Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 29 Zbirka dugih govora 29
Pāsādikasutta Divan govor
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sakkesu viharati vedhaññā nāma sakyā, tesaṁ ambavane pāsāde. Jednom je Blaženi boravio među Sayanima, u kolibi u mangovom gaju koji je pripadao Vedhañña familiji.
Tena kho pana samayena nigaṇṭho nāṭaputto pāvāyaṁ adhunākālaṅkato hoti. A u to vreme je Nigaṇṭha Nātaputta upravo bio umro u Pavi.
Tassa kālaṅkiriyāya bhinnā nigaṇṭhā dvedhikajātā bhaṇḍanajātā kalahajātā vivādāpannā aññamaññaṁ mukhasattīhi vitudantā viharanti: I posle njegove smrti, među nigaṇṭhama nasta raskol, podeliše se na dva tabora; međusobno se svađali i prepirali, duboko podeljeni, ranjavali jedni druge rečima kao bodežima:
“na tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāsi, ahaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāmi, kiṁ tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānissasi? Micchāpaṭipanno tvamasi, ahamasmi sammāpaṭipanno. Sahitaṁ me, asahitaṁ te. Purevacanīyaṁ pacchā avaca, pacchāvacanīyaṁ pure avaca. Adhiciṇṇaṁ te viparāvattaṁ, āropito te vādo, niggahito tvamasi, cara vādappamokkhāya, nibbeṭhehi vā sace pahosī”ti. „Ti ne razumeš ovu Dhammu i praksu. Ja razumem ovu Dhammu i praksu. Kako uopšte možeš razumeti ovu Dhammu i praksu? Tvoj put je pogrešan. Moj put je ispravan. Ja sam dosledan. Ti si nedosledan. Ono što treba reći na početku, ti kažeš na kraju. Ono što treba reći na kraju, ti kažeš na početku. Ono što si tako pažljiv izmozgao potpuno je izokretanje. Tvoja tvrdnja je razotkrivena. Izgubio si raspravu. Idi i nauči nešto bolje ili se priberi ako si u stanju!”
Vadhoyeva kho maññe nigaṇṭhesu nāṭaputtiyesu vattati. Činilo se kao da se među učenicima Nigaṇṭha Nātaputte ne dešava ništa drugo do pokolj.
Yepi nigaṇṭhassa nāṭaputtassa sāvakā gihī odātavasanā, tepi nigaṇṭhesu nāṭaputtiyesu nibbinnarūpā virattarūpā paṭivānarūpā, yathā taṁ durakkhāte dhammavinaye duppavedite aniyyānike anupasamasaṁvattanike asammāsambuddhappavedite bhinnathūpe appaṭisaraṇe. I njegovi nezaređeni sledbenici behu zgađeni, zbunjeni i razočarani učenicima Nigaṇṭha Nātaputte, kao što su bili i njihovom loše izloženim, loše objašnjenim učenjem i pravilima, koji ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, već dolaze od nekoga ko nije potpuno probuđen. Tako je sada njihovo svetilište bilo razrušeno, ostavljeni su bez utočišta.
Atha kho cundo samaṇuddeso pāvāyaṁ vassaṁvuṭṭho yena sāmagāmo, yenāyasmā ānando tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā āyasmantaṁ ānandaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho cundo samaṇuddeso āyasmantaṁ ānandaṁ etadavoca: Onda iskušenik Ćunda, koji je period monsuna bio proveo u Pavi, otide do poštovanog Ānande, pokloni mu se i sede sa strane,
“nigaṇṭho, bhante, nāṭaputto pāvāyaṁ adhunākālaṅkato. te ispriča šta se tamo događa.
Tassa kālaṅkiriyāya bhinnā nigaṇṭhā dvedhikajātā …pe… bhinnathūpe appaṭisaraṇe”ti.
Evaṁ vutte, āyasmā ānando cundaṁ samaṇuddesaṁ etadavoca: Kada je saslušao, poštovani Ānanda reče:
“atthi kho idaṁ, āvuso cunda, kathāpābhataṁ bhagavantaṁ dassanāya. „Prijatelju Ćunda, ovo je vest koju treba saopštiti Blaženome.
Āyāmāvuso cunda, yena bhagavā tenupasaṅkamissāma; upasaṅkamitvā etamatthaṁ bhagavato ārocessāmā”ti. Hajdemo do Blaženog, pa mu ti ispričaj o svemu tome.”
“Evaṁ, bhante”ti kho cundo samaṇuddeso āyasmato ānandassa paccassosi. „Da, poštovani gospodine”, odgovori iskušenik Ćunda.
Atha kho āyasmā ca ānando cundo ca samaṇuddeso yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā ānando bhagavantaṁ etadavoca: Onda poštovani Ānanda i iskušenik Ćunda odoše zajedno do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane, te poštovani Ānanda reče Blaženome:
“ayaṁ, bhante, cundo samaṇuddeso evamāha, ‘nigaṇṭho, bhante, nāṭaputto pāvāyaṁ adhunākālaṅkato, „Poštovani gospodine, novajlija Ćunda ovako kaže: ‘Nigaṇṭha Nātaputta upravo je umro.
tassa kālaṅkiriyāya bhinnā nigaṇṭhā …pe… bhinnathūpe appaṭisaraṇe’”ti. I posle njegove smrti, među nigaṇṭhama nasta raskol… sada je njihovo svetilište razrušeno, ostavljeni su bez utočišta.’”
1. Asammāsambuddhappaveditadhammavinaya 1. Učenje i praksa neprobuđenih
“Evaṁ hetaṁ, cunda, hoti durakkhāte dhammavinaye duppavedite aniyyānike anupasamasaṁvattanike asammāsambuddhappavedite. „To se dođaga, Ćunda, kada su učenje i pravila loše izloženi, loše objašnjeni, ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, kada ih objašnjava neko ko nije potpuno probuđen.
Idha, cunda, satthā ca hoti asammāsambuddho, dhammo ca durakkhāto duppavedito aniyyāniko anupasamasaṁvattaniko asammāsambuddhappavedito, Ima slučajeva, Ćunda, kada učitelj nije potpuno probuđen, a učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
sāvako ca tasmiṁ dhamme na dhammānudhammappaṭipanno viharati na sāmīcippaṭipanno na anudhammacārī, vokkamma ca tamhā dhammā vattati. A onda učenik u takvom učenju ne vežba u skladu sa učenjem, ne vežba na propisan način, ne živi u skladu sa učenjem; on ide putem sve dalje od učenja.
So evamassa vacanīyo: Zato mu ovako treba reći:
‘tassa te, āvuso, lābhā, tassa te suladdhaṁ, ’Prijatelju, dobitak je za tebe, veliki dobitak!
satthā ca te asammāsambuddho, dhammo ca durakkhāto duppavedito aniyyāniko anupasamasaṁvattaniko asammāsambuddhappavedito. Tvoj učitelj nije potpuno probuđen, učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
Tvañca tasmiṁ dhamme na dhammānudhammappaṭipanno viharasi, na sāmīcippaṭipanno, na anudhammacārī, vokkamma ca tamhā dhammā vattasī’ti. Ali ti u takvom učenju ne vežbaš u skladu sa tim učenjem, ne vežbaš na taj način, ne živiš u skladu sa tim učenjem; ti ideš putem sve dalje od učenja.
Iti kho, cunda, satthāpi tattha gārayho, dhammopi tattha gārayho, sāvako ca tattha evaṁ pāsaṁso. U tom slučaju učitelj i učenje su ti koje treba kritikovati, ali učenika treba pohvaliti.
Yo kho, cunda, evarūpaṁ sāvakaṁ evaṁ vadeyya: Zamisli, Ćunda, da neko kaže takvom učeniku:
‘etāyasmā tathā paṭipajjatu, yathā te satthārā dhammo desito paññatto’ti. ’Hajdete, poštovani, vežbajte onako kako je vaš učitelj podučavao i propisao.’
Yo ca samādapeti, yañca samādapeti, yo ca samādapito tathattāya paṭipajjati. Sabbe te bahuṁ apuññaṁ pasavanti. Ko god tako nagovara, koga tako nagovaraju i ko god tako nagovaran to i praktikuje, svako od njih stvara loše zasluge za sebe.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evaṁ hetaṁ, cunda, hoti durakkhāte dhammavinaye duppavedite aniyyānike anupasamasaṁvattanike asammāsambuddhappavedite. Zato, Ćunda, što su takvo učenje i pravila loše izloženi, loše objašnjeni, ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, objašnjava ih neko ko nije potpuno probuđen.
Idha pana, cunda, satthā ca hoti asammāsambuddho, dhammo ca durakkhāto duppavedito aniyyāniko anupasamasaṁvattaniko asammāsambuddhappavedito, Ima slučajeva, Ćunda, kada učitelj nije potpuno probuđen, a učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
sāvako ca tasmiṁ dhamme dhammānudhammappaṭipanno viharati sāmīcippaṭipanno anudhammacārī, samādāya taṁ dhammaṁ vattati. A onda učenik u takvom učenju vežba u skladu sa učenjem, vežba na propisan način, živi u skladu sa učenjem; on ide putem koji sledi takvo učenje.
So evamassa vacanīyo: Zato mu ovako treba reći:
‘tassa te, āvuso, alābhā, tassa te dulladdhaṁ, satthā ca te asammāsambuddho, dhammo ca durakkhāto duppavedito aniyyāniko anupasamasaṁvattaniko asammāsambuddhappavedito. ’Prijatelju, gubitak je za tebe, veliki gubitak! Tvoj učitelj nije potpuno probuđen, učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
Tvañca tasmiṁ dhamme dhammānudhammappaṭipanno viharasi sāmīcippaṭipanno anudhammacārī, samādāya taṁ dhammaṁ vattasī’ti. A ti u takvom učenju vežbaš u skladu sa učenjem, vežbaš na propisan način, živiš u skladu sa učenjem; ti ideš putem koji sledi takvo učenje.
Iti kho, cunda, satthāpi tattha gārayho, dhammopi tattha gārayho, sāvakopi tattha evaṁ gārayho. U tom slučaju učitelj, učenje, kao i učenik su ti koje treba kritikovati.
Yo kho, cunda, evarūpaṁ sāvakaṁ evaṁ vadeyya:
‘addhāyasmā ñāyappaṭipanno ñāyamārādhessatī’ti. ’Poštovani, vi na ovom putu vežbate na mudar način i stići ćete na cilj.’
Yo ca pasaṁsati, yañca pasaṁsati, yo ca pasaṁsito bhiyyoso mattāya vīriyaṁ ārabhati. Sabbe te bahuṁ apuññaṁ pasavanti. Ko god tako hvali, koga tako hvale i ko god tako hvaljen u sebi budi još više energije, svako od njih stvara loše zasluge za sebe.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evañhetaṁ, cunda, hoti durakkhāte dhammavinaye duppavedite aniyyānike anupasamasaṁvattanike asammāsambuddhappavedite. Zato, Ćunda, što su takvo učenje i pravila loše izloženi, loše objašnjeni, ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, objašnjava ih neko ko nije potpuno probuđen.
2. Sammāsambuddhappaveditadhammavinaya 2. Učenje i praksa potpuno probuđenoga
Idha pana, cunda, satthā ca hoti sammāsambuddho, dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito, Ima slučajeva, Ćunda, kada je učitelj potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
sāvako ca tasmiṁ dhamme na dhammānudhammappaṭipanno viharati, na sāmīcippaṭipanno, na anudhammacārī, vokkamma ca tamhā dhammā vattati. A onda učenik u takvom učenju ne vežba u skladu sa učenjem, ne vežba na propisan način, ne živi u skladu sa učenjem; on ide putem sve dalje od učenja.
So evamassa vacanīyo: Zato mu ovako treba reći:
‘tassa te, āvuso, alābhā, tassa te dulladdhaṁ, satthā ca te sammāsambuddho, dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito. ’Prijatelju, gubitak je za tebe, veliki gubitak! Tvoj učitelj je potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
Tvañca tasmiṁ dhamme na dhammānudhammappaṭipanno viharasi, na sāmīcippaṭipanno, na anudhammacārī, vokkamma ca tamhā dhammā vattasī’ti. Ali ti u takvom učenju ne vežbaš u skladu sa tim učenjem, ne vežbaš na taj način, ne živiš u skladu sa tim učenjem; ti ideš putem sve dalje od učenja.’
Iti kho, cunda, satthāpi tattha pāsaṁso, dhammopi tattha pāsaṁso, sāvako ca tattha evaṁ gārayho. U tom slučaju učitelj i učenje su ti koje treba hvaliti, ali učenika treba kritikovati.
Yo kho, cunda, evarūpaṁ sāvakaṁ evaṁ vadeyya: Zamisli, Ćunda, da neko kaže takvom učeniku:
‘etāyasmā tathā paṭipajjatu yathā te satthārā dhammo desito paññatto’ti. ’Hajdete, poštovani, vežbajte onako kako je vaš učitelj podučavao i propisao.’
Yo ca samādapeti, yañca samādapeti, yo ca samādapito tathattāya paṭipajjati. Sabbe te bahuṁ puññaṁ pasavanti. Ko god tako nagovara, koga tako nagovaraju i ko god tako nagovaran to i praktikuje, svako od njih stvara dobre zasluge za sebe.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evañhetaṁ, cunda, hoti svākkhāte dhammavinaye suppavedite niyyānike upasamasaṁvattanike sammāsambuddhappavedite. Zato što su učenje i pravila dobro izloženi, dobro objašnjeni, pa vode ka oslobođenju, vode do smirenja, objašnjava ih neko ko je potpuno probuđen.
Idha pana, cunda, satthā ca hoti sammāsambuddho, dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito, Ima slučajeva, Ćunda, kada je učitelj potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
sāvako ca tasmiṁ dhamme dhammānudhammappaṭipanno viharati sāmīcippaṭipanno anudhammacārī, samādāya taṁ dhammaṁ vattati. A onda učenik u takvom učenju vežba u skladu sa učenjem, vežba na propisan način, živi u skladu sa učenjem; on ide putem koji sledi takvo učenje.
So evamassa vacanīyo: Zato mu ovako treba reći:
‘tassa te, āvuso, lābhā, tassa te suladdhaṁ, ’Prijatelju, dobitak je za tebe, veliki dobitak!
satthā ca te sammāsambuddho, dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito. Tvoj učitelj je potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
Tvañca tasmiṁ dhamme dhammānudhammappaṭipanno viharasi sāmīcippaṭipanno anudhammacārī, samādāya taṁ dhammaṁ vattasī’ti. A ti u takvom učenju vežbaš u skladu sa učenjem, vežbaš na propisan način, živiš u skladu sa učenjem; ti ideš putem koji sledi takvo učenje.
Iti kho, cunda, satthāpi tattha pāsaṁso, dhammopi tattha pāsaṁso, sāvakopi tattha evaṁ pāsaṁso. U tom slučaju učitelj, učenje, kao i učenik su ti koje treba hvaliti.
Yo kho, cunda, evarūpaṁ sāvakaṁ evaṁ vadeyya: Zamisli, Ćunda, da neko kaže takvom učeniku:
‘addhāyasmā ñāyappaṭipanno ñāyamārādhessatī’ti. ’Poštovani, vi na ovom putu vežbate na mudar način i stići ćete na cilj.’
Yo ca pasaṁsati, yañca pasaṁsati, yo ca pasaṁsito bhiyyoso mattāya vīriyaṁ ārabhati. Sabbe te bahuṁ puññaṁ pasavanti. Ko god tako hvali, koga tako hvale i ko god tako hvaljen u sebi budi još više energije, svako od njih stvara dobre zasluge za sebe.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evañhetaṁ, cunda, hoti svākkhāte dhammavinaye suppavedite niyyānike upasamasaṁvattanike sammāsambuddhappavedite. Zato što su učenje i pravila dobro izloženi, dobro objašnjeni, pa vode ka oslobođenju, vode do smirenja, objašnjava ih neko ko je potpuno probuđen.
3. Sāvakānutappasatthu 3. Kajanje učenika
Idha pana, cunda, satthā ca loke udapādi arahaṁ sammāsambuddho, dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito, Ima slučajeva, Ćunda, kada se u ovom svetu pojavi učitelj potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
aviññāpitatthā cassa honti sāvakā saddhamme, na ca tesaṁ kevalaṁ paripūraṁ brahmacariyaṁ āvikataṁ hoti uttānīkataṁ sabbasaṅgāhapadakataṁ sappāṭihīrakataṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ. Ali njegovi učenici nisu upućeni u istinsko učenje; svetački život, tako celovit i pročišćen, nije im obelodanjen i rastumačen, sa svim koracima podrobno razjašnjenim, nije postao ustaljen među ljudima.
Atha nesaṁ satthuno antaradhānaṁ hoti. A onda njihovog učitelja više nema.
Evarūpo kho, cunda, satthā sāvakānaṁ kālaṅkato anutappo hoti. Kada je takav učitelj preminuo, učenike obuzme kajanje.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Satthā ca no loke udapādi arahaṁ sammāsambuddho, dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito, aviññāpitatthā camha saddhamme, na ca no kevalaṁ paripūraṁ brahmacariyaṁ āvikataṁ hoti uttānīkataṁ sabbasaṅgāhapadakataṁ sappāṭihīrakataṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ. Oni razmišljaju: ’Naš učitelj se pojavio u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, učenje je dobro izložio, dobro objasnio, tako da ono vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjavao ga je neko ko je potpuno probuđen. Ali mi nismo postali upućeni u istinsko učenje; svetački život, tako celovit i pročišćen, nije nam obelodanjen i rastumačen, sa svim koracima podrobno razjašnjenim, nije postao ustaljen među ljudima.
Atha no satthuno antaradhānaṁ hotī’ti. I sada našeg učitelja više nema.’
Evarūpo kho, cunda, satthā sāvakānaṁ kālaṅkato anutappo hoti. Kada je takav učitelj preminuo, učenike obuzme kajanje.
4. Sāvakānanutappasatthu 4. Učenici bez kajanja
Idha pana, cunda, satthā ca loke udapādi arahaṁ sammāsambuddho. Dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito. Ima slučajeva, Ćunda, kada se u ovom svetu pojavi učitelj potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen.
Viññāpitatthā cassa honti sāvakā saddhamme, kevalañca tesaṁ paripūraṁ brahmacariyaṁ āvikataṁ hoti uttānīkataṁ sabbasaṅgāhapadakataṁ sappāṭihīrakataṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ. A njegovi učenici su upućeni u istinsko učenje; svetački život, tako celovit i pročišćen, obelodanjen im je i rastumačen, sa svim koracima podrobno razjašnjenim, postao je ustaljen među ljudima.
Atha nesaṁ satthuno antaradhānaṁ hoti. A onda njihovog učitelja više nema.
Evarūpo kho, cunda, satthā sāvakānaṁ kālaṅkato ananutappo hoti. Kada je takav učitelj preminuo, među učenicima nema kajanja.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Satthā ca no loke udapādi arahaṁ sammāsambuddho. Oni razmišljaju: ’Naš učitelj se pojavio u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen.
Dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito. Učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjavao ga je neko ko je potpuno probuđen.
Viññāpitatthā camha saddhamme, kevalañca no paripūraṁ brahmacariyaṁ āvikataṁ hoti uttānīkataṁ sabbasaṅgāhapadakataṁ sappāṭihīrakataṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ. A mi smo upućeni u istinsko učenje; svetački život, tako celovit i pročišćen, obelodanjen nam je i rastumačen, sa svim koracima podrobno razjašnjenim, postao je ustaljen među ljudima.
Atha no satthuno antaradhānaṁ hotī’ti. I sada našeg učitelja više nema.’
Evarūpo kho, cunda, satthā sāvakānaṁ kālaṅkato ananutappo hoti. Kada je takav učitelj preminuo, među učenicima nema kajanja.
5. Brahmacariyaaparipūrādikathā 5. Nekompletan svetački život
Etehi cepi, cunda, aṅgehi samannāgataṁ brahmacariyaṁ hoti, no ca kho satthā hoti thero rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. A sada zamisli, Ćunda, da svetački život ima sve te karakteristike, ali ne postoji učitelj koji je starešina, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života.
Evaṁ taṁ brahmacariyaṁ aparipūraṁ hoti tenaṅgena. Tada taj svetački život nije celovit.
Yato ca kho, cunda, etehi ceva aṅgehi samannāgataṁ brahmacariyaṁ hoti, satthā ca hoti thero rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. Ali kada svetački život ima sve te karakteristike, a postoji i učitelj koji je starešina, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života,
Evaṁ taṁ brahmacariyaṁ paripūraṁ hoti tenaṅgena. tada je svetački život u tom pogledu celovit.
Etehi cepi, cunda, aṅgehi samannāgataṁ brahmacariyaṁ hoti, satthā ca hoti thero rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto, no ca khvassa therā bhikkhū sāvakā honti viyattā vinītā visāradā pattayogakkhemā. A sada zamisli, Ćunda, da svetački život ima sve te karakteristike, da postoji učitelj koji je starešina, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života, ali ne postoje stariji monasi njegovi učenici koji su učeni, uvežbani, sigurni u sebe, oslobođen vezanosti,
Alaṁ samakkhātuṁ saddhammassa, alaṁ uppannaṁ parappavādaṁ sahadhammehi suniggahitaṁ niggahetvā sappāṭihāriyaṁ dhammaṁ desetuṁ. sposoban da na pravi način objasni istinsko učenje, s dobrim razlogom kritikuje tvrdnje drugih koje su se pojavile, te podučava čudesnu Dhammu.
Evaṁ taṁ brahmacariyaṁ aparipūraṁ hoti tenaṅgena. Tada taj svetački život nije celovit.
Yato ca kho, cunda, etehi ceva aṅgehi samannāgataṁ brahmacariyaṁ hoti, satthā ca hoti thero rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto, therā cassa bhikkhū sāvakā honti viyattā vinītā visāradā pattayogakkhemā. A sada zamisli, Ćunda, da svetački život ima sve te karakteristike, da postoji učitelj koji je starešina, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života, kao i stariji monasi njegovi učenici koji su učeni, uvežbani, sigurni u sebe, oslobođeni vezanosti,
Alaṁ samakkhātuṁ saddhammassa, alaṁ uppannaṁ parappavādaṁ sahadhammehi suniggahitaṁ niggahetvā sappāṭihāriyaṁ dhammaṁ desetuṁ. sposobni da na pravi način objasne istinsko učenje, s dobrim razlogom kritikuju tvrdnje drugih koje su se pojavile, te podučavaju čudesnu Dhammu.
Evaṁ taṁ brahmacariyaṁ paripūraṁ hoti tenaṅgena. tada je svetački život u tom pogledu celovit.
Etehi cepi, cunda, aṅgehi samannāgataṁ brahmacariyaṁ hoti, satthā ca hoti thero rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto, therā cassa bhikkhū sāvakā honti viyattā vinītā visāradā pattayogakkhemā. A sada zamisli, Ćunda, da svetački život ima sve te karakteristike, da postoji učitelj koji je starešina, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života, kao i stariji monasi njegovi učenici koji su učeni, uvežbani, sigurni u sebe, oslobođeni vezanosti,
Alaṁ samakkhātuṁ saddhammassa, alaṁ uppannaṁ parappavādaṁ sahadhammehi suniggahitaṁ niggahetvā sappāṭihāriyaṁ dhammaṁ desetuṁ. sposobni da na pravi način objasne istinsko učenje, s dobrim razlogom kritikuju tvrdnje drugih koje su se pojavile, te podučavaju čudesnu Dhammu.
No ca khvassa majjhimā bhikkhū sāvakā honti …pe… Ali ne postoje njegovi učenici, monasi koji su srednjeg ranga…
majjhimā cassa bhikkhū sāvakā honti, no ca khvassa navā bhikkhū sāvakā honti …pe… postoje monasi koji su srednjeg ranga… ali ne i mladi monasi…
navā cassa bhikkhū sāvakā honti, no ca khvassa therā bhikkhuniyo sāvikā honti …pe… postoje mladi monasi, ali ne i monahinje starešine…
therā cassa bhikkhuniyo sāvikā honti, no ca khvassa majjhimā bhikkhuniyo sāvikā honti …pe… postoje monahinje starešine, ali ne i monahinje koje su srednjeg ranga…
majjhimā cassa bhikkhuniyo sāvikā honti, no ca khvassa navā bhikkhuniyo sāvikā honti …pe… postoje monahinje koje su srednjeg ranga, ali ne i nove monahinje…
navā cassa bhikkhuniyo sāvikā honti, no ca khvassa upāsakā sāvakā honti gihī odātavasanā brahmacārino …pe… postoje nove monahinje, ali ne i njegovi učenici nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji žive svetačkim životom…
upāsakā cassa sāvakā honti gihī odātavasanā brahmacārino, no ca khvassa upāsakā sāvakā honti gihī odātavasanā kāmabhogino …pe… postoje nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji žive svetačkim životom, ali nema nezaređenih sledbenika, kućedomaćina, u belo obučenih, koji uživaju u zadovoljstvima čula…
upāsakā cassa sāvakā honti gihī odātavasanā kāmabhogino, no ca khvassa upāsikā sāvikā honti gihiniyo odātavasanā brahmacāriniyo …pe… postoje nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji uživaju u zadovoljstvima čula, ali nema nezaređenih sledbenica, kućedomaćica, u belo obučenih, koje žive svetačkim životom…
upāsikā cassa sāvikā honti gihiniyo odātavasanā brahmacāriniyo, no ca khvassa upāsikā sāvikā honti gihiniyo odātavasanā kāmabhoginiyo …pe… postoje nezaređene sledbenice, kućedomaćice, u belo obučene, koje žive svetačkim životom, ali nema nezaređenih sledbenica, kućedomaćica, u belo obučenih, koje uživaju u zadovoljstvima čula…
upāsikā cassa sāvikā honti gihiniyo odātavasanā kāmabhoginiyo, no ca khvassa brahmacariyaṁ hoti iddhañceva phītañca vitthārikaṁ bāhujaññaṁ puthubhūtaṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ …pe… postoje nezaređene sledbenice, kućedomaćice, u belo obučene, koje uživaju u zadovoljstvima čula, ali nema svetačkog života koji je uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima…
brahmacariyañcassa hoti iddhañceva phītañca vitthārikaṁ bāhujaññaṁ puthubhūtaṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ, no ca kho lābhaggayasaggappattaṁ. postoji svetački život koji je uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima, ali nije dosegao vrh materijalnih dobara i ugleda,
Evaṁ taṁ brahmacariyaṁ aparipūraṁ hoti tenaṅgena. tada taj svetački život nije celovit.
Yato ca kho, cunda, etehi ceva aṅgehi samannāgataṁ brahmacariyaṁ hoti, satthā ca hoti thero rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto, therā cassa bhikkhū sāvakā honti viyattā vinītā visāradā pattayogakkhemā. A sada zamisli, Ćunda, da svetački život ima sve te karakteristike, da postoji učitelj koji je starešina, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života, kao i stariji monasi njegovi učenici koji su učeni, uvežbani, sigurni u sebe, oslobođeni vezanosti,
Alaṁ samakkhātuṁ saddhammassa, alaṁ uppannaṁ parappavādaṁ sahadhammehi suniggahitaṁ niggahetvā sappāṭihāriyaṁ dhammaṁ desetuṁ. sposobni da na pravi način objasne istinsko učenje, s dobrim razlogom kritikuju tvrdnje drugih koje su se pojavile, te podučavaju čudesnu Dhammu.
Majjhimā cassa bhikkhū sāvakā honti … postoje monasi koji su srednjeg ranga…
navā cassa bhikkhū sāvakā honti … postoje mladi monasi…
therā cassa bhikkhuniyo sāvikā honti … postoje monahinje starešine…
majjhimā cassa bhikkhuniyo sāvikā honti … postoje monahinje koje su srednjeg ranga…
navā cassa bhikkhuniyo sāvikā honti … postoje nove monahinje, ali ne i njegovi učenici nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji žive svetačkim životom…
upāsakā cassa sāvakā honti … gihī odātavasanā brahmacārino. postoje nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji žive svetačkim životom…
Upāsakā cassa sāvakā honti gihī odātavasanā kāmabhogino … postoje nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji uživaju u zadovoljstvima čula…
upāsikā cassa sāvikā honti gihiniyo odātavasanā brahmacāriniyo … postoje nezaređene sledbenice, kućedomaćice, u belo obučene, koje žive svetačkim životom…
upāsikā cassa sāvikā honti gihiniyo odātavasanā kāmabhoginiyo … postoje nezaređene sledbenice, kućedomaćice, u belo obučene, koje uživaju u zadovoljstvima čula…
brahmacariyañcassa hoti iddhañceva phītañca vitthārikaṁ bāhujaññaṁ puthubhūtaṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ, lābhaggappattañca yasaggappattañca. postoji svetački život koji je uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima, koji je dosegao vrh materijalnih dobara i ugleda.
Evaṁ taṁ brahmacariyaṁ paripūraṁ hoti tenaṅgena. Tada je svetački život u tom pogledu celovit.
Ahaṁ kho pana, cunda, etarahi satthā loke uppanno arahaṁ sammāsambuddho. Ćunda, ja sam jedan od učitelja koji su se pojavili u ovom svetu, plemenit i potpuno probuđen.
Dhammo ca svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito. Učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjavao ga je neko ko je potpuno probuđen.
Viññāpitatthā ca me sāvakā saddhamme, kevalañca tesaṁ paripūraṁ brahmacariyaṁ āvikataṁ uttānīkataṁ sabbasaṅgāhapadakataṁ sappāṭihīrakataṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ. A moji učenici su upućeni u istinsko učenje; svetački život, tako celovit i pročišćen, obelodanjen im je i rastumačen, sa svim koracima podrobno razjašnjenim, postao je ustaljen među ljudima.
Ahaṁ kho pana, cunda, etarahi satthā thero rattaññū cirapabbajito addhagato vayoanuppatto. I ja sam učitelj koji je starešina, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života.
Santi kho pana me, cunda, etarahi therā bhikkhū sāvakā honti viyattā vinītā visāradā pattayogakkhemā. Sada postoje moji učenici koji su učeni, uvežbani, sigurni u sebe, oslobođeni vezanosti,
Alaṁ samakkhātuṁ saddhammassa, alaṁ uppannaṁ parappavādaṁ sahadhammehi suniggahitaṁ niggahetvā sappāṭihāriyaṁ dhammaṁ desetuṁ. sposobni da na pravi način objasne istinsko učenje, s dobrim razlogom kritikuju tvrdnje drugih koje su se pojavile, te podučavaju čudesnu Dhammu.
Santi kho pana me, cunda, etarahi majjhimā bhikkhū sāvakā … I sada postoje moji učenici, monasi koji su srednjeg ranga…
santi kho pana me, cunda, etarahi navā bhikkhū sāvakā … postoje moji učenici koji su mladi monasi…
santi kho pana me, cunda, etarahi therā bhikkhuniyo sāvikā … postoje moje učenice monahinje starešine…
santi kho pana me, cunda, etarahi majjhimā bhikkhuniyo sāvikā … postoje moje učenice monahinje koje su srednjeg ranga…
santi kho pana me, cunda, etarahi navā bhikkhuniyo sāvikā … postoje moje učenice koje su mlade monahinje…
santi kho pana me, cunda, etarahi upāsakā sāvakā gihī odātavasanā brahmacārino … postoje moji nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji žive svetačkim životom…
santi kho pana me, cunda, etarahi upāsakā sāvakā gihī odātavasanā kāmabhogino … postoje moje nezaređeni sledbenici, kućedomaćini, u belo obučeni, koji uživaju u zadovoljstvima čula…
santi kho pana me, cunda, etarahi upāsikā sāvikā gihiniyo odātavasanā brahmacāriniyo … postoje moje nezaređene sledbenice, kućedomaćice, u belo obučene, koje žive svetačkim životom…
santi kho pana me, cunda, etarahi upāsikā sāvikā gihiniyo odātavasanā kāmabhoginiyo … postoje moje nezaređene sledbenice, kućedomaćice, u belo obučene, koje uživaju u zadovoljstvima čula…
etarahi kho pana me, cunda, brahmacariyaṁ iddhañceva phītañca vitthārikaṁ bāhujaññaṁ puthubhūtaṁ yāva devamanussehi suppakāsitaṁ. I evo sada postoji moj svetački život, koji je uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima.
Yāvatā kho, cunda, etarahi satthāro loke uppannā, nāhaṁ, cunda, aññaṁ ekasatthārampi samanupassāmi evaṁlābhaggayasaggappattaṁ yatharivāhaṁ. Koliko god se, Ćunda, pojavilo učitelja u ovome svetu, ja ne vidim nijednoga od njih da je dosegao vrh materijalnih dobara i ugleda kao ja.
Yāvatā kho pana, cunda, etarahi saṅgho vā gaṇo vā loke uppanno; Koliko god se monaških zajednica ili grupa pojavilo u ovome svetu,
nāhaṁ, cunda, aññaṁ ekasaṅghampi samanupassāmi evaṁlābhaggayasaggappattaṁ yatharivāyaṁ, cunda, bhikkhusaṅgho. ja ne vidim nijednu od njih da je dosegla vrh materijalnih dobara i ugleda kao ova monaška zajednica.
Yaṁ kho taṁ, cunda, sammā vadamāno vadeyya: I ako postoji neki svetački život za koji bi se s pravom moglo reći:
‘sabbākārasampannaṁ sabbākāraparipūraṁ anūnamanadhikaṁ svākkhātaṁ kevalaṁ paripūraṁ brahmacariyaṁ suppakāsitan’ti. ’Poseduje sve dobre kvalitete, ispunjen je dobrim kvalitetima, ni previše ni premalo, dobro izložen, celovit i pročišćen, dobro objašnjen,’
Idameva taṁ sammā vadamāno vadeyya: onda bi se to moglo reći za ovaj.
‘sabbākārasampannaṁ …pe… suppakāsitan’ti.
Udako sudaṁ, cunda, rāmaputto evaṁ vācaṁ bhāsati: Tako je Udaka imao običaj da kaže:
‘passaṁ na passatī’ti. ’Gleda, a ne vidi.’
Kiñca passaṁ na passatīti? A šta to gleda, a ne vidi?
Khurassa sādhunisitassa talamassa passati, dhārañca khvassa na passati. Vidi stranicu dobro naoštrenog brijača, ali mu ne vidi ivicu.
Idaṁ vuccati: Zato se kaže:
‘passaṁ na passatī’ti. ’Gleda, a ne vidi.’
Yaṁ kho panetaṁ, cunda, udakena rāmaputtena bhāsitaṁ hīnaṁ gammaṁ pothujjanikaṁ anariyaṁ anatthasaṁhitaṁ khurameva sandhāya. Ali te reči Uddake Rāmaputte su niske, vulgarne, svojstvene prostim ljudima, neplemenite i ne donose korist, jer s eodnose samo na brijač.
Yañca taṁ, cunda, sammā vadamāno vadeyya: Ako postoji nešto za šta bi se s pravom moglo reći:
‘passaṁ na passatī’ti, idameva taṁ sammā vadamāno vadeyya: ’Gleda, a ne vidi’, onda bi se o ovome moglo reći.
‘passaṁ na passatī’ti.
Kiñca passaṁ na passatīti? A šta to gleda, a ne vidi?
Evaṁ sabbākārasampannaṁ sabbākāraparipūraṁ anūnamanadhikaṁ svākkhātaṁ kevalaṁ paripūraṁ brahmacariyaṁ suppakāsitanti, iti hetaṁ passati. Ne vidi svetački život koji poseduje sve dobre kvalitete, ispunjen je dobrim kvalitetima, ni previše ni premalo, dobro izložen, celovit i pročišćen, dobro objašnjen.
Idamettha apakaḍḍheyya, evaṁ taṁ parisuddhataraṁ assāti, iti hetaṁ na passati. Ne vidi išta što bi ga, kada bi se uklonilo, učinilo čistijim.
Idamettha upakaḍḍheyya, evaṁ taṁ paripūraṁ assāti, iti hetaṁ na passati. Ne vidi išta što bi ga, kada bi se dodalo, učinilo celovitijim.
Idaṁ vuccati, cunda: Zato se kaže:
‘passaṁ na passatī’ti. ’Gleda, a ne vidi.’
Yaṁ kho taṁ, cunda, sammā vadamāno vadeyya: I ako postoji neki svetački život za koji bi se s pravom moglo reći:
‘sabbākārasampannaṁ …pe… ’Poseduje sve dobre kvalitete…
brahmacariyaṁ suppakāsitan’ti. …dobro objašnjen.’
Idameva taṁ sammā vadamāno vadeyya: onda bi se to moglo reći za ovaj.
‘sabbākārasampannaṁ sabbākāraparipūraṁ anūnamanadhikaṁ svākkhātaṁ kevalaṁ paripūraṁ brahmacariyaṁ suppakāsitan’ti.
6. Saṅgāyitabbadhamma 6. Učenje treba zajednički recitovati
Tasmātiha, cunda, ye vo mayā dhammā abhiññā desitā, tattha sabbeheva saṅgamma samāgamma atthena atthaṁ byañjanena byañjanaṁ saṅgāyitabbaṁ na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Ćunda, pošto ste dobro savladali učenje koje sam razumeo na osnovu sopstvenog iskustva i kojem sam vas podučio, treba da se okupite i u slozi zajednički ga recitujete, u skladu sa značenjem i sa formom, tako da ovaj svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame ca te, cunda, dhammā mayā abhiññā desitā, yattha sabbeheva saṅgamma samāgamma atthena atthaṁ byañjanena byañjanaṁ saṅgāyitabbaṁ na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ? A kakvo je to učenje koje sam razumeo na osnovu sopstvenog iskustva i kojem sam vas podučio?
Seyyathidaṁ—cattāro satipaṭṭhānā, cattāro sammappadhānā, cattāro iddhipādā, pañcindriyāni, pañca balāni, satta bojjhaṅgā, ariyo aṭṭhaṅgiko maggo. To su četiri temelja svesnosti, četiri prave vrste nastojanja, četiri osnove duhovne moći, pet sposobnosti, pet snaga, sedam elemenata probuđenja, plemeniti osmostruki put.
Ime kho te, cunda, dhammā mayā abhiññā desitā. To učenje koje sam razumeo na osnovu sopstvenog iskustva i kojem sam vas podučio
Yattha sabbeheva saṅgamma samāgamma atthena atthaṁ byañjanena byañjanaṁ saṅgāyitabbaṁ na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ.
7. Saññāpetabbavidhi 7. Postizanje saglasnosti
Tesañca vo, cunda, samaggānaṁ sammodamānānaṁ avivadamānānaṁ sikkhataṁ aññataro sabrahmacārī saṅghe dhammaṁ bhāseyya. I dok u tim stvarima sebe vežbate, poštujući jedni druge, bez prepirki, moguće je da neki od vaših saputnika u svetačkom životu govori o učenju pred monaškom zajednicom.
Tatra ce tumhākaṁ evamassa: Na to pomislite:
‘ayaṁ kho āyasmā atthañceva micchā gaṇhāti, byañjanāni ca micchā ropetī’ti. ’Ovaj poštovani je pogrešno razumeo značenje ili ga u pogrešnoj formi objašnjava.’
Tassa neva abhinanditabbaṁ na paṭikkositabbaṁ, anabhinanditvā appaṭikkositvā so evamassa vacanīyo: No, njegove reči ne treba ni odobravati, ni negirati, već mu ovako reći:
‘imassa nu kho, āvuso, atthassa imāni vā byañjanāni etāni vā byañjanāni katamāni opāyikatarāni, imesañca byañjanānaṁ ayaṁ vā attho eso vā attho katamo opāyikataro’ti? ’Prijatelju, ako je značenje toga što govoriš takvo, koja bi forma za to bila najprikladnija; ako je forma toga što govoriš takva, koje bi značenje za to bilo najprikladnije?’
So ce evaṁ vadeyya: I ako on odgovori:
‘imassa kho, āvuso, atthassa imāneva byañjanāni opāyikatarāni, yā ceva etāni; imesañca byañjanānaṁ ayameva attho opāyikataro, yā ceva eso’ti. ’Za takvo značenje prikladnija je ova forma, a ne ona; za takvu formu prikladnije je ovo značenje, a ne ono,’
So neva ussādetabbo na apasādetabbo, anussādetvā anapasādetvā sveva sādhukaṁ saññāpetabbo tassa ca atthassa tesañca byañjanānaṁ nisantiyā. ne odobravajući, niti negirajući njegove reči, treba mu pažljivo objasniti, razmatrajući upravo to značenje i tu formu.
Aparopi ce, cunda, sabrahmacārī saṅghe dhammaṁ bhāseyya. Moguće je, Ćunda, da neki drugi od vaših saputnika u svetačkom životu govori o učenju pred monaškom zajednicom.
Tatra ce tumhākaṁ evamassa: Na to pomislite:
‘ayaṁ kho āyasmā atthañhi kho micchā gaṇhāti byañjanāni sammā ropetī’ti. ’Ovaj poštovani je pogrešno razumeo značenje, ali ga u ispravnoj formi objašnjava.’
Tassa neva abhinanditabbaṁ na paṭikkositabbaṁ, anabhinanditvā appaṭikkositvā so evamassa vacanīyo: No, njegove reči ne treba ni odobravati, ni negirati, već mu ovako reći:
‘imesaṁ nu kho, āvuso, byañjanānaṁ ayaṁ vā attho eso vā attho katamo opāyikataro’ti? ’Prijatelju, ako je forma toga što govoriš takva, koje bi značenje za to bilo najprikladnije?’
So ce evaṁ vadeyya: I ako on odgovori:
‘imesaṁ kho, āvuso, byañjanānaṁ ayameva attho opāyikataro, yā ceva eso’ti. ’Za za takvu formu prikladnije je ovo značenje, a ne ono,’
So neva ussādetabbo na apasādetabbo, anussādetvā anapasādetvā sveva sādhukaṁ saññāpetabbo tasseva atthassa nisantiyā. ne odobravajući, niti negirajući njegove reči, treba mu pažljivo objasniti, razmatrajući upravo to značenje.
Aparopi ce, cunda, sabrahmacārī saṅghe dhammaṁ bhāseyya. Moguće je, Ćunda, da neki drugi od vaših saputnika u svetačkom životu govori o učenju pred monaškom zajednicom.
Tatra ce tumhākaṁ evamassa: Na to pomislite:
‘ayaṁ kho āyasmā atthañhi kho sammā gaṇhāti byañjanāni micchā ropetī’ti. ’Ovaj poštovani je ispravno razumeo značenje, ali ga u pogrešnoj formi objašnjava.’
Tassa neva abhinanditabbaṁ na paṭikkositabbaṁ; anabhinanditvā appaṭikkositvā so evamassa vacanīyo: No, njegove reči ne treba ni odobravati, ni negirati, već mu ovako reći:
‘imassa nu kho, āvuso, atthassa imāni vā byañjanāni etāni vā byañjanāni katamāni opāyikatarānī’ti? ’Prijatelju, ako je značenje toga što govoriš takvo, koja bi forma za to bila najprikladnija?’
So ce evaṁ vadeyya: I ako on odgovori:
‘imassa kho, āvuso, atthassa imāneva byañjanāni opayikatarāni, yā ceva etānī’ti. ’Za takvo značenje prikladnija je ova forma, a ne ona,’
So neva ussādetabbo na apasādetabbo; anussādetvā anapasādetvā sveva sādhukaṁ saññāpetabbo tesaññeva byañjanānaṁ nisantiyā. ne odobravajući, niti negirajući njegove reči, treba mu pažljivo objasniti, razmatrajući upravo tu formu.
Aparopi ce, cunda, sabrahmacārī saṅghe dhammaṁ bhāseyya. Moguće je, Ćunda, da neki drugi od vaših saputnika u svetačkom životu govori o učenju pred monaškom zajednicom.
Tatra ce tumhākaṁ evamassa: Na to pomislite:
‘ayaṁ kho āyasmā atthañceva sammā gaṇhāti byañjanāni ca sammā ropetī’ti. ’Ovaj poštovani je ispravno razumeo značenje i u ispravnoj formi ga objašnjava.’
Tassa ‘sādhū’ti bhāsitaṁ abhinanditabbaṁ anumoditabbaṁ; Njegovim rečima treba da se obradujete i da ih odobravate sa: ’Tako je!’
tassa ‘sādhū’ti bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā so evamassa vacanīyo: i onda da mu ovako kažete:
‘lābhā no, āvuso, suladdhaṁ no, āvuso, „Dobitak je, prijatelju, veliki je dobitak za nas
ye mayaṁ āyasmantaṁ tādisaṁ sabrahmacāriṁ passāma evaṁ atthupetaṁ byañjanupetan’ti. da vidimo jednog od naših saputnika u svetačkom životu da je tako upućen u značenje i formu.
8. Paccayānuññātakāraṇa 8. Potrepštine za monahe
Na vo ahaṁ, cunda, diṭṭhadhammikānaṁyeva āsavānaṁ saṁvarāya dhammaṁ desemi. Ćunda, ja vas ne podučavam Dhammi samo radi obuzdavanja otrova uma u ovom životu,
Na panāhaṁ, cunda, samparāyikānaṁyeva āsavānaṁ paṭighātāya dhammaṁ desemi. Niti vas podučavam Dhammi samo radi zaštite od nastanka otrova uma u narednom životu.
Diṭṭhadhammikānaṁ cevāhaṁ, cunda, āsavānaṁ saṁvarāya dhammaṁ desemi; Ja to činim radi obuzdavanja otrova uma u ovom životu
samparāyikānañca āsavānaṁ paṭighātāya. i radi njihovog obuzdavanja u narednom.
Tasmātiha, cunda, yaṁ vo mayā cīvaraṁ anuññātaṁ, alaṁ vo taṁ Zato , Ćunda, ogrtač koji sam vam odobrio da koristite dovoljan je
yāvadeva sītassa paṭighātāya, uṇhassa paṭighātāya, ḍaṁsamakasavātātapasarīsapasamphassānaṁ paṭighātāya, yāvadeva hirikopīnapaṭicchādanatthaṁ. da se zaštitite od hladnoće, da se zaštitite od vrućine, da se zaštitite od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, da pokrijete one delove tela koje je nepristojno otkrivati.
Yo vo mayā piṇḍapāto anuññāto, alaṁ vo so Hrana koju sam vam odobrio da koristite dovoljna je
yāvadeva imassa kāyassa ṭhitiyā yāpanāya vihiṁsūparatiyā brahmacariyānuggahāya, iti purāṇañca vedanaṁ paṭihaṅkhāmi, navañca vedanaṁ na uppādessāmi, yātrā ca me bhavissati anavajjatā ca phāsuvihāro ca. za snagu i izdržljivost vašeg tela, da uklonite glad, kao potporu svetačkom životu, ovako razmišljajući: ‘Na taj način iskoreniću stare osećaje, a neću stvoriti nove; biću zdrav, neporočan i živeti ugodno.’
Yaṁ vo mayā senāsanaṁ anuññātaṁ, alaṁ vo taṁ Boravište koji sam vam odobrio da koristite dovoljno je
yāvadeva sītassa paṭighātāya, uṇhassa paṭighātāya, ḍaṁsamakasavātātapasarīsapasamphassānaṁ paṭighātāya, yāvadeva utuparissayavinodanapaṭisallānārāmatthaṁ. da se zaštitite od hladnoće, od vrućine, da se zaštitite od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, da se zaštiti od ćudi vremena i uživate u samoći.
Yo vo mayā gilānapaccayabhesajjaparikkhāro anuññāto, alaṁ vo so Lekove koje sam vam odobrio da koristite dovoljni su
yāvadeva uppannānaṁ veyyābādhikānaṁ vedanānaṁ paṭighātāya abyāpajjaparamatāya. da uklonite bolesti koje vas zadese i sačuvate dobro zdravlje.
9. Sukhallikānuyoga 9. Predanost zadovoljstvima čula
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘sukhallikānuyogamanuyuttā samaṇā sakyaputtiyā viharantī’ti. ’Askete koji slede Sakyanina predani su zadovoljstvima čula.’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘katamo so, āvuso, sukhallikānuyogo? ’U čemu je, prijatelju, ta predanost zadovoljstvima čula?
Sukhallikānuyogā hi bahū anekavihitā nānappakārakā’ti. Jer ima mnogo vrsta predanosti zadovoljstvima čula.’
Cattārome, cunda, sukhallikānuyogā hīnā gammā pothujjanikā anariyā anatthasaṁhitā na nibbidāya na virāgāya na nirodhāya na upasamāya na abhiññāya na sambodhāya na nibbānāya saṁvattanti. Ćunda, postoje četiri vrste predanosti zadovoljstvima čula koje su niske, vulgarne, svojstvene prostim ljudima, neplemenite i ne donose korist, ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.
Katame cattāro? Koje četiri?
Idha, cunda, ekacco bālo pāṇe vadhitvā vadhitvā attānaṁ sukheti pīṇeti. Tako neka budala uživa, raduje se ubijanju živih bića.
Ayaṁ paṭhamo sukhallikānuyogo. To je prva vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, cunda, idhekacco adinnaṁ ādiyitvā ādiyitvā attānaṁ sukheti pīṇeti. Dalje, neko uživa, raduje se da uzima ono što mu nije dato.
Ayaṁ dutiyo sukhallikānuyogo. To je druga vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, cunda, idhekacco musā bhaṇitvā bhaṇitvā attānaṁ sukheti pīṇeti. Dalje, neko uživa, raduje se laganju.
Ayaṁ tatiyo sukhallikānuyogo. To je treća vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, cunda, idhekacco pañcahi kāmaguṇehi samappito samaṅgībhūto paricāreti. Dalje, neko je zaokupljen, predan, sebe zabavlja zadovoljstvima čula.
Ayaṁ catuttho sukhallikānuyogo. To je četvrta vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Ime kho, cunda, cattāro sukhallikānuyogā hīnā gammā pothujjanikā anariyā anatthasaṁhitā na nibbidāya na virāgāya na nirodhāya na upasamāya na abhiññāya na sambodhāya na nibbānāya saṁvattanti. To su, Ćunda, četiri vrste predanosti zadovoljstvima čula koje su niske, vulgarne, svojstvene prostim ljudima, neplemenite i ne donose korist, ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘ime cattāro sukhallikānuyoge anuyuttā samaṇā sakyaputtiyā viharantī’ti. ’Askete koji slede Sakyanina predani su tim četiri vrstama zadovoljstava čula.’
Te vo ‘mā hevaṁ’ tissu vacanīyā. Takvima treba da kažete da to nije istina.
Na te vo sammā vadamānā vadeyyuṁ, abbhācikkheyyuṁ asatā abhūtena. Nije ispravno tako o vama govoriti, blatiti vas neistinom.
Cattārome, cunda, sukhallikānuyogā ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattanti. Ćunda, postoje četiri vrste predanosti zadovoljstvima čula koje nepogrešivo vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.
Katame cattāro? Koje četiri?
Idha, cunda, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Tako monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja.
Ayaṁ paṭhamo sukhallikānuyogo. To je prva vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, cunda, bhikkhu vitakkavicārānaṁ vūpasamā …pe… dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Dalje, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja…
Ayaṁ dutiyo sukhallikānuyogo. To je druga vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, cunda, bhikkhu pītiyā ca virāgā …pe… tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. A zatim, učeniče, sa slabljenjem ushićenja… monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja.
Ayaṁ tatiyo sukhallikānuyogo. To je treća vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Puna caparaṁ, cunda, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā …pe… catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Dalje, sa napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja.
Ayaṁ catuttho sukhallikānuyogo. To je četvrta vrsta predanosti zadovoljstvima čula.
Ime kho, cunda, cattāro sukhallikānuyogā ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattanti. To su, Ćunda, četiri vrste predanosti zadovoljstvima čula koje nepogrešivo vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘ime cattāro sukhallikānuyoge anuyuttā samaṇā sakyaputtiyā viharantī’ti. ’Askete koji slede Sakyanina predani su tim četiri vrstama zadovoljstava čula.’
Te vo ‘evaṁ’ tissu vacanīyā. Takvima treba da kažete da je to istina.
Sammā te vo vadamānā vadeyyuṁ, na te vo abbhācikkheyyuṁ asatā abhūtena. Ispravno je tako o vama govoriti, to nije blaćenje neistinom.
10. Sukhallikānuyogānisaṁsa 10. Dobrobiti predanosti zadovoljstvima čula
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘ime panāvuso, cattāro sukhallikānuyoge anuyuttānaṁ viharataṁ kati phalāni katānisaṁsā pāṭikaṅkhā’ti? ’Prijatelju, koliko plodova, koliko dobrobiti mogu očekivati oni koji žive predani tim četiri vrstama zadovoljstava čula?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘ime kho, āvuso, cattāro sukhallikānuyoge anuyuttānaṁ viharataṁ cattāri phalāni cattāro ānisaṁsā pāṭikaṅkhā. ’Prijatelju, takvi mogu očekivati četiri ploda, četiri dobrobiti.’
Katame cattāro? Koje četiri?
Idhāvuso, bhikkhu tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā sotāpanno hoti avinipātadhammo niyato sambodhiparāyaṇo. Tako, sa raskidanjem tri okova, monah postaje onaj ko ulazi u tok, ne preporađa se na mestu patnje, već će sigurno postati probuđen.
Idaṁ paṭhamaṁ phalaṁ, paṭhamo ānisaṁso. To je prvi plod, prva blagodet.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu tiṇṇaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā rāgadosamohānaṁ tanuttā sakadāgāmī hoti, sakideva imaṁ lokaṁ āgantvā dukkhassantaṁ karoti. Dalje, sa raskidanjem tri okova i slabljenjem pohlepe, mržnje i obmanutosti, monah postaje jednom povratnik. Došavši na ovaj svet poslednji put, on okončava patnju.
Idaṁ dutiyaṁ phalaṁ, dutiyo ānisaṁso. To je drugi plod, druga blagodet.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu pañcannaṁ orambhāgiyānaṁ saṁyojanānaṁ parikkhayā opapātiko hoti, tattha parinibbāyī anāvattidhammo tasmā lokā. Dalje, sa raskidanjem pet nižih okova, monah se spontano preporodi u drugom svetu i tu postaje oslobođen, nikada se više ne vrativši u ovaj svet.
Idaṁ tatiyaṁ phalaṁ, tatiyo ānisaṁso. To je treći plod, treća blagodet.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu āsavānaṁ khayā anāsavaṁ cetovimuttiṁ paññāvimuttiṁ diṭṭheva dhamme sayaṁ abhiññā sacchikatvā upasampajja viharati. Dalje, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, monah ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
Idaṁ catutthaṁ phalaṁ catuttho ānisaṁso. To je četvrti plod, četvrta blagodet.
Ime kho, āvuso, cattāro sukhallikānuyoge anuyuttānaṁ viharataṁ imāni cattāri phalāni, cattāro ānisaṁsā pāṭikaṅkhā’ti. ’Prijatelju, ta četiri ploda, četiri dobrobiti, mogu očekivati oni koji žive predani tim četiri vrstama zadovoljstava čula.’
11. Khīṇāsavaabhabbaṭhāna 11. Stvari koje su nemoguće za pročišćenoga
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘aṭṭhitadhammā samaṇā sakyaputtiyā viharantī’ti. ’Askete koji slede Sakyanina su nepostojani.’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sāvakānaṁ dhammā desitā paññattā yāvajīvaṁ anatikkamanīyā. ’Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, svojim je učenicima objavio i objasnio učenje koje ne treba prekršiti dokle god živimo.
Seyyathāpi, āvuso, indakhīlo vā ayokhīlo vā gambhīranemo sunikhāto acalo asampavedhī; Zamisli stub Indre ili gvozdeni stub, čvrsto poboden, dug, stabilan, nepomičan;
evameva kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena sāvakānaṁ dhammā desitā paññattā yāvajīvaṁ anatikkamanīyā. isto takvo je učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, svojim je učenicima objavio i objasnio i koje ne treba prekršiti dokle god živimo.
Yo so, āvuso, bhikkhu arahaṁ khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññāvimutto, abhabbo so nava ṭhānāni ajjhācarituṁ. Takav je i arahant koji je sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno je oslobođen sopstvenim znanjem; takav nije u stanju da prekrši pravila na devet načina.
Abhabbo, āvuso, khīṇāsavo bhikkhu sañcicca pāṇaṁ jīvitā voropetuṁ; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu adinnaṁ theyyasaṅkhātaṁ ādiyituṁ; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu methunaṁ dhammaṁ paṭisevituṁ; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu sampajānamusā bhāsituṁ; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu sannidhikārakaṁ kāme paribhuñjituṁ, seyyathāpi pubbe āgārikabhūto; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu chandāgatiṁ gantuṁ; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu dosāgatiṁ gantuṁ; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu mohāgatiṁ gantuṁ; abhabbo khīṇāsavo bhikkhu bhayāgatiṁ gantuṁ. Monah koji je sve otrove uklonio nije u stanju da svojevoljno liši života neko drugo biće; nije u stanju da uzme ono što mu nije dato, dakle da nešto ukrade; nije u stanju da se upušta u seksualni odnos; nije u stanju da svojevoljno govori laži; nije u stanju da uživa u zadovoljstvima čula, gomilajući ih kao što je činio ranije, u laičkom životu; nije u stanju da postupa obuzet željom, mržnjom, obmanutošću ili strahom.
Yo so, āvuso, bhikkhu arahaṁ khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññāvimutto, abhabbo so imāni nava ṭhānāni ajjhācaritun’ti. Monah koji je arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno je oslobođen sopstvenim znanjem, nije u stanju da prekrši pravila na tih devet načina.
12. Pañhābyākaraṇa 12. Pitanja i odgovori
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘atītaṁ kho addhānaṁ ārabbha samaṇo gotamo atīrakaṁ ñāṇadassanaṁ paññapeti, no ca kho anāgataṁ addhānaṁ ārabbha atīrakaṁ ñāṇadassanaṁ paññapeti, tayidaṁ kiṁsu tayidaṁ kathaṁsū’ti? ’Asketa Gotama pokazuje bezgranično znanje i viđenje u vezi sa prošlošću. Ali šta je sa budućnošću?’
Te ca aññatitthiyā paribbājakā aññavihitakena ñāṇadassanena aññavihitakaṁ ñāṇadassanaṁ paññapetabbaṁ maññanti yathariva bālā abyattā. Ali ti lutalice drugih tradicija, budalasti i neznalice, misle da znanje i viđenje u vezi sa jednom stvari treba da se manifestuje na isti način kao i u vezi sa nekom drugom stvari.
Atītaṁ kho, cunda, addhānaṁ ārabbha tathāgatassa satānusāriñāṇaṁ hoti; Što se tiče prošlosti, onoga što je bilo, Tathāgatino sećanje seže daleko,
so yāvatakaṁ ākaṅkhati tāvatakaṁ anussarati. u stvanju sam da se setim koliko želim.
Anāgatañca kho addhānaṁ ārabbha tathāgatassa bodhijaṁ ñāṇaṁ uppajjati: Što se tiče budućnosti, onoga što će biti, Tahāgata i,a znanje nastalo probuđenjem:
‘ayamantimā jāti, natthi dāni punabbhavo’ti. ’Ovo je moje poslednje rođenje. Za mene nema novog bivanja.’
Atītañcepi, cunda, hoti abhūtaṁ atacchaṁ anatthasaṁhitaṁ, na taṁ tathāgato byākaroti. Na pitanje o prošlosti koje je neistinito, netačno i beskorisno, Tathāgata ne odgovara.
Atītañcepi, cunda, hoti bhūtaṁ tacchaṁ anatthasaṁhitaṁ, tampi tathāgato na byākaroti. Na pitanje o prošlosti koje je istinito, tačno, ali beskorisno, Tathāgata ne odgovara.
Atītañcepi, cunda, hoti bhūtaṁ tacchaṁ atthasaṁhitaṁ, tatra kālaññū tathāgato hoti tassa pañhassa veyyākaraṇāya. Na pitanje o prošlosti koje je istinito, tačno i donosi korist, Tathāgata zna pravo vreme da na njega odgovori.
Anāgatañcepi, cunda, hoti abhūtaṁ atacchaṁ anatthasaṁhitaṁ, na taṁ tathāgato byākaroti …pe… tassa pañhassa veyyākaraṇāya. Sa pitanjima o budućnosti Tathāgata postupa na isti način.
Paccuppannañcepi, cunda, hoti abhūtaṁ atacchaṁ anatthasaṁhitaṁ, na taṁ tathāgato byākaroti. Na pitanje o sadašnjosti koje je neistinito, netačno i beskorisno, Tathāgata ne odgovara.
Paccuppannañcepi, cunda, hoti bhūtaṁ tacchaṁ anatthasaṁhitaṁ, tampi tathāgato na byākaroti. Na pitanje o sadašnjosti koje je istinito, tačno, ali beskorisno, Tathāgata ne odgovara.
Paccuppannañcepi, cunda, hoti bhūtaṁ tacchaṁ atthasaṁhitaṁ, tatra kālaññū tathāgato hoti tassa pañhassa veyyākaraṇāya. Na pitanje o prošlosti koje je istinito, tačno i donosi korist, Tathāgata zna pravo vreme da na njega odgovori.
Iti kho, cunda, atītānāgatapaccuppannesu dhammesu tathāgato kālavādī bhūtavādī atthavādī dhammavādī vinayavādī, tasmā ‘tathāgato’ti vuccati. U stvarima koje se tiču prošlosti, budućnosti i sadašnjosti, Tathāgata govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o učenju i pravilima; zato se on naziva Tathāgata.
Yañca kho, cunda, sadevakassa lokassa samārakassa sabrahmakassa sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya diṭṭhaṁ sutaṁ mutaṁ viññātaṁ pattaṁ pariyesitaṁ anuvicaritaṁ manasā, sabbaṁ tathāgatena abhisambuddhaṁ, U ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmāma, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima, šta god da je viđeno, čuto, osećano, saznato, dosegnuto, traženo, istraživano umom – za sve to je Tathāgata potpuno probuđen;
tasmā ‘tathāgato’ti vuccati. zato se on naziva Tathāgata.
Yañca, cunda, rattiṁ tathāgato anuttaraṁ sammāsambodhiṁ abhisambujjhati, yañca rattiṁ anupādisesāya nibbānadhātuyā parinibbāyati, yaṁ etasmiṁ antare bhāsati lapati niddisati. Sabbaṁ taṁ tatheva hoti no aññathā, Šta god da Tathāgata govori, kaže ili izlaže između noći kada stiče mudrost nenadmašnog, potpunog probuđenja i noći u kojoj doseže konačno oslobođenje od patnje, upravo je tako i nikako drugačije;
tasmā ‘tathāgato’ti vuccati. zato se on naziva Tathāgata.
Yathāvādī, cunda, tathāgato tathākārī, yathākārī tathāvādī. Kako Tathāgata govori, tako i radi; kako radi, tako i govori.
Iti yathāvādī tathākārī, yathākārī tathāvādī, tasmā ‘tathāgato’ti vuccati. Pošto radi onako kako govori i govori onako kako radi, zato se on naziva Tathāgata.
Sadevake loke, cunda, samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya tathāgato abhibhū anabhibhūto aññadatthudaso vasavattī, tasmā ‘tathāgato’ti vuccati. U ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmāma, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima, Tathāgata je pobednik, neporažen, svevideći, najmoćniji; zato se on naziva Tathāgata.
13. Abyākataṭṭhāna 13. Ono što je ostalo neobjašnjeno
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘kiṁ nu kho, āvuso, hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti? Da li je vaše gledište: ’Tathāgata postoji posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘abyākataṁ kho etaṁ, āvuso, bhagavatā: ’Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao.’
“hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan”’ti.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘kiṁ panāvuso, na hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti? Da li je vaše gledište: ’Tathāgata ne postoji posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘etampi kho, āvuso, bhagavatā abyākataṁ: ’Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao.’
“na hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan”’ti.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘kiṁ panāvuso, hoti ca na ca hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti? Da li je vaše gledište: ’Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘abyākataṁ kho etaṁ, āvuso, bhagavatā: ’Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao.’
“hoti ca na ca hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan”’ti.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘kiṁ panāvuso, neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti? Da li je vaše gledište: ’Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘etampi kho, āvuso, bhagavatā abyākataṁ: ’Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao.’
“neva hoti na na hoti tathāgato paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan”’ti.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘kasmā panetaṁ, āvuso, samaṇena gotamena abyākatan’ti? ’Ali zašto to asketa Gotama nije objasnio?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘na hetaṁ, āvuso, atthasaṁhitaṁ na dhammasaṁhitaṁ na ādibrahmacariyakaṁ na nibbidāya na virāgāya na nirodhāya na upasamāya na abhiññāya na sambodhāya na nibbānāya saṁvattati, tasmā taṁ bhagavatā abyākatan’ti. ’Zato što, prijatelju, te stvari nisu korisne, nisu važne za utemeljenje svetačkog života i ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne; zato ih Blaženi nije objasnio.’
14. Byākataṭṭhāna 14. Ono što jeste objašnjeno
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘kiṁ panāvuso, samaṇena gotamena byākatan’ti? ’Prijatelju, šta sketa Gotama jeste objasnio?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘idaṁ dukkhanti kho, āvuso, bhagavatā byākataṁ, ayaṁ dukkhasamudayoti kho, āvuso, bhagavatā byākataṁ, ayaṁ dukkhanirodhoti kho, āvuso, bhagavatā byākataṁ, ayaṁ dukkhanirodhagāminī paṭipadāti kho, āvuso, bhagavatā byākatan’ti. „Ovo je patnja”, to Blaženi jeste objasnio; „Ovo je nastanak patnje”, to Blaženi jeste objasnio; „Ovo je prestanak patnje”, to Blaženi jeste objasnio; „Ovo je put koji vodi do prestanka patnje”, to Blaženi jeste objasnio.’
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, cunda, vijjati, yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, Ćunda, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘kasmā panetaṁ, āvuso, samaṇena gotamena byākatan’ti? ’Ali zašto je to asketa Gotama objasnio?’
Evaṁvādino, cunda, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Kada tako kažu, ovako im treba odgovoriti:
‘etañhi, āvuso, atthasaṁhitaṁ, etaṁ dhammasaṁhitaṁ, etaṁ ādibrahmacariyakaṁ ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattati. Tasmā taṁ bhagavatā byākatan’ti. Zato što, prijatelju, te stvari jesu korisne, važne za utemeljenje svetačkog života i vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Zato ih jeste objasnio.
15. Pubbantasahagatadiṭṭhinissaya 15. Gledanje na prošlost
Yepi te, cunda, pubbantasahagatā diṭṭhinissayā, tepi vo mayā byākatā, yathā te byākātabbā. Ćunda, u meri u kojoj je moguće objasniti, objasnio sam ti gledišta povezana sa prošlošću.
Yathā ca te na byākātabbā, kiṁ vo ahaṁ te tathā byākarissāmi? Da li da ti sve to sada objašnjavam onako kako ne bi trebalo?
Yepi te, cunda, aparantasahagatā diṭṭhinissayā, tepi vo mayā byākatā, yathā te byākātabbā. U meri u kojoj je moguće objasniti, objasnio sam ti gledišta povezana sa budućnošću.
Yathā ca te na byākātabbā, kiṁ vo ahaṁ te tathā byākarissāmi? Da li da ti sve to sada objašnjavam onako kako ne bi trebalo?
Katame ca te, cunda, pubbantasahagatā diṭṭhinissayā, ye vo mayā byākatā, yathā te byākātabbā. A koja su to gledišta povezana sa prošlošću, koja sam ti objasnio u meri u kojoj ih je moguće objasniti?
Yathā ca te na byākātabbā, kiṁ vo ahaṁ te tathā byākarissāmi?
Santi kho, cunda, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište:
‘sassato attā ca loko ca, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Sopstvo i ovaj svet su večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.
Santi pana, cunda, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Ali ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište:
‘asassato attā ca loko ca …pe… ’Sopstvo i ovaj svet nisu večni…
sassato ca asassato ca attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet su i večni i nisu večni…
neva sassato nāsassato attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet niti su večni, niti nisu večni…
sayaṅkato attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet su nastali sami od sebe…
paraṅkato attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet je načinio neko drugi…
sayaṅkato ca paraṅkato ca attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet su nastali sami od sebe i načinio ih je neko drugi…
asayaṅkāro aparaṅkāro adhiccasamuppanno attā ca loko ca, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. Sopstvo i ovaj svet nisu nastali sami od sebe, nije ih načinio neko drugi, već su nastali slučajno. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’
‘Sassataṁ sukhadukkhaṁ … ’Sreća i patnja su večne…
asassataṁ sukhadukkhaṁ … sreća i patnja nisu večne…
sassatañca asassatañca sukhadukkhaṁ … sreća i patnja u i večne i nisu večne…
nevasassataṁ nāsassataṁ sukhadukkhaṁ … sreća i patnja niti su večne, niti nisu večne…
sayaṅkataṁ sukhadukkhaṁ … sreća i patnja su nastale same od sebe…
paraṅkataṁ sukhadukkhaṁ … sreću i patnju je načinio neko drugi…
sayaṅkatañca paraṅkatañca sukhadukkhaṁ … sreća i patnja su nastale same od sebe i načinio ih je neko drugi…
asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ sukhadukkhaṁ, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. Sreća i patnja nisu nastale same od sebe, nije ih načinio neko drugi, već su nastale slučajno. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’
Tatra, cunda, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Zato, Ćunda, kod onih asketa i brahmana koji zastupaju ovakvo učenje, ovakvo gledište:
‘sassato attā ca loko ca, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Sopstvo i ovaj svet su večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: ja odem i kažem im:
‘atthi nu kho idaṁ, āvuso, vuccati: ’Prijatelji, da li vi kažete:
“sassato attā ca loko cā”’ti? „Sopstvo i ovaj svet su večni”?’
Yañca kho te evamāhaṁsu: A kada oni odgovore:
‘idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Da, samo je to istina! Sve drugo je pogrešno!’
Taṁ tesaṁ nānujānāmi. ja se sa tim ne saglašavam.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Aññathāsaññinopi hettha, cunda, santeke sattā. Zato što ima bića koja različito misle o tome.
Imāyapi kho ahaṁ, cunda, paññattiyā neva attanā samasamaṁ samanupassāmi kuto bhiyyo. Ćunda, u svim tim objašnjenima ja ne vidim nijedno koje je ravno mom znanju, a kamoli da je iznad njega.
Atha kho ahameva tattha bhiyyo yadidaṁ adhipaññatti. U pogledu znanja o višim stvarima, ja sam najveći.
Tatra, cunda, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Zato, Ćunda, kod onih asketa i brahmana koji zastupaju ovakvo učenje, ovakvo gledište:
‘asassato attā ca loko ca … ’Sopstvo i ovaj svet nisu večni…
sassato ca asassato ca attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet su i večni i nisu večni…
nevasassato nāsassato attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet niti su večni, niti nisu večni…
sayaṅkato attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet su nastali sami od sebe…
paraṅkato attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet je načinio neko drugi…
sayaṅkato ca paraṅkato ca attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet su nastali sami od sebe i načinio ih je neko drugi…
asayaṅkāro aparaṅkāro adhiccasamuppanno attā ca loko ca … Sopstvo i ovaj svet nisu nastali sami od sebe, nije ih načinio neko drugi, već su nastali slučajno…
sassataṁ sukhadukkhaṁ … Sreća i patnja su večne…
asassataṁ sukhadukkhaṁ … Sreća i patnja nisu večne…
sassatañca asassatañca sukhadukkhaṁ … Sreća i patnja u i večne i nisu večne…
nevasassataṁ nāsassataṁ sukhadukkhaṁ … Sreća i patnja niti su večne, niti nisu večne…
sayaṅkataṁ sukhadukkhaṁ … Sreća i patnja su nastale same od sebe…
paraṅkataṁ sukhadukkhaṁ … Sreću i patnju je načinio neko drugi…
sayaṅkatañca paraṅkatañca sukhadukkhaṁ … Sreća i patnja su nastale same od sebe i načinio ih je neko drugi…
asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ sukhadukkhaṁ, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. Sreća i patnja nisu nastale same od sebe, nije ih načinio neko drugi, već su nastale slučajno. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: Kada dođem do njih, ovako ih pitam:
‘atthi nu kho idaṁ, āvuso, vuccati: ’Prijatelji, da li vi kažete:
“asayaṅkāraṁ aparaṅkāraṁ adhiccasamuppannaṁ sukhadukkhan”’ti? „Sreća i patnja nisu nastale same od sebe, nije ih načinio neko drugi, već su nastale slučajno. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno”.’
Yañca kho te evamāhaṁsu: A kada oni odgovore:
‘idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Samo je ovo istina! Sve drugo je pogrešno!’
Taṁ tesaṁ nānujānāmi. ja se sa tim ne saglašavam.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Aññathāsaññinopi hettha, cunda, santeke sattā. Zato što ima bića koja različito misle o tome.
Imāyapi kho ahaṁ, cunda, paññattiyā neva attanā samasamaṁ samanupassāmi kuto bhiyyo. Ćunda, u svim tim objašnjenima ja ne vidim nijedno koje je ravno mom znanju, a kamoli da je iznad njega.
Atha kho ahameva tattha bhiyyo yadidaṁ adhipaññatti. U pogledu znanja o višim stvarima, ja sam najveći.
Ime kho te, cunda, pubbantasahagatā diṭṭhinissayā, ye vo mayā byākatā, yathā te byākātabbā. Ćunda, u meri u kojoj je to moguće, objasnio sam ti gledišta povezana sa prošlošću.
Yathā ca te na byākātabbā, kiṁ vo ahaṁ te tathā byākarissāmi? Da li da ti sve to sada objašnjavam onako kako ne bi trebalo?
16. Aparantasahagatadiṭṭhinissaya 16. Gledanje na budućnost
Katame ca te, cunda, aparantasahagatā diṭṭhinissayā, ye vo mayā byākatā, yathā te byākātabbā. U meri u kojoj je to moguće, objasnio sam ti gledišta povezana sa budućnošću.
Yathā ca te na byākātabbā, kiṁ vo ahaṁ te tathā byākarissāmi? Da li da ti sve to sada objašnjavam onako kako ne bi trebalo?
Santi, cunda, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište:
‘rūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Sopstvo je materijalno i nepromenljivo posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’
Santi pana, cunda, eke samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Ali ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište:
‘arūpī attā hoti … Sopstvo je nematerijalno…
rūpī ca arūpī ca attā hoti … Sopstvo je i materijalno i nematerijalno…
nevarūpī nārūpī attā hoti … Sopstvo je ni materijalno, ni nematerijalno…
saññī attā hoti … Sopstvo opaža…
asaññī attā hoti … Sopstvo ne opaža…
nevasaññīnāsaññī attā hoti …
attā ucchijjati vinassati na hoti paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. Sopstvo je poništeno i razoreno posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.
Tatra, cunda, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Zato, Ćunda, kod onih asketa i brahmana koji zastupaju ovakvo učenje, ovakvo gledište:
‘rūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Sopstvo je materijalno i nepromenljivo posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: Kada dođem do njih, pitam ih:
‘atthi nu kho idaṁ, āvuso, vuccati: ’Prijatelji, da li vi kažete:
“rūpī attā hoti arogo paraṁ maraṇā”’ti? „Sopstvo je materijalno, nepromenljivo posle smrti”?’
Yañca kho te evamāhaṁsu: A kada oni odgovore:
‘idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Samo je ovo istina! Sve drugo je pogrešno!’
Taṁ tesaṁ nānujānāmi. ja se sa tim ne saglašavam.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Aññathāsaññinopi hettha, cunda, santeke sattā. Zato što ima bića koja različito misle o tome.
Imāyapi kho ahaṁ, cunda, paññattiyā neva attanā samasamaṁ samanupassāmi kuto bhiyyo. Ćunda, u svim tim objašnjenima ja ne vidim nijedno koje je ravno mom znanju, a kamoli da je iznad njega.
Atha kho ahameva tattha bhiyyo yadidaṁ adhipaññatti. U pogledu znanja o višim stvarima, ja sam najveći.
Tatra, cunda, ye te samaṇabrāhmaṇā evaṁvādino evaṁdiṭṭhino: Zato, Ćunda, kod onih asketa i brahmana koji zastupaju ovakvo učenje, ovakvo gledište:
‘arūpī attā hoti … Sopstvo je nematerijalno…
rūpī ca arūpī ca attā hoti … Sopstvo je i materijalno i nematerijalno…
nevarūpīnārūpī attā hoti … Sopstvo nije ni materijalno, ni nematerijalno…
saññī attā hoti … Sopstvo opaža…
asaññī attā hoti … Sopstvo ne opaža…
nevasaññīnāsaññī attā hoti … Sopstvo niti opaža, niti ne opaža…
attā ucchijjati vinassati na hoti paraṁ maraṇā, idameva saccaṁ moghamaññan’ti. Sopstvo nije poništeno i razoreno posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’
Tyāhaṁ upasaṅkamitvā evaṁ vadāmi: Kada dođem do njih, ovako ih pitam:
‘atthi nu kho idaṁ, āvuso, vuccati: ’Prijatelji, da li vi kažete:
“attā ucchijjati vinassati na hoti paraṁ maraṇā”’ti? Sopstvo nije poništeno i razoreno posle smrti”?’
Yañca kho te, cunda, evamāhaṁsu: A kada oni odgovore:
‘idameva saccaṁ moghamaññan’ti. ’Samo je ovo istina! Sve drugo je pogrešno!’
Taṁ tesaṁ nānujānāmi. ja se sa tim ne saglašavam.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Aññathāsaññinopi hettha, cunda, santeke sattā. Zato što ima bića koja različito misle o tome.
Imāyapi kho ahaṁ, cunda, paññattiyā neva attanā samasamaṁ samanupassāmi, kuto bhiyyo. Ćunda, u svim tim objašnjenima ja ne vidim nijedno koje je ravno mom znanju, a kamoli da je iznad njega.
Atha kho ahameva tattha bhiyyo yadidaṁ adhipaññatti. U pogledu znanja o višim stvarima, ja sam najveći.
Ime kho te, cunda, aparantasahagatā diṭṭhinissayā, ye vo mayā byākatā, yathā te byākātabbā. To su, Ćunda, gledišta povezana sa budućnošću, koja sam ti objasnio u meri u kojoj je moguće objasniti ih.
Yathā ca te na byākātabbā, kiṁ vo ahaṁ te tathā byākarissāmi? Da li da ti sve to sada objašnjavam onako kako ne bi trebalo?
Imesañca, cunda, pubbantasahagatānaṁ diṭṭhinissayānaṁ imesañca aparantasahagatānaṁ diṭṭhinissayānaṁ pahānāya samatikkamāya evaṁ mayā cattāro satipaṭṭhānā desitā paññattā. Podučio sam te i objasnio ti četiri temelja sabranosti, koji vode do napuštanja i odlaska izvan svih tih gledišta o prošlosti i budućnosti.
Katame cattāro? Koje četiri?
Idha, cunda, bhikkhu kāye kāyānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṁ. Tako, Ćunda, monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
Vedanāsu vedanānupassī …pe… boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje…
citte cittānupassī …pe… boravi kontemplirajući um kao um…
dhammesu dhammānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā, vineyya loke abhijjhādomanassaṁ. Boravi on kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
Imesañca, cunda, pubbantasahagatānaṁ diṭṭhinissayānaṁ imesañca aparantasahagatānaṁ diṭṭhinissayānaṁ pahānāya samatikkamāya. Evaṁ mayā ime cattāro satipaṭṭhānā desitā paññattā”ti. To su četiri temelja sabranosti, kojima sam te podučio i objasnio ih, a vode do napuštanja i odlaska izvan svih tih gledišta o prošlosti i budućnosti.”
Tena kho pana samayena āyasmā upavāṇo bhagavato piṭṭhito ṭhito hoti bhagavantaṁ bījayamāno. Tom prilikom poštovani Upavāṇa je stajao kraj Blaženog i hladio ga lepezom.
Atha kho āyasmā upavāṇo bhagavantaṁ etadavoca: Onda poštovani Upavāna reče Blaženom:
“acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Pāsādiko vatāyaṁ, bhante, dhammapariyāyo; Kako je divan ovaj govor o Dhammi,
supāsādiko vatāyaṁ, bhante, dhammapariyāyo, ko nāmāyaṁ, bhante, dhammapariyāyo”ti? zaista je divan! Koji je njegov naziv?”
“Tasmātiha tvaṁ, upavāṇa, imaṁ dhammapariyāyaṁ ‘pāsādiko’ tveva naṁ dhārehī”ti. „Upāvaṇa, možeš onda ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao ’Divan govor’.”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamano āyasmā upavāṇo bhagavato bhāsitaṁ abhinandīti. Zadovoljan, poštovani Upāvaṇa se obradova rečima Blaženoga.
Pāsādikasuttaṁ niṭṭhitaṁ chaṭṭhaṁ.