Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 28 Zbirka dugih govora 28
Sampasādanīyasutta Ono što uliva poverenje
1. Sāriputtasīhanāda 1. Sāriputtin lavlji rik
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā nāḷandāyaṁ viharati pāvārikambavane. Jednom je Blaženi boravio kraj Nāḷande, u Pāvārikinom mangovom gaju.
Atha kho āyasmā sāriputto yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā sāriputto bhagavantaṁ etadavoca: Tu poštovani Sāriputta dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, ovako reče Blaženom:
“evaṁpasanno ahaṁ, bhante, bhagavati, na cāhu na ca bhavissati na cetarahi vijjati añño samaṇo vā brāhmaṇo vā bhagavatā bhiyyobhiññataro yadidaṁ sambodhiyan”ti. „Ovako verujem, Blaženi, nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju.”
“Uḷārā kho te ayaṁ, sāriputta, āsabhī vācā bhāsitā, ekaṁso gahito, sīhanādo nadito: „Zaista su uzvišene tvoje reči, Sāriputta. hrabre reči, odlučne reči, pravi lavovski rik kada kažeš:
‘evaṁpasanno ahaṁ, bhante, bhagavati; ’Ovako verujem, Blaženi:
na cāhu na ca bhavissati na cetarahi vijjati añño samaṇo vā brāhmaṇo vā bhagavatā bhiyyobhiññataro yadidaṁ sambodhiyan’ti. nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju’.
Kiṁ te, sāriputta, ye te ahesuṁ atītamaddhānaṁ arahanto sammāsambuddhā, sabbe te bhagavanto cetasā ceto paricca viditā: Sāriputta, plemenite, potpuno probuđene Bude koji su živeli u prošlosti, da li si znao sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako:
‘evaṁsīlā te bhagavanto ahesuṁ itipi, evaṁdhammā te bhagavanto ahesuṁ itipi, evaṁpaññā te bhagavanto ahesuṁ itipi, evaṁvihārī te bhagavanto ahesuṁ itipi, evaṁvimuttā te bhagavanto ahesuṁ itipī’”ti? ’Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje’?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne, poštovani gospodine.”
“Kiṁ pana te, sāriputta, ye te bhavissanti anāgatamaddhānaṁ arahanto sammāsambuddhā, sabbe te bhagavanto cetasā ceto paricca viditā: A one plemenite, potpuno probuđene Bude koji će tek živeti u budućnosti, da li znaš sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako:
‘evaṁsīlā te bhagavanto bhavissanti itipi, evaṁdhammā … evaṁpaññā … evaṁvihārī … evaṁvimuttā te bhagavanto bhavissanti itipī’”ti? ’Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje’?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne, poštovani gospodine.”
“Kiṁ pana te, sāriputta, ahaṁ etarahi arahaṁ sammāsambuddho cetasā ceto paricca vidito: A mene koji sam sada plemeniti, potpuno probuđeni Buda, da li si pronikao svojim umom u moj um ovako:
‘evaṁsīlo bhagavā itipi, evaṁdhammo … evaṁpañño … evaṁvihārī … evaṁvimutto bhagavā itipī’”ti? ’Ovakva je vrlina Blaženog, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje’?”
“No hetaṁ, bhante”. „Sigurno da ne, poštovani gospodine.”
“Ettha ca hi te, sāriputta, atītānāgatapaccuppannesu arahantesu sammāsambuddhesu cetopariyañāṇaṁ natthi. „Dakle, Sāriputta, ti ne znaš umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog, potpuno probuđenoga.
Atha kiṁ carahi te ayaṁ, sāriputta, uḷārā āsabhī vācā bhāsitā, ekaṁso gahito, sīhanādo nadito: Kako onda možeš reći tako hrabre reči, odlučne reči, pravi lavovski rik:
‘evaṁpasanno ahaṁ, bhante, bhagavati, na cāhu na ca bhavissati na cetarahi vijjati añño samaṇo vā brāhmaṇo vā bhagavatā bhiyyobhiññataro yadidaṁ sambodhiyan’”ti? ’Nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju’.”
“Na kho me, bhante, atītānāgatapaccuppannesu arahantesu sammāsambuddhesu cetopariyañāṇaṁ atthi. „Poštovani gospodine, ja ne znam umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog, potpuno probuđenoga.
Api ca me dhammanvayo vidito. Ali sam do takvog zaključka došao zaključivanjem zasnovanim na Dhammi.
Seyyathāpi, bhante, rañño paccantimaṁ nagaraṁ daḷhuddhāpaṁ daḷhapākāratoraṇaṁ ekadvāraṁ. Baš kao što u kraljevom gradu na granici, jakom utvrđenju opasanom zidinama, postoji samo jedna kapija
Tatrassa dovāriko paṇḍito byatto medhāvī aññātānaṁ nivāretā, ñātānaṁ pavesetā. i na njoj stoji mudar, umešan, inteligentan stražar.
So tassa nagarassa samantā anupariyāyapathaṁ anukkamamāno na passeyya pākārasandhiṁ vā pākāravivaraṁ vā antamaso biḷāranikkhamanamattampi. I on ne pušta da uđu oni koje ne poznaje, a pušta one koje poznaje. A onda neko obiđe oko tog grada i ne vidi nijednu pukotinu u zidu, nijedan otvor čak ni toliko mali da bi mačka mogla kroz njega da se provuče.
Tassa evamassa: I on pomisli:
‘ye kho keci oḷārikā pāṇā imaṁ nagaraṁ pavisanti vā nikkhamanti vā, sabbe te imināva dvārena pavisanti vā nikkhamanti vā’ti. ’Svako živo biće koje bi ušlo ili izašlo iz ovoga grada, moralo bi da to učini kroz ovu kapiju’.
Evameva kho me, bhante, dhammanvayo vidito. Na isti način sam, poštovani gospodine, do takvog zaključka došao razmišljanjem zasnovanim na Dhammi:
Ye te, bhante, ahesuṁ atītamaddhānaṁ arahanto sammāsambuddhā, sabbe te bhagavanto pañca nīvaraṇe pahāya cetaso upakkilese paññāya dubbalīkaraṇe catūsu satipaṭṭhānesu suppatiṭṭhitacittā, satta sambojjhaṅge yathābhūtaṁ bhāvetvā anuttaraṁ sammāsambodhiṁ abhisambujjhiṁsu. ’Oni u prošlosti, plemeniti i potpuno probuđeni, svi ti Blaženi su savladali pet prepreka, razumeli svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstili svoj um u četiri temelja svesnosti, razvili sedam elemenata probuđenja, te tako stekli više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju.
Yepi te, bhante, bhavissanti anāgatamaddhānaṁ arahanto sammāsambuddhā, sabbe te bhagavanto pañca nīvaraṇe pahāya cetaso upakkilese paññāya dubbalīkaraṇe catūsu satipaṭṭhānesu suppatiṭṭhitacittā, satta sambojjhaṅge yathābhūtaṁ bhāvetvā anuttaraṁ sammāsambodhiṁ abhisambujjhissanti. Isto tako, oni u budućnosti, plemeniti i potpuno probuđeni, svi ti Blaženi će savladati pet prepreka, razumeti svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstiti svoj um u četiri temelja svesnosti, razviti sedam elemenata probuđenja, te tako steći više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju.
Bhagavāpi, bhante, etarahi arahaṁ sammāsambuddho pañca nīvaraṇe pahāya cetaso upakkilese paññāya dubbalīkaraṇe catūsu satipaṭṭhānesu suppatiṭṭhitacitto satta sambojjhaṅge yathābhūtaṁ bhāvetvā anuttaraṁ sammāsambodhiṁ abhisambuddho. Isto tako, Blaženi, koji je sada plemeniti i potpuno probuđeni, jeste savladao pet prepreka, razumeo svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstio svoj um u četiri temelja svesnosti, razvio sedam elemenata probuđenja, te tako stekao više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju.”
Idhāhaṁ, bhante, yena bhagavā tenupasaṅkamiṁ dhammassavanāya. Poštovani, došao sam pred Blaženog da čujem Dhammu.
Tassa me, bhante, bhagavā dhammaṁ deseti uttaruttaraṁ paṇītapaṇītaṁ kaṇhasukkasappaṭibhāgaṁ. I Blaženi me je podučio Dhammi, najuzvišenijoj i najizvrsnijoj, koja podjednako ukazuje na tamne i svetle stvari.
Yathā yathā me, bhante, bhagavā dhammaṁ desesi uttaruttaraṁ paṇītapaṇītaṁ kaṇhasukkasappaṭibhāgaṁ tathā tathāhaṁ tasmiṁ dhamme abhiññā idhekaccaṁ dhammaṁ dhammesu niṭṭhamagamaṁ; satthari pasīdiṁ: I dok me je Blaženi podučavao Dhammi, najuzvišenijoj i najizvrsnijoj, koja podjednako ukazuje na tamne i svetle stvari, u meni je javilo neposredno znanje u pogledu Dhamme i stekoh poverenje u učitelja.
‘sammāsambuddho bhagavā, svākkhāto bhagavatā dhammo, suppaṭipanno sāvakasaṅgho’ti. ’Blaženi je potpuno probuđen, Blaženi je dobro izložio Dhammu i monaška zajednica vežba na pravi način.’
1.1. Kusaladhammadesanā 1.1. Podučavanje povoljnim stvarima
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti kusalesu dhammesu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu povoljnih stvari jeste nenadmašno.
Tatrime kusalā dhammā seyyathidaṁ—A te povoljne stvari su sledeće:
cattāro satipaṭṭhānā, cattāro sammappadhānā, cattāro iddhipādā, pañcindriyāni, pañca balāni, satta bojjhaṅgā, ariyo aṭṭhaṅgiko maggo. četiri temelja svesnosti, četiri prave vrste nastojanja, četiri osnove duhovne moći, pet sposobnosti, pet snaga, sedam elemenata probuđenja, plemeniti osmostruki put.
Idha, bhante, bhikkhu āsavānaṁ khayā anāsavaṁ cetovimuttiṁ paññāvimuttiṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati. Tako, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, monah ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
Etadānuttariyaṁ, bhante, kusalesu dhammesu. To je nenadmašno u pogledu povoljnih stvari.
Taṁ bhagavā asesamabhijānāti, taṁ bhagavato asesamabhijānato uttari abhiññeyyaṁ natthi, yadabhijānaṁ añño samaṇo vā brāhmaṇo vā bhagavatā bhiyyobhiññataro assa, yadidaṁ kusalesu dhammesu. I to Blaženi razume na osnovu sopstvenog iskustva. Nema ničeg višeg od toga što bi se moglo razumeti. A u pogledu takvog razumevanja povoljnih stvari, ne postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog.
1.2. Āyatanapaṇṇattidesanā 1.2. Podučavanje područjima čula
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti āyatanapaṇṇattīsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu područja čula jeste nenadmašno.
Chayimāni, bhante, ajjhattikabāhirāni āyatanāni. Postoji ovih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja čula.
Cakkhuñceva rūpā ca, sotañceva saddā ca, ghānañceva gandhā ca, jivhā ceva rasā ca, kāyo ceva phoṭṭhabbā ca, mano ceva dhammā ca. Oko i oblici, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i taktilni podražaji i um i objekti uma.
Etadānuttariyaṁ, bhante, āyatanapaṇṇattīsu. To je nenadmašno u pogledu opisa područja čula.
Taṁ bhagavā asesamabhijānāti, taṁ bhagavato asesamabhijānato uttari abhiññeyyaṁ natthi, yadabhijānaṁ añño samaṇo vā brāhmaṇo vā bhagavatā bhiyyobhiññataro assa yadidaṁ āyatanapaṇṇattīsu. I to Blaženi razume na osnovu sopstvenog iskustva. Nema ničeg višeg od toga što bi se moglo razumeti. A u pogledu takvog razumevanja područja čula, ne postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog.
1.3. Gabbhāvakkantidesanā 1.3. Podučavanje o začetku bića
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti gabbhāvakkantīsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu začetka bića jeste nenadmašno.
Catasso imā, bhante, gabbhāvakkantiyo. Postoje ova četiri začetka bića.
Idha, bhante, ekacco asampajāno mātukucchiṁ okkamati; asampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti; asampajāno mātukucchimhā nikkhamati. Ayaṁ paṭhamā gabbhāvakkanti. Tako neko nije svestan kada biva začet u materici svoje majke, nije svestan kada boravi u njoj, nije svestan kada iz nje izlazi. To je prva vrsta začetka.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco sampajāno mātukucchiṁ okkamati; asampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti; asampajāno mātukucchimhā nikkhamati. Ayaṁ dutiyā gabbhāvakkanti. Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke, ali nije svestan kada boravi u njoj, nije svestan kada iz nje izlazi. To je druga vrsta začetka.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco sampajāno mātukucchiṁ okkamati; sampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti; asampajāno mātukucchimhā nikkhamati. Ayaṁ tatiyā gabbhāvakkanti. Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke i jeste svestan kada boravi u njoj, ali nije svestan kada iz nje izlazi. To je treća vrsta začetka.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco sampajāno mātukucchiṁ okkamati; sampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti; sampajāno mātukucchimhā nikkhamati. Ayaṁ catutthā gabbhāvakkanti. Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke, jeste svestan kada boravi u njoj i jeste svestan kada iz nje izlazi. To je četvrta vrsta začetka.
Etadānuttariyaṁ, bhante, gabbhāvakkantīsu. To je nenadmašno u pogledu opisa začetka bića.
1.4. Ādesanavidhādesanā 1.4. Podučavanje o čitanju misli
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti ādesanavidhāsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu čitanja misli jeste nenadmašno.
Catasso imā, bhante, ādesanavidhā. Postoje ove četiri vrste čitanja misli.
Idha, bhante, ekacco nimittena ādisati: Tako neko na osnovu nekog znaka objavi:
‘evampi te mano, itthampi te mano, itipi te cittan’ti. ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’
So bahuñcepi ādisati, tatheva taṁ hoti, no aññathā. I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije.
Ayaṁ paṭhamā ādesanavidhā. To je prva vrsta čitanja misli.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco na heva kho nimittena ādisati. Api ca kho manussānaṁ vā amanussānaṁ vā devatānaṁ vā saddaṁ sutvā ādisati: Dalje, neko ne objavljuje na osnovu nekog znaka, već čuje zvukove ljudi, dugova i božanstava (kako govore) i onda objavi:
‘evampi te mano, itthampi te mano, itipi te cittan’ti. ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’
So bahuñcepi ādisati, tatheva taṁ hoti, no aññathā. I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije.
Ayaṁ dutiyā ādesanavidhā. To je druga vrsta čitanja misli.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco na heva kho nimittena ādisati, nāpi manussānaṁ vā amanussānaṁ vā devatānaṁ vā saddaṁ sutvā ādisati. Api ca kho vitakkayato vicārayato vitakkavipphārasaddaṁ sutvā ādisati: Dalje, neko ne objavljuje na osnovu nekog znaka, niti čuje zvukove ljudi, dugova i božanstava (kako govore), već čuje zvuk misli dok neko razmišlja i onda objavi:
‘evampi te mano, itthampi te mano, itipi te cittan’ti. ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’
So bahuñcepi ādisati, tatheva taṁ hoti, no aññathā. I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije.
Ayaṁ tatiyā ādesanavidhā. To je treća vrsta čitanja misli.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco na heva kho nimittena ādisati, nāpi manussānaṁ vā amanussānaṁ vā devatānaṁ vā saddaṁ sutvā ādisati, nāpi vitakkayato vicārayato vitakkavipphārasaddaṁ sutvā ādisati. Api ca kho avitakkaṁ avicāraṁ samādhiṁ samāpannassa cetasā ceto paricca pajānāti: Dalje, neko ne objavljuje na osnovu nekog znaka, niti čuje zvukove ljudi, dugova i božanstava (kako govore), niti zvuk misli dok neko razmišlja, već svojim umom obuhvati um drugoga koji je dostigao koncentraciju bez usmeren misli i istraživanja, te tako zna:
‘yathā imassa bhoto manosaṅkhārā paṇihitā. Tathā imassa cittassa anantarā imaṁ nāma vitakkaṁ vitakkessatī’ti. ’Mentalna aktivnost ove osobe je takva da će sada pomisliti ovu misao.’
So bahuñcepi ādisati, tatheva taṁ hoti, no aññathā. I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije.
Ayaṁ catutthā ādesanavidhā. To je četvrta vrsta čitanja misli.
Etadānuttariyaṁ, bhante, ādesanavidhāsu. To je nenadmašno u pogledu opisa čitanja misli.
1.5. Dassanasamāpattidesanā 1.5. Podučavanje o dostizanju viđenja
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti dassanasamāpattīsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu dostizanja viđenja jeste nenadmašno.
Catasso imā, bhante, dassanasamāpattiyo. Postoje ove četiri vrste dostizanja viđenja.
Idha, bhante, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya padhānamanvāya anuyogamanvāya appamādamanvāya sammāmanasikāramanvāya tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte imameva kāyaṁ uddhaṁ pādatalā adho kesamatthakā tacapariyantaṁ pūraṁ nānappakārassa asucino paccavekkhati: Tako, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, naporu, predanosti, marljivosti i ispravnoj pažnji, dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako:
‘atthi imasmiṁ kāye kesā lomā nakhā dantā taco maṁsaṁ nhāru aṭṭhi aṭṭhimiñjaṁ vakkaṁ hadayaṁ yakanaṁ kilomakaṁ pihakaṁ papphāsaṁ antaṁ antaguṇaṁ udariyaṁ karīsaṁ pittaṁ semhaṁ pubbo lohitaṁ sedo medo assu vasā kheḷo siṅghānikā lasikā muttan’ti. ’Ovo je telo načinjeno od kose, malja, noktiju, zuba, kože, mišića, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, dijafragme, slezine, pluća, debelog creva, tankog creva, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima i mokraće.’
Ayaṁ paṭhamā dassanasamāpatti. To je prvo dostizanje viđenja.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte imameva kāyaṁ uddhaṁ pādatalā adho kesamatthakā tacapariyantaṁ pūraṁ nānappakārassa asucino paccavekkhati: Dalje, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti… dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako:
‘atthi imasmiṁ kāye kesā lomā …pe… lasikā muttan’ti. ’Ovo je telo načinjeno od: kose… i mokraće.’
Atikkamma ca purisassa chavimaṁsalohitaṁ aṭṭhiṁ paccavekkhati. Idući još dalje, on razmatra kosti prekrivene kožom, mišićima i krvlju.
Ayaṁ dutiyā dassanasamāpatti. To je drugo dostizanje viđenja.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte imameva kāyaṁ uddhaṁ pādatalā adho kesamatthakā tacapariyantaṁ pūraṁ nānappakārassa asucino paccavekkhati: Dalje, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti… dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako:
‘atthi imasmiṁ kāye kesā lomā …pe… lasikā muttan’ti. ’Ovo je telo načinjeno od: kose… i mokraće.’
Atikkamma ca purisassa chavimaṁsalohitaṁ aṭṭhiṁ paccavekkhati. Idući još dalje, on razmatra kosti prekrivene kožom, mišićima i krvlju.
Purisassa ca viññāṇasotaṁ pajānāti, ubhayato abbocchinnaṁ idha loke patiṭṭhitañca paraloke patiṭṭhitañca. I on zna neprekinuti tok svesti tog čoveka, kako se uspostavlja u ovome svetu i kako se uspostavlja u narednom.
Ayaṁ tatiyā dassanasamāpatti. To je treće dostizanje viđenja.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte imameva kāyaṁ uddhaṁ pādatalā adho kesamatthakā tacapariyantaṁ pūraṁ nānappakārassa asucino paccavekkhati: Dalje, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti… dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako:
‘atthi imasmiṁ kāye kesā lomā …pe… lasikā muttan’ti. ’Ovo je telo načinjeno od: kose… i mokraće.’
Atikkamma ca purisassa chavimaṁsalohitaṁ aṭṭhiṁ paccavekkhati. Idući još dalje, on razmatra kosti prekrivene kožom, mišićima i krvlju.
Purisassa ca viññāṇasotaṁ pajānāti, ubhayato abbocchinnaṁ idha loke appatiṭṭhitañca paraloke appatiṭṭhitañca. I on zna neprekinuti tok svesti tog čoveka, kako se ne uspostavlja u ovome svetu i kako se ne uspostavlja u narednom.
Ayaṁ catutthā dassanasamāpatti. To je četvrto dostizanje viđenja.
Etadānuttariyaṁ, bhante, dassanasamāpattīsu. To je nenadmašno u pogledu opisa dostizanja viđenja.
1.6. Puggalapaṇṇattidesanā 1.6. Podučavanje o vrstama ljudi
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti puggalapaṇṇattīsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu vrsta ljudi jeste nenadmašno.
Sattime, bhante, puggalā. Sedam je vrsta ljudi.
Ubhatobhāgavimutto paññāvimutto kāyasakkhi diṭṭhippatto saddhāvimutto dhammānusārī saddhānusārī. Oslobođen na oba načina, oslobođen mudrošću, neposredni svedok, onaj koji je učvrstio gledište, oslobođen poverenjen, sledbenik na osnovu Dhamme i sledbenik na osnovu poverenja.
Etadānuttariyaṁ, bhante, puggalapaṇṇattīsu. To je nenadmašno u pogledu opisa vrsta ljudi.
1.7. Padhānadesanā 1.7. Podučavanje o vrstama nastojanja
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti padhānesu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu vrsti nastojanja jeste nenadmašno.
Sattime, bhante, sambojjhaṅgā satisambojjhaṅgo dhammavicayasambojjhaṅgo vīriyasambojjhaṅgo pītisambojjhaṅgo passaddhisambojjhaṅgo samādhisambojjhaṅgo upekkhāsambojjhaṅgo. Sedam je elemenata probuđenja: svesnost, istraživanje pojava, energija, radost, smirenje, koncentracija i spokojstvo.
Etadānuttariyaṁ, bhante, padhānesu. To je nenadmašno u pogledu opisa vrsta nastojanja.
1.8. Paṭipadādesanā 1.8. Podučavanja o vrstama vežbanja
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti paṭipadāsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu vrsti vežbanja jeste nenadmašno.
Catasso imā, bhante, paṭipadā dukkhā paṭipadā dandhābhiññā, Postoje ove četiri vrste vežbanja: bolno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja;
dukkhā paṭipadā khippābhiññā, bolno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja;
sukhā paṭipadā dandhābhiññā, prijatno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja i
sukhā paṭipadā khippābhiññāti. prijatno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja.
Tatra, bhante, yāyaṁ paṭipadā dukkhā dandhābhiññā, ayaṁ, bhante, paṭipadā ubhayeneva hīnā akkhāyati dukkhattā ca dandhattā ca. Kad je u pitanju bolno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja, ono je nisko na dva načina: zato što je bolno i zato što je sporo.
Tatra, bhante, yāyaṁ paṭipadā dukkhā khippābhiññā, ayaṁ pana, bhante, paṭipadā dukkhattā hīnā akkhāyati. Kad je u pitanju bolno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja, ono je nisko po tome što je bolno.
Tatra, bhante, yāyaṁ paṭipadā sukhā dandhābhiññā, ayaṁ pana, bhante, paṭipadā dandhattā hīnā akkhāyati. Kad je u pitanju prijatno vežbanje sa sporim dolaženejm do neposrednog znanja, ono je nisko zato što je sporo.
Tatra, bhante, yāyaṁ paṭipadā sukhā khippābhiññā, ayaṁ pana, bhante, paṭipadā ubhayeneva paṇītā akkhāyati sukhattā ca khippattā ca. Kada je pitanju prijatno vežbanje sa brzim dolaženejm do neposrednog znanja, ono je izvrsno na dva načina: zato što je prijatno i zato što je brzo.
Etadānuttariyaṁ, bhante, paṭipadāsu. To je nenadmašno u pogledu opisa vrsta vežbanja.
1.9. Bhassasamācārādidesanā 1.9. Podučavanje o govoru
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti bhassasamācāre. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu postupanja sa govorom jeste nenadmašno.
Idha, bhante, ekacco na ceva musāvādupasañhitaṁ vācaṁ bhāsati na ca vebhūtiyaṁ na ca pesuṇiyaṁ na ca sārambhajaṁ jayāpekkho; Tako, neko ne koristi govor koj ije povezan sa laganjem, ogovaranjem, vređanjem ili ismevanjem drugogs
mantā mantā ca vācaṁ bhāsati nidhānavatiṁ kālena. već koristi reči koje su mudre, vredne da se zapamte, pravovremene.
Etadānuttariyaṁ, bhante, bhassasamācāre. To je nenadmašno u pogledu opisa postupanja sa govorom.
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti purisasīlasamācāre. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu čovekovog moralnog postupanja jeste nenadmašno.
Idha, bhante, ekacco sacco cassa saddho ca, na ca kuhako, na ca lapako, na ca nemittiko, na ca nippesiko, na ca lābhena lābhaṁ nijigīsanako, indriyesu guttadvāro, bhojane mattaññū, samakārī, jāgariyānuyogamanuyutto, atandito, āraddhavīriyo, jhāyī, satimā, kalyāṇapaṭibhāno, gatimā, dhitimā, matimā, na ca kāmesu giddho, sato ca nipako ca. Tako, neko je istinoljubiv, ispunjen povrenjem, a ne pretvara se, ne laska i ne nagovara koristi radi, ne vara, ne koristi svoj materijalni posed da bi došao do još većeg imetka, stražari na vratima čula; umeren je u jelu, nepristrasan, posvećen razvijanju pažnje, marljiv, energičan, meditira, dobrog paćenja, govori u pravo vreme, odmeren, odlučan i promišljen; ne juri za zadovoljstvima čula, već je sabran i mudar.
Etadānuttariyaṁ, bhante, purisasīlasamācāre. To je nenadmašno u pogledu opisa moralnog postupanja ljudi.
1.10. Anusāsanavidhādesanā 1.10. Podučavanje o rezultatima prakse
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti anusāsanavidhāsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu rezultata prakse jeste nenadmašno.
Catasso imā, bhante, anusāsanavidhā—Postoje ova četiri rezultata prakse:
jānāti, bhante, bhagavā aparaṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo yathānusiṭṭhaṁ tathā paṭipajjamāno tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpanno bhavissati avinipātadhammo niyato sambodhiparāyaṇo’ti. ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen i raskinuo tri okova, biće onaj koji je ušao u tok, neće se preporoditi na mestu patnje, već će sigurno postati probuđen.’
Jānāti, bhante, bhagavā paraṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā: Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo yathānusiṭṭhaṁ tathā paṭipajjamāno tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā rāgadosamohānaṁ tanuttā sakadāgāmī bhavissati, sakideva imaṁ lokaṁ āgantvā dukkhassantaṁ karissatī’ti. ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen, raskinuo tri okova i smanjio pohlepu, mržnju i obmanutost, tako da će se vratiti kao sakadagamin još jednom u ovaj svet da potpuno okonča patnju.’
Jānāti, bhante, bhagavā paraṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā: Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo yathānusiṭṭhaṁ tathā paṭipajjamāno pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātiko bhavissati tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā’ti. ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen i raskinuo pet nižih okova, spontano će se preporoditi u drugom svetu. Tamo će dostići konačno oslobođenje, tako da se više nikada ne vrati u ovaj svet.’
Jānāti, bhante, bhagavā paraṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā: Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo yathānusiṭṭhaṁ tathā paṭipajjamāno āsavānaṁ khayā anāsavaṁ cetovimuttiṁ paññāvimuttiṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharissatī’ti. ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen i uklonio sve otrove, ovde i sada dostići će i boraviti u potpuno čistom oslobođenju uma, oslobođenju mudrošću, ostvarivši to sam za sebe uz pomoć neposrednog znanja.’
Etadānuttariyaṁ, bhante, anusāsanavidhāsu. To je nenadmašno u pogledu opisa rezultata prakse.
1.11. Parapuggalavimuttiñāṇadesanā 1.11. Znanje o oslobođenju drugih
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti parapuggalavimuttiñāṇe. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu znanja o oslobođenju drugih jeste nenadmašno.
Jānāti, bhante, bhagavā paraṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā: Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpanno bhavissati avinipātadhammo niyato sambodhiparāyaṇo’ti. ’Ovaj čovek, pošto je raskinuo tri okova, biće onaj koji je ušao u tok, neće se preporoditi na mestu patnje, već će sigurno postati probuđen.’
Jānāti, bhante, bhagavā paraṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā: Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā rāgadosamohānaṁ tanuttā sakadāgāmī bhavissati, sakideva imaṁ lokaṁ āgantvā dukkhassantaṁ karissatī’ti. ’Ovaj čovek, pošto je raskinuo tri okova i smanjio pohlepu, mržnju i obmanutost, vratiće se kao sakadagamin još jednom u ovaj svet da potpuno okonča patnju.’
Jānāti, bhante, bhagavā paraṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā: Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātiko bhavissati tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā’ti. ’Ovaj čovek, pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano će se preporoditi u drugom svetu. Tamo će dostići konačno oslobođenje, tako da se više nikada ne vrati u ovaj svet.’
Jānāti, bhante, bhagavā paraṁ puggalaṁ paccattaṁ yonisomanasikārā: Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna:
‘ayaṁ puggalo āsavānaṁ khayā anāsavaṁ cetovimuttiṁ paññāvimuttiṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharissatī’ti. ’Ovaj čovek, pošto je uklonio sve otrove, ovde i sada dostići će i boraviti u potpuno čistom oslobođenju uma, oslobođenju mudrošću, ostvarivši to sam za sebe uz pomoć neposrednog znanja.’
Etadānuttariyaṁ, bhante, parapuggalavimuttiñāṇe. To je nenadmašno u pogledu opisa znanja o oslobođenju drugih.
1.12. Sassatavādadesanā 1.12. Podučavanje o eternalizmu
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti sassatavādesu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu učenja o eternalizmu, jeste nenadmašno.
Tayome, bhante, sassatavādā. Tri su vrste učenja o eternalizmu.
Idha, bhante, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života.
Seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo tissopi jātiyo catassopi jātiyo pañcapi jātiyo dasapi jātiyo vīsampi jātiyo tiṁsampi jātiyo cattālīsampi jātiyo paññāsampi jātiyo jātisatampi jātisahassampi jātisatasahassampi anekānipi jātisatāni anekānipi jātisahassāni anekānipi jātisatasahassāni, ‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. to znači, seća se jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
So evamāha: On ovako kaže:
‘atītampāhaṁ addhānaṁ jānāmi—saṁvaṭṭi vā loko vivaṭṭi vāti. ’Ja znam prošlost, kada se ovaj svet širio ili kada se ovaj svet skupljao.
Anāgataṁpāhaṁ addhānaṁ jānāmi—saṁvaṭṭissati vā loko vivaṭṭissati vāti. Ali ja ne znam budućnost, da li će se ovaj svet širiti ili skupljati.
Sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito. Te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisaman’ti. Aopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’
Ayaṁ paṭhamo sassatavādo. To je prvo učenje o eternalizmu.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Dalje, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života.
Seyyathidaṁ—ekampi saṁvaṭṭavivaṭṭaṁ dvepi saṁvaṭṭavivaṭṭāni tīṇipi saṁvaṭṭavivaṭṭāni cattāripi saṁvaṭṭavivaṭṭāni pañcapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni dasapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni, ‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Dakle: jednog eona skupljanja i širenja ovoga sveta, dva, tri, četiri, pet ili deset eona skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
So evamāha: On ovako kaže:
‘atītampāhaṁ addhānaṁ jānāmi saṁvaṭṭi vā loko vivaṭṭi vāti. ’Ja znam prošlost, kada se ovaj svet širio ili kada se ovaj svet skupljao.
Anāgataṁpāhaṁ addhānaṁ jānāmi saṁvaṭṭissati vā loko vivaṭṭissati vāti. Ali ja ne znam budućnost, da li će se ovaj svet širiti ili skupljati.
Sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito. ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba.
Te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisaman’ti. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’
Ayaṁ dutiyo sassatavādo. To je drugo učenje o eternalizmu.
Puna caparaṁ, bhante, idhekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Dalje, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života.
Seyyathidaṁ—dasapi saṁvaṭṭavivaṭṭāni vīsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni tiṁsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni cattālīsampi saṁvaṭṭavivaṭṭāni, ‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Dakle: deset eona skupljanja i širenja ovoga sveta, dvadeset, trideset, četrdeset eona skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
So evamāha: On ovako kaže:
‘atītampāhaṁ addhānaṁ jānāmi saṁvaṭṭipi loko vivaṭṭipīti; ’Ja znam prošlost, kada se ovaj svet širio ili kada se ovaj svet skupljao.
anāgataṁpāhaṁ addhānaṁ jānāmi saṁvaṭṭissatipi loko vivaṭṭissatipīti. Ali ja ne znam budućnost, da li će se ovaj svet širiti ili skupljati.
Sassato attā ca loko ca vañjho kūṭaṭṭho esikaṭṭhāyiṭṭhito. ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba.
Te ca sattā sandhāvanti saṁsaranti cavanti upapajjanti, atthi tveva sassatisaman’ti. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’
Ayaṁ tatiyo sassatavādo, To je treće učenje o eternalizmu.
etadānuttariyaṁ, bhante, sassatavādesu. To je nenadmašno u pogledu opisa učenja o eternalizmu.
1.13. Pubbenivāsānussatiñāṇadesanā 1.13. Sećanje na prošle živote
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti pubbenivāsānussatiñāṇe. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu sećanja na prošle živote jeste nenadmašno.
Idha, bhante, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života.
Seyyathidaṁ—ekampi jātiṁ dvepi jātiyo tissopi jātiyo catassopi jātiyo pañcapi jātiyo dasapi jātiyo vīsampi jātiyo tiṁsampi jātiyo cattālīsampi jātiyo paññāsampi jātiyo jātisatampi jātisahassampi jātisatasahassampi anekepi saṁvaṭṭakappe anekepi vivaṭṭakappe anekepi saṁvaṭṭavivaṭṭakappe, Dakle, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja, , mnoštva skupljanja, mnoštva širenja, mnoštva skupljanja i širenja ovoga sveta.
‘amutrāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto amutra udapādiṁ; tatrāpāsiṁ evaṁnāmo evaṅgotto evaṁvaṇṇo evamāhāro evaṁsukhadukkhappaṭisaṁvedī evamāyupariyanto, so tato cuto idhūpapanno’ti. Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
Santi, bhante, devā, yesaṁ na sakkā gaṇanāya vā saṅkhānena vā āyu saṅkhātuṁ. Ima božanstava, poštovani, čiji životni vek nije moguće izračunati ni na koji način.
Api ca yasmiṁ yasmiṁ attabhāve abhinivuṭṭhapubbo hoti yadi vā rūpīsu yadi vā arūpīsu yadi vā saññīsu yadi vā asaññīsu yadi vā nevasaññīnāsaññīsu. Pa ipak, u kojem god obliku da su postojali u ranijim životima, sa oblikom ili bez oblika, kao biće koja imaju opažaju, ne opažaju ili niti opažaju, niti ne opažaju,
Iti sākāraṁ sauddesaṁ anekavihitaṁ pubbenivāsaṁ anussarati. oni se sećaju mnoštva svojih prošlih života, u celini i do detalja.
Etadānuttariyaṁ, bhante, pubbenivāsānussatiñāṇe. To je nenadmašno u pogledu opisa sećanja na prošle živote.
1.14. Cutūpapātañāṇadesanā 1.14. Znanje o umiranju i preporađanju
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti sattānaṁ cutūpapātañāṇe. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu znanja o umiranju i preporađanju jeste nenadmašno.
Idha, bhante, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da zahvaljujući umu, tako koncentrisanom,duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju,
hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe sugate duggate yathākammūpage satte pajānāti: ‘ime vata bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyānaṁ upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā. Te kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā vacīsucaritena samannāgatā manosucaritena samannāgatā ariyānaṁ anupavādakā sammādiṭṭhikā sammādiṭṭhikammasamādānā. Te kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapannā’ti. Iti dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passati cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe sugate duggate yathākammūpage satte pajānāti. kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.
Etadānuttariyaṁ, bhante, sattānaṁ cutūpapātañāṇe. To je nenadmašno u pogledu opisa znanja o umiranju i preporađanju.
1.15. Iddhividhadesanā 1.15. Natprirodne moći
Aparaṁ pana, bhante, etadānuttariyaṁ, yathā bhagavā dhammaṁ deseti iddhividhāsu. Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu natprirodnih moći, jeste nenadmašno.
Dvemā, bhante, iddhividhāyo—Postoje dve vrste natprirodnih moći:
atthi, bhante, iddhi sāsavā saupadhikā, ‘no ariyā’ti vuccati. one povezane sa mentalnim otrovima i vezivanjem, koje se nazivaju neplemenitima
Atthi, bhante, iddhi anāsavā anupadhikā ‘ariyā’ti vuccati. i one bez otrova i vezivanja, koje se nazivaju plemenitima.
Katamā ca, bhante, iddhi sāsavā saupadhikā, ‘no ariyā’ti vuccati? A koje su to moći povezane sa mentalnim otrovima i vezivanjem, koje se nazivaju neplemenitima?
idha, bhante, ekacco samaṇo vā brāhmaṇo vā ātappamanvāya …pe… tathārūpaṁ cetosamādhiṁ phusati, yathāsamāhite citte anekavihitaṁ iddhividhaṁ paccanubhoti—Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, ispoljava različite vrste natprirodnih moći.
ekopi hutvā bahudhā hoti, bahudhāpi hutvā eko hoti; āvibhāvaṁ tirobhāvaṁ tirokuṭṭaṁ tiropākāraṁ tiropabbataṁ asajjamāno gacchati seyyathāpi ākāse; pathaviyāpi ummujjanimujjaṁ karoti seyyathāpi udake; udakepi abhijjamāne gacchati seyyathāpi pathaviyaṁ; ākāsepi pallaṅkena kamati seyyathāpi pakkhī sakuṇo; imepi candimasūriye evaṁmahiddhike evaṁmahānubhāve pāṇinā parāmasati parimajjati; yāva brahmalokāpi kāyena vasaṁ vatteti. iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.
Ayaṁ, bhante, iddhi sāsavā saupadhikā, ‘no ariyā’ti vuccati. To su moći povezane sa mentalnim otrovima i vezivanjem, koje se nazivaju neplemenitima.
Katamā pana, bhante, iddhi anāsavā anupadhikā, ‘ariyā’ti vuccati? A koje su to moći bez otrova i vezivanja, koje se nazivaju plemenitima?
Idha, bhante, bhikkhu sace ākaṅkhati: ‘paṭikūle appaṭikūlasaññī vihareyyan’ti, appaṭikūlasaññī tattha viharati. To je kada, ako monah poželi: ’Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom’, on to i čini.
Sace ākaṅkhati: ‘appaṭikūle paṭikūlasaññī vihareyyan’ti, paṭikūlasaññī tattha viharati. Ako poželi: ’Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom’, on to i čini.
Sace ākaṅkhati: ‘paṭikūle ca appaṭikūle ca appaṭikūlasaññī vihareyyan’ti, appaṭikūlasaññī tattha viharati. Ako poželi: ’Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom i neodbojnom’, on to i čini.
Sace ākaṅkhati: ‘paṭikūle ca appaṭikūle ca paṭikūlasaññī vihareyyan’ti, paṭikūlasaññī tattha viharati. Ako poželi: ’Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom i odbojnom’, on to i čini.
Sace ākaṅkhati: ‘paṭikūlañca appaṭikūlañca tadubhayaṁ abhinivajjetvā upekkhako vihareyyaṁ sato sampajāno’ti, upekkhako tattha viharati sato sampajāno. Ako poželi: ’Izbegavajući odbojno i neodbojno, neka boravim u spokojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem’, on to i čini.
Ayaṁ, bhante, iddhi anāsavā anupadhikā ‘ariyā’ti vuccati. To su moći bez otrova i vezivanja, koje se nazivaju plemenitima.
Etadānuttariyaṁ, bhante, iddhividhāsu. To je nenadmašno u pogledu opisa natprirodnih moći.
Taṁ bhagavā asesamabhijānāti, taṁ bhagavato asesamabhijānato uttari abhiññeyyaṁ natthi, yadabhijānaṁ añño samaṇo vā brāhmaṇo vā bhagavatā bhiyyobhiññataro assa yadidaṁ iddhividhāsu. I to Blaženi razume na osnovu sopstvenog iskustva. Nema ničeg višeg od toga što bi se moglo razumeti. A u pogledu takvog razumevanja područja čula, ne postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog.
1.16. Aññathāsatthuguṇadassana 1.16. Viđenje kvaliteta drugih bića
Yaṁ taṁ, bhante, saddhena kulaputtena pattabbaṁ āraddhavīriyena thāmavatā purisathāmena purisavīriyena purisaparakkamena purisadhorayhena, anuppattaṁ taṁ bhagavatā. Ono što bi poverenjem ispunjen sin iz dobre porodice mogao da postigne zahvaljujući energičnosti i snazi, zahvaljujući ljudskoj snazi, energiji, naporu i istrajnosti, to je Blaženi postigao.
Na ca, bhante, bhagavā kāmesu kāmasukhallikānuyogamanuyutto hīnaṁ gammaṁ pothujjanikaṁ anariyaṁ anatthasaṁhitaṁ, na ca attakilamathānuyogamanuyutto dukkhaṁ anariyaṁ anatthasaṁhitaṁ. U Blaženom nema vezanosti za užitke čula, koja je niska, vulgarna, svojstvena prostim ljudima, neplemenita i ne donosi korist, kao ni vezanosti za samomučenje, koja je bolna, neplemenita i ne donosi korist.
Catunnañca bhagavā jhānānaṁ ābhicetasikānaṁ diṭṭhadhammasukhavihārānaṁ nikāmalābhī akicchalābhī akasiralābhī. Blaženi po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovd ei sada.
1.17. Anuyogadānappakāra 1.17.
Sace maṁ, bhante, evaṁ puccheyya: Poštovani, ako bi me pitali:
‘kiṁ nu kho, āvuso sāriputta, ahesuṁ atītamaddhānaṁ aññe samaṇā vā brāhmaṇā vā bhagavatā bhiyyobhiññatarā sambodhiyan’ti, evaṁ puṭṭho ahaṁ, bhante, ‘no’ti vadeyyaṁ. ’Prijatelju Sāriputta, je li bilo u prošlosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju veće nego kod Blaženog?’ odgovorih bi da nije.
‘Kiṁ panāvuso sāriputta, bhavissanti anāgatamaddhānaṁ aññe samaṇā vā brāhmaṇā vā bhagavatā bhiyyobhiññatarā sambodhiyan’ti, evaṁ puṭṭho ahaṁ, bhante, ‘no’ti vadeyyaṁ. ’Prijatelju Sāriputta, hoće li biti u budućnosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju veće nego kod Blaženog?’ odgovorih bi da neće.
‘Kiṁ panāvuso sāriputta, atthetarahi añño samaṇo vā brāhmaṇo vā bhagavatā bhiyyobhiññataro sambodhiyan’ti, evaṁ puṭṭho ahaṁ, bhante, ‘no’ti vadeyyaṁ. ’Prijatelju Sāriputta, ima li sada askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju veće nego kod Blaženog?’ odgovorih bi da nema.
Sace pana maṁ, bhante, evaṁ puccheyya: A ako ako bi me ovako pitali:
‘kiṁ nu kho, āvuso sāriputta, ahesuṁ atītamaddhānaṁ aññe samaṇā vā brāhmaṇā vā bhagavatā samasamā sambodhiyan’ti, evaṁ puṭṭho ahaṁ, bhante, ‘evan’ti vadeyyaṁ. ’Prijatelju Sāriputta, je li bilo u prošlosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju jednako kao kod Blaženog?’ odgovorih bi da jeste.
‘Kiṁ panāvuso sāriputta, bhavissanti anāgatamaddhānaṁ aññe samaṇā vā brāhmaṇā vā bhagavatā samasamā sambodhiyan’ti, evaṁ puṭṭho ahaṁ, bhante, ‘evan’ti vadeyyaṁ. ’Prijatelju Sāriputta, hoće li biti u budućnosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju jednako kao kod Blaženog?’ odgovorih bi da hoće.
‘Kiṁ panāvuso sāriputta, atthetarahi aññe samaṇā vā brāhmaṇā vā bhagavatā samasamā sambodhiyan’ti, evaṁ puṭṭho ahaṁ, bhante, ‘no’ti vadeyyaṁ. ’Prijatelju Sāriputta, ima li sada askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju jednako kao kod Blaženog?’ odgovorih bi da nema.
Sace pana maṁ, bhante, evaṁ puccheyya: A ako ako bi me ovako pitali:
‘kiṁ panāyasmā sāriputto ekaccaṁ abbhanujānāti, ekaccaṁ na abbhanujānātī’ti, evaṁ puṭṭho ahaṁ, bhante, evaṁ byākareyyaṁ: ’Ali zašto poštovani Sāriputta iskazuje svoje poštovanje nekima, a drugima ne?’ ovako bih odgovorio:
‘sammukhā metaṁ, āvuso, bhagavato sutaṁ, sammukhā paṭiggahitaṁ: ’Prijatelju, ovako sam čuo iz usta Blaženog, ovako sam naučio:
“ahesuṁ atītamaddhānaṁ arahanto sammāsambuddhā mayā samasamā sambodhiyan”ti. „Bilo je u prošlosti plemenitih, potpuno probuđenih koji su mi po probuđenju bili ravni.”
Sammukhā metaṁ, āvuso, bhagavato sutaṁ, sammukhā paṭiggahitaṁ: Prijatelju, ovako sam čuo iz usta Blaženog, ovako sam naučio:
“bhavissanti anāgatamaddhānaṁ arahanto sammāsambuddhā mayā samasamā sambodhiyan”ti. „Biće u budućnosti plemenitih, potpuno probuđenih koji će mi po probuđenju bili ravni.”
Sammukhā metaṁ, āvuso, bhagavato sutaṁ sammukhā paṭiggahitaṁ: Prijatelju, ovako sam čuo iz usta Blaženog, ovako sam naučio:
“aṭṭhānametaṁ anavakāso yaṁ ekissā lokadhātuyā dve arahanto sammāsambuddhā apubbaṁ acarimaṁ uppajjeyyuṁ, netaṁ ṭhānaṁ vijjatī”’ti. „Nemoguće je, ne može se dogoditi da se u jednom svetu u isto vreme pojave dva plemenita, dva potpuno probuđena bića, tako nešto ne postoji.”
Kaccāhaṁ, bhante, evaṁ puṭṭho evaṁ byākaramāno vuttavādī ceva bhagavato homi, na ca bhagavantaṁ abhūtena abbhācikkhāmi, dhammassa cānudhammaṁ byākaromi, na ca koci sahadhammiko vādānuvādo gārayhaṁ ṭhānaṁ āgacchatī”ti? Odgovatajući na taj način, verujem da ponavljam ono što je Blaženi rekao i ne izvrćem njegove reči; verujem da Dhammu objašnjavam u skladu sa Dhammom, ne dajući bilo kakvog razloga za prekor i kritikovanje.”
“Taggha tvaṁ, sāriputta, evaṁ puṭṭho evaṁ byākaramāno vuttavādī ceva me hosi, na ca maṁ abhūtena abbhācikkhasi, dhammassa cānudhammaṁ byākarosi, na ca koci sahadhammiko vādānuvādo gārayhaṁ ṭhānaṁ āgacchatī”ti. „Zaista, Sāriputta, odgovatajući na taj način, ponavljaš ono što sam rekao i ne izvrćeš moje reči; Dhammu objašnjavaš u skladu sa Dhammom, ne dajući bilo kakvog razloga za prekor i kritikovanje.”
2. Acchariyaabbhuta 2. Zadivljujuće i čudesno
Evaṁ vutte, āyasmā udāyī bhagavantaṁ etadavoca: Kada ovo bi izrečeno, poštovani Udāyi reče Blaženom:
“acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante, tathāgatassa appicchatā santuṭṭhitā sallekhatā. „Zadivljujuće je, poštovani, čudesno je koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost.
Yatra hi nāma tathāgato evaṁmahiddhiko evaṁmahānubhāvo, atha ca pana nevattānaṁ pātukarissati. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati.
Ekamekañcepi ito, bhante, dhammaṁ aññatitthiyā paribbājakā attani samanupasseyyuṁ, te tāvatakeneva paṭākaṁ parihareyyuṁ. Ako bi sledbenici drugih tradicija videli u sebi makar jedan od tih kvaliteta, oni bi to razglasili na sve strane!
Acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante, tathāgatassa appicchatā santuṭṭhitā sallekhatā. „Zadivljujuće je, poštovani, čudesno je koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost.
Yatra hi nāma tathāgato evaṁmahiddhiko evaṁmahānubhāvo. Atha ca pana nevattānaṁ pātukarissatī”ti. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati.”
“Passa kho tvaṁ, udāyi, ‘tathāgatassa appicchatā santuṭṭhitā sallekhatā. „Gledaj, Udāyi, koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost.
Yatra hi nāma tathāgato evaṁmahiddhiko evaṁmahānubhāvo, atha ca pana nevattānaṁ pātukarissati’. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati.
Ekamekañcepi ito, udāyi, dhammaṁ aññatitthiyā paribbājakā attani samanupasseyyuṁ, te tāvatakeneva paṭākaṁ parihareyyuṁ. Ako bi sledbenici drugih tradicija videli u sebi makar jedan od tih kvaliteta, oni bi to razglasili na sve strane!
Passa kho tvaṁ, udāyi, ‘tathāgatassa appicchatā santuṭṭhitā sallekhatā. Gledaj, Udāyi, koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost.
Yatra hi nāma tathāgato evaṁmahiddhiko evaṁmahānubhāvo, atha ca pana nevattānaṁ pātukarissatī’”ti. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati.”
Atha kho bhagavā āyasmantaṁ sāriputtaṁ āmantesi: Onda Blaženi reče poštovanom Sāriputti:
“Tasmātiha tvaṁ, sāriputta, imaṁ dhammapariyāyaṁ abhikkhaṇaṁ bhāseyyāsi bhikkhūnaṁ bhikkhunīnaṁ upāsakānaṁ upāsikānaṁ. „Zato bi, Sāriputta, ovaj govor o Dhammi trebalo često da ponavljaš monasima i monahinjama, nezaređenim sledbenicima i sledbenicama.
Yesampi hi, sāriputta, moghapurisānaṁ bhavissati tathāgate kaṅkhā vā vimati vā, tesamimaṁ dhammapariyāyaṁ sutvā tathāgate kaṅkhā vā vimati vā, sā pahīyissatī”ti. Iako će biti nekih budalastih ljudi koji gaje sumnju i nesigurnost u pogledu Tathāgate, kada budu čuli to izlaganje, njihova sumnja i nesigurnost biće razvejani.”
Iti hidaṁ āyasmā sāriputto bhagavato sammukhā sampasādaṁ pavedesi. Na taj način poštovani Sāriputta je iskazao svoje poverenje prema Blaženom.
Tasmā imassa veyyākaraṇassa sampasādanīyantveva adhivacananti. I otuda je naziv ovog govora „Ono što uliva poverenje”.
Sampasādanīyasuttaṁ niṭṭhitaṁ pañcamaṁ.