ako se asketa Gotama sretne sa mnom na pola puta,
Te tattha ubhopi uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ kareyyāma. tada ćemo obojica izvesti čudo.
Ekañce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissati, dvāhaṁ karissāmi. Ako on izvede jedno čudo, ja ću izvesti dva.
Dve ce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyāni karissati, cattārāhaṁ karissāmi. Ako on izvede dva čudo, ja ću izvesti četiri.
Cattāri ce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyāni karissati, aṭṭhāhaṁ karissāmi. Ako on izvede četiri čuda, ja ću izvesti osam.
Iti yāvatakaṁ yāvatakaṁ samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissati, taddiguṇaṁ taddiguṇāhaṁ karissāmī’ti. Koliko god čuda da izvede asketa Gotama, ja ću ih izvesti dvaput više.’
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā maṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto maṁ etadavoca: Onda Sunakkhatta dođe do mene, pokloni se, sede sa strane i ispriča sve to.
‘acelo, bhante, pāthikaputto vesāliyaṁ paṭivasati lābhaggappatto ceva yasaggappatto ca vajjigāme.
So vesāliyaṁ parisati evaṁ vācaṁ bhāsati:
“samaṇopi gotamo ñāṇavādo, ahampi ñāṇavādo.
Ñāṇavādo kho pana ñāṇavādena arahati uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ dassetuṁ.
Samaṇo gotamo upaḍḍhapathaṁ āgaccheyya, ahampi upaḍḍhapathaṁ gaccheyyaṁ.
Te tattha ubhopi uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ kareyyāma.
Ekañce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissati, dvāhaṁ karissāmi.
Dve ce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyāni karissati, cattārāhaṁ karissāmi.
Cattāri ce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyāni karissati, aṭṭhāhaṁ karissāmi.
Iti yāvatakaṁ yāvatakaṁ samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissati, taddiguṇaṁ taddiguṇāhaṁ karissāmī”’ti.
Evaṁ vutte, ahaṁ, bhaggava, sunakkhattaṁ licchaviputtaṁ etadavocaṁ: A ja mu odgovorih:
‘abhabbo kho, sunakkhatta, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. ’Sunakkhatta, goli asketa Pāṭikaputta nije u stanju da se sretne sa mnom oči u oči, sve dok ne povuče sve što je rekao, odustane od svoje namere i napusti takvo gledište.
Sacepissa evamassa—Ako misli
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyā’ti. da se može sresti sa mnom oči u oči, a da ne napusti sve te stvari, njegova glava će se rasprsnuti u paramparčad.’
‘Rakkhatetaṁ, bhante, bhagavā vācaṁ, rakkhatetaṁ sugato vācan’ti. ’Neka Blaženi pazi šta govori! Neka Srećni pazi šta govori!’
‘Kiṁ pana maṁ tvaṁ, sunakkhatta, evaṁ vadesi—’Zašto mi to kažeš, Sunakkhatta?’
rakkhatetaṁ, bhante, bhagavā vācaṁ, rakkhatetaṁ sugato vācan’ti?
‘Bhagavatā cassa, bhante, esā vācā ekaṁsena odhāritā—’Poštovani gospodine, Blaženi je ovako ustvrdio:
abhabbo acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. „Sunakkhatta, goli asketa Pāṭikaputta nije u stanju da se sretne sa mnom oči u oči, sve dok ne povuče sve što je rekao, odustane od svoje namere i napusti takvo gledište.
Sacepissa evamassa—Ako misli
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti. da se može sresti sa mnom oči u oči, a da ne napusti sve te stvari, njegova glava će se rasprsnuti u paramparčad.”
Acelo ca, bhante, pāthikaputto virūparūpena bhagavato sammukhībhāvaṁ āgaccheyya, tadassa bhagavato musā’ti. Ali Pāṭikaputta se može pred Blaženim pojaviti prerušen i tako dokazati da Blaženi greši.’
‘Api nu, sunakkhatta, tathāgato taṁ vācaṁ bhāseyya yā sā vācā dvayagāminī’ti? ’Sunakkhatta, bi li Tathāgata izrekao nešto dvosmisleno?’
‘Kiṁ pana, bhante, bhagavatā acelo pāthikaputto cetasā ceto paricca vidito—’Ali, gospodine, jeste li izrekli tu tvrdnju pošto ste Pāṭikaputtin um obuhvatili sopstvenim umom?
abhabbo acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti?
Udāhu, devatā bhagavato etamatthaṁ ārocesuṁ—Ili su ti to rekla božanstva?’
abhabbo, bhante, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā bhagavato sammukhībhāvaṁ āgantuṁ.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyā’ti?
‘Cetasā ceto paricca vidito ceva me, sunakkhatta, acelo pāthikaputto—’Oboje, Sunakkhatta.
abhabbo acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti.
Devatāpi me etamatthaṁ ārocesuṁ—
abhabbo, bhante, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā bhagavato sammukhībhāvaṁ āgantuṁ.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti.
Ajitopi nāma licchavīnaṁ senāpati adhunā kālaṅkato tāvatiṁsakāyaṁ upapanno. Ađita, Liććhavi vojni zapovednik, nedavno je umro i preporodio se na nebu trideset trojice.
Sopi maṁ upasaṅkamitvā evamārocesi—On je došao i rekao mi:
alajjī, bhante, acelo pāthikaputto; „Goli asketa Pāṭikaputta je bez srama, gospodine,
musāvādī, bhante, acelo pāthikaputto. on je lažljivac.
Mampi, bhante, acelo pāthikaputto byākāsi vajjigāme—Jer je u Vađđi prestonici objavio o meni:
ajito licchavīnaṁ senāpati mahānirayaṁ upapannoti. ’Ađita, Liććhavi vojni zapovednik, preporodio se u velikom paklu’.
Na kho panāhaṁ, bhante, mahānirayaṁ upapanno; Ali to nije istina –
tāvatiṁsakāyamhi upapanno. preporodio sam se na nebu trideset trojice.
Alajjī, bhante, acelo pāthikaputto; Goli asketa Pāṭikaputta je bez srama,
musāvādī, bhante, acelo pāthikaputto; on je lažljivac.
abhabbo ca, bhante, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā bhagavato sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. Pāṭikaputta nije u stanju da se sa Blaženim sretne oči u oči,
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti. jer će mu se glava rasprsnuti u paramparčad.”
Iti kho, sunakkhatta, cetasā ceto paricca vidito ceva me acelo pāthikaputto abhabbo acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. Tako sam izrekao tu tvrdnju pošto sam Pāṭikaputtin um obuhvatili sopstvenim umom
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti.
Devatāpi me etamatthaṁ ārocesuṁ—i pošto su mi to rekla božanstva.
abhabbo, bhante, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā bhagavato sammukhībhāvaṁ āgantuṁ.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti.
So kho panāhaṁ, sunakkhatta, vesāliyaṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena acelassa pāthikaputtassa ārāmo tenupasaṅkamissāmi divāvihārāya. Zato, Sunakkhatta, otići ću u Vesali u prošenje hrane. Na povratku, posle obroka, otići ću u Pāṭikaputtin manastir, da tu provedem ostatak dana u meditaciji.
Yassadāni tvaṁ, sunakkhatta, icchasi, tassa ārocehī’ti. Možeš mu to reći, ako želiš.’
5. Iddhipāṭihāriyakathā 5. O prikazivanju čuda
Atha khvāhaṁ, bhaggava, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya vesāliṁ piṇḍāya pāvisiṁ. Onda sam se, Blaženi, ujutro obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuo do Vesalija da isprosim hranu.
Vesāliyaṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena acelassa pāthikaputtassa ārāmo tenupasaṅkamiṁ divāvihārāya. Na povratku, posle obroka, otidoh u Pāṭikaputtin manastir, da tu provedem ostatak dana u meditaciji.
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto taramānarūpo vesāliṁ pavisitvā yena abhiññātā abhiññātā licchavī tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā abhiññāte abhiññāte licchavī etadavoca: A Sunakkhatta odjuri u Vesali do uglednih građana Vesalija i reče ima:
‘esāvuso, bhagavā vesāliyaṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena acelassa pāthikaputtassa ārāmo tenupasaṅkami divāvihārāya. ’Gospodo, pošto je isprosio hranu, Blaženi je otišao u Pāṭikaputtin manastir, da tu provede ostatak dana u meditaciji.
Abhikkamathāyasmanto abhikkamathāyasmanto, sādhurūpānaṁ samaṇānaṁ uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ bhavissatī’ti. Hajdete, gospodo, hajdete! Veliki askete će prikazati čuda!’
Atha kho, bhaggava, abhiññātānaṁ abhiññātānaṁ licchavīnaṁ etadahosi: A ugledni građani Vesalija pomisliše:
‘sādhurūpānaṁ kira, bho, samaṇānaṁ uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ bhavissati; ’Čini se da će ova dva velika askete prikazati čuda!
handa vata, bho, gacchāmā’ti. Krenimo!’
Yena ca abhiññātā abhiññātā brāhmaṇamahāsālā gahapatinecayikā nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā tenupasaṅkami. upasaṅkamitvā abhiññāte abhiññāte nānātitthiye samaṇabrāhmaṇe etadavoca: Potom ode do poznatih i imućnih brahmana, bogatih kućedomaćina, do asketa i brahmana sledbenika drugih tradicija i ispriča im isto.
‘esāvuso, bhagavā vesāliyaṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena acelassa pāthikaputtassa ārāmo tenupasaṅkami divāvihārāya.
Abhikkamathāyasmanto abhikkamathāyasmanto, sādhurūpānaṁ samaṇānaṁ uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ bhavissatī’ti.
Atha kho, bhaggava, abhiññātānaṁ abhiññātānaṁ nānātitthiyānaṁ samaṇabrāhmaṇānaṁ etadahosi: A ugledni građani Vesalija pomisliše:
‘sādhurūpānaṁ kira, bho, samaṇānaṁ uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ bhavissati; ’Čini se da će ova dva velika askete prikazati čuda!
handa vata, bho, gacchāmā’ti. Krenimo!’
Atha kho, bhaggava, abhiññātā abhiññātā licchavī, abhiññātā abhiññātā ca brāhmaṇamahāsālā gahapatinecayikā nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā yena acelassa pāthikaputtassa ārāmo tenupasaṅkamiṁsu. Tako svi ti ugledni ljudi krenuše do Pāṭikaputtinog manastira.
Sā esā, bhaggava, parisā mahā hoti anekasatā anekasahassā. Ta grupa beše velika, bilo ih je mnogo stotina, mnogo hiljada.
Assosi kho, bhaggava, acelo pāthikaputto: A Pāṭikaputta doču:
‘abhikkantā kira abhiññātā abhiññātā licchavī, abhikkantā abhiññātā abhiññātā ca brāhmaṇamahāsālā gahapatinecayikā nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā. ’Čini se da su ugledni Liććhavi, imućni brahmani, bogati kućedomaćini, askete i brahmani sledbenici drugih tradicija došli.
Samaṇopi gotamo mayhaṁ ārāme divāvihāraṁ nisinno’ti. A asketa Gotama sedi u mom manastiru i tu provodi ostatak dana u meditaciji.’
Sutvānassa bhayaṁ chambhitattaṁ lomahaṁso udapādi. Kad je to čuo, obuze ga strah, zaprepašćenje, kosa mu se digla na glavi.
Atha kho, bhaggava, acelo pāthikaputto bhīto saṁviggo lomahaṭṭhajāto yena tindukakhāṇuparibbājakārāmo tenupasaṅkami. Prestrašen, on otide do Tinduka boravišta za lutalice.
Assosi kho, bhaggava, sā parisā: A ona grupa ču za ovo
‘acelo kira pāthikaputto bhīto saṁviggo lomahaṭṭhajāto yena tindukakhāṇuparibbājakārāmo tenupasaṅkanto’ti.
Atha kho, bhaggava, sā parisā aññataraṁ purisaṁ āmantesi: i zamoli nekog čoveka:
‘Ehi tvaṁ, bho purisa, yena tindukakhāṇuparibbājakārāmo, yena acelo pāthikaputto tenupasaṅkama. upasaṅkamitvā acelaṁ pāthikaputtaṁ evaṁ vadehi: ’Hajde, dobri čoveče, idi do Pāṭikaputte u Tinduka boravištu za lutalice i reci mu ovako:
“abhikkamāvuso, pāthikaputta, abhikkantā abhiññātā abhiññātā licchavī, abhikkantā abhiññātā abhiññātā ca brāhmaṇamahāsālā gahapatinecayikā nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā, samaṇopi gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno; „Hajdete, poštovani Pāṭikaputta! Svi ti ugledni ljudi su se okupili, a asketa Gotama sedi u vašem manastiru i tu provodi ostatak dana u meditaciji.
bhāsitā kho pana te esā, āvuso pāthikaputta, vesāliyaṁ parisati vācā Jer ste ovako rekli okupljenima u Vesaliju:
samaṇopi gotamo ñāṇavādo, ahampi ñāṇavādo. ‘I asketa Gotama i ja govorimo na osnovu znanja.
Ñāṇavādo kho pana ñāṇavādena arahati uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ dassetuṁ. Onaj ko govori na osnovu znanja trebalo bi da izvede čudo pred drugim ko isto tako govori na osnovu znanja.
Samaṇo gotamo upaḍḍhapathaṁ āgaccheyya ahampi upaḍḍhapathaṁ gaccheyyaṁ. Ako se asketa Gotama sretne sa mnom na pola puta,
Te tattha ubhopi uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ kareyyāma. tada ćemo obojica izvesti čudo.
Ekañce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissati, dvāhaṁ karissāmi. Ako on izvede jedno čudo, ja ću izvesti dva.
Dve ce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyāni karissati, cattārāhaṁ karissāmi. Ako on izvede dva čudo, ja ću izvesti četiri.
Cattāri ce samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyāni karissati, aṭṭhāhaṁ karissāmi. Ako on izvede četiri čuda, ja ću izvesti osam.
Iti yāvatakaṁ yāvatakaṁ samaṇo gotamo uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karissati, taddiguṇaṁ taddiguṇāhaṁ karissāmī”ti Koliko god čuda da izvede asketa Gotama, ja ću ih izvesti dvaput više.’
abhikkamasseva kho āvuso pāthikaputta, upaḍḍhapathaṁ. Krenite, poštovani Pāṭikaputta, na pola puta.
Sabbapaṭhamaṁyeva āgantvā samaṇo gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno’ti. Asketa Gotama je došao na pola puta i sedi u vašem manastiru.”
Evaṁ, bhoti kho, bhaggava, so puriso tassā parisāya paṭissutvā yena tindukakhāṇuparibbājakārāmo, yena acelo pāthikaputto tenupasaṅkami. upasaṅkamitvā acelaṁ pāthikaputtaṁ etadavoca: ’Da, gospodine’, odgovori taj čovek i prenese poruku kako mu bi rečeno.
‘abhikkamāvuso pāthikaputta, abhikkantā abhiññātā abhiññātā licchavī, abhikkantā abhiññātā abhiññātā ca brāhmaṇamahāsālā gahapatinecayikā nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā.
Samaṇopi gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno.
Bhāsitā kho pana te esā, āvuso pāthikaputta, vesāliyaṁ parisati vācā—
samaṇopi gotamo ñāṇavādo; ahampi ñāṇavādo.
Ñāṇavādo kho pana ñāṇavādena arahati uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ dassetuṁ …pe…
taddiguṇaṁ taddiguṇāhaṁ karissāmīti.
Abhikkamasseva kho, āvuso pāthikaputta, upaḍḍhapathaṁ.
Sabbapaṭhamaṁyeva āgantvā samaṇo gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno’ti.
Evaṁ vutte, bhaggava, acelo pāthikaputto ‘āyāmi, āvuso, āyāmi, āvuso’ti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātuṁ. Kada je završio, Pāṭikaputta mu reče: ’Dolazim, prijatelju, dolazim!’ Ali koliko god da se migoljio, nije uspevao da se digne sa mesta na kojem je sedeo.
Atha kho so, bhaggava, puriso acelaṁ pāthikaputtaṁ etadavoca: Onda onaj čovek reče Pāṭikaputti:
‘kiṁ su nāma te, āvuso pāthikaputta, pāvaḷā su nāma te pīṭhakasmiṁ allīnā, pīṭhakaṁ su nāma te pāvaḷāsu allīnaṁ? ’Šta se događa, poštovani Pāṭikaputta? Je li vam se stražnjica zalepila za to mesto ili se mesto zalepilo za vašu stražnjicu?
Āyāmi āvuso, āyāmi āvusoti vatvā tattheva saṁsappasi, na sakkosi āsanāpi vuṭṭhātun’ti. Kažete „Dolazim, prijatelju, dolazim!” Ali koliko god da se migoljite, ne uspevate da se dignete sa mesta na kojem sedite.’
Evampi kho, bhaggava, vuccamāno acelo pāthikaputto ‘āyāmi, āvuso, āyāmi, āvuso’ti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātuṁ. Dok je to ovaj govorio, Pāṭikaputta se i dalje migoljio, ali nije uspevao da ustane.
Yadā kho so, bhaggava, puriso aññāsi: Kada je onom čoveku postalo jasno:
‘parābhūtarūpo ayaṁ acelo pāthikaputto. ’Ovaj goli asketa Pāṭikaputta je sasvim nemoćan.’
Āyāmi, āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātun’ti. Iako kaže: „Dolazim, prijatelju, dolazim!”, koliko god da se migolji, ne uspeva da se digne sa mesta na kojem sedi.’
Atha taṁ parisaṁ āgantvā evamārocesi: Čovek se onda vrati onoj grupi i reče:
‘parābhūtarūpo, bho, acelo pāthikaputto. ’Goli asketa Pāṭikaputta je sasvim nemoćan.
Āyāmi, āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātun’ti. Iako kaže: „Dolazim, prijatelju, dolazim!”, koliko god da se migolji, ne uspeva da se digne sa mesta na kojem sedi.’
Evaṁ vutte, ahaṁ, bhaggava, taṁ parisaṁ etadavocaṁ: Kada ovo bi izrečeno, rekoh okupljenima:
‘abhabbo kho, āvuso, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. „Goli asketa Pāṭikaputta nije u stanju da se sretne sa mnom oči u oči, sve dok ne povuče sve što je rekao, odustane od svoje namere i napusti takvo gledište.
Sacepissa evamassa—Ako misli
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyā’ti. da se može sresti sa mnom oči u oči, a da ne napusti sve te stvari, njegova glava će se rasprsnuti u paramparčad.’
Paṭhamabhāṇavāro niṭṭhito.
Atha kho, bhaggava, aññataro licchavimahāmatto uṭṭhāyāsanā taṁ parisaṁ etadavoca: Na to, Blaženi, neki Liććhavi ministar ustade i reče okupljenima:
‘tena hi, bho, muhuttaṁ tāva āgametha, yāvāhaṁ gacchāmi. ’U tom slučaju, gospodo, sačekajte malo. Ja ću otići.
Appeva nāma ahampi sakkuṇeyyaṁ acelaṁ pāthikaputtaṁ imaṁ parisaṁ ānetun’ti. Nadam se da ću biti u stanju da golog asketu Pāṭikaputtu dovedem ovamo.’
Atha kho so, bhaggava, licchavimahāmatto yena tindukakhāṇuparibbājakārāmo, yena acelo pāthikaputto tenupasaṅkami. upasaṅkamitvā acelaṁ pāthikaputtaṁ etadavoca: I tako taj ministar otide do Tinduka boravištu za lutalice, pa kad je stigao, približi se golom asketi Pāṭikaputti i reče mu:
‘abhikkamāvuso pāthikaputta, abhikkantaṁ te seyyo, abhikkantā abhiññātā abhiññātā licchavī, abhikkantā abhiññātā abhiññātā ca brāhmaṇamahāsālā gahapatinecayikā nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā. Samaṇopi gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno. „Hajdete, poštovani Pāṭikaputta! Svi ti ugledni ljudi su se okupili, a asketa Gotama sedi u vašem manastiru i tu provodi ostatak dana u meditaciji.
Bhāsitā kho pana te esā, āvuso pāthikaputta, vesāliyaṁ parisati vācā—Jer ste ovako rekli okupljenima u Vesaliju:
samaṇopi gotamo ñāṇavādo …pe… ‘I asketa Gotama i ja govorimo na osnovu znanja…
taddiguṇaṁ taddiguṇāhaṁ karissāmīti. ja ću ih izvesti dvaput više.’
Abhikkamasseva kho, āvuso pāthikaputta, upaḍḍhapathaṁ. Krenite, poštovani Pāṭikaputta, na pola puta.
Sabbapaṭhamaṁyeva āgantvā samaṇo gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno. Asketa Gotama je došao na pola puta i sedi u vašem manastiru.
Bhāsitā kho panesā, āvuso pāthikaputta, samaṇena gotamena parisati vācā—Asketa Gotama je rekao okupljenima
abhabbo kho acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. da niste u stanju da se sa njim sretnete oči u oči.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti.
Abhikkamāvuso pāthikaputta, abhikkamaneneva te jayaṁ karissāma, samaṇassa gotamassa parājayan’ti. „Hajdete, poštovani Pāṭikaputta! Kada se pojavite, udesićemo da vi pobedite, a da asketa Gotama izgubi.’
Evaṁ vutte, bhaggava, acelo pāthikaputto ‘āyāmi, āvuso, āyāmi, āvuso’ti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātuṁ. Kada je završio, Pāṭikaputta mu reče: ’Dolazim, prijatelju, dolazim!’ Ali koliko god da se migoljio, nije uspevao da se digne sa mesta na kojem je sedeo.
Atha kho so, bhaggava, licchavimahāmatto acelaṁ pāthikaputtaṁ etadavoca: Onda onaj ministar reče Pāṭikaputti:
‘kiṁ su nāma te, āvuso pāthikaputta, pāvaḷā su nāma te pīṭhakasmiṁ allīnā, pīṭhakaṁ su nāma te pāvaḷāsu allīnaṁ? ’Šta se događa, poštovani Pāṭikaputta? Je li vam se stražnjica zalepila za to mesto ili se mesto zalepilo za vašu stražnjicu?
Āyāmi, āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappasi, na sakkosi āsanāpi vuṭṭhātun’ti. Kažete „Dolazim, prijatelju, dolazim!” Ali koliko god da se migoljite, ne uspevate da se dignete sa mesta na kojem sedite.’
Evampi kho, bhaggava, vuccamāno acelo pāthikaputto ‘āyāmi, āvuso, āyāmi, āvuso’ti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātuṁ. Dok je to ovaj govorio, Pāṭikaputta se i dalje migoljio, ali nije uspevao da ustane.
Yadā kho so, bhaggava, licchavimahāmatto aññāsi: Kad je i Liććhavi ministru postalo jasno
‘parābhūtarūpo ayaṁ acelo pāthikaputto āyāmi, āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātun’ti. da mu ne uspeva da ustane,
Atha taṁ parisaṁ āgantvā evamārocesi: vratio se onoj grupi i reče:
‘parābhūtarūpo, bho, acelo pāthikaputto āyāmi, āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātun’ti. ’Goli asketa Pāṭikaputta je sasvim nemoćan.’
Evaṁ vutte, ahaṁ, bhaggava, taṁ parisaṁ etadavocaṁ: Kada ovo bi izrečeno, rekoh okupljenima:
‘abhabbo kho, āvuso, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. „Goli asketa Pāṭikaputta nije u stanju da se sretne sa mnom oči u oči,
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyya. jer će se njegova glava rasprsnuti u paramparčad.’
Sace pāyasmantānaṁ licchavīnaṁ evamassa—Čak i ako bi dobri Liććhavi pomislili:
mayaṁ acelaṁ pāthikaputtaṁ varattāhi bandhitvā goyugehi āviñcheyyāmāti, tā varattā chijjeyyuṁ pāthikaputto vā. „Vežimo Pātikaputtu konopcima i povucimo ga uz pomoć para volova!” ili bi pukli ti konopci ili Pāṭikaputta.’
Abhabbo pana acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyā’ti.
Atha kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī uṭṭhāyāsanā taṁ parisaṁ etadavoca: Onda, Blaženi, Đāliya, učenik askete sa drvenom zdelom, ustade i reče okupljenima:
‘tena hi, bho, muhuttaṁ tāva āgametha, yāvāhaṁ gacchāmi; ’U tom slučaju, gospodo, sačekajte malo. Ja ću otići.
appeva nāma ahampi sakkuṇeyyaṁ acelaṁ pāthikaputtaṁ imaṁ parisaṁ ānetun’ti. Nadam se da ću biti u stanju da golog asketu Pāṭikaputtu dovedem ovamo.’
Atha kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī yena tindukakhāṇuparibbājakārāmo, yena acelo pāthikaputto tenupasaṅkami. upasaṅkamitvā acelaṁ pāthikaputtaṁ etadavoca: I tako učenik Đāliya otide do Tinduka boravištu za lutalice, pa kad je stigao, približi se golom asketi Pāṭikaputti i reče mu:
‘abhikkamāvuso pāthikaputta, abhikkantaṁ te seyyo. Abhikkantā abhiññātā abhiññātā licchavī, abhikkantā abhiññātā abhiññātā ca brāhmaṇamahāsālā gahapatinecayikā nānātitthiyā samaṇabrāhmaṇā. Samaṇopi gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno. „Hajdete, poštovani Pāṭikaputta! Svi ti ugledni ljudi su se okupili, a asketa Gotama sedi u vašem manastiru i tu provodi ostatak dana u meditaciji.
Bhāsitā kho pana te esā, āvuso pāthikaputta, vesāliyaṁ parisati vācā—Jer ste ovako rekli okupljenima u Vesaliju:
samaṇopi gotamo ñāṇavādo …pe… ‘I asketa Gotama i ja govorimo na osnovu znanja…
taddiguṇaṁ taddiguṇāhaṁ karissāmīti. …ja ću ih izvesti dvaput više.’
Abhikkamasseva, kho āvuso pāthikaputta, upaḍḍhapathaṁ. Krenite, poštovani Pāṭikaputta, na pola puta.
Sabbapaṭhamaṁyeva āgantvā samaṇo gotamo āyasmato ārāme divāvihāraṁ nisinno. Asketa Gotama je došao na pola puta i sedi u vašem manastiru.
Bhāsitā kho panesā, āvuso pāthikaputta, samaṇena gotamena parisati vācā—Asketa Gotama je rekao okupljenima
abhabbo acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. da niste u stanju da se sa njim sretnete oči u oči.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyya.
Sace pāyasmantānaṁ licchavīnaṁ evamassa—I još reče da čak i ako bi dobri Liććhavi pomislili:
mayaṁ acelaṁ pāthikaputtaṁ varattāhi bandhitvā goyugehi āviñcheyyāmāti. Tā varattā chijjeyyuṁ pāthikaputto vā. „Vežimo Pātikaputtu konopcima i povucimo ga uz pomoć para volova!” ili bi pukli ti konopci ili Pāṭikaputta.’
Abhabbo pana acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ.
Sacepissa evamassa—
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ āgaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyāti.
Abhikkamāvuso pāthikaputta, abhikkamaneneva te jayaṁ karissāma, samaṇassa gotamassa parājayan’ti. „Hajdete, poštovani Pāṭikaputta! Kada se pojavite, udesićemo da vi pobedite, a da asketa Gotama izgubi.’
Evaṁ vutte, bhaggava, acelo pāthikaputto ‘āyāmi, āvuso, āyāmi, āvuso’ti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātuṁ. Kada je završio, Pāṭikaputta mu reče: ’Dolazim, prijatelju, dolazim!’ Ali koliko god da se migoljio, nije uspevao da se digne sa mesta na kojem je sedeo.
Atha kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī acelaṁ pāthikaputtaṁ etadavoca: Onda učenik Đaliya reče golom asketi Pāṭikaputti:
‘kiṁ su nāma te, āvuso pāthikaputta, pāvaḷā su nāma te pīṭhakasmiṁ allīnā, pīṭhakaṁ su nāma te pāvaḷāsu allīnaṁ? ’Šta se događa, poštovani Pāṭikaputta? Je li vam se stražnjica zalepila za to mesto ili se mesto zalepilo za vašu stražnjicu?
Āyāmi, āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappasi, na sakkosi āsanāpi vuṭṭhātun’ti. Kažete „Dolazim, prijatelju, dolazim!” Ali koliko god da se migoljite, ne uspevate da se dignete sa mesta na kojem sedite.’
Evampi kho, bhaggava, vuccamāno acelo pāthikaputto ‘āyāmi, āvuso, āyāmi, āvuso’ti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātunti. Dok je to ovaj govorio, Pāṭikaputta se i dalje migoljio, ali nije uspevao da ustane.
Yadā kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī aññāsi: Kad je učenik Đaliya video
‘parābhūtarūpo ayaṁ acelo pāthikaputto āyāmi, āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātun’ti, atha naṁ etadavoca—da Pāṭikaputti ne uspeva da ustane, reče mu:
Bhūtapubbaṁ, āvuso pāthikaputta, sīhassa migarañño etadahosi: ’Jednom davno, poštovani Pāṭikaputta, pade na pamet lavu, kralju životinja:
‘yannūnāhaṁ aññataraṁ vanasaṇḍaṁ nissāya āsayaṁ kappeyyaṁ. „Zašto svoje leglo ne napravim bliže onoj šumi.
Tatrāsayaṁ kappetvā sāyanhasamayaṁ āsayā nikkhameyyaṁ, āsayā nikkhamitvā vijambheyyaṁ, vijambhitvā samantā catuddisā anuvilokeyyaṁ, samantā catuddisā anuviloketvā tikkhattuṁ sīhanādaṁ nadeyyaṁ, tikkhattuṁ sīhanādaṁ naditvā gocarāya pakkameyyaṁ. Kada se približi veče, mogu izaći iz svoje jazbine, zevnuti, pogledati na sve četiri strane i tri puta se oglasiti svojim lavovskim rikom, pa krenuti u lov.
So varaṁ varaṁ migasaṅghe vadhitvā mudumaṁsāni mudumaṁsāni bhakkhayitvā tameva āsayaṁ ajjhupeyyan’ti. Pošto ulovim najboljeg u stadu jelena i pojedem mnogo svežeg mesa, mogu se vratiti u svoje leglo.”
Atha kho, āvuso, so sīho migarājā aññataraṁ vanasaṇḍaṁ nissāya āsayaṁ kappesi. Tako i učini.
Tatrāsayaṁ kappetvā sāyanhasamayaṁ āsayā nikkhami, āsayā nikkhamitvā vijambhi, vijambhitvā samantā catuddisā anuvilokesi, samantā catuddisā anuviloketvā tikkhattuṁ sīhanādaṁ nadi, tikkhattuṁ sīhanādaṁ naditvā gocarāya pakkāmi.
So varaṁ varaṁ migasaṅghe vadhitvā mudumaṁsāni mudumaṁsāni bhakkhayitvā tameva āsayaṁ ajjhupesi.
Tasseva kho, āvuso pāthikaputta, sīhassa migarañño vighāsasaṁvaḍḍho jarasiṅgālo ditto ceva balavā ca. A tu je živeo i jedan stari šakal, ugojen od onoga što je preostalo posle lava, nadmen i snažan.
Atha kho, āvuso, tassa jarasiṅgālassa etadahosi: I taj šakal pomisli:
‘ko cāhaṁ, ko sīho migarājā. „Šta to ima lav, kralj životinja, a što ja nemam?
Yannūnāhampi aññataraṁ vanasaṇḍaṁ nissāya āsayaṁ kappeyyaṁ. „Kako bi bilo da svoje leglo napravim bliže onoj šumi.
Tatrāsayaṁ kappetvā sāyanhasamayaṁ āsayā nikkhameyyaṁ, āsayā nikkhamitvā vijambheyyaṁ, vijambhitvā samantā catuddisā anuvilokeyyaṁ, samantā catuddisā anuviloketvā tikkhattuṁ sīhanādaṁ nadeyyaṁ, tikkhattuṁ sīhanādaṁ naditvā gocarāya pakkameyyaṁ. Kada se približi veče, mogu izaći iz svoje jazbine, zevnuti, pogledati na sve četiri strane i tri puta se oglasiti svojim lavovskim rikom, pa krenuti u lov.
So varaṁ varaṁ migasaṅghe vadhitvā mudumaṁsāni mudumaṁsāni bhakkhayitvā tameva āsayaṁ ajjhupeyyan’ti. Pošto ulovim najboljeg u stadu jelena i pojedem mnogo svežeg mesa, mogu se vratiti u svoje leglo.”
Atha kho so, āvuso, jarasiṅgālo aññataraṁ vanasaṇḍaṁ nissāya āsayaṁ kappesi. Tako i učini.
Tatrāsayaṁ kappetvā sāyanhasamayaṁ āsayā nikkhami, āsayā nikkhamitvā vijambhi, vijambhitvā samantā catuddisā anuvilokesi, samantā catuddisā anuviloketvā tikkhattuṁ sīhanādaṁ nadissāmīti siṅgālakaṁyeva anadi bheraṇḍakaṁyeva anadi, ke ca chave siṅgāle, ke pana sīhanādeti. Ali kada je pokušao da se oglasi lavovskim rikom, uspeo je samo ga zacvili i zakevće, kao što to rade šakali. A šta je kevtanje nadmenog šakala naspram lavljeg rika?
Evameva kho tvaṁ, āvuso pāthikaputta, sugatāpadānesu jīvamāno sugatātirittāni bhuñjamāno tathāgate arahante sammāsambuddhe āsādetabbaṁ maññasi. Na isti način, poštovani, živeći od onoga što pripada Srećnom, hraneći se onim što je preostalo od Srećnoga, zamišljate da ste jednaki Tathāgati, plemenitom i potpuno probuđenom.
Ke ca chave pāthikaputte, kā ca tathāgatānaṁ arahantānaṁ sammāsambuddhānaṁ āsādanāti. Ko su nadmeni Pāṭikaputte da se porede sa Tathāgatama, plemenitima i potpuno probuđenima?’
Yato kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī iminā opammena neva asakkhi acelaṁ pāthikaputtaṁ tamhā āsanā cāvetuṁ. Pošto učeniku Đaliyi nije uspelo da golog asketu Pāṭikaputtu pomeri sa mesta čak ni ovim poređenjem,
Atha naṁ etadavoca: reče mu:
‘Sīhoti attānaṁ samekkhiyāna, ’Smatrajući sebe ravnim lavu,
Amaññi kotthu migarājāhamasmi; šakal je mislio: „Ja sam kralj životinja!”
Tatheva so siṅgālakaṁ anadi, Ali zapravo uspeo je jedino da zacvili;
Ke ca chave siṅgāle ke pana sīhanādeti. a šta je kevtanje šakala naspram lavljeg rika?
Evameva kho tvaṁ, āvuso pāthikaputta, sugatāpadānesu jīvamāno sugatātirittāni bhuñjamāno tathāgate arahante sammāsambuddhe āsādetabbaṁ maññasi. Na isti način, prijatelju Pāṭhikaputta, živeći od onoga što pripada Srećnom, hraneći se onim što je preostalo od Srećnoga, zamišljaš da si jednak Tathāgati, plemenitom i potpuno probuđenom
Ke ca chave pāthikaputte, kā ca tathāgatānaṁ arahantānaṁ sammāsambuddhānaṁ āsādanā’ti. Ko su nadmeni Pāṭikaputte da se porede sa Tathāgatama, plemenitima i potpuno probuđenima?’
Yato kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī imināpi opammena neva asakkhi acelaṁ pāthikaputtaṁ tamhā āsanā cāvetuṁ. Pošto učeniku Đaliyi nije uspelo da golog asketu Pāṭikaputtu pomeri sa mesta čak ni ovim poređenjem,
Atha naṁ etadavoca: reče mu:
‘Aññaṁ anucaṅkamanaṁ, ’Idući stopama drugoga,
Attānaṁ vighāse samekkhiya; hraneći se ostacima,
Yāva attānaṁ na passati, sve dok samoga sebe ne vidi,
Kotthu tāva byagghoti maññati. šakal za sebe misli da je tigar.
Tatheva so siṅgālakaṁ anadi, Ali zapravo uspeo je jedino da zacvili;
Ke ca chave siṅgāle ke pana sīhanādeti. a šta je kevtanje šakala naspram lavljeg rika?
Evameva kho tvaṁ, āvuso pāthikaputta, sugatāpadānesu jīvamāno sugatātirittāni bhuñjamāno tathāgate arahante sammāsambuddhe āsādetabbaṁ maññasi. Na isti način, prijatelju Pāṭhikaputta, živeći od onoga što pripada Srećnom, hraneći se onim što je preostalo od Srećnoga, zamišljaš da si jednak Tathāgati, plemenitom i potpuno probuđenom!
Ke ca chave pāthikaputte, kā ca tathāgatānaṁ arahantānaṁ sammāsambuddhānaṁ āsādanā’ti. Ko su nadmeni Pāṭikaputte da se porede sa Tathāgatama, plemenitima i potpuno probuđenima?’
Yato kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī imināpi opammena neva asakkhi acelaṁ pāthikaputtaṁ tamhā āsanā cāvetuṁ. Pošto učeniku Đaliyi nije uspelo da golog asketu Pāṭikaputtu pomeri sa mesta čak ni ovim poređenjem,
Atha naṁ etadavoca: reče mu:
‘Bhutvāna bheke khalamūsikāyo, ’Proždirući žabe i miševe u amabru,
Kaṭasīsu khittāni ca koṇapāni; leševe bačene na groblju,
Mahāvane suññavane vivaḍḍho, tumarajući kroz veliku, praznu šumu,
Amaññi kotthu migarājāhamasmi; šakal je zamišljao: „Ja sam kralj životinja!”
Tatheva so siṅgālakaṁ anadi, Ali zapravo uspeo je jedino da zacvili;
Ke ca chave siṅgāle ke pana sīhanādeti. a šta je kevtanje šakala naspram lavljeg rika?
Evameva kho tvaṁ, āvuso pāthikaputta, sugatāpadānesu jīvamāno sugatātirittāni bhuñjamāno tathāgate arahante sammāsambuddhe āsādetabbaṁ maññasi.
Ke ca chave pāthikaputte, kā ca tathāgatānaṁ arahantānaṁ sammāsambuddhānaṁ āsādanā’ti. Ko su nadmeni Pāṭikaputte da se porede sa Tathāgatama, plemenitima i potpuno probuđenima?’
Yato kho, bhaggava, jāliyo dārupattikantevāsī imināpi opammena neva asakkhi acelaṁ pāthikaputtaṁ tamhā āsanā cāvetuṁ. Pošto učeniku Đaliyi nije uspelo da golog asketu Pāṭikaputtu pomeri sa mesta čak ni ovim poređenjem,
Atha taṁ parisaṁ āgantvā evamārocesi: vratio se onoj grupi i reče:
‘parābhūtarūpo, bho, acelo pāthikaputto āyāmi āvuso, āyāmi, āvusoti vatvā tattheva saṁsappati, na sakkoti āsanāpi vuṭṭhātun’ti. ’Goli asketa Pāṭikaputta je sasvim nemoćan.’
Evaṁ vutte, ahaṁ, bhaggava, taṁ parisaṁ etadavocaṁ: Kada ovo bi izrečeno, rekoh okupljenima:
‘abhabbo kho, āvuso, acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. „Goli asketa Pāṭikaputta nije u stanju da se sretne sa mnom oči u oči,
Sacepissa evamassa—Ako misli
ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyya. da se može sresti sa mnom oči u oči, a da ne napusti sve te stvari, njegova glava će se rasprsnuti u paramparčad.’
Sacepāyasmantānaṁ licchavīnaṁ evamassa—Čak i ako bi dobri Liććhavi pomislili:
mayaṁ acelaṁ pāthikaputtaṁ varattāhi bandhitvā nāgehi āviñcheyyāmāti. Tā varattā chijjeyyuṁ pāthikaputto vā. „Vežimo Pāṭikaputtu konopcima i povucimo ga uz pomoć para volova!” ili bi pukli ti konopci ili Pāṭikaputta.’
Abhabbo pana acelo pāthikaputto taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā mama sammukhībhāvaṁ āgantuṁ. Goli asketa Pāṭikaputta nije u stanju da se sretne sa mnom oči u oči,
Sacepissa evamassa—ahaṁ taṁ vācaṁ appahāya taṁ cittaṁ appahāya taṁ diṭṭhiṁ appaṭinissajjitvā samaṇassa gotamassa sammukhībhāvaṁ gaccheyyanti, muddhāpi tassa vipateyyā’ti. jer će mu se glava rasprsnuti u paramparčad.”
Atha khvāhaṁ, bhaggava, taṁ parisaṁ dhammiyā kathāya sandassesiṁ samādapesiṁ samuttejesiṁ sampahaṁsesiṁ, taṁ parisaṁ dhammiyā kathāya sandassetvā samādapetvā samuttejetvā sampahaṁsetvā mahābandhanā mokkhaṁ karitvā caturāsītipāṇasahassāni mahāviduggā uddharitvā tejodhātuṁ samāpajjitvā sattatālaṁ vehāsaṁ abbhuggantvā aññaṁ sattatālampi acciṁ abhinimminitvā pajjalitvā dhūmāyitvā mahāvane kūṭāgārasālāyaṁ paccuṭṭhāsiṁ. Onda sam, Blaženi, okupljene uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi. Oslobodih okupljene velikog okova i spasoh 84.000 bića velike pogibelji. Potom uđoh u element vatre, izdigoh koliko je visoko sedam palmi i stvorih oganj visok koliko još sedam palmi, koji je plamteo i dimio. Na kraju se spustih u Veliku šumu, u dvoranu sa šiljastim krovom.
Atha kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto yenāhaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā maṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinnaṁ kho ahaṁ, bhaggava, sunakkhattaṁ licchaviputtaṁ etadavocaṁ: Onda Sunakkhatta dođe do mene, pokloni se i sede sa strane. A ja mu rekoh:
‘Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, ’Šta misliš, Sunakkhatta?
yatheva te ahaṁ acelaṁ pāthikaputtaṁ ārabbha byākāsiṁ, tatheva taṁ vipākaṁ aññathā vā’ti? Je li se ono što sam objavio o golom asketi Pāṭikaputti na kraju ispostavilo kao tačno ili nije?’
‘Yatheva me, bhante, bhagavā acelaṁ pāthikaputtaṁ ārabbha byākāsi, tatheva taṁ vipākaṁ, no aññathā’ti. ’Ispostavilo se, poštovani gospodine, kao tačno.’
‘Taṁ kiṁ maññasi, sunakkhatta, ’Šta misliš, Sunakkhatta?
yadi evaṁ sante kataṁ vā hoti uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ, akataṁ vā’ti? Ako je tako, je li to čudo ili nije?’
‘Addhā kho, bhante, evaṁ sante kataṁ hoti uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ, no akatan’ti. ’Poštovani gospodine, svakako da je to čudo.’
‘Evampi kho maṁ tvaṁ, moghapurisa, uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karontaṁ evaṁ vadesi—’Iako sam izveo takvo čudo, ti nerazumni čoveče kažeš ovako:
na hi pana me, bhante, bhagavā uttari manussadhammā iddhipāṭihāriyaṁ karotīti. „Ali Blaženi nikada preda mnom nije izveo nekakvo čudo”.
Passa, moghapurisa, yāvañca te idaṁ aparaddhan’ti. Vidiš li koliko si zastranio!‘
Evampi kho, bhaggava, sunakkhatto licchaviputto mayā vuccamāno apakkameva imasmā dhammavinayā, yathā taṁ āpāyiko nerayiko. Iako sam tako govorio Sunakkhatti, ipak je on napustio učenje i praksu, nalik nekome ko juri pravo u pakao.
6. Aggaññapaññattikathā 6. Opis nastanka sveta
Aggaññañcāhaṁ, bhaggava, pajānāmi. Blaženi, ja razumem nastanak ovog sveta.
Tañca pajānāmi, tato ca uttaritaraṁ pajānāmi, tañca pajānaṁ na parāmasāmi, aparāmasato ca me paccattaññeva nibbuti viditā, yadabhijānaṁ tathāgato no anayaṁ āpajjati. Ja takođe razumem šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazim na pogrešan način, u sebi sam ostvario stanje savršenog mira. Pošto to neposredno zna, Tathāgata ne propada.
Santi, bhaggava, eke samaṇabrāhmaṇā issarakuttaṁ brahmakuttaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapenti. Postoje neki askete i brahmani koji unutar svoje tradicije opisuju nastanak sveta tako da ga je stvorio Vrhovni bog, Brahma.
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: Otišao sam do njih i pitao ih:
‘saccaṁ kira tumhe āyasmanto issarakuttaṁ brahmakuttaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije opisujete nastanak ovoga sveta tako da ga je stvorio Vrhovni bog, Brahma?’
Te ca me evaṁ puṭṭhā, ‘āmo’ti paṭijānanti. A oni mi odgovoriše: ’Tako je’.
Tyāhaṁ evaṁ vadāmi: Onda sam ih dalje ovako pitao:
‘kathaṁvihitakaṁ pana tumhe āyasmanto issarakuttaṁ brahmakuttaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’
Te mayā puṭṭhā na sampāyanti, asampāyantā mamaññeva paṭipucchanti. Ali nisu mogli da mi odgovore, već su čak oni mene ispitivali.
Tesāhaṁ puṭṭho byākaromi: Kada su me pitali, objasnio sam:
‘Hoti kho so, āvuso, samayo yaṁ kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena ayaṁ loko saṁvaṭṭati. Dođe vreme, prijatelji, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se skuplja (dezintegriše).
Saṁvaṭṭamāne loke yebhuyyena sattā ābhassarasaṁvattanikā honti. Dok se on skuplja, biće se u najvećoj meri preporađaju u ābhassara svetu Brahme.
Te tattha honti manomayā pītibhakkhā sayaṁpabhā antalikkhacarā subhaṭṭhāyino ciraṁ dīghamaddhānaṁ tiṭṭhanti. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.
Hoti kho so, āvuso, samayo yaṁ kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena ayaṁ loko vivaṭṭati. Dođe vreme, prijatelji, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se širi.
Vivaṭṭamāne loke suññaṁ brahmavimānaṁ pātubhavati. Dok se on širi, pojavljuje se prazna Brahmina kuća.
Atha kho aññataro satto āyukkhayā vā puññakkhayā vā ābhassarakāyā cavitvā suññaṁ brahmavimānaṁ upapajjati. Onda neka svesna bića – pošto im ističe životni vek ili njihove zasluge – umru u toj grupi blistavih božanstava i preporađaju se u toj praznoj kući Brahminoj.
So tattha hoti manomayo pītibhakkho sayampabho antalikkhacaro subhaṭṭhāyī, ciraṁ dīghamaddhānaṁ tiṭṭhati. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.
Tassa tattha ekakassa dīgharattaṁ nivusitattā anabhirati paritassanā uppajjati—Ali pošto dugo tu borave sama, postaju nezadovoljna i nespokojna:
aho vata aññepi sattā itthattaṁ āgaccheyyunti. „Ah, kad bi se samo još jedno biće pojavilo u ovom obliku postojanja!”
Atha aññepi sattā āyukkhayā vā puññakkhayā vā ābhassarakāyā cavitvā suññaṁ brahmavimānaṁ upapajjanti tassa sattassa sahabyataṁ. Onda druga svesna bića – pošto im ističe životni vek ili njihove zasluge – umru u toj grupi blistavih božanstava i preporode se u praznoj kući Bahminoj, u društvu drugih bića.
Tepi tattha honti manomayā pītibhakkhā sayaṁpabhā antalikkhacarā subhaṭṭhāyino, ciraṁ dīghamaddhānaṁ tiṭṭhanti. Tu ona takođe žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.
Tatrāvuso, yo so satto paṭhamaṁ upapanno, tassa evaṁ hoti—A onda biće koje se tu prvo preporodi pomisli:
ahamasmi brahmā mahābrahmā abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī issaro kattā nimmātā seṭṭho sajitā vasī pitā bhūtabhabyānaṁ, mayā ime sattā nimmitā. ’Ja sam Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Mamañhi pubbe etadahosi—Jer sam prvi pomislio:
aho vata aññepi sattā itthattaṁ āgaccheyyunti; „Ah, kad bi se samo još jedno biće pojavilo u ovom obliku postojanja!”
iti mama ca manopaṇidhi. Ime ca sattā itthattaṁ āgatāti. Takva beše želja mog srca i tada se ta bića pojaviše u ovom obliku postojanja’.
Yepi te sattā pacchā upapannā, tesampi evaṁ hoti—A bića koja su se tu kasnije preporodila takođe pomisliše:
ayaṁ kho bhavaṁ brahmā mahābrahmā abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī issaro kattā nimmātā seṭṭho sajitā vasī pitā bhūtabhabyānaṁ; ’Ovo mora da je Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni.
iminā mayaṁ bhotā brahmunā nimmitā. I nas je on stvorio.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Imañhi mayaṁ addasāma idha paṭhamaṁ upapannaṁ; mayaṁ panāmha pacchā upapannāti. Jer vidimo da se on ovde prvi preporodio, a mi smo došli kasnije’.
Tatrāvuso, yo so satto paṭhamaṁ upapanno, so dīghāyukataro ca hoti vaṇṇavantataro ca mahesakkhataro ca. I biće koje se prvo preporodilo je dugovečnije, lepše i poštovanije nego ona bića koja su se preporodila kasnije.
Ye pana te sattā pacchā upapannā, te appāyukatarā ca honti dubbaṇṇatarā ca appesakkhatarā ca. A bića koja su se tu kasnije preporodila takođe pomisliše:
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, āvuso, vijjati, yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati. Onda, prijatelji, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
Itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
Agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte taṁ pubbenivāsaṁ anussarati; tato paraṁ nānussarati. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga.
So evamāha: On ovako kaže:
“yo kho so bhavaṁ brahmā mahābrahmā abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī issaro kattā nimmātā seṭṭho sajitā vasī pitā bhūtabhabyānaṁ, yena mayaṁ bhotā brahmunā nimmitā. So nicco dhuvo sassato avipariṇāmadhammo sassatisamaṁ tatheva ṭhassati. ’Onaj ko je Brahmā – veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni – on je trajan, neprolazan, večan, neuništiv, večno isti.
Ye pana mayaṁ ahumhā tena bhotā brahmunā nimmitā, te mayaṁ aniccā addhuvā appāyukā cavanadhammā itthattaṁ āgatā”ti. A mi koje je stvorio taj Brahmā i moramo da se pojavimo u ovom svetu, privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’.
Evaṁvihitakaṁ no tumhe āyasmanto issarakuttaṁ brahmakuttaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti. ’U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’
Te evamāhaṁsu: I rekoše:
‘evaṁ kho no, āvuso gotama, sutaṁ, yathevāyasmā gotamo āhā’ti. „Čuli smo da je upravo tako poštovani Gotama rekao.
Aggaññañcāhaṁ, bhaggava, pajānāmi. Blaženi, ja razumem nastanak ovog sveta.
Tañca pajānāmi, tato ca uttaritaraṁ pajānāmi, tañca pajānaṁ na parāmasāmi, aparāmasato ca me paccattaññeva nibbuti viditā. Yadabhijānaṁ tathāgato no anayaṁ āpajjati. Ja takođe razumem šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazim na pogrešan način, u sebi sam ostvario stanje savršenog mira. Pošto to neposredno zna, Tathāgata ne propada.
Santi, bhaggava, eke samaṇabrāhmaṇā khiḍḍāpadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapenti. Postoje neki askete i brahmani koji unutar svoje tradicije opisuju nastanak sveta tako da ga je stvorila iskvarenost zadovoljstvom.
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: Otišao sam do njih i pitao ih:
‘saccaṁ kira tumhe āyasmanto khiḍḍāpadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije opisujete nastanak ovoga sveta tako da ga je stvorila iskvarenost uživanjem?’
Te ca me evaṁ puṭṭhā ‘āmo’ti paṭijānanti. A oni mi odgovoriše: ’Tako je’.
Tyāhaṁ evaṁ vadāmi: Onda im ja ovako kažem:
‘kathaṁvihitakaṁ pana tumhe āyasmanto khiḍḍāpadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’
Te mayā puṭṭhā na sampāyanti, asampāyantā mamaññeva paṭipucchanti, Ali nisu mogli da mi odgovore, već su čak oni mene ispitivali.
tesāhaṁ puṭṭho byākaromi: Kada su me pitali, objasnio sam:
‘Santāvuso, khiḍḍāpadosikā nāma devā. Te ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannā viharanti. Tesaṁ ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannānaṁ viharataṁ sati sammussati, satiyā sammosā te devā tamhā kāyā cavanti. Ima, orijatelji, božanstava zvanih ’iskvarena uživanjem’. Ona najveći deo vremena provode u smehu i igri. Posledica toga je da postaju rastreseni, pa zato umiru u tom svetu.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, āvuso, vijjati, yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati, Onda, prijatelji, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati, Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte taṁ pubbenivāsaṁ anussarati; tato paraṁ nānussarati. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga.
So evamāha: Ono ovako kaže:
“ye kho te bhonto devā na khiḍḍāpadosikā te na ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannā viharanti. Tesaṁ nātivelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannānaṁ viharataṁ sati na sammussati, satiyā asammosā te devā tamhā kāyā na cavanti, ’Ova božanstva nisu iskvarena uživanjem, ne provode mnogo vremena u smehu i igri. Tako ona ne postaju rastresena i zato što nisu rastresena, ne nestaju iz te grupe božanstava.
niccā dhuvā sassatā avipariṇāmadhammā sassatisamaṁ tatheva ṭhassanti. Ona su trajna, neprolazna, večna, neuništiva, večno ista.
Ye pana mayaṁ ahumhā khiḍḍāpadosikā te mayaṁ ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannā viharimhā, tesaṁ no ativelaṁ hassakhiḍḍāratidhammasamāpannānaṁ viharataṁ sati sammussati, satiyā sammosā evaṁ mayaṁ tamhā kāyā cutā, Ali mi smo iskvareni uživanjem, najveći deo vremena provodili smo u smehu i igri. Tako smo postali rastreseni i zato što smo rastreseni, nestali smo iz te grupe božanstava;
aniccā addhuvā appāyukā cavanadhammā itthattaṁ āgatā”ti. privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’.
Evaṁvihitakaṁ no tumhe āyasmanto khiḍḍāpadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti. Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije tako opisujete nastanak ovoga sveta da ga je stvorila iskvarenost uživanjem?’
Te evamāhaṁsu: A oni rekoše:
‘evaṁ kho no, āvuso gotama, sutaṁ, yathevāyasmā gotamo āhā’ti. ’Čuli smo da je upravo tako poštovani Gotama rekao.’
Aggaññañcāhaṁ, bhaggava, pajānāmi …pe… Blaženi, ja razumem nastanak ovog sveta…
yadabhijānaṁ tathāgato no anayaṁ āpajjati. Pošto to neposredno zna, Tathāgata ne propada…
Santi, bhaggava, eke samaṇabrāhmaṇā manopadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapenti. Postoje neki askete i brahmani koji unutar svoje tradicije opisuju nastanak sveta tako da ga je stvorila iskvarenost uma.
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: Otišao sam do njih i pitao ih:
‘saccaṁ kira tumhe āyasmanto manopadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije opisujete nastanak ovoga sveta tako da ga je stvorila iskvarenost uma?’
Te ca me evaṁ puṭṭhā ‘āmo’ti paṭijānanti. A oni mi odgovoriše: ’Tako je’.
Tyāhaṁ evaṁ vadāmi: Onda im ja ovako kažem:
‘kathaṁvihitakaṁ pana tumhe āyasmanto manopadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’
Te mayā puṭṭhā na sampāyanti, asampāyantā mamaññeva paṭipucchanti. Ali nisu mogli da mi odgovore, već su čak oni mene ispitivali.
Tesāhaṁ puṭṭho byākaromi: Kada su mene oni pitali, objasnio sam:
‘Santāvuso, manopadosikā nāma devā. Te ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyanti. Te ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyantā aññamaññamhi cittāni padūsenti. Te aññamaññaṁ paduṭṭhacittā kilantakāyā kilantacittā. Te devā tamhā kāyā cavanti. Ima, monasi, božanstava zvanih ’zlovoljna’. Ona mnogo vremena provode posmatrajući jedna drugo, tako da se u njima razvije bes jednih prema drugima. Kada u njima vlada bes, tela i umovi im postaju iscrpljeni. Zbog toga ona umru u tom svetu.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, āvuso, vijjati, yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati. Onda, prijatelji, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
Itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
Agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte taṁ pubbenivāsaṁ anussarati, tato paraṁ nānussarati. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga.
So evamāha: Ono ovako kaže:
“ye kho te bhonto devā na manopadosikā te nātivelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyanti. Te nātivelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyantā aññamaññamhi cittāni nappadūsenti. Te aññamaññaṁ appaduṭṭhacittā akilantakāyā akilantacittā. Te devā tamhā kāyā na cavanti, ’Božanstva koja nisu zlovoljna ne provode mnogo vremena posmatrajući se međusobno. Tako ona ne postaju besna jedna prema drugima, njihova tela i umovi ne postaju iscrpljeni i ona ne nestaju iz te grupe božanstava.
niccā dhuvā sassatā avipariṇāmadhammā sassatisamaṁ tatheva ṭhassanti. Ona su trajna, neprolazna, večna, neuništiva, večno ista.
Ye pana mayaṁ ahumhā manopadosikā, te mayaṁ ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyimhā. Te mayaṁ ativelaṁ aññamaññaṁ upanijjhāyantā aññamaññamhi cittāni padūsimhā. Te mayaṁ aññamaññaṁ paduṭṭhacittā kilantakāyā kilantacittā. Evaṁ mayaṁ tamhā kāyā cutā, Ali mi koji smo bili zlovoljni, najveći deo vremena provodili smo posmatrajući jedni druge, postali smo besni jedni na druge, naša tela i umovi postali su iscrpljeni i nestali smo iz te grupe božanstava;
aniccā addhuvā appāyukā cavanadhammā itthattaṁ āgatā”ti. privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’.
Evaṁvihitakaṁ no tumhe āyasmanto manopadosikaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti. U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’
Te evamāhaṁsu: A oni rekoše:
‘evaṁ kho no, āvuso gotama, sutaṁ, yathevāyasmā gotamo āhā’ti. ’Čuli smo da je upravo tako poštovani Gotama rekao.’
Aggaññañcāhaṁ, bhaggava, pajānāmi …pe… Blaženi, ja razumem nastanak ovog sveta…
yadabhijānaṁ tathāgato no anayaṁ āpajjati. Pošto to neposredno zna, Tathāgata ne propada.
Santi, bhaggava, eke samaṇabrāhmaṇā adhiccasamuppannaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapenti. Postoje neki askete i brahmani koji unutar svoje tradicije opisuju nastanak sveta tako da ga je stvorila slučajnost.
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: Otišao sam do njih i pitao ih:
‘saccaṁ kira tumhe āyasmanto adhiccasamuppannaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije opisujete nastanak ovoga sveta tako da ga je stvorila slučajnost?’
Te ca me evaṁ puṭṭhā ‘āmo’ti paṭijānanti. A oni mi odgovoriše: ’Tako je’.
Tyāhaṁ evaṁ vadāmi: Onda im ja ovako kažem:
‘kathaṁvihitakaṁ pana tumhe āyasmanto adhiccasamuppannaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? ’U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’
Te mayā puṭṭhā na sampāyanti, asampāyantā mamaññeva paṭipucchanti. Ali nisu mogli da mi odgovore, već su čak oni mene ispitivali.
Tesāhaṁ puṭṭho byākaromi: Kada su me pitali, objasnio sam:
‘Santāvuso, asaññasattā nāma devā. Tako, monasi, postoje božanstva koja se nazivaju ’bićima bez opažaja”.
Saññuppādā ca pana te devā tamhā kāyā cavanti. Kada se u njima javi opažaj, ona umiru u tom svetu.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, āvuso, vijjati yaṁ aññataro satto tamhā kāyā cavitvā itthattaṁ āgacchati. Onda, prijatelji, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome.
Itthattaṁ āgato samāno agārasmā anagāriyaṁ pabbajati. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike.
Agārasmā anagāriyaṁ pabbajito samāno ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte taṁ saññuppādaṁ anussarati, tato paraṁ nānussarati’. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća nastanka opažaja, ali ne dalje od toga.
So evamāha: Ono ovako kaže:
‘adhiccasamuppanno attā ca loko ca. Sopstvo i ovaj svet nastaju slučajno.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Ahañhi pubbe nāhosiṁ, somhi etarahi ahutvā santatāya pariṇato’ti. Zato što prethodno nisam postojao. I tako, iako me nije bilo, sada izronih u postojanje.’
‘Evaṁvihitakaṁ no tumhe āyasmanto adhiccasamuppannaṁ ācariyakaṁ aggaññaṁ paññapethā’ti? Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije tako opisujete nastanak ovoga sveta da ga je stvorila slučajnost?’
Te evamāhaṁsu: A oni rekoše:
‘evaṁ kho no, āvuso gotama, sutaṁ yathevāyasmā gotamo āhā’ti. ’Čuli smo da je upravo tako poštovani Gotama rekao.’
Aggaññañcāhaṁ, bhaggava, pajānāmi tañca pajānāmi, tato ca uttaritaraṁ pajānāmi, tañca pajānaṁ na parāmasāmi, aparāmasato ca me paccattaññeva nibbuti viditā. Ja takođe razumem šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazim na pogrešan način, u sebi sam ostvario stanje savršenog mira.
Yadabhijānaṁ tathāgato no anayaṁ āpajjati. Pošto to neposredno zna, Tathāgata ne propada.
Evaṁvādiṁ kho maṁ, bhaggava, evamakkhāyiṁ eke samaṇabrāhmaṇā asatā tucchā musā abhūtena abbhācikkhanti: Blaženi, iako govorim i objašnjavam na ovaj način, neki askete i brahmani moje učenje pogrešno predstavljaju pogrešnim, ispraznim, lažljivim, neistinitim tvrdnjama:
‘viparīto samaṇo gotamo bhikkhavo ca. ’Asketa Gotama ima iskrivljena gledišta, a takvi su i njegovi monasi.
Samaṇo gotamo evamāha—Asketa Gotama ovako kaže:
yasmiṁ samaye subhaṁ vimokkhaṁ upasampajja viharati, sabbaṁ tasmiṁ samaye asubhantveva pajānātī’ti. ’Kada neko ulazi i ostaje u oslobođenju lepim, u tom trenutku on vidi samo ono što je ružno.’
Na kho panāhaṁ, bhaggava, evaṁ vadāmi: Ali ja to ne govorim.
‘yasmiṁ samaye subhaṁ vimokkhaṁ upasampajja viharati, sabbaṁ tasmiṁ samaye asubhantveva pajānātī’ti.
Evañca khvāhaṁ, bhaggava, vadāmi: Ja ovako kažem:
‘yasmiṁ samaye subhaṁ vimokkhaṁ upasampajja viharati, subhantveva tasmiṁ samaye pajānātī’”ti. ’Kada neko ulazi i ostaje u oslobođenju lepim, u tom trenutku on vidi samo ono što je lepo’.”
“Te ca, bhante, viparītā, ye bhagavantaṁ viparītato dahanti bhikkhavo ca. „Poštovani, oni su ti koji imaju iskrivljena gledišta, ako tako vide Blaženog i njegove monahe.
Evaṁpasanno ahaṁ, bhante, bhagavati. Pahoti me bhagavā tathā dhammaṁ desetuṁ, yathā ahaṁ subhaṁ vimokkhaṁ upasampajja vihareyyan”ti. Imam poverenje u Blaženog da me može podučiti, tako da mogu ući i ostati u oslobođenju lepim.”
“Dukkaraṁ kho etaṁ, bhaggava, tayā aññadiṭṭhikena aññakhantikena aññarucikena aññatrāyogena aññatrācariyakena subhaṁ vimokkhaṁ upasampajja viharituṁ. „Teško je za tebe, Bhaggava, da uđeš i ostaneš u oslobođenju lepim, jer imaš drugačije gledište, uverenje, verovanje, praksu i tradiciju.
Iṅgha tvaṁ, bhaggava, yo ca te ayaṁ mayi pasādo, tameva tvaṁ sādhukamanurakkhā”ti. Hajde, Bhaggava, dobro pazi da sačuvaš poverenje koje imaš u mene.”
“Sace taṁ, bhante, mayā dukkaraṁ aññadiṭṭhikena aññakhantikena aññarucikena aññatrāyogena aññatrācariyakena subhaṁ vimokkhaṁ upasampajja viharituṁ. „Poštovani ako je teško za mene da uđem i ostanem u oslobođenju lepim, jer imam drugačije gledište, uverenje, verovanje, praksu i tradiciju,
Yo ca me ayaṁ, bhante, bhagavati pasādo, tamevāhaṁ sādhukamanurakkhissāmī”ti. dobro ću paziti da sačuvam poverenje koje imam u Blaženog.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamano bhaggavagotto paribbājako bhagavato bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, lutalica Bhaggavagotta se obradova rečima Blaženog.
Pāthikasuttaṁ niṭṭhitaṁ paṭhamaṁ.