Other Translations: Deutsch , English
From:
Dīgha Nikāya 33 Zbirka dugih govora 33
Saṅgītisutta Zajedničko recitovanje
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā mallesu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ pañcamattehi bhikkhusatehi yena pāvā nāma mallānaṁ nagaraṁ tadavasari. Jednom je Blaženi lutao među Mallama, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u grad Pāvu.
Tatra sudaṁ bhagavā pāvāyaṁ viharati cundassa kammāraputtassa ambavane. Tu se smestio u mangovom gaju kovača Ćunde. Tu se smestio u mangovom gaju kovača Ćunde.
Tena kho pana samayena pāveyyakānaṁ mallānaṁ ubbhatakaṁ nāma navaṁ sandhāgāraṁ acirakāritaṁ hoti anajjhāvuṭṭhaṁ samaṇena vā brāhmaṇena vā kenaci vā manussabhūtena. A u to vreme bila je za Malle iz Pāve podignuta nova dvorana za okupljanja, nazvana Ubbhataka, u kojoj još nije boravio nijedan asketa ili brahman, niti kakvo drugo ljudsko biće.
Assosuṁ kho pāveyyakā mallā: “bhagavā kira mallesu cārikaṁ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena saddhiṁ pañcamattehi bhikkhusatehi pāvaṁ anuppatto pāvāyaṁ viharati cundassa kammāraputtassa ambavane”ti. I dočuše Malle iz Pāve: „Blaženi je lutao među Mallama, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u grad Pāvu. Tu se smestio u mangovom gaju kovača Ćunde.”
Atha kho pāveyyakā mallā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho pāveyyakā mallā bhagavantaṁ etadavocuṁ: Onda oni dođoše do Blaženog, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, ovako mu rekoše:
“idha, bhante, pāveyyakānaṁ mallānaṁ ubbhatakaṁ nāma navaṁ sandhāgāraṁ acirakāritaṁ hoti anajjhāvuṭṭhaṁ samaṇena vā brāhmaṇena vā kenaci vā manussabhūtena. „Poštovani, za Malle iz Pāve podignuta je nova dvorana, nazvana Ubbhataka, u kojoj još nije boravio nijedan asketa ili brahman, niti kakvo drugo ljudsko biće.
Tañca kho, bhante, bhagavā paṭhamaṁ paribhuñjatu, bhagavatā paṭhamaṁ paribhuttaṁ pacchā pāveyyakā mallā paribhuñjissanti. Neka Blaženi bude prvi koji će je koristiti. Pošto je Blaženi bude prvi koristio, potom će je i Malle iz Pāve koristiti.
Tadassa pāveyyakānaṁ mallānaṁ dīgharattaṁ hitāya sukhāyā”ti. To će biti na njihovu korist i sreću za dugo vremena.”
Adhivāsesi kho bhagavā tuṇhībhāvena. Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.
Atha kho pāveyyakā mallā bhagavato adhivāsanaṁ viditvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā yena sandhāgāraṁ tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā sabbasanthariṁ sandhāgāraṁ santharitvā bhagavato āsanāni paññāpetvā udakamaṇikaṁ patiṭṭhapetvā telapadīpaṁ āropetvā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; Videvši da se Blaženi saglasio, Malle iz Pāve ustadoše sa svojih mesta, pa poklonivši se Blaženom i pazeći da im on ostane sa desne strane, otidoše do dvorane. Kada su stigli, raširiše prostirke posvuda po podu, pripremiše mesta za sedenje, napuniše posude sa vodom, upališe uljane lampe, te se vratiše do Blaženog.
upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ aṭṭhaṁsu. Kada su stigli, pokloniše mu se, pa stadoše sa strane.
Ekamantaṁ ṭhitā kho te pāveyyakā mallā bhagavantaṁ etadavocuṁ: Stojeći tako sa strane, ovako rekoše Blaženom:
“sabbasantharisanthataṁ, bhante, sandhāgāraṁ, bhagavato āsanāni paññattāni, udakamaṇiko patiṭṭhāpito, telapadīpo āropito. „Poštovani gospodine, prostirke su raširene posvuda po podu, mesta za sedenje pripremljena, posude sa vodom napunjene, uljane lampe upaljene.
Yassadāni, bhante, bhagavā kālaṁ maññatī”ti. Vreme je da poštovani uradi kako misli da treba.”
Atha kho bhagavā nivāsetvā pattacīvaramādāya saddhiṁ bhikkhusaṅghena yena sandhāgāraṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā pāde pakkhāletvā sandhāgāraṁ pavisitvā majjhimaṁ thambhaṁ nissāya puratthābhimukho nisīdi. Na to se Blaženi obuče, uze ogrtač i prosjačku zdelu, te zajedno sa monasima ode do sale, opra noge, pa uđe u nju i sede licem okrenut prema istoku, naslonjen na središnji stub.
Bhikkhusaṅghopi kho pāde pakkhāletvā sandhāgāraṁ pavisitvā pacchimaṁ bhittiṁ nissāya puratthābhimukho nisīdi bhagavantaṁyeva purakkhatvā. Monasi isto tako opraše noge, pa uđoše u odmorište i sedoše uz zapadni zid, okrenuti ka istoku, tako da je Blaženi bio pred njima.
Pāveyyakāpi kho mallā pāde pakkhāletvā sandhāgāraṁ pavisitvā puratthimaṁ bhittiṁ nissāya pacchimābhimukhā nisīdiṁsu bhagavantaṁyeva purakkhatvā. I Malleiz Pāve opraše noge, pa uđoše u salu i sedoše uz istočni zid, okrenuti ka zapadu, tako da je Blaženi bio pred njima.
Atha kho bhagavā pāveyyake malle bahudeva rattiṁ dhammiyā kathāya sandassetvā samādapetvā samuttejetvā sampahaṁsetvā uyyojesi: Pošto je Blaženi tokom dobrog dela noći Malle iz Pāve upućivao, podsticao, nadahnjivao i obradovao govorom o Dhammi, na kraju im reče:
“abhikkantā kho, vāseṭṭhā, ratti. „Na izmaku je noć, Vāseṭṭhe,
Yassadāni tumhe kālaṁ maññathā”ti. vreme je da učinite ono što mislite da treba.”
“Evaṁ, bhante”ti kho pāveyyakā mallā bhagavato paṭissutvā uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā pakkamiṁsu. „Da, poštovani,” odgovoriše Malle iz Pāve, pa ustadoše sa svojih mesta, pokloniše se Blaženom i pazeći da im ovaj ostane sa desne strane, otidoše.
Atha kho bhagavā acirapakkantesu pāveyyakesu mallesu tuṇhībhūtaṁ tuṇhībhūtaṁ bhikkhusaṅghaṁ anuviloketvā āyasmantaṁ sāriputtaṁ āmantesi: Ubrzo pošto su Malle iz Pāve otišli, Blaženi pogleda u pravcu monaške zajednice koja je sedela u tišini i onda reče poštovanom Sāriputti:
“vigatathinamiddho kho, sāriputta, bhikkhusaṅgho. „Sāriputta, monaška zajednica je oslobođena tromosti i pospanosti.
Paṭibhātu taṁ, sāriputta, bhikkhūnaṁ dhammīkathā. Održi im govor o Dhammi sledeći svoje nadahnuće.
Piṭṭhi me āgilāyati. Mene bole leđa
Tamahaṁ āyamissāmī”ti. i odmoriću se.”
“Evaṁ, bhante”ti kho āyasmā sāriputto bhagavato paccassosi. „Da, poštovani gospodine,” odgovori Sāriputta.
Atha kho bhagavā catugguṇaṁ saṅghāṭiṁ paññāpetvā dakkhiṇena passena sīhaseyyaṁ kappesi pāde pādaṁ accādhāya, sato sampajāno uṭṭhānasaññaṁ manasi karitvā. A Blaženi leže da desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo povrh drugog, svestan i s jasnim razumevanjem, odredivši unapred vreme kada će ustati.
Tena kho pana samayena nigaṇṭho nāṭaputto pāvāyaṁ adhunākālaṅkato hoti. A u to vreme je Nigaṇṭha Nātaputta upravo bio umro u Pavi.
Tassa kālaṅkiriyāya bhinnā nigaṇṭhā dvedhikajātā bhaṇḍanajātā kalahajātā vivādāpannā aññamaññaṁ mukhasattīhi vitudantā viharanti: I posle njegove smrti, među nigaṇṭhama nasta raskol, podeliše se na dva tabora; međusobno se svađali i prepirali, duboko podeljeni, ranjavali jedni druge rečima kao bodežima:
“na tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāsi, ahaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānāmi, kiṁ tvaṁ imaṁ dhammavinayaṁ ājānissasi. Micchāpaṭipanno tvamasi, ahamasmi sammāpaṭipanno. Sahitaṁ me, asahitaṁ te. Purevacanīyaṁ pacchā avaca, pacchāvacanīyaṁ pure avaca. Adhiciṇṇaṁ te viparāvattaṁ, āropito te vādo, niggahito tvamasi, cara vādappamokkhāya, nibbeṭhehi vā sace pahosī”ti. „Ti ne razumeš ovu Dhammu i praksu. Ja razumem ovu Dhammu i praksu. Kako uopšte možeš razumeti ovu Dhammu i praksu? Tvoj put je pogrešan. Moj put je ispravan. Ja sam dosledan. Ti si nedosledan. Ono što treba reći na početku, ti kažeš na kraju. Ono što treba reći na kraju, ti kažeš na početku. Ono što si tako pažljiv izmozgao potpuno je izokretanje. Tvoja tvrdnja je razotkrivena. Izgubio si raspravu. Idi i nauči nešto bolje ili se priberi ako si u stanju!”
Vadhoyeva kho maññe nigaṇṭhesu nāṭaputtiyesu vattati. Činilo se kao da se među učenicima Nigaṇṭha Nātaputte ne dešava ništa drugo do pokolj.
Yepi nigaṇṭhassa nāṭaputtassa sāvakā gihī odātavasanā, tepi nigaṇṭhesu nāṭaputtiyesu nibbinnarūpā virattarūpā paṭivānarūpā, yathā taṁ durakkhāte dhammavinaye duppavedite aniyyānike anupasamasaṁvattanike asammāsambuddhappavedite bhinnathūpe appaṭisaraṇe. I njegovi nezaređeni sledbenici behu zgađeni, zbunjeni i razočarani učenicima Nigaṇṭha Nātaputte, kao što su bili i njihovom loše izloženim, loše objašnjenim učenjem i pravilima, koji ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, već dolaze od nekoga ko nije potpuno probuđen. Tako je sada njihovo svetilište bilo razrušeno, ostavljeni su bez utočišta.
Atha kho āyasmā sāriputto bhikkhū āmantesi: Onda poštovani Sāriputta reče monasima:
“nigaṇṭho, āvuso, nāṭaputto pāvāyaṁ adhunākālaṅkato, „Prijatelji, Nigaṇṭha Nātaputta je upravo umro u Pavi.
tassa kālaṅkiriyāya bhinnā nigaṇṭhā dvedhikajātā …pe… bhinnathūpe appaṭisaraṇe. I posle njegove smrti, među nigaṇṭhama nasta raskol… sada je njihovo svetilište razrušeno, ostavljeni su bez utočišta.’”
Evañhetaṁ, āvuso, hoti durakkhāte dhammavinaye duppavedite aniyyānike anupasamasaṁvattanike asammāsambuddhappavedite. Zato, prijatelji, što su takvo učenje i pravila loše izloženi, loše objašnjeni, ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, objašnjava ih neko ko nije potpuno probuđen.
Ayaṁ kho panāvuso, amhākaṁ bhagavatā dhammo svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito. Međutim, učenje Blaženog je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjavao ga je neko ko je potpuno probuđen.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ, na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite i u slozi zajednički ga recitujete, tako da ovaj svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katamo cāvuso, amhākaṁ bhagavatā dhammo svākkhāto suppavedito niyyāniko upasamasaṁvattaniko sammāsambuddhappavedito; A kakvo je to učenje?
yattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ, na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ?
1. Ekaka 1. Jedinice
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena eko dhammo sammadakkhāto. ’Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao jedan.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ, na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite i u slozi zajednički ga recitujete, tako da ovaj svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katamo eko dhammo? A koje je to učenje grupisano kao jedan?
Sabbe sattā āhāraṭṭhitikā. Sva bića opstaju zahvaljujući hrani.
Sabbe sattā saṅkhāraṭṭhitikā. Sva bića opstaju zahvaljujući mentalnim obrascima.
Ayaṁ kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena eko dhammo sammadakkhāto. To je učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao jedan.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ, na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite i u slozi zajednički ga recitujete, tako da ovaj svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
2. Duka 2. Dvojke
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena dve dhammā sammadakkhātā. ’Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao dva.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ, na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite i u slozi zajednički ga recitujete, tako da ovaj svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame dve? A koje je to učenje grupisano kao dva?
Nāmañca rūpañca. Ime i oblik.
Avijjā ca bhavataṇhā ca. Neznanje i žudnja za postojanjem.
Bhavadiṭṭhi ca vibhavadiṭṭhi ca. Verovanje u trajno postojanje i verovanje u nepostojanje.
Ahirikañca anottappañca. Nedostatak stida i nedotatak straha od činjenja loših dela.
Hirī ca ottappañca. Stid i strah od činjenja loših dela.
Dovacassatā ca pāpamittatā ca. Ne prihvatati savete i imati loše prijatelje.
Sovacassatā ca kalyāṇamittatā ca. Prihvatati savete i imati dobre prijatelje.
Āpattikusalatā ca āpattivuṭṭhānakusalatā ca. Umešnost u prekršajima pravila i umešnost u izlasku iz kršenja pravila.
Samāpattikusalatā ca samāpattivuṭṭhānakusalatā ca. Umeštnost u meditativnim postignućima i umešnost u izlasku iz meditativnih postignuća.
Dhātukusalatā ca manasikārakusalatā ca. Umešnost u elementima i umešnost u držanju pažnje na njima.
Āyatanakusalatā ca paṭiccasamuppādakusalatā ca. Umešnost u područjima čula i umešnost u uslovljenom nastanku.
Ṭhānakusalatā ca aṭṭhānakusalatā ca. Umešnost u onome što jeste moguće i onome što nije moguće.
Ajjavañca lajjavañca. Iskrenost i skromnost.
Khanti ca soraccañca. Strpljivost i blagost.
Sākhalyañca paṭisanthāro ca. Prijateljstvo i gostoljubivost.
Avihiṁsā ca soceyyañca. Nepovređivanje i čistota.
Muṭṭhassaccañca asampajaññañca. Pomanjkanje svesnosti i jasnog razumevanja.
Sati ca sampajaññañca. Svesnost i jasno razumevanje.
Indriyesu aguttadvāratā ca bhojane amattaññutā ca. Ne-stražarenje na vratima čula i neumerenost u jelu.
Indriyesu guttadvāratā ca bhojane mattaññutā ca. Stražarenje na vratima čula i umerenost u jelu.
Paṭisaṅkhānabalañca bhāvanābalañca. Snaga promišljanja i snaga mentalnog razvoja.
Satibalañca samādhibalañca. Snaga svesnosti i snaga koncentracije.
Samatho ca vipassanā ca. Smirenje i uvid.
Samathanimittañca paggahanimittañca. Znak smirenja i znak napora.
Paggaho ca avikkhepo ca. Nastojanje i nerastresenost.
Sīlavipatti ca diṭṭhivipatti ca. Manjkavost vrline i manjkavost gledišta.
Sīlasampadā ca diṭṭhisampadā ca. Usavršenost u vrlini i usavršenost u gledištu.
Sīlavisuddhi ca diṭṭhivisuddhi ca. Pročišćenost vrline i pročišćenost gledišta.
Diṭṭhivisuddhi kho pana yathā diṭṭhissa ca padhānaṁ. Pročišćenost gledišta i ulaganje napora u skladu sa tim gledištem.
Saṁvego ca saṁvejanīyesu ṭhānesu saṁviggassa ca yoniso padhānaṁ. Osećaj neodložnosti i napor koji ulažemo kada se javi takav osećaj.
Asantuṭṭhitā ca kusalesu dhammesu appaṭivānitā ca padhānasmiṁ. Večita nezadovoljenost pozitivnim kvalitetima i stalni napor.
Vijjā ca vimutti ca. Znanje i oslobođenje.
Khayeñāṇaṁ anuppādeñāṇaṁ. Znanje o prestanku i znanje o nenastajanju.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena dve dhammā sammadakkhātā. To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao dva.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ, na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite i u slozi zajednički ga recitujete, tako da ovaj svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
3. Tika 3. Trojke
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena tayo dhammā sammadakkhātā. Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao tri.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame tayo? Koje tri?
Tīṇi akusalamūlāni—Tri korena svega lošeg:
lobho akusalamūlaṁ, doso akusalamūlaṁ, moho akusalamūlaṁ. pohlepa, mržnja i obmanutost.
Tīṇi kusalamūlāni—Tri korena svega dobrog:
alobho kusalamūlaṁ, adoso kusalamūlaṁ, amoho kusalamūlaṁ. odsustvo pohlepe, odsustvo mržnje i odsustvo obmanutosti.
Tīṇi duccaritāni—Tri rđava postupka:
kāyaduccaritaṁ, vacīduccaritaṁ, manoduccaritaṁ. rđavo postupanje telom, rđavo postupanje govorom i rđavo postupanje umom.
Tīṇi sucaritāni—Tri dobra postupka:
kāyasucaritaṁ, vacīsucaritaṁ, manosucaritaṁ. dobro postupanje telom, dobro postupanje govorom i dobro postupanje umom.
Tayo akusalavitakkā—Tri rđave misli:
kāmavitakko, byāpādavitakko, vihiṁsāvitakko. misao vođena zadovoljstvima čula, misao vođena zlovoljom i misao vođena željom za povređivanjem.
Tayo kusalavitakkā—Tri dobre misli:
nekkhammavitakko, abyāpādavitakko, avihiṁsāvitakko. misao vođena obuzdavanjem, misao vođena dobronamernošću i misao vođena željom za nepovređivanjem.
Tayo akusalasaṅkappā—Tri rđave namere:
kāmasaṅkappo, byāpādasaṅkappo, vihiṁsāsaṅkappo. namera vođena zadovoljstvima čula, namera vođena zlovoljom i namera vođena željom za povređivanjem.
Tayo kusalasaṅkappā—Tri dobre namere:
nekkhammasaṅkappo, abyāpādasaṅkappo, avihiṁsāsaṅkappo. namera vođena obuzdavanjem, namera vođena dobronamernošću i namera vođena željom za nepovređivanjem.
Tisso akusalasaññā—Tri rđava opažaja:
kāmasaññā, byāpādasaññā, vihiṁsāsaññā. opažaj vođen zadovoljstvima čula, opažaj vođen zlovoljom i opažaj vođen željom za povređivanjem.
Tisso kusalasaññā—Tri dobra opažaja:
nekkhammasaññā, abyāpādasaññā, avihiṁsāsaññā. opažaj vođen obuzdavanjem, opažaj vođen dobronamernošću i opažaj vođen željom za nepovređivanjem.
Tisso akusaladhātuyo—Tri rđava elementa:
kāmadhātu, byāpādadhātu, vihiṁsādhātu. elemenat zadovoljstava čula, element zlovolje i element želje za povređivanjem.
Tisso kusaladhātuyo—Tri dobra elementa:
nekkhammadhātu, abyāpādadhātu, avihiṁsādhātu. element obuzdavanja, element dobronamernosti i element želje za nepovređivanjem.
Aparāpi tisso dhātuyo—Druga tri elementa:
kāmadhātu, rūpadhātu, arūpadhātu. element zadovoljstava čula, element oblika i element bezobličnog.
Aparāpi tisso dhātuyo—Druga tri elementa:
rūpadhātu, arūpadhātu, nirodhadhātu. element oblika, element bezobličnog i element prestanka.
Aparāpi tisso dhātuyo—Druga tri elementa:
hīnadhātu, majjhimadhātu, paṇītadhātu. niski element, srednji element i uzvišeni element.
Tisso taṇhā—Tri žudnje:
kāmataṇhā, bhavataṇhā, vibhavataṇhā. žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem.
Aparāpi tisso taṇhā—Druge tri žudnje:
kāmataṇhā, rūpataṇhā, arūpataṇhā. Žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za oblicima i žudnja za bezobličnim.
Aparāpi tisso taṇhā—Druge tri žudnje:
rūpataṇhā, arūpataṇhā, nirodhataṇhā. Žudnja za oblicima, žudnja za bezobličnim i žudnja za prestankom.
Tīṇi saṁyojanāni—Tri okova:
sakkāyadiṭṭhi, vicikicchā, sīlabbataparāmāso. okov uverenja da postoji trajna osoba, okov sumnje i okov vezanosti za pravila i rituale.
Tayo āsavā—Tri otrova:
kāmāsavo, bhavāsavo, avijjāsavo. otrov žudnje za čulnim zadovoljstvima, otrov žudnje za večnim postojanjem i otrov neznanja.
Tayo bhavā—Tri bivanja:
kāmabhavo, rūpabhavo, arūpabhavo. bivanje u području čulnog, bivanje u području suptilne materije i bivanje u području bez materije.
Tisso esanā—Tri traganja:
kāmesanā, bhavesanā, brahmacariyesanā. traganje za zadovoljstvima čula, traganje za bivanjem i traganje za svetačkim životom.
Tisso vidhā—Tri zablude:
seyyohamasmīti vidhā, sadisohamasmīti vidhā, hīnohamasmīti vidhā. ’Ja sam bolji’, ’Ja sam isti’ i ’Ja sam gori’.
Tayo addhā—Tri vremena:
atīto addhā, anāgato addhā, paccuppanno addhā. prošlo vreme, buduće vreme i sadašnje vreme.
Tayo antā—Tri krajnosti:
sakkāyo anto, sakkāyasamudayo anto, sakkāyanirodho anto. osoba, nastanak osobe i prestanak osobe.
Tisso vedanā—Tri osećaja:
sukhā vedanā, dukkhā vedanā, adukkhamasukhā vedanā. prijatan osećaj, bolan osećaj i ni bolan ni prijatan osećaj.
Tisso dukkhatā—Tri patnje:
dukkhadukkhatā, saṅkhāradukkhatā, vipariṇāmadukkhatā. patnja izazvana patnjom, patnja izazvana stanjima i patnja izazvana promenom.
Tayo rāsī—Tri gomile:
micchattaniyato rāsi, sammattaniyato rāsi, aniyato rāsi. gomila pouzdanja u pogrešan put, gomila pouzdanja u ispravan put i gomila nedostatka pouzdanja.
Tayo tamā—Tri tame:
atītaṁ vā addhānaṁ ārabbha kaṅkhati vicikicchati nādhimuccati na sampasīdati, anāgataṁ vā addhānaṁ ārabbha kaṅkhati vicikicchati nādhimuccati na sampasīdati, etarahi vā paccuppannaṁ addhānaṁ ārabbha kaṅkhati vicikicchati nādhimuccati na sampasīdati. Tama nedoumice, sumnje, neodlučnosti i pomanjkanja izvesnosti u vezi sa prošlošću, tama nedoumice, sumnje, neodlučnosti i pomanjkanja izvesnosti u vezi sa budućnošću i tama nedoumice, sumnje, neodlučnosti i pomanjkanja izvesnosti u vezi sa sadašnjošću.
Tīṇi tathāgatassa arakkheyyāni—Tri stvari koje Tathāgata ne mora da skriva:
parisuddhakāyasamācāro āvuso tathāgato, natthi tathāgatassa kāyaduccaritaṁ, yaṁ tathāgato rakkheyya: To što Tathāgata čini telom je čisto, on ne čini rđave postupke telom, zbog čega bi morao da ih skriva:
‘mā me idaṁ paro aññāsī’ti. ’Neka o ovome drugi ništa ne znaju’.
Parisuddhavacīsamācāro āvuso, tathāgato, natthi tathāgatassa vacīduccaritaṁ, yaṁ tathāgato rakkheyya: To što Tathāgata čini govorom je čisto, on ne čini rđave postupke govorom, zbog čega bi morao da ih skriva:
‘mā me idaṁ paro aññāsī’ti. ’Neka o ovome drugi ništa ne znaju’.
Parisuddhamanosamācāro, āvuso, tathāgato, natthi tathāgatassa manoduccaritaṁ yaṁ tathāgato rakkheyya: To što Tathāgata čini umom je čisto, on ne čini rđave postupke umom, zbog čega bi morao da ih skriva:
‘mā me idaṁ paro aññāsī’ti. ’Neka o ovome drugi ništa ne znaju’.
Tayo kiñcanā—Tri poseda:
rāgo kiñcanaṁ, doso kiñcanaṁ, moho kiñcanaṁ. posed strasti, posed mržnje i posed obmanutosti.
Tayo aggī—Tri vatre:
rāgaggi, dosaggi, mohaggi. vatra strasti, vatra mržnje i vatra obmanutosti.
Aparepi tayo aggī—Druge tri vatre:
āhuneyyaggi, gahapataggi, dakkhiṇeyyaggi. vatra onih koji su vredni darova, vatra kućedomaćina i vatra onih koji su vredni pohvala.
Tividhena rūpasaṅgaho—Tri vrste materije:
sanidassanasappaṭighaṁ rūpaṁ, anidassanasappaṭighaṁ rūpaṁ, anidassanaappaṭighaṁ rūpaṁ. vidljiva, dostupna čulima, zatim nevidljiva, dostupna čulima i nevidljiva, nedostupna čulima.
Tayo saṅkhārā—Tri vrste karmičkih tvorevina:
puññābhisaṅkhāro, apuññābhisaṅkhāro, āneñjābhisaṅkhāro. zasluge, prekršaji i neoborive.
Tayo puggalā—Tri vrste ljudi:
sekkho puggalo, asekkho puggalo, nevasekkho nāsekkho puggalo. onaj koji uči, onaj koji je naučio i onaj koji nije nijedan od ova dva.
Tayo therā—Tri starešine:
jātithero, dhammathero, sammutithero. starešina po rođenju, starešima po Dhammi i starešina po konvenciji.
Tīṇi puññakiriyavatthūni—Tri područja sticanja zasluga:
dānamayaṁ puññakiriyavatthu, sīlamayaṁ puññakiriyavatthu, bhāvanāmayaṁ puññakiriyavatthu. davanje, vrlina i meditacija.
Tīṇi codanāvatthūni—Tri područja kritikovanja:
diṭṭhena, sutena, parisaṅkāya. ono što je viđeno, ono što je čuto i ono o čemu postoji sumnja.
Tisso kāmūpapattiyo—Tri preporađanja u području čulnog:
santāvuso sattā paccupaṭṭhitakāmā, te paccupaṭṭhitesu kāmesu vasaṁ vattenti, seyyathāpi manussā ekacce ca devā ekacce ca vinipātikā. Ima bića koja žele to što sada postoji i pod uticajem su sada nastalih zadovoljstava čula, kao što su to ljudska bića, božanstva i neka bića u nižim svetovima.
Ayaṁ paṭhamā kāmūpapatti. To je prva vrsta preporađanja u području čulnog.
Santāvuso, sattā nimmitakāmā, te nimminitvā nimminitvā kāmesu vasaṁ vattenti, seyyathāpi devā nimmānaratī. Ima bića koja žele da stvaraju. Stalno iznova stvarajući, ona su pod uticajem zadovoljstava čula, kao što su to božanstva koja se oduševljavaju stvaranjem.
Ayaṁ dutiyā kāmūpapatti. To je druga vrsta preporađanja u području čulnog.
Santāvuso sattā paranimmitakāmā, te paranimmitesu kāmesu vasaṁ vattenti, seyyathāpi devā paranimmitavasavattī. Ima bića koja žele to što su stvorili drugi i pod uticajem su zadovoljstava čula koja su stvorili drugi, kao što su to božanstva koja imaju moć nad tvorevinama drugih.
Ayaṁ tatiyā kāmūpapatti. To je treća vrsta preporađanja u području čulnog.
Tisso sukhūpapattiyo—Tri srećna preporađanja:
santāvuso sattā uppādetvā uppādetvā sukhaṁ viharanti, seyyathāpi devā brahmakāyikā. Ima bića koja, neprekidno se preporađajući, žive u sreći, kao što su to božanstva iz Brahmine pratnje.
Ayaṁ paṭhamā sukhūpapatti. To je prva vrsta srećnog preporađanja.
Santāvuso, sattā sukhena abhisannā parisannā paripūrā paripphuṭā. Ima bića koja su natopljena, prožeta, preplavljena i ispunjena srećom.
Te kadāci karahaci udānaṁ udānenti: Svako malo, bivaju nadahnuta da uzviknu:
‘aho sukhaṁ, aho sukhan’ti, seyyathāpi devā ābhassarā. ’Ah, kakva sreća, ah, kakva sreća!’, kao što su to božanstva neprekidnog sjaja.
Ayaṁ dutiyā sukhūpapatti. To je druga vrsta srećnog preporađanja.
Santāvuso, sattā sukhena abhisannā parisannā paripūrā paripphuṭā. Ima bića koja su natopljena, prožeta, preplavljena i ispunjena srećom.
Te santaṁyeva tusitā sukhaṁ paṭisaṁvedenti, seyyathāpi devā subhakiṇhā. Pošto su zaista zadovoljna, doživljavaju sreću, i to su božanstva blistave slave.
Ayaṁ tatiyā sukhūpapatti. To je treća vrsta srećnog preporađanja.
Tisso paññā—Tri mudrosti:
sekkhā paññā, asekkhā paññā, nevasekkhānāsekkhā paññā. mudrost učenika, mudrost onoga ko je završio vežbanje i mudrost onoga ko nije ni jedno ni drugo.
Aparāpi tisso paññā—Druge tri mudrosti:
cintāmayā paññā, sutamayā paññā, bhāvanāmayā paññā. Mudrost zasnovana na razmišljanju, mudrost zasnovana na slušanju i mudrost zasnovana na meditaciji.
Tīṇāvudhāni—Tri oružja:
sutāvudhaṁ, pavivekāvudhaṁ, paññāvudhaṁ. Učenje, osama i mudrost.
Tīṇindriyāni—Tri sposobnosti:
anaññātaññassāmītindriyaṁ, aññindriyaṁ, aññātāvindriyaṁ. Sposobnost da saznamo ono što još ne znamo, sposobnost konačnog znanja i sposobnost onoga ko poseduje konačno znanje.
Tīṇi cakkhūni—Tri oka:
maṁsacakkhu, dibbacakkhu, paññācakkhu. fizičko oko, duhovno oko i oko mudrosti.
Tisso sikkhā—Tri vežbanja:
adhisīlasikkhā, adhicittasikkhā, adhipaññāsikkhā. vežbanje u višoj vrlini, vežbanje u višem umu i vežbanje u višoj mudrosti.
Tisso bhāvanā—Tri razvijanja:
kāyabhāvanā, cittabhāvanā, paññābhāvanā. razvijanje tela, razvijanje uma i razvijanje mudrosti.
Tīṇi anuttariyāni—Tri nenadmašna kvaliteta:
dassanānuttariyaṁ, paṭipadānuttariyaṁ, vimuttānuttariyaṁ. nenadmašno viđenje, nenadmašno praktikovanje puta i nenadmašno oslobođenje.
Tayo samādhī—Tri koncentracije:
savitakkasavicāro samādhi, avitakkavicāramatto samādhi, avitakkaavicāro samādhi. koncentracija sa usmerenom mišlju i istraživanjem, koncentracija bez usmerene misli, ali sa istraživanjem i koncentracija bez i jednog i drugog.
Aparepi tayo samādhī—Druge tri koncentracije:
suññato samādhi, animitto samādhi, appaṇihito samādhi. koncentracija praznine, koncentracija bez ikakvog znaka i neusmerena koncentracija.
Tīṇi soceyyāni—Tri pročišćenja:
kāyasoceyyaṁ, vacīsoceyyaṁ, manosoceyyaṁ. pročišćenje tela, pročišćenje govora i pročišćenje uma.
Tīṇi moneyyāni—Tri svetosti:
kāyamoneyyaṁ, vacīmoneyyaṁ, manomoneyyaṁ. svetost telom, svetost govorom i svetost umom.
Tīṇi kosallāni—Tri umešnosti:
āyakosallaṁ, apāyakosallaṁ, upāyakosallaṁ. umešnost u napredovanju, umešnost u nazadovanju i umešnost u korišćenju korisnih sredstava.
Tayo madā—Tri opijenosti:
ārogyamado, yobbanamado, jīvitamado. opijenost zdravljem, opijenost mladošću i opijenost životom.
Tīṇi ādhipateyyāni—Tri stavljanja na prvo mesto:
attādhipateyyaṁ, lokādhipateyyaṁ, dhammādhipateyyaṁ. stavljanje sebe na prvo mesto, stavljanje sveta na prvo mesto i stavljanje učenja na prvo mesto.
Tīṇi kathāvatthūni—Tri teme za razgovor:
atītaṁ vā addhānaṁ ārabbha kathaṁ katheyya: možete diskutovati o prošlosti:
‘evaṁ ahosi atītamaddhānan’ti; ’Tako je to bilo u prošlosti’;
anāgataṁ vā addhānaṁ ārabbha kathaṁ katheyya: možete diskutovati o budućnosti:
‘evaṁ bhavissati anāgatamaddhānan’ti; ’Tako će to biti u budućnosti’;
etarahi vā paccuppannaṁ addhānaṁ ārabbha kathaṁ katheyya: možete diskutovati o sadašnjosti:
‘evaṁ hoti etarahi paccuppannaṁ addhānan’ti. ’Tako je sada.’
Tisso vijjā—Tri znanja:
pubbenivāsānussatiñāṇaṁ vijjā, sattānaṁ cutūpapāteñāṇaṁ vijjā, āsavānaṁ khayeñāṇaṁ vijjā. znanje o svojim prošlim životima, znanje o umiranju i rađanju drugih bića i znanje o uklanjanju otrova.
Tayo vihārā—Tri boravišta:
dibbo vihāro, brahmā vihāro, ariyo vihāro. božansko boravište, uzvišeno boravište i plemenito boravište.
Tīṇi pāṭihāriyāni—Tri čuda:
iddhipāṭihāriyaṁ, ādesanāpāṭihāriyaṁ, anusāsanīpāṭihāriyaṁ. čudo duhovne moći, čudo čitanja misli i čudo podučavanja.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena tayo dhammā sammadakkhātā. To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao tri.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
4. Catukka 4. Četvorke
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro dhammā sammadakkhātā. Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao četiri.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ, na vivaditabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame cattāro? Koje četiri?
Cattāro satipaṭṭhānā. Četiri temelja svesnosti.
Idhāvuso, bhikkhu kāye kāyānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā, vineyya loke abhijjhādomanassaṁ. Tako, prijatelju, monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
Vedanāsu vedanānupassī …pe… boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje…
citte cittānupassī …pe… boravi kontemplirajući um kao um…
dhammesu dhammānupassī viharati ātāpī sampajāno satimā vineyya loke abhijjhādomanassaṁ. Boravi on kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
Cattāro sammappadhānā. Četiri ispravna napora.
Idhāvuso, bhikkhu anuppannānaṁ pāpakānaṁ akusalānaṁ dhammānaṁ anuppādāya chandaṁ janeti vāyamati vīriyaṁ ārabhati cittaṁ paggaṇhāti padahati. Tako se, prijatelju, u monahu probudi revnost da izbegava nastanak još nenastalih loših, nekorisnih stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži.
Uppannānaṁ pāpakānaṁ akusalānaṁ dhammānaṁ pahānāya chandaṁ janeti vāyamati vīriyaṁ ārabhati cittaṁ paggaṇhāti padahati. U sebi budi revnost da napusti već nastala loša, štetna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži.
Anuppannānaṁ kusalānaṁ dhammānaṁ uppādāya chandaṁ janeti vāyamati vīriyaṁ ārabhati cittaṁ paggaṇhāti padahati. U sebi budi revnost da neguje još nenastala povoljna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži.
Uppannānaṁ kusalānaṁ dhammānaṁ ṭhitiyā asammosāya bhiyyobhāvāya vepullāya bhāvanāya pāripūriyā chandaṁ janeti vāyamati vīriyaṁ ārabhati cittaṁ paggaṇhāti padahati. U sebi budi revnost za nastavljanjem, neiščezavanjem, jačanjem, uvećanjem i ispunjenjem kroz negovanje već nastalih povoljnih stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži.
Cattāro iddhipādā. Četiri duhovne moći.
Idhāvuso, bhikkhu chandasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. Tako monah razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući revnosti i odlučnom nastojanju.
Cittasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. On razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući (čistoti) uma i odlučnom nastojanju.
Vīriyasamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. On razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući energiji i odlučnom nastojanju.
Vīmaṁsāsamādhipadhānasaṅkhārasamannāgataṁ iddhipādaṁ bhāveti. On razvija osnovu duhovne moći, koja se sastoji od koncentracije nastale zahvaljujući istraživanju i odlučnom nastojanju.
Cattāri jhānāni. Četiri zadubljenja.
Idhāvuso, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Tako monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja.
Vitakkavicārānaṁ vūpasamā ajjhattaṁ sampasādanaṁ cetaso ekodibhāvaṁ avitakkaṁ avicāraṁ samādhijaṁ pītisukhaṁ dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.
Pītiyā ca virāgā upekkhako ca viharati sato ca sampajāno, sukhañca kāyena paṭisaṁvedeti, yaṁ taṁ ariyā ācikkhanti: ‘upekkhako satimā sukhavihārī’ti tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sa slabljenjem ushićenja ostaje on spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Tako on ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’
Sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā, pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā, adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.
Catasso samādhibhāvanā. Četiri razvijanja koncentracije.
Atthāvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā diṭṭhadhammasukhavihārāya saṁvattati. Tako, prijatelju, ako se razvijanje koncentracije neguje i često vežba, to vodi ka življenju u sreći ovde i sada.
Atthāvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā ñāṇadassanapaṭilābhāya saṁvattati. Ako se razvijanje koncentracije neguje i često vežba, to vodi ka zadobijanju znanja i viđenja.
Atthāvuso samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā satisampajaññāya saṁvattati. Ako se razvijanje koncentracije neguje i često vežba, to vodi ka svesnosti i jasnom razumevanju.
Atthāvuso samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā āsavānaṁ khayāya saṁvattati. Ako se razvijanje koncentracije neguje i često vežba, to vodi ka uklanjanju otrova.
Katamā cāvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā diṭṭhadhammasukhavihārāya saṁvattati? A kakvo to ravijanje koncentracije, ako se neguje i često vežba, vodi ka življenju u sreći ovde i sada?
Idhāvuso, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ … Tako monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja…
pe…
catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. On ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja.
Ayaṁ, āvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā diṭṭhadhammasukhavihārāya saṁvattati. Takvo razvijanje koncentracije, prijatelju, ako se neguje i često vežba, vodi ka življenju u sreći ovde i sada.
Katamā cāvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā ñāṇadassanapaṭilābhāya saṁvattati? A kakvo to ravijanje koncentracije, ako se neguje i često vežba, vodi ka zadobijanju znanja i viđenja?
Idhāvuso, bhikkhu ālokasaññaṁ manasi karoti, divāsaññaṁ adhiṭṭhāti yathā divā tathā rattiṁ, yathā rattiṁ tathā divā. Tako se, monah, koncentriše na opažaj svetlosti, na opažaj dana, kako danju, tako i noću; kako noću, tako i danju.
Iti vivaṭena cetasā apariyonaddhena sappabhāsaṁ cittaṁ bhāveti. Na taj način, jasnog i nezamagljenog uma, on razvija stanje uma koje je prepuno svetlosti.
Ayaṁ, āvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā ñāṇadassanapaṭilābhāya saṁvattati. Takvo razvijanje koncentracije, ako se neguje i često vežba, vodi ka zadobijanju znanja i viđenja.
Katamā cāvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā satisampajaññāya saṁvattati? A kakvo to ravijanje koncentracije, ako se neguje i često vežba, vodi ka svesnosti i razumevanju?
Idhāvuso, bhikkhuno viditā vedanā uppajjanti, viditā upaṭṭhahanti, viditā abbhatthaṁ gacchanti. Tako monah zna osećaje dok nastaju, zna osećaje dok traju i zna osećaje kada nestaju.
Viditā saññā uppajjanti, viditā upaṭṭhahanti, viditā abbhatthaṁ gacchanti. On zna opažaje dok nastaju, zna opažaje dok traju i zna opažaje kada nestaju.
Viditā vitakkā uppajjanti, viditā upaṭṭhahanti, viditā abbhatthaṁ gacchanti. On zna misli dok nastaju, zna misli dok traju i zna misli kada nestaju.
Ayaṁ, āvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā satisampajaññāya saṁvattati. Ako se razvijanje koncentracije neguje i često vežba na ovakav način, to vodi ka svesnosti i jasnom razumevanju.
Katamā cāvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā āsavānaṁ khayāya saṁvattati? A kakvo to ravijanje koncentracije, ako se neguje i često vežba, vodi ka uklanjanju otrova?
Idhāvuso, bhikkhu pañcasu upādānakkhandhesu udayabbayānupassī viharati. Tako, prijatelji, boravi kontemplirajući nastanak i nestanak pet sastojaka bića podložnih vezivanju:
Iti rūpaṁ, iti rūpassa samudayo, iti rūpassa atthaṅgamo. Ovakav je materijalni oblik, ovakav je njegov nastanak, ovakav njegov nestanak.
Iti vedanā …pe… Ovakav je osećaj…
iti saññā … Ovakav je opažaj…
iti saṅkhārā … Ovakvi su mentalni obrasci…
iti viññāṇaṁ, iti viññāṇassa samudayo, iti viññāṇassa atthaṅgamo. Ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakav prestanak svesti.
Ayaṁ, āvuso, samādhibhāvanā bhāvitā bahulīkatā āsavānaṁ khayāya saṁvattati. Ako se razvijanje koncentracije neguje i često vežba na ovakav način, to vodi ka uklanjanju otrova.
Catasso appamaññā. Četiri nemerljiva stanja.
Idhāvuso, bhikkhu mettāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharati. Tathā dutiyaṁ. Tathā tatiyaṁ. Tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. Tako, prijatelju, monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Karuṇāsahagatena cetasā …pe… Živi on obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem…
muditāsahagatena cetasā …pe… umom prožetim radošću zbog sreće drugih…
upekkhāsahagatena cetasā ekaṁ disaṁ pharitvā viharati. Tathā dutiyaṁ. Tathā tatiyaṁ. Tathā catutthaṁ. Iti uddhamadho tiriyaṁ sabbadhi sabbattatāya sabbāvantaṁ lokaṁ upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Cattāro āruppā. Četiri bezoblična stanja.
Idhāvuso, bhikkhu sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā paṭighasaññānaṁ atthaṅgamā nānattasaññānaṁ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnog oblika, prestanka opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, monah stiže i boravi u području beskonačnog prostora.
Sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja beskonačnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je bezgranična’, monah stiže i boravi u području bezgranične svesti.
Sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, monah stiže i boravi u području ničega.
Sabbaso ākiñcaññāyatanaṁ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja ničega, neko stiže i boravi u području ni opažanja ni neopažanja.
Cattāri apassenāni. Četiri podrške.
Idhāvuso, bhikkhu saṅkhāyekaṁ paṭisevati, saṅkhāyekaṁ adhivāseti, saṅkhāyekaṁ parivajjeti, saṅkhāyekaṁ vinodeti. Tako, prijatelju, monah koristi neke stvari, podnosi neke stvari, izbegava neke stvari i oslobađa se nekih stvari.
Cattāro ariyavaṁsā. Četiri plemenite loze.
Idhāvuso, bhikkhu santuṭṭho hoti itarītarena cīvarena, itarītaracīvarasantuṭṭhiyā ca vaṇṇavādī, na ca cīvarahetu anesanaṁ appatirūpaṁ āpajjati; aladdhā ca cīvaraṁ na paritassati, laddhā ca cīvaraṁ agadhito amucchito anajjhāpanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjati; tāya ca pana itarītaracīvarasantuṭṭhiyā nevattānukkaṁseti na paraṁ vambheti. Tako, prijatelju, monah je zadovoljan ogrtačem koji ima i ujedno hvali takvu zadovoljenost i ne nastoji da se domogne drugog ogrtača na neprimeren i neprikladan način. Nije zabrinut ako ne dobije novi ogrtač, a ako ga ipak dobije, nije obuzet gramzivošću, zaslepljen žudnjom, već ga koristi svestan svih ovih opasnosti, svestan njegove prave svrhe. I on zbog toga ne veliča sebe, niti omalovažava druge.
Yo hi tattha dakkho analaso sampajāno paṭissato, ayaṁ vuccatāvuso: ‘bhikkhu porāṇe aggaññe ariyavaṁse ṭhito’. Onaj ko je na takav način vešt, marljiv, jasno razume i promišljen je, za njega kažu: ’Ovaj monah pripada drevnoj, prvobitnoj plemenitoj lozi’.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu santuṭṭho hoti itarītarena piṇḍapātena, itarītarapiṇḍapātasantuṭṭhiyā ca vaṇṇavādī, na ca piṇḍapātahetu anesanaṁ appatirūpaṁ āpajjati; aladdhā ca piṇḍapātaṁ na paritassati, laddhā ca piṇḍapātaṁ agadhito amucchito anajjhāpanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjati; tāya ca pana itarītarapiṇḍapātasantuṭṭhiyā nevattānukkaṁseti na paraṁ vambheti. Dalje, monah je zadovoljan isprošenom hranom, ujedno hvali takvu zadovoljenost i ne nastoji da se domogne druge isprošene hrane na neprimeren i neprikladan način. Nije zabrinut ako ne dobije isprošenu hranu, a ako je ipak dobije, nije obuzet gramzivošću, zaslepljen žudnjom, već je koristi svestan svih ovih opasnosti, svestan njezine prave svrhe. I on zbog toga ne veliča sebe, niti omalovažava druge.
Yo hi tattha dakkho analaso sampajāno paṭissato, ayaṁ vuccatāvuso: ‘bhikkhu porāṇe aggaññe ariyavaṁse ṭhito’. Onaj ko je na takav način vešt, marljiv, jasno razume i promišljen je, za njega kažu: ’Ovaj monah pripada drevnoj, prvobitnoj plemenitoj lozi’.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu santuṭṭho hoti itarītarena senāsanena, itarītarasenāsanasantuṭṭhiyā ca vaṇṇavādī, na ca senāsanahetu anesanaṁ appatirūpaṁ āpajjati; aladdhā ca senāsanaṁ na paritassati, laddhā ca senāsanaṁ agadhito amucchito anajjhāpanno ādīnavadassāvī nissaraṇapañño paribhuñjati; tāya ca pana itarītarasenāsanasantuṭṭhiyā nevattānukkaṁseti na paraṁ vambheti. Dalje, monah je zadovoljan smeštajem koji ima, ujedno hvali takvu zadovoljenost i ne nastoji da se domogne drugog smeštaja na neprimeren i neprikladan način. Nije zabrinut ako ne dobije novi smeštaj, a ako ga ipak dobije, nije obuzet gramzivošću, zaslepljen žudnjom, već ga koristi svestan svih ovih opasnosti, svestan njegove prave svrhe. I on zbog toga ne veliča sebe, niti omalovažava druge.
Yo hi tattha dakkho analaso sampajāno paṭissato, ayaṁ vuccatāvuso: ‘bhikkhu porāṇe aggaññe ariyavaṁse ṭhito’. Onaj ko je na takav način vešt, marljiv, jasno razume i promišljen je, za njega kažu: ’Ovaj monah pripada drevnoj, prvobitnoj plemenitoj lozi.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu pahānārāmo hoti pahānarato, bhāvanārāmo hoti bhāvanārato; tāya ca pana pahānārāmatāya pahānaratiyā bhāvanārāmatāya bhāvanāratiyā nevattānukkaṁseti na paraṁ vambheti. Dalje, monah uživa u uklanjanju, raduje se uklanjanju, uživa u razvijanju, raduje se razvijanju; ali zbog te svoje ljubavi prema uklanjanju i razvijanju ne veliča sebe, niti omalovažava druge.
Yo hi tattha dakkho analaso sampajāno paṭissato ayaṁ vuccatāvuso: ‘bhikkhu porāṇe aggaññe ariyavaṁse ṭhito’. Onaj ko je na takav način vešt, marljiv, jasno razume i promišljen je, za njega kažu: ’Ovaj monah pripada drevnoj, prvobitnoj plemenitoj lozi’.
Cattāri padhānāni. Četiri napora:
Saṁvarapadhānaṁ pahānapadhānaṁ bhāvanāpadhānaṁ anurakkhaṇāpadhānaṁ. Napor obuzdavanja, napor uklanjanja, napor razvijanja i napor očuvanja.
Katamañcāvuso, saṁvarapadhānaṁ? A šta je to napor obuzdavanja?
Idhāvuso, bhikkhu cakkhunā rūpaṁ disvā na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje.
Yatvādhikaraṇamenaṁ cakkhundriyaṁ asaṁvutaṁ viharantaṁ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṁ, tassa saṁvarāya paṭipajjati, rakkhati cakkhundriyaṁ, cakkhundriye saṁvaraṁ āpajjati. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida.
Sotena saddaṁ sutvā … Kad zvuk čuje uhom…
ghānena gandhaṁ ghāyitvā … Kad oseti miris nosom…
jivhāya rasaṁ sāyitvā … Kad okusi ukus jezikom…
kāyena phoṭṭhabbaṁ phusitvā … Kad telom dodirne neki predmet…
manasā dhammaṁ viññāya na nimittaggāhī hoti nānubyañjanaggāhī. Kad umom prepozna neki mentalni objekat, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje.
Yatvādhikaraṇamenaṁ manindriyaṁ asaṁvutaṁ viharantaṁ abhijjhādomanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssaveyyuṁ, tassa saṁvarāya paṭipajjati, rakkhati manindriyaṁ, manindriye saṁvaraṁ āpajjati. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma.
Idaṁ vuccatāvuso, saṁvarapadhānaṁ. To se naziva naporom obuzdavanja.
Katamañcāvuso, pahānapadhānaṁ? A šta je to napor uklanjanja?
Idha, bhikkhave, bhikkhu uppannaṁ kāmavitakkaṁ nādhivāseti pajahati vinodeti byantiṁ karoti anabhāvaṁ gameti; Kada se u njemu javi misao vođena zadovoljstvima čula, monaj je ne toleriše, napušta je, uklanja je, uništava, čini da ona nestane;
uppannaṁ byāpādavitakkaṁ …pe… misao vođena zlovoljom…
uppannaṁ vihiṁsāvitakkaṁ …pe… misao vođena željom za povređivanjem…
uppannuppanne pāpake akusale dhamme nādhivāseti pajahati vinodeti byantiṁ karoti anabhāvaṁ gameti. On ne toleriše bilo kakva loša, štetna stanja koja se jave, već ih napušta, uklanja, uništava i čini da nestanu.
Idaṁ vuccatāvuso, pahānapadhānaṁ. To se naziva naporom uklanjanja.
Katamañcāvuso, bhāvanāpadhānaṁ? A šta je to napor razvijanja?
Idha, bhikkhave, bhikkhu satisambojjhaṅgaṁ bhāveti vivekanissitaṁ virāganissitaṁ nirodhanissitaṁ vossaggapariṇāmiṁ, Tako monah razvija svesnost kao element probuđenja, podržanu osamljenošću, hlađenjem strasti i prestankom, što za rezultat ima nevezivanje.
dhammavicayasambojjhaṅgaṁ bhāveti … razvija istraživanje pojava kao element probuđenja…
vīriyasambojjhaṅgaṁ bhāveti … razvija energičnost kao element probuđenja…
pītisambojjhaṅgaṁ bhāveti … razvija ushićenje kao element probuđenja…
passaddhisambojjhaṅgaṁ bhāveti … razvija smirenje kao element probuđenja…
samādhisambojjhaṅgaṁ bhāveti … razvija koncentraciju kao element probuđenja…
upekkhāsambojjhaṅgaṁ bhāveti vivekanissitaṁ virāganissitaṁ nirodhanissitaṁ vossaggapariṇāmiṁ. razvija spokojstvo kao element probuđenja, podržano osamljenošću, hlađenjem strasti i prestankom, što za rezultat ima nevezivanje.
Idaṁ vuccatāvuso, bhāvanāpadhānaṁ. To se naziva naporom razvijanje.
Katamañcāvuso, anurakkhaṇāpadhānaṁ? A šta je to napor očuvanja?
Idhāvuso, bhikkhu uppannaṁ bhadrakaṁ samādhinimittaṁ anurakkhati—aṭṭhikasaññaṁ, puḷuvakasaññaṁ, vinīlakasaññaṁ, vicchiddakasaññaṁ, uddhumātakasaññaṁ. Tako monah u svom umu čvrsto održava objekat meditacije koji se pojavio, kao što je to kostur, leš koji jedu crvi, leš koji je pomodreo, leš koji se raspada ili nadut leš.
Idaṁ vuccatāvuso, anurakkhaṇāpadhānaṁ. To se naziva naporom očuvanja.
Cattāri ñāṇāni—Četiri znanja.
dhamme ñāṇaṁ, anvaye ñāṇaṁ, pariye ñāṇaṁ, sammutiyā ñāṇaṁ. Znanje o Dhammi, znanje o tome šta je sa njom u saglasnosti, znanje o umovima drugih i konvencionalno znanje.
Aparānipi cattāri ñāṇāni—Druga četiri znanja.
dukkhe ñāṇaṁ, dukkhasamudaye ñāṇaṁ, dukkhanirodhe ñāṇaṁ, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya ñāṇaṁ. Znanje o patnji, znanje o nastanku patnje, znanje o prestanku patnje i put koji vodi do prestanka patnje.
Cattāri sotāpattiyaṅgāni—Četiri elementa ulaska u tok.
sappurisasaṁsevo, saddhammassavanaṁ, yonisomanasikāro, dhammānudhammappaṭipatti. Druženje sa dobrim ljudima, slušanje pravog učenja, pomno razmatranje i vežbanje u skladu sa učenjem.
Cattāri sotāpannassa aṅgāni. Četiri kvaliteta onoga ko je ušao u tok.
Idhāvuso, ariyasāvako buddhe aveccappasādena samannāgato hoti: Tako, prijatelju, plemeniti učenik poseduje potpuno poverenje u Budu:
‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho, bhagavā’ti. ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’.
Dhamme aveccappasādena samannāgato hoti: On poseduje potpuno poverenje u Dhammu:
‘svākkhāto bhagavatā dhammo sandiṭṭhiko akāliko ehipassiko opaneyyiko paccattaṁ veditabbo viññūhī’ti. ’Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe.’
Saṅghe aveccappasādena samannāgato hoti: On poseduje potpuno poverenje u monašku zajednicu:
‘suppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho ujuppaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho ñāyappaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho sāmīcippaṭipanno bhagavato sāvakasaṅgho yadidaṁ cattāri purisayugāni aṭṭha purisapuggalā, esa bhagavato sāvakasaṅgho āhuneyyo pāhuneyyo dakkhiṇeyyo añjalikaraṇīyo anuttaraṁ puññakkhettaṁ lokassā’ti. ’Zajednica učenika Blaženog vežba na pravi način, vežba na direktan način, vežba na mudar način, vežba na valjan način. Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta zajednica učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.’
Ariyakantehi sīlehi samannāgato hoti akhaṇḍehi acchiddehi asabalehi akammāsehi bhujissehi viññuppasatthehi aparāmaṭṭhehi samādhisaṁvattanikehi. On takođe poseduje vrlinu kakva priliči plemenitima, nenarušenu, neuprljanu, čistu, neukaljanu, oslobađajuću, vrlinu kakvu mudri hvale, a potpomaže koncentraciju.
Cattāri sāmaññaphalāni—Četiri ploda sketskog života.
sotāpattiphalaṁ, sakadāgāmiphalaṁ, anāgāmiphalaṁ, arahattaphalaṁ. Plod ulaska u tok, plod jednom povratnika, plod nepovratnika i plod arahanta.
Catasso dhātuyo—Četiri elementa.
pathavīdhātu, āpodhātu, tejodhātu, vāyodhātu. Zemlja, voda, vatra i vazduh.
Cattāro āhārā—Četiri hrane.
kabaḷīkāro āhāro oḷāriko vā sukhumo vā, phasso dutiyo, manosañcetanā tatiyā, viññāṇaṁ catutthaṁ. Fizička hrana, gruba ili fina; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao treća; svest kao četvrta.
Catasso viññāṇaṭṭhitiyo. Četiri uporišta za svest.
Rūpūpāyaṁ vā, āvuso, viññāṇaṁ tiṭṭhamānaṁ tiṭṭhati rūpārammaṇaṁ rūpappatiṭṭhaṁ nandūpasecanaṁ vuddhiṁ virūḷhiṁ vepullaṁ āpajjati; Sve dok svest traje, ona je zaokupljena oblikom, podržana oblikom, zasnovana na obliku. I sa svakom kapi slasti dobijene od oblika ona raste, razvija se, dostiže zrelost.
vedanūpāyaṁ vā āvuso … ona je zaokupljena osećajem…
saññūpāyaṁ vā, āvuso …pe… ona je zaokupljena opažajem…
saṅkhārūpāyaṁ vā, āvuso, viññāṇaṁ tiṭṭhamānaṁ tiṭṭhati saṅkhārārammaṇaṁ saṅkhārappatiṭṭhaṁ nandūpasecanaṁ vuddhiṁ virūḷhiṁ vepullaṁ āpajjati. Sve dok svest traje, ona je zaokupljena mentalnim obrascima, podržana mentalnim obrascima, zasnovana na mentalnim obrascima. I sa svakom kapi slasti dobijene od mentalnih obrazaca ona raste, razvija se, dostiže zrelost.
Cattāri agatigamanāni—Četiri pogrešna puta.
chandāgatiṁ gacchati, dosāgatiṁ gacchati, mohāgatiṁ gacchati, bhayāgatiṁ gacchati. postupati vođen željom, vođen mržnjom, vođen obmanutošću i vođen strahom.
Cattāro taṇhuppādā—Četiri izvor žudnje.
cīvarahetu vā, āvuso, bhikkhuno taṇhā uppajjamānā uppajjati; žudnja u asketi nastane zbog ogrtača;
piṇḍapātahetu vā, āvuso, bhikkhuno taṇhā uppajjamānā uppajjati; žudnja u asketi nastane zbog isprošene hrane;
senāsanahetu vā, āvuso, bhikkhuno taṇhā uppajjamānā uppajjati; žudnja u asketi nastane zbog smeštaja;
itibhavābhavahetu vā, āvuso, bhikkhuno taṇhā uppajjamānā uppajjati. žudnja u asketi nastane zbog ove ili one vrste preporađanja.
Catasso paṭipadā—Četiri načina vežbanja:
dukkhā paṭipadā dandhābhiññā, dukkhā paṭipadā khippābhiññā, sukhā paṭipadā dandhābhiññā, sukhā paṭipadā khippābhiññā. bolno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja, bolno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja, prijatno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja i prijatno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja.
Aparāpi catasso paṭipadā—Druga četiri načina vežbanja:
akkhamā paṭipadā, khamā paṭipadā, damā paṭipadā, samā paṭipadā. nestrpljivo vežbanje, strpljivo vežbanje, obuzdavajuće vežbanje i smirujuće vežbanje.
Cattāri dhammapadāni—Četiri osnove Dhamme:
anabhijjhā dhammapadaṁ, abyāpādo dhammapadaṁ, sammāsati dhammapadaṁ, sammāsamādhi dhammapadaṁ. odsustvo pohlepe, odsustvo zlovolje, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
Cattāri dhammasamādānāni—Četiri načina postupanja.
atthāvuso, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhañceva āyatiñca dukkhavipākaṁ. Prijatelju, postoji postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol.
Atthāvuso, dhammasamādānaṁ paccuppannadukkhaṁ āyatiṁ sukhavipākaṁ. Postoji postupanje bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo.
Atthāvuso, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhaṁ āyatiṁ dukkhavipākaṁ. Postoji postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol.
Atthāvuso, dhammasamādānaṁ paccuppannasukhañceva āyatiñca sukhavipākaṁ. Postoji postupanje prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao zadovoljstvo.
Cattāro dhammakkhandhā—Četiri sastojka Dhamme:
sīlakkhandho, samādhikkhandho, paññākkhandho, vimuttikkhandho. vrlina, koncentracija, mudrost i oslobođenje.
Cattāri balāni—Četiri snage:
vīriyabalaṁ, satibalaṁ, samādhibalaṁ, paññābalaṁ. snaga energičnosti, snaga svesnosti, snaga koncentracije i snaga mudrosti.
Cattāri adhiṭṭhānāni—Četiri temelja:
paññādhiṭṭhānaṁ, saccādhiṭṭhānaṁ, cāgādhiṭṭhānaṁ, upasamādhiṭṭhānaṁ. temelj mudrosti, temelj istine, temelj obuzdavanja i temelj mira.
Cattāri pañhabyākaraṇāni—Četiri vrste pitanja:
ekaṁsabyākaraṇīyo pañho, paṭipucchābyākaraṇīyo pañho, vibhajjabyākaraṇīyo pañho, ṭhapanīyo pañho. pitanje na koje treba odgovoriti direktno, pitanje na koje treba odgovoriti protivpitanjem, pitanje na koje treba odgovoriti detaljnim objašnjenjem i pitanje koje treba ostaviti postrani.
Cattāri kammāni—Četiri vrste postupaka:
atthāvuso, kammaṁ kaṇhaṁ kaṇhavipākaṁ. taman postupak sa tamnim rezultatom;
Atthāvuso, kammaṁ sukkaṁ sukkavipākaṁ. svetao postupak sa svetlim rezultatom;
Atthāvuso, kammaṁ kaṇhasukkaṁ kaṇhasukkavipākaṁ. taman i svetao postupak sa tamnim i svetlim rezultatom i
Atthāvuso, kammaṁ akaṇhaasukkaṁ akaṇhaasukkavipākaṁ kammakkhayāya saṁvattati. postupak koji nije ni taman ni svetao, sa ni tamnim ni svetlim rezultatom.
Cattāro sacchikaraṇīyā dhammā—Četiri stvari koje treba razumeti:
pubbenivāso satiyā sacchikaraṇīyo; svoje prethodne živote treba razumeti uz pomoć sećanja;
sattānaṁ cutūpapāto cakkhunā sacchikaraṇīyo; rađanje i umiranje bića treba razumeti uz pomoć gledanja;
aṭṭha vimokkhā kāyena sacchikaraṇīyā; osam oslobođenja treba razumeti kroz direktno meditativno iskustvo;
āsavānaṁ khayo paññāya sacchikaraṇīyo. uklanjanje otrova treba razumeti uz pomoć mudrosti.
Cattāro oghā—Četiri bujice:
kāmogho, bhavogho, diṭṭhogho, avijjogho. bujica zadovoljstava čula, bujica bivanja, bujica gledišta i bujica neznanja.
Cattāro yogā—Četiri jarma:
kāmayogo, bhavayogo, diṭṭhiyogo, avijjāyogo. jaram zadovoljstava čula, jaram bivanja, jaram gledišta i jaram neznanja.
Cattāro visaññogā—Četiri skidanja jarma:
kāmayogavisaññogo, bhavayogavisaññogo, diṭṭhiyogavisaññogo, avijjāyogavisaññogo. skidanje jarma zadovoljstava čula, jarma bivanja, jarma gledišta i jarma neznanja.
Cattāro ganthā—Četiri čvora:
abhijjhā kāyagantho, byāpādo kāyagantho, sīlabbataparāmāso kāyagantho, idaṁsaccābhiniveso kāyagantho. telesni čvor pohlepe, telesni čvor zlovolje, telesni čvor vezanosti za pravila i rituale i telesni čvor sklonosti ka stavu: ’Samo je ovo istina’.
Cattāri upādānāni—Četiri vezivanja:
kāmupādānaṁ, diṭṭhupādānaṁ, sīlabbatupādānaṁ, attavādupādānaṁ. vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za verovanje u postojanje trajnog sopstva.
Catasso yoniyo—Četiri načina rađanja:
aṇḍajayoni, jalābujayoni, saṁsedajayoni, opapātikayoni. rađanje iz jajeta, rađanje iz materice, rađanje iz vlage i spontano rođenje.
Catasso gabbhāvakkantiyo. Četiri vrste začetka bića.
Idhāvuso, ekacco asampajāno mātukucchiṁ okkamati, asampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti, asampajāno mātukucchimhā nikkhamati, ayaṁ paṭhamā gabbhāvakkanti. Tako, prijatelju, neko nije svestan kada biva začet u materici svoje majke, nije svestan kada boravi u njoj, nije svestan kada iz nje izlazi. To je prva vrsta začetka.
Puna caparaṁ, āvuso, idhekacco sampajāno mātukucchiṁ okkamati, asampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti, asampajāno mātukucchimhā nikkhamati, ayaṁ dutiyā gabbhāvakkanti. Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke, ali nije svestan kada boravi u njoj, nije svestan kada iz nje izlazi. To je druga vrsta začetka.
Puna caparaṁ, āvuso, idhekacco sampajāno mātukucchiṁ okkamati, sampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti, asampajāno mātukucchimhā nikkhamati, ayaṁ tatiyā gabbhāvakkanti. Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke i jeste svestan kada boravi u njoj, ali nije svestan kada iz nje izlazi. To je treća vrsta začetka.
Puna caparaṁ, āvuso, idhekacco sampajāno mātukucchiṁ okkamati, sampajāno mātukucchismiṁ ṭhāti, sampajāno mātukucchimhā nikkhamati, ayaṁ catutthā gabbhāvakkanti. Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke, jeste svestan kada boravi u njoj i jeste svestan kada iz nje izlazi. To je četvrta vrsta začetka.
Cattāro attabhāvapaṭilābhā. Četiri vrste stvaranja individue.
Atthāvuso, attabhāvapaṭilābho, yasmiṁ attabhāvapaṭilābhe attasañcetanāyeva kamati, no parasañcetanā. Postoji, prijatelju, stvaranje individue kada deluje jedino sopstvena volja, ali ne drugih;
Atthāvuso, attabhāvapaṭilābho, yasmiṁ attabhāvapaṭilābhe parasañcetanāyeva kamati, no attasañcetanā. kada deluje volja drugih, ali ne i sopstvena;
Atthāvuso, attabhāvapaṭilābho, yasmiṁ attabhāvapaṭilābhe attasañcetanā ceva kamati parasañcetanā ca. kada deluju obe volje, i sopstvena i drugih;
Atthāvuso, attabhāvapaṭilābho, yasmiṁ attabhāvapaṭilābhe neva attasañcetanā kamati, no parasañcetanā. kada ne deluje ni sopstvena, a ni volja drugih.
Catasso dakkhiṇāvisuddhiyo. Četiri vrste pročišćenja prinetih darova:
Atthāvuso, dakkhiṇā dāyakato visujjhati no paṭiggāhakato. Postoje, prijatelju, darovi koje pročišćuje onaj koji daje, a ne onaj koji prima.
Atthāvuso, dakkhiṇā paṭiggāhakato visujjhati no dāyakato. Postoje darovi koje pročišćuje onaj koji prima, a ne onaj koji daje.
Atthāvuso, dakkhiṇā neva dāyakato visujjhati no paṭiggāhakato. Postoje darovi koje ne pročišćuje ni onaj koji daje, ni onaj koji prima.
Atthāvuso, dakkhiṇā dāyakato ceva visujjhati paṭiggāhakato ca. Postoje darovi koje pročišćuju i onaj koji daje i onaj koji prima.
Cattāri saṅgahavatthūni—Četiri načina okupljanja:
dānaṁ, peyyavajjaṁ, atthacariyā, samānattatā. davanje, ljubazne reči, brižnost i jednakost.
Cattāro anariyavohārā—Četiri neplemnita načina govorenja:
musāvādo, pisuṇāvācā, pharusāvācā, samphappalāpo. laganje, ogovaranje, uvrede i naklapanje.
Cattāro ariyavohārā—Četiri plemenita načina govorenja:
musāvādā veramaṇī, pisuṇāya vācāya veramaṇī, pharusāya vācāya veramaṇī, samphappalāpā veramaṇī. Odustati od laganja, odustati od ogovaranja, odustati od uvreda, odustati od naklapanja.
Aparepi cattāro anariyavohārā—Druga četiri neplemenita načina govorenja:
adiṭṭhe diṭṭhavāditā, assute sutavāditā, amute mutavāditā, aviññāte viññātavāditā. Ono što nije video opisuje kao da je video, ono što nije čuo opisuje kao da je čuo, ono št onije osetio opisuje kao da jeste osetio, a ono što nije spoznao opisuje kao da jeste spoznao.
Aparepi cattāro ariyavohārā—Druga četiri plemenita načina govorenja:
adiṭṭhe adiṭṭhavāditā, assute assutavāditā, amute amutavāditā, aviññāte aviññātavāditā. Ono što je video opisuje kako je video, ono što je čuo opisuje kako je čuo, ono što je osetio opisuje kako je osetio, a ono što je spoznao opisuje kako je spoznao.
Aparepi cattāro anariyavohārā—Druga četiri neplemenita načina govorenja:
diṭṭhe adiṭṭhavāditā, sute assutavāditā, mute amutavāditā, viññāte aviññātavāditā. Za ono što je video kaže da nije video, za ono što je čuo kaže da nije čuo, za ono što je osetio kaže da nije osetio, a za ono što je spoznao kaže da nije spoznao.
Aparepi cattāro ariyavohārā—Druga četiri plemenita načina govorenja:
diṭṭhe diṭṭhavāditā, sute sutavāditā, mute mutavāditā, viññāte viññātavāditā. Za ono što je video kaže da je video, za ono što je čuo kaže da je čuo, za ono što je osetio kaže da nje osetio, a za ono što je spoznao kaže da jeste spoznao.
Cattāro puggalā. Četiri vrste osoba.
Idhāvuso, ekacco puggalo attantapo hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto. Tako, prijatelju, neka osoba sebe muči, posvećena je praktikovanju samomučenja.
Idhāvuso, ekacco puggalo parantapo hoti paraparitāpanānuyogamanuyutto. Neka osoba muči druge, posvećena je mučenju drugih.
Idhāvuso, ekacco puggalo attantapo ca hoti attaparitāpanānuyogamanuyutto, parantapo ca paraparitāpanānuyogamanuyutto. Neka osoba muči i sebe i druge, posvećena je mučenju i sebe i drugih.
Idhāvuso, ekacco puggalo neva attantapo hoti na attaparitāpanānuyogamanuyutto na parantapo na paraparitāpanānuyogamanuyutto. Neka osoba ne muči ni sebe ni druge, posvećena je nemučenju ni sebe ni drugih.
So anattantapo aparantapo diṭṭheva dhamme nicchāto nibbuto sītībhūto sukhappaṭisaṁvedī brahmabhūtena attanā viharati. Takav ovde i sada živi bez žudnje, stišan i ohlađen, živi ispunjen blaženstvom.
Aparepi cattāro puggalā. Druge četiri vrste osoba.
Idhāvuso, ekacco puggalo attahitāya paṭipanno hoti no parahitāya. Tako, prijatelju, neka osoba vežba za svoju korist, ali ne i za korist drugih.
Idhāvuso, ekacco puggalo parahitāya paṭipanno hoti no attahitāya. Neka osoba vežba za korist drugih, ali ne i za svoju.
Idhāvuso, ekacco puggalo neva attahitāya paṭipanno hoti no parahitāya. Neka osoba ne vežba ni za svoju korist, a ni za korist drugih.
Idhāvuso, ekacco puggalo attahitāya ceva paṭipanno hoti parahitāya ca. Neka, pak, osoba vežba i za svoju korist i za korist drugih.
Aparepi cattāro puggalā—Druge četiri vrste osoba:
tamo tamaparāyano, tamo jotiparāyano, joti tamaparāyano, joti jotiparāyano. ona koja iz tame ide prema tami, ona koja iz tame ide prema svetlosti, ona koja iz svetlosti ide prema tami i ona koja iz svetlosti ide prema svetlosti.
Aparepi cattāro puggalā—Druge četiri vrste osoba:
samaṇamacalo, samaṇapadumo, samaṇapuṇḍarīko, samaṇesu samaṇasukhumālo. nepokolebljivi asketa, asketa crvenog lotosa, asketa belog lotosa i krhki asketa među asketama.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro dhammā sammadakkhātā; To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao četiri.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Paṭhamabhāṇavāro niṭṭhito.
5. Pañcaka 5. Petice
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena pañca dhammā sammadakkhātā. Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao pet.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame pañca? Kojih pet?
Pañcakkhandhā. Pet sastojaka bića:
Rūpakkhandho vedanākkhandho saññākkhandho saṅkhārakkhandho viññāṇakkhandho. materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest.
Pañcupādānakkhandhā. Pet sastojaka bića kao objekti vezivanja:
Rūpupādānakkhandho vedanupādānakkhandho saññupādānakkhandho saṅkhārupādānakkhandho viññāṇupādānakkhandho. materijalni oblik kao objekat vezivanja, osećaj kao objekat vezivanja, opažaj kao objekat vezivanja, mentalni obrasci kao objekat vezivanja, svest kao objekat vezivanja.
Pañca kāmaguṇā. Pet struna zadovoljstva čula:
Cakkhuviññeyyā rūpā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasañhitā rajanīyā, Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.
sotaviññeyyā saddā … Zvuci dostupni uhu…
ghānaviññeyyā gandhā … Mirisi dostupni nosu…
jivhāviññeyyā rasā … Ukusi dostupni jeziku…
kāyaviññeyyā phoṭṭhabbā iṭṭhā kantā manāpā piyarūpā kāmūpasañhitā rajanīyā. Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.
Pañca gatiyo—Pet odredišta posle smrti:
nirayo, tiracchānayoni, pettivisayo, manussā, devā. pakao, životinjska materica, svet gladnih duhova, ljudi i božanstva.
Pañca macchariyāni—Pet škrtosti:
āvāsamacchariyaṁ, kulamacchariyaṁ, lābhamacchariyaṁ, vaṇṇamacchariyaṁ, dhammamacchariyaṁ. sebičnost u odnosu na prenoćište, sebičnost u odnosu na porodicu, sebičnost u odnosu na materijalne stvari, sebičnost u odnosu na pohvale i sebičnost u odnosu na Dhammu.
Pañca nīvaraṇāni—Pet prepreka:
kāmacchandanīvaraṇaṁ, byāpādanīvaraṇaṁ, thinamiddhanīvaraṇaṁ, uddhaccakukkuccanīvaraṇaṁ, vicikicchānīvaraṇaṁ. Prepreka želje za zadovoljstvima čula, prepreka zlovolje, prepreka tromosti i tuposti, prepreka uznemirenosti i kajanja, prepreka sumnjičavosti.
Pañca orambhāgiyāni saṁyojanāni—Pet nižih okova:
sakkāyadiṭṭhi, vicikicchā, sīlabbataparāmāso, kāmacchando, byāpādo. okov uverenja da postoji trajna osoba, okov sumnje, okov vezanosti za pravila i rituale, okov želje za zadovoljstvima čula i okov zlovolje.
Pañca uddhambhāgiyāni saṁyojanāni—Pet viših okova:
rūparāgo, arūparāgo, māno, uddhaccaṁ, avijjā. strast prema oblicima, strast prema bezobličnom, uobraženost, uznemirenost i neznanje.
Pañca sikkhāpadāni—Pet pravila:
pāṇātipātā veramaṇī, adinnādānā veramaṇī, kāmesumicchācārā veramaṇī, musāvādā veramaṇī, surāmerayamajjappamādaṭṭhānā veramaṇī. odustajanje od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što mu nije dato, preljube, laganja i konzumiranja svega što zamagljuje svest.
Pañca abhabbaṭṭhānāni. Pet nemogućih stvari:
Abhabbo, āvuso, khīṇāsavo bhikkhu sañcicca pāṇaṁ jīvitā voropetuṁ. Abhabbo khīṇāsavo bhikkhu adinnaṁ theyyasaṅkhātaṁ ādiyituṁ. Abhabbo khīṇāsavo bhikkhu methunaṁ dhammaṁ paṭisevituṁ. Abhabbo khīṇāsavo bhikkhu sampajānamusā bhāsituṁ. Abhabbo khīṇāsavo bhikkhu sannidhikārakaṁ kāme paribhuñjituṁ, seyyathāpi pubbe āgārikabhūto. monah koji je sve otrove uklonio nije u stanju da svojevoljno liši života neko drugo biće; nije u stanju da uzme ono što mu nije dato, dakle da nešto ukrade; nije u stanju da se upušta u seksualni odnos; nije u stanju da svojevoljno govori laži; nije u stanju da uživa u zadovoljstvima čula, gomilajući ih kao što je činio ranije, u laičkom životu.
Pañca byasanāni—Pet gubitaka:
ñātibyasanaṁ, bhogabyasanaṁ, rogabyasanaṁ, sīlabyasanaṁ, diṭṭhibyasanaṁ. gubitak srodnika, gubitak imetka, gubitak zdravlja, gubitak vrline i gubitak ispravnog gledišta.
Nāvuso, sattā ñātibyasanahetu vā bhogabyasanahetu vā rogabyasanahetu vā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjanti. Posle sloma tela, posle smrti, bića se ne preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu, zbog gubitka srodnika, imetka ili zdravlja.
Sīlabyasanahetu vā, āvuso, sattā diṭṭhibyasanahetu vā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjanti. Bića se tamo preporađaju zbog gubitka vrline ili gubitka ispravnog gledišta.
Pañca sampadā—Pet dobitaka:
ñātisampadā, bhogasampadā, ārogyasampadā, sīlasampadā, diṭṭhisampadā. dobitak srodnika, dobitak imetka, dobitak zdravlja, dobitak vrline i dobitak ispravnog gledišta.
Nāvuso, sattā ñātisampadāhetu vā bhogasampadāhetu vā ārogyasampadāhetu vā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjanti. Posle sloma tela, posle smrti, bića se ne preporađaju na dobrom mestu, u nebeskom svetu, zato što imaju srodnike, imetak ili zdravlje.
Sīlasampadāhetu vā, āvuso, sattā diṭṭhisampadāhetu vā kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjanti. Bića se tamo preporađaju zato što imaju vrlinu i ispravno gledište.
Pañca ādīnavā dussīlassa sīlavipattiyā. Pet opasnosti za onoga ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu:
Idhāvuso, dussīlo sīlavipanno pamādādhikaraṇaṁ mahatiṁ bhogajāniṁ nigacchati, Takav zbog svoje nepromišljenosti trpi veliki gubitak imetka.
ayaṁ paṭhamo ādīnavo dussīlassa sīlavipattiyā. To je prva opasnost za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, dussīlassa sīlavipannassa pāpako kittisaddo abbhuggacchati, Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, izbija na loš glas.
ayaṁ dutiyo ādīnavo dussīlassa sīlavipattiyā. To je druga opasnost za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, dussīlo sīlavipanno yaññadeva parisaṁ upasaṅkamati yadi khattiyaparisaṁ yadi brāhmaṇaparisaṁ yadi gahapatiparisaṁ yadi samaṇaparisaṁ, avisārado upasaṅkamati maṅkubhūto, Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, u kojem god društvu da se nađe – plemića, brahmana, kućedomaćina ili asketa – oseća nesigurnost, ne sme ništa da prozbori.
ayaṁ tatiyo ādīnavo dussīlassa sīlavipattiyā. To je treća opasnost za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, dussīlo sīlavipanno sammūḷho kālaṁ karoti, Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, umire zbunjen.
ayaṁ catuttho ādīnavo dussīlassa sīlavipattiyā. To je četvrta opasnost za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, dussīlo sīlavipanno kāyassa bhedā paraṁ maraṇā apāyaṁ duggatiṁ vinipātaṁ nirayaṁ upapajjati, Dalje, onaj ko je bez vrline, ko je izgubio vrlinu, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu.
ayaṁ pañcamo ādīnavo dussīlassa sīlavipattiyā. To je peta opasnost za njega.
Pañca ānisaṁsā sīlavato sīlasampadāya. Pet koristi za onoga ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu:
Idhāvuso, sīlavā sīlasampanno appamādādhikaraṇaṁ mahantaṁ bhogakkhandhaṁ adhigacchati, Onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, zbog svoje promišljenosti veliki imetak stiče.
ayaṁ paṭhamo ānisaṁso sīlavato sīlasampadāya. To je prva korist za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, sīlavato sīlasampannassa kalyāṇo kittisaddo abbhuggacchati, Dalje, o onome ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, širi se dobar glas.
ayaṁ dutiyo ānisaṁso sīlavato sīlasampadāya. To je druga korist za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, sīlavā sīlasampanno yaññadeva parisaṁ upasaṅkamati yadi khattiyaparisaṁ yadi brāhmaṇaparisaṁ yadi gahapatiparisaṁ yadi samaṇaparisaṁ, visārado upasaṅkamati amaṅkubhūto, Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, u kojem god društvu da se nađe – plemića, brahmana, kućedomaćina ili asketa – oseća sigurnost, sme da govori.
ayaṁ tatiyo ānisaṁso sīlavato sīlasampadāya. To je treća korist za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, sīlavā sīlasampanno asammūḷho kālaṁ karoti, Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, ne umire zbunjen.
ayaṁ catuttho ānisaṁso sīlavato sīlasampadāya. To je četvrta korist za njega.
Puna caparaṁ, āvuso, sīlavā sīlasampanno kāyassa bhedā paraṁ maraṇā sugatiṁ saggaṁ lokaṁ upapajjati, Dalje, onaj ko ima vrlinu, ko je razvio vrlinu, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.
ayaṁ pañcamo ānisaṁso sīlavato sīlasampadāya. To je peta korist za njega.
Codakena, āvuso, bhikkhunā paraṁ codetukāmena pañca dhamme ajjhattaṁ upaṭṭhapetvā paro codetabbo. Monah koji želi da optuži nekog drugog prvo u sebi treba da ustali ovih pet stvari:
Kālena vakkhāmi no akālena, govoriću u pravo vreme, ne u pogrešno;
bhūtena vakkhāmi no abhūtena, govoriću onako kako jeste, a ne kako nije;
saṇhena vakkhāmi no pharusena, govoriću blage, a ne grubo;
atthasaṁhitena vakkhāmi no anatthasaṁhitena, govoriću da popravim, a ne da naškodim;
mettacittena vakkhāmi no dosantarenāti. govoriću s ljubavlju, a ne sa prikrivenom mržnjom.
Codakena, āvuso, bhikkhunā paraṁ codetukāmena ime pañca dhamme ajjhattaṁ upaṭṭhapetvā paro codetabbo. Monah koji želi da optuži nekog drugog prvo u sebi treba da ustali tih pet stvari.
Pañca padhāniyaṅgāni. Pet sastojaka nastojanja:
Idhāvuso, bhikkhu saddho hoti, saddahati tathāgatassa bodhiṁ: Tako, prijatelju, monah ima poverenje u Tathāgatino probuđenje:
‘itipi so bhagavā arahaṁ sammāsambuddho vijjācaraṇasampanno sugato, lokavidū anuttaro purisadammasārathi satthā devamanussānaṁ buddho bhagavā’ti. ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’.
Appābādho hoti appātaṅko, samavepākiniyā gahaṇiyā samannāgato nātisītāya nāccuṇhāya majjhimāya padhānakkhamāya. Nema ni bolova ni bolesti, dobrog je varenja, koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo.
Asaṭho hoti amāyāvī, yathābhūtaṁ attānaṁ āvikattā satthari vā viññūsu vā sabrahmacārīsu. Nije sklon ni prevari ni obmani, učitelju ili iskusnom duhovnom prijatelju sebe prikazuje kakav jeste.
Āraddhavīriyo viharati akusalānaṁ dhammānaṁ pahānāya kusalānaṁ dhammānaṁ upasampadāya thāmavā daḷhaparakkamo anikkhittadhuro kusalesu dhammesu. Živi ispunjen energičnošću u napuštanju loših stvari i prihvatanju onih dobrih. Jak je i istrajan, nije lenj, kada se radi o razvijanju dobrih stvari.
Paññavā hoti udayatthagāminiyā paññāya samannāgato ariyāya nibbedhikāya sammādukkhakkhayagāminiyā. Mudar je, poseduje mudrost u pogledu nastanka i prestanka stvari, koja je plemenita, prodorna i vodi po potpunog prestanka patnje.
Pañca suddhāvāsā—Pet čistih boravišta:
avihā, atappā, sudassā, sudassī, akaniṭṭhā. Aviha, atappa, božanstva koje je lepo videti, božanstva koja dobro vide i akaniṭṭha.
Pañca anāgāmino—Pet nepovratnika:
antarāparinibbāyī, upahaccaparinibbāyī, asaṅkhāraparinibbāyī, sasaṅkhāraparinibbāyī, uddhaṁsotoakaniṭṭhagāmī. onaj ko je postao potpuno oslobođen u prvoj polovini života u čistim boravištima; onaj ko je postao potpuno oslobođen u drugoj polovini života; onaj ko je postao potpuno oslobođen uz pomoć napora; onaj ko je postao potpuno oslobođen bez napora i onaj ko je postao potpuno oslobođen u najvišem, akaniṭṭha boravištu.
Pañca cetokhilā. Pet požara u srcu:
Idhāvuso, bhikkhu satthari kaṅkhati vicikicchati nādhimuccati na sampasīdati. Tako je, prijatelju, monah sumnjičav, nesiguran, neodlučan i bez poverenja u Učitelja.
Yo so, āvuso, bhikkhu satthari kaṅkhati vicikicchati nādhimuccati na sampasīdati, tassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya, yassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya, ayaṁ paṭhamo cetokhilo. Otuda njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu. Pošto njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu, to je prvi požar u srcu koji nije ugasio.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu dhamme kaṅkhati vicikicchati …pe… Dalje, monah je sumnjičav, nesiguran, neodlučan i bez poverenja u Dhammu…
saṅghe kaṅkhati vicikicchati … Dalje, monah je sumnjičav, nesiguran, neodlučan i bez poverenja u Sanghu…
sikkhāya kaṅkhati vicikicchati … Dalje, monah je sumnjičav, nesiguran, neodlučan i bez poverenja u vežbanje…
sabrahmacārīsu kupito hoti anattamano āhatacitto khilajāto. Dalje, monah je besan i nezadovoljan svojim saputnicima u svetačkom životu, ogorčen i neosetljiv prema njima.
Yo so, āvuso, bhikkhu sabrahmacārīsu kupito hoti anattamano āhatacitto khilajāto, tassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya, yassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya, ayaṁ pañcamo cetokhilo. Otuda njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu. Pošto njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu, to je peti požar u srcu koji nije ugasio.
Pañca cetasovinibandhā. Pet okova u srcu:
Idhāvuso, bhikkhu kāmesu avītarāgo hoti avigatacchando avigatapemo avigatapipāso avigatapariḷāho avigatataṇho. Tako, prijatelju, monah nije oslobođen strasti, želje, privrženosti, žeđi, groznice i žudnje za zadovoljstvima čula.
Yo so, āvuso, bhikkhu kāmesu avītarāgo hoti avigatacchando avigatapemo avigatapipāso avigatapariḷāho avigatataṇho, tassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya.
Yassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya. Otuda njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu.
Ayaṁ paṭhamo cetaso vinibandho. To je prvi okov u srcu koji nije raskinuo.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu kāye avītarāgo hoti …pe… Dalje, monah nije oslobođen strasti, želje, privrženosti, žeđi, groznice i žudnje za telom…
rūpe avītarāgo hoti …pe… Dalje, monah nije oslobođen strasti, želje, privrženosti, žeđi, groznice i žudnje za oblikom…
puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu yāvadatthaṁ udarāvadehakaṁ bhuñjitvā seyyasukhaṁ passasukhaṁ middhasukhaṁ anuyutto viharati …pe… Dalje, monah jede koliko želi sve dok mu stomak nije prepun i prepušta se zadovoljstvima spavanja, lenčarenja i dremanja…
puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu aññataraṁ devanikāyaṁ paṇidhāya brahmacariyaṁ carati: ‘imināhaṁ sīlena vā vatena vā tapena vā brahmacariyena vā devo vā bhavissāmi devaññataro vā’ti. Dalje, monah živi svetačkim životom u težnji za nekim božanskim svetom ovako: ‘Pomoću ove vrline, rituala, asketizma ili svetačkog života postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo’.
Yo so, āvuso, bhikkhu aññataraṁ devanikāyaṁ paṇidhāya brahmacariyaṁ carati: ‘imināhaṁ sīlena vā vatena vā tapena vā brahmacariyena vā devo vā bhavissāmi devaññataro vā’ti, tassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya. Yassa cittaṁ na namati ātappāya anuyogāya sātaccāya padhānāya. Otuda njegov um nije sklon marljivosti, predanosti, istrajnosti i naporu.
Ayaṁ pañcamo cetaso vinibandho. To je peti okov u srcu koji nije raskinuo.
Pañcindriyāni—Pet sposobnosti:
cakkhundriyaṁ, sotindriyaṁ, ghānindriyaṁ, jivhindriyaṁ, kāyindriyaṁ. sposobnost viđenja, sposobnost slušanja, sposobnost mirisanja, sposobnost ukusa i sposobnost dodira.
Aparānipi pañcindriyāni—Drugih pet sposobnosti:
sukhindriyaṁ, dukkhindriyaṁ, somanassindriyaṁ, domanassindriyaṁ, upekkhindriyaṁ. sposobnost da se oseti zadovoljstvo, sposobnost da se oseti bol, sposobnost da se oseti sreća, sposobnost da se oseti tuga i sposobnost da se oseti spokojstvo.
Aparānipi pañcindriyāni—Drugih pet sposobnosti:
saddhindriyaṁ, vīriyindriyaṁ, satindriyaṁ, samādhindriyaṁ, paññindriyaṁ. sposobnost poverenja, sposobnost energičnosti, sposobnost svesnosti, sposobnost koncentracije i sposobnost mudrosti.
Pañca nissaraṇiyā dhātuyo. Pet begova:
Idhāvuso, bhikkhuno kāme manasikaroto kāmesu cittaṁ na pakkhandati na pasīdati na santiṭṭhati na vimuccati. Tako, prijatelju, monah se fokusira na zadovoljstva čula, ali njegov um ne stiče poverenje, postojanost i odlučnost, ne biva oslobođen.
Nekkhammaṁ kho panassa manasikaroto nekkhamme cittaṁ pakkhandati pasīdati santiṭṭhati vimuccati. Ali kada se njegov um fokusira na obuzdavanje, njegov um stiče poverenje, postojanost i odlučnost, on biva oslobođen.
Tassa taṁ cittaṁ sugataṁ subhāvitaṁ suvuṭṭhitaṁ suvimuttaṁ visaṁyuttaṁ kāmehi. Njegov um je tada u dobrom stanju, dobro razvijen, dobro postavljen, dobro oslobođen i odvojen od zadovoljstava čula.
Ye ca kāmapaccayā uppajjanti āsavā vighātā pariḷāhā, mutto so tehi, na so taṁ vedanaṁ vedeti. On je oslobođen otrova, nemira i groznice koji nastanu zbog zadovoljstava čula i tako on ne doživljava takve osećaje.
Idamakkhātaṁ kāmānaṁ nissaraṇaṁ. Tako je opisan beg od zadovoljstava čula.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno byāpādaṁ manasikaroto byāpāde cittaṁ na pakkhandati na pasīdati na santiṭṭhati na vimuccati. Dalje, prijatelju, monah se fokusira na zlovolju, ali njegov um ne stiče poverenje, postojanost i odlučnost, ne biva oslobođen.
Abyāpādaṁ kho panassa manasikaroto abyāpāde cittaṁ pakkhandati pasīdati santiṭṭhati vimuccati. Ali kada se njegov um fokusira na dobronamernost, njegov um stiče poverenje, postojanost i odlučnost, on biva oslobođen.
Tassa taṁ cittaṁ sugataṁ subhāvitaṁ suvuṭṭhitaṁ suvimuttaṁ visaṁyuttaṁ byāpādena. Njegov um je tada u dobrom stanju, dobro razvijen, dobro postavljen, dobro oslobođen i odvojen od zlovolje.
Ye ca byāpādapaccayā uppajjanti āsavā vighātā pariḷāhā, mutto so tehi, na so taṁ vedanaṁ vedeti. Oslobođen je otrova, nemira i groznice koji nastanu zbog zlovolje i tako on ne doživljava takve osećaje.
Idamakkhātaṁ byāpādassa nissaraṇaṁ. Tako je opisan beg od zlovolje.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno vihesaṁ manasikaroto vihesāya cittaṁ na pakkhandati na pasīdati na santiṭṭhati na vimuccati.
Avihesaṁ kho panassa manasikaroto avihesāya cittaṁ pakkhandati pasīdati santiṭṭhati vimuccati. Ali kada se njegov um fokusira na dobronamernost, njegov um stiče poverenje, postojanost i odlučnost, on biva oslobođen.
Tassa taṁ cittaṁ sugataṁ subhāvitaṁ suvuṭṭhitaṁ suvimuttaṁ visaṁyuttaṁ vihesāya. Njegov um je tada u dobrom stanju, dobro razvijen, dobro postavljen, dobro oslobođen i odvojen od nasilnosti.
Ye ca vihesāpaccayā uppajjanti āsavā vighātā pariḷāhā, mutto so tehi, na so taṁ vedanaṁ vedeti. Oslobođen je otrova, nemira i groznice koji nastanu zbog nasilnosti i tako on ne doživljava takve osećaje.
Idamakkhātaṁ vihesāya nissaraṇaṁ. Tako je opisan beg od nasilnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno rūpe manasikaroto rūpesu cittaṁ na pakkhandati na pasīdati na santiṭṭhati na vimuccati. Dalje, prijatelju, monah se fokusira na oblike, ali njegov um ne stiče poverenje, postojanost i odlučnost, ne biva oslobođen.
Arūpaṁ kho panassa manasikaroto arūpe cittaṁ pakkhandati pasīdati santiṭṭhati vimuccati. Ali kada se njegov um fokusira na bezoblično, njegov um stiče poverenje, postojanost i odlučnost, on biva oslobođen.
Tassa taṁ cittaṁ sugataṁ subhāvitaṁ suvuṭṭhitaṁ suvimuttaṁ visaṁyuttaṁ rūpehi. Njegov um je tada u dobrom stanju, dobro razvijen, dobro postavljen, dobro oslobođen i odvojen od zadovoljstava oblika.
Ye ca rūpapaccayā uppajjanti āsavā vighātā pariḷāhā, mutto so tehi, na so taṁ vedanaṁ vedeti. Oslobođen je otrova, nemira i groznice koji nastanu zbog oblika i tako on ne doživljava takve osećaje.
Idamakkhātaṁ rūpānaṁ nissaraṇaṁ. Tako je opisan beg od oblika.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno sakkāyaṁ manasikaroto sakkāye cittaṁ na pakkhandati na pasīdati na santiṭṭhati na vimuccati. Dalje, prijatelju, monah se fokusira na osobu, ali njegov um ne stiče poverenje, postojanost i odlučnost, ne biva oslobođen.
Sakkāyanirodhaṁ kho panassa manasikaroto sakkāyanirodhe cittaṁ pakkhandati pasīdati santiṭṭhati vimuccati. Ali kada se njegov um fokusira na prestanak osobe, njegov um stiče poverenje, postojanost i odlučnost, on biva oslobođen.
Tassa taṁ cittaṁ sugataṁ subhāvitaṁ suvuṭṭhitaṁ suvimuttaṁ visaṁyuttaṁ sakkāyena. Njegov um je tada u dobrom stanju, dobro razvijen, dobro postavljen, dobro oslobođen i odvojen od osobe.
Ye ca sakkāyapaccayā uppajjanti āsavā vighātā pariḷāhā, mutto so tehi, na so taṁ vedanaṁ vedeti. On je oslobođen otrova, nemira i groznice koji nastanu zbog osobe i tako on ne doživljava takve osećaje.
Idamakkhātaṁ sakkāyassa nissaraṇaṁ. Tako je opisan beg od osobe.
Pañca vimuttāyatanāni. Pet područja oslobođenja:
Idhāvuso, bhikkhuno satthā dhammaṁ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī. Tako, prijatelju, monaha podučava Dhammi učitelj ili neki drugi saputnik u svetačkom životu kojeg poštuje.
Yathā yathā, āvuso, bhikkhuno satthā dhammaṁ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī tathā tathā so tasmiṁ dhamme atthapaṭisaṁvedī ca hoti dhammapaṭisaṁvedī ca. I dok ga podučavaju, on stiče razumevanje suštine i forme učenja.
Tassa atthapaṭisaṁvedino dhammapaṭisaṁvedino pāmojjaṁ jāyati, pamuditassa pīti jāyati, pītimanassa kāyo passambhati, passaddhakāyo sukhaṁ vedeti, sukhino cittaṁ samādhiyati. Sa tim razumevanjem, u monahu se rađa radost; sa radošću, u njemu se rađa ushićenje. Onome ko je ushićen, telo postaje smireno; a onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo. Sa osećajem zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.
Idaṁ paṭhamaṁ vimuttāyatanaṁ. To je prvo područje oslobođenja.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno na heva kho satthā dhammaṁ deseti aññataro vā garuṭṭhāniyo sabrahmacārī, api ca kho yathāsutaṁ yathāpariyattaṁ dhammaṁ vitthārena paresaṁ deseti …pe… Dalje, moguće je da učitelj ili neki drugi saputnik u svetačkom životu kojeg poštuje nisu podučavali monaha. Ali on ipak druge podučava učenju do detalja, onako kako je čuo i zapamtio…
api ca kho yathāsutaṁ yathāpariyattaṁ dhammaṁ vitthārena sajjhāyaṁ karoti …pe… Ili monah recituje učenje do detalja, onako kako je naučio i zapamtio…
api ca kho yathāsutaṁ yathāpariyattaṁ dhammaṁ cetasā anuvitakketi anuvicāreti manasānupekkhati …pe… Ili monah razmišlja i razmatra učenje do detalja u svom umu, onako kako ga je naučio i zapamtio…
api ca khvassa aññataraṁ samādhinimittaṁ suggahitaṁ hoti sumanasikataṁ sūpadhāritaṁ suppaṭividdhaṁ paññāya. Ili je objekat meditacije kao osnovu zadubljenja na pravi način prihvatio, na njega se fokusirao, drži ga u umu i razumeo svojom mudrošću.
Yathā yathā, āvuso, bhikkhuno aññataraṁ samādhinimittaṁ suggahitaṁ hoti sumanasikataṁ sūpadhāritaṁ suppaṭividdhaṁ paññāya tathā tathā so tasmiṁ dhamme atthapaṭisaṁvedī ca hoti dhammapaṭisaṁvedī ca. Kada tako čini, on stiče razumevanje suštine i forme učenja.
Tassa atthapaṭisaṁvedino dhammapaṭisaṁvedino pāmojjaṁ jāyati, pamuditassa pīti jāyati, pītimanassa kāyo passambhati, passaddhakāyo sukhaṁ vedeti, sukhino cittaṁ samādhiyati. Sa tim razumevanjem, u monahu se rađa radost; sa radošću, u njemu se rađa ushićenje. Onome ko je ushićen, telo postaje smireno; a onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo. Sa osećajem zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.
Idaṁ pañcamaṁ vimuttāyatanaṁ. To je peto područje oslobođenja.
Pañca vimuttiparipācanīyā saññā—Pet opažaja koji prerastaju u oslobođenje:
aniccasaññā, anicce dukkhasaññā, dukkhe anattasaññā, pahānasaññā, virāgasaññā. opažaj prolaznosti, opažaj patnje u prolaznosti, opažaj nepostojanja trajnog sopstva u patnji, opažaja napuštanja i opažaj hlađenja strasti.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena pañca dhammā sammadakkhātā; To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao pet.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
6. Chakka 6. Šestice
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cha dhammā sammadakkhātā; Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao šest.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame cha? Kojih šest?
Cha ajjhattikāni āyatanāni—Šest unutrašnjih područja čula:
cakkhāyatanaṁ, sotāyatanaṁ, ghānāyatanaṁ, jivhāyatanaṁ, kāyāyatanaṁ, manāyatanaṁ. oko, uho, nos, jezik, telo i um.
Cha bāhirāni āyatanāni—Šest spoljašnjih područja čula:
rūpāyatanaṁ, saddāyatanaṁ, gandhāyatanaṁ, rasāyatanaṁ, phoṭṭhabbāyatanaṁ, dhammāyatanaṁ. oblik, zvuk, miris, ukus, dodir i mentalni sadržaji.
Cha viññāṇakāyā—Šest vrsta svesti:
cakkhuviññāṇaṁ, sotaviññāṇaṁ, ghānaviññāṇaṁ, jivhāviññāṇaṁ, kāyaviññāṇaṁ, manoviññāṇaṁ. Svest o onome što vidimo, čujemo, mirišemo, okusimo, dodirnemo i mislimo.
Cha phassakāyā—Šest vrsta kontakta:
cakkhusamphasso, sotasamphasso, ghānasamphasso, jivhāsamphasso, kāyasamphasso, manosamphasso. Kontakt putem oka, uha, nosa, jezika, tela i uma.
Cha vedanākāyā—Šest vrsta osećaja:
cakkhusamphassajā vedanā, sotasamphassajā vedanā, ghānasamphassajā vedanā, jivhāsamphassajā vedanā, kāyasamphassajā vedanā, manosamphassajā vedanā. osećaj rođen na osnovu kontakta okom, osećaj rođen na osnovu kontakta uhom, osećaj rođen na osnovu kontakta nosom, osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom, osećaj rođen na osnovu kontakta telom, osećaj rođen na osnovu kontakta umom.
Cha saññākāyā—Šest vrsta opažaja:
rūpasaññā, saddasaññā, gandhasaññā, rasasaññā, phoṭṭhabbasaññā, dhammasaññā. opažaj oblika, opažaj zvuka, opažaj mirisa, opažaj ukusa, opažaj dodira i opažaj sadržaja uma.
Cha sañcetanākāyā—Šest vrsta namere:
rūpasañcetanā, saddasañcetanā, gandhasañcetanā, rasasañcetanā, phoṭṭhabbasañcetanā, dhammasañcetanā. namera vezana za oblike, namera vezana za zvukove, namera vezana za mirise, namera vezana za ukuse, namera vezana za dodire i namera vezana za sadržaje uma.
Cha taṇhākāyā—Šest vrsta žudnje:
rūpataṇhā, saddataṇhā, gandhataṇhā, rasataṇhā, phoṭṭhabbataṇhā, dhammataṇhā. žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodiria i žudnja za sadržajima uma.
Cha agāravā. Šest nepoštovanja:
Idhāvuso, bhikkhu satthari agāravo viharati appatisso; dhamme agāravo viharati appatisso; saṅghe agāravo viharati appatisso; sikkhāya agāravo viharati appatisso; appamāde agāravo viharati appatisso; paṭisanthāre agāravo viharati appatisso. Tako, prijatelju, monah živi bez poštovanja za učitelja, poštovanja za učenje, poštovanja za monašku zajednicu, poštovanja za vežbanje, poštovanja za promišljenost i poštovanja za srdačnost.
Cha gāravā. Šest poštovanja:
Idhāvuso, bhikkhu satthari sagāravo viharati sappatisso; dhamme sagāravo viharati sappatisso; saṅghe sagāravo viharati sappatisso; sikkhāya sagāravo viharati sappatisso; appamāde sagāravo viharati sappatisso; paṭisanthāre sagāravo viharati sappatisso. Tako, prijatelju, monah živi ispunjen poštovanjem za učitelja, poštovanjem za učenje, poštovanjem za monašku zajednicu, poštovanjem za vežbanje, poštovanjem za promišljenost i poštovanjem za srdačnost.
Cha somanassūpavicārā. Šest zaokupljenosti srećom:
Cakkhunā rūpaṁ disvā somanassaṭṭhāniyaṁ rūpaṁ upavicarati; Kad okom vidi oblik, zaokupljen je onim oblikom koji izaziva sreću.
sotena saddaṁ sutvā … Kad uhom čuje zvuk…
ghānena gandhaṁ ghāyitvā … Kad nosom omiriše miris…
jivhāya rasaṁ sāyitvā … Kad jezikom okusi ukus…
kāyena phoṭṭhabbaṁ phusitvā. Kad telom oseti dodir…
Manasā dhammaṁ viññāya somanassaṭṭhāniyaṁ dhammaṁ upavicarati. Kad umom spozna misao, zaokupljen je onom mišlju koja izaziva sreću.
Cha domanassūpavicārā. Šest zaokupljenosti tugom:
Cakkhunā rūpaṁ disvā domanassaṭṭhāniyaṁ rūpaṁ upavicarati …pe… Kad okom vidi oblik, zaokupljen je onim oblikom koji izaziva tugu…
manasā dhammaṁ viññāya domanassaṭṭhāniyaṁ dhammaṁ upavicarati. Kad umom spozna misao, zaokupljen je onom mišlju koja izaziva tugu.
Cha upekkhūpavicārā. Šest zaokupljenosti spokojstvom:
Cakkhunā rūpaṁ disvā upekkhāṭṭhāniyaṁ rūpaṁ upavicarati …pe… Kad okom vidi oblik, zaokupljen je onim oblikom koji izaziva spokojstvo…
manasā dhammaṁ viññāya upekkhāṭṭhāniyaṁ dhammaṁ upavicarati. Kad umom spozna misao, zaokupljen je onom mišlju koja izaziva spokojstvo.
Cha sāraṇīyā dhammā. Šest pravila srdačnosti:
Idhāvuso, bhikkhuno mettaṁ kāyakammaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti sabrahmacārīsu āvi ceva raho ca. Tako, prijatelju, monah s ljubavlju postupa telom prema svojim saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo.
Ayampi dhammo sāraṇīyo piyakaraṇo garukaraṇo saṅgahāya avivādāya sāmaggiyā ekībhāvāya saṁvattati. To pravilo srdačnosti rađa ljubav i poštovanje, doprinosi zajedništvu, nesukobljavanju, slozi i jedinstvu.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno mettaṁ vacīkammaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti sabrahmacārīsu āvi ceva raho ca. Dalje, monah s ljubavlju postupa govorom prema svojim saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo.
Ayampi dhammo sāraṇīyo …pe… ekībhāvāya saṁvattati. To je pravilo srdačnosti rađa… jedinstvo.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno mettaṁ manokammaṁ paccupaṭṭhitaṁ hoti sabrahmacārīsu āvi ceva raho ca. Dalje, monah s ljubavlju postupa umom prema svojim saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo.
Ayampi dhammo sāraṇīyo …pe… ekībhāvāya saṁvattati. To pravilo srdačnosti rađa… jedinstvo.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu ye te lābhā dhammikā dhammaladdhā antamaso pattapariyāpannamattampi, tathārūpehi lābhehi appaṭivibhattabhogī hoti sīlavantehi sabrahmacārīhi sādhāraṇabhogī. Dalje, monah bez predomišljanja deli ono što je na propisan način dobio, čak i hranu u svojoj prosjačkoj zdeli, koristi zajedno sa svojim vrlim saputnicima u svetačkom životu.
Ayampi dhammo sāraṇīyo …pe… ekībhāvāya saṁvattati. To pravilo srdačnosti rađa… jedinstvo.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu yāni tāni sīlāni akhaṇḍāni acchiddāni asabalāni akammāsāni bhujissāni viññuppasatthāni aparāmaṭṭhāni samādhisaṁvattanikāni, tathārūpesu sīlesu sīlasāmaññagato viharati sabrahmacārīhi āvi ceva raho ca. Dalje, monah živi u skladu sa pravilima koja deli sa svojim saputnicima u svetačkom životu, kako javno, tako i nasamo – pravilima koja su bez kršenja, nedostataka, prljanja, defekta, već oslobađaju, a mudri ih hvale, bez vezivanja za njih, pravilima koja doprinose koncentraciji.
Ayampi dhammo sāraṇīyo …pe… ekībhāvāya saṁvattati. To pravilo srdačnosti rađa… jedinstvo.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu yāyaṁ diṭṭhi ariyā niyyānikā niyyāti takkarassa sammā dukkhakkhayāya, tathārūpāya diṭṭhiyā diṭṭhisāmaññagato viharati sabrahmacārīhi āvi ceva raho ca. Dalje, monah je vođen ispravnim razumevanjem – plemenitim, oslobađajućim, onoga ko u skladu sa njim živi vodi do potpunog okončanja patnje – javno i nasamo živi među svojim saputnicima u svetačkom životu koji dele isto takvo razumevanje.
Ayampi dhammo sāraṇīyo piyakaraṇo garukaraṇo saṅgahāya avivādāya sāmaggiyā ekībhāvāya saṁvattati. To pravilo srdačnosti rađa ljubav i poštovanje, doprinosi zajedništvu, nesukobljavanju, slozi i jedinstvu.
Cha vivādamūlāni. Šest uzroka sporova:
Idhāvuso, bhikkhu kodhano hoti upanāhī. Tako, prijatelju, monah je pun besa i osvetoljubivosti.
Yo so, āvuso, bhikkhu kodhano hoti upanāhī, so sattharipi agāravo viharati appatisso, dhammepi agāravo viharati appatisso, saṅghepi agāravo viharati appatisso, sikkhāyapi na paripūrakārī hoti. Takav monah živi bez poštovanja za učitelja, poštovanja za učenje, poštovanja za monašku zajednicu, ne ispunjava obaveze u vežbanju.
Yo so, āvuso, bhikkhu satthari agāravo viharati appatisso, dhamme agāravo viharati appatisso, saṅghe agāravo viharati appatisso, sikkhāya na paripūrakārī, so saṅghe vivādaṁ janeti. Yo hoti vivādo bahujanāhitāya bahujanāsukhāya anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṁ. Monah koji tako živi unosi razdor u monašku zajednicu i to je na veliku štetu, na veliku nesreću, na veliki gubitak, štetu i patnju božanskih i ljudskih bića.
Evarūpañce tumhe, āvuso, vivādamūlaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā samanupasseyyātha. Tatra tumhe, āvuso, tasseva pāpakassa vivādamūlassa pahānāya vāyameyyātha. Prijatelju, ako takav uzrok sporova vidiš u sebi ili u drugima, treba da nastojiš da napustiš jednu tako lošu stvar.
Evarūpañce tumhe, āvuso, vivādamūlaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā na samanupasseyyātha. Tatra tumhe, āvuso, tasseva pāpakassa vivādamūlassa āyatiṁ anavassavāya paṭipajjeyyātha. Ako je ne vidiš, treba tako da vežbaš da se ona ni ne pojavi u budućnosti.
Evametassa pāpakassa vivādamūlassa pahānaṁ hoti. Evametassa pāpakassa vivādamūlassa āyatiṁ anavassavo hoti. Na takav način treba napustiti taj rđav uzrok sporova, tako da s eon ne pojavi u budućnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu makkhī hoti paḷāsī …pe… Dalje, monah je pun prezira i oholosti…
issukī hoti maccharī …pe… zavisti i sebičnosti…
saṭho hoti māyāvī … vara i obmanjuje…
pāpiccho hoti micchādiṭṭhī … pun loših želja i pogrešnog razumevanja…
sandiṭṭhiparāmāsī hoti ādhānaggāhī duppaṭinissaggī …pe… vezan je za svoja gledišta, čvrsto ih se drži i odbija da ih napusti…
yo so, āvuso, bhikkhu sandiṭṭhiparāmāsī hoti ādhānaggāhī duppaṭinissaggī, so sattharipi agāravo viharati appatisso, dhammepi agāravo viharati appatisso, saṅghepi agāravo viharati appatisso, sikkhāyapi na paripūrakārī hoti. Takav monah živi bez poštovanja za učitelja, poštovanja za učenje, poštovanja za monašku zajednicu, ne ispunjava obaveze u vežbanju.
Yo so, āvuso, bhikkhu satthari agāravo viharati appatisso, dhamme agāravo viharati appatisso, saṅghe agāravo viharati appatisso, sikkhāya na paripūrakārī, so saṅghe vivādaṁ janeti. Yo hoti vivādo bahujanāhitāya bahujanāsukhāya anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṁ. Monah koji tako živi unosi razdor u monašku zajednicu i to je na veliku štetu, na veliku nesreću, na veliki gubitak, štetu i patnju božanskih i ljudskih bića.
Evarūpañce tumhe, āvuso, vivādamūlaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā samanupasseyyātha. Tatra tumhe, āvuso, tasseva pāpakassa vivādamūlassa pahānāya vāyameyyātha. Prijatelju, ako takav uzrok sporova vidiš u sebi ili u drugima, treba da nastojiš da napustiš jednu tako lošu stvar.
Evarūpañce tumhe, āvuso, vivādamūlaṁ ajjhattaṁ vā bahiddhā vā na samanupasseyyātha. Tatra tumhe, āvuso, tasseva pāpakassa vivādamūlassa āyatiṁ anavassavāya paṭipajjeyyātha. Ako je ne vidiš, treba tako da vežbaš da se ona ni ne pojavi u budućnosti.
Evametassa pāpakassa vivādamūlassa pahānaṁ hoti. Evametassa pāpakassa vivādamūlassa āyatiṁ anavassavo hoti. Na takav način treba napustiti taj rđav uzrok sporova, tako da s eon ne pojavi u budućnosti.
Cha dhātuyo—Šest elemenata:
pathavīdhātu, āpodhātu, tejodhātu, vāyodhātu, ākāsadhātu, viññāṇadhātu. zemlja, voda, vatra i vazduh, prostor i svest.
Cha nissaraṇiyā dhātuyo. Šest begova:
Idhāvuso, bhikkhu evaṁ vadeyya: Tako prijatelju, ako bi monah ovako rekao:
‘mettā hi kho me cetovimutti bhāvitā bahulīkatā yānīkatā vatthukatā anuṭṭhitā paricitā susamāraddhā, Razvijao sam oslobođenje uma uz pomoć prijateljske ljubavi, tako što sam je često vežbao, njome ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio.
atha ca pana me byāpādo cittaṁ pariyādāya tiṭṭhatī’ti. Pa ipak, nekako, zlovolja u mome umu opstaje.’
So ‘mā hevan’tissa vacanīyo, ‘māyasmā evaṁ avaca, mā bhagavantaṁ abbhācikkhi, na hi sādhu bhagavato abbhakkhānaṁ, na hi bhagavā evaṁ vadeyya. Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao.
Aṭṭhānametaṁ, āvuso, anavakāso, yaṁ mettāya cetovimuttiyā bhāvitāya bahulīkatāya yānīkatāya vatthukatāya anuṭṭhitāya paricitāya susamāraddhāya. Nemoguće je da se uz pomoć prijateljske ljubavi razvija oslobođenje uma i na pravi način koristi,
Atha ca panassa byāpādo cittaṁ pariyādāya ṭhassati, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. a da ipak, nekako, zlovolja u umu opstaje.
Nissaraṇaṁ hetaṁ, āvuso, byāpādassa, yadidaṁ mettā cetovimuttī’ti. Jer razvijanje oslobođenja uma uz pomoć prijateljske ljubavi upravo znači beg od zlovolje.
Idha panāvuso, bhikkhu evaṁ vadeyya: Ako bi neki monah ovako rekao:
‘karuṇā hi kho me cetovimutti bhāvitā bahulīkatā yānīkatā vatthukatā anuṭṭhitā paricitā susamāraddhā. Razvijao sam oslobođenje uma uz pomoć saosećanja, tako što sam ga često vežbao, njime ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio.
Atha ca pana me vihesā cittaṁ pariyādāya tiṭṭhatī’ti, Pa ipak, nekako, nasilnost u mome umu opstaje.’
so ‘mā hevan’tissa vacanīyo ‘māyasmā evaṁ avaca, mā bhagavantaṁ abbhācikkhi, na hi sādhu bhagavato abbhakkhānaṁ, na hi bhagavā evaṁ vadeyya. Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao.
Aṭṭhānametaṁ, āvuso, anavakāso, yaṁ karuṇāya cetovimuttiyā bhāvitāya bahulīkatāya yānīkatāya vatthukatāya anuṭṭhitāya paricitāya susamāraddhāya, Nemoguće je da se uz pomoć saosećanja razvija oslobođenje uma i na pravi način koristi,
atha ca panassa vihesā cittaṁ pariyādāya ṭhassati, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. a da ipak, nekako, nasilnost u umu opstaje.
Nissaraṇaṁ hetaṁ, āvuso, vihesāya, yadidaṁ karuṇā cetovimuttī’ti. Jer razvijanje oslobođenja uma uz pomoć saosećanja upravo znači beg od nasilnosti.
Idha panāvuso, bhikkhu evaṁ vadeyya: Ako bi neki monah ovako rekao:
‘muditā hi kho me cetovimutti bhāvitā bahulīkatā yānīkatā vatthukatā anuṭṭhitā paricitā susamāraddhā. Razvijao sam oslobođenje uma uz pomoć radosti zbog sreće drugih, tako što sam je često vežbao, njome ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio.
Atha ca pana me arati cittaṁ pariyādāya tiṭṭhatī’ti, Pa ipak, nekako, nezadovoljstvo u mome umu opstaje.’
so ‘mā hevan’tissa vacanīyo ‘māyasmā evaṁ avaca, mā bhagavantaṁ abbhācikkhi, na hi sādhu bhagavato abbhakkhānaṁ, na hi bhagavā evaṁ vadeyya. Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao.
Aṭṭhānametaṁ, āvuso, anavakāso, yaṁ muditāya cetovimuttiyā bhāvitāya bahulīkatāya yānīkatāya vatthukatāya anuṭṭhitāya paricitāya susamāraddhāya, Nemoguće je da se uz pomoć radosti zbog sreće drugih razvija oslobođenje uma i na pravi način koristi,
atha ca panassa arati cittaṁ pariyādāya ṭhassati, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. a da ipak, nekako, nezadovoljstvo u umu opstaje.
Nissaraṇaṁ hetaṁ, āvuso, aratiyā, yadidaṁ muditā cetovimuttī’ti. Jer razvijanje oslobođenja uma uz pomoć radosti zbog sreće drugih upravo znači beg od nezadovoljstva.
Idha panāvuso, bhikkhu evaṁ vadeyya: Ako bi neki monah ovako rekao:
‘upekkhā hi kho me cetovimutti bhāvitā bahulīkatā yānīkatā vatthukatā anuṭṭhitā paricitā susamāraddhā. Razvijao sam oslobođenje uma uz pomoć spokojstva, tako što sam ga često vežbao, njime ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio.
Atha ca pana me rāgo cittaṁ pariyādāya tiṭṭhatī’ti. Pa ipak, nekako, strast u mome umu opstaje.’
So ‘mā hevan’tissa vacanīyo ‘māyasmā evaṁ avaca, mā bhagavantaṁ abbhācikkhi, na hi sādhu bhagavato abbhakkhānaṁ, na hi bhagavā evaṁ vadeyya. Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao.
Aṭṭhānametaṁ, āvuso, anavakāso, yaṁ upekkhāya cetovimuttiyā bhāvitāya bahulīkatāya yānīkatāya vatthukatāya anuṭṭhitāya paricitāya susamāraddhāya, Nemoguće je da se uz pomoć spokojstva razvija oslobođenje uma i na pravi način koristi,
atha ca panassa rāgo cittaṁ pariyādāya ṭhassati netaṁ ṭhānaṁ vijjati. a da ipak, nekako, strast u umu opstaje.
Nissaraṇaṁ hetaṁ, āvuso, rāgassa, yadidaṁ upekkhā cetovimuttī’ti.
Idha panāvuso, bhikkhu evaṁ vadeyya: Ako bi neki monah ovako rekao:
‘animittā hi kho me cetovimutti bhāvitā bahulīkatā yānīkatā vatthukatā anuṭṭhitā paricitā susamāraddhā. Razvijao sam oslobođenje uma bez ikakvog znaka, tako što sam ga često vežbao, njime ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio.
Atha ca pana me nimittānusāri viññāṇaṁ hotī’ti. Pa ipak, nekako, moj um i dalje sledi znakove.’
So ‘mā hevan’tissa vacanīyo ‘māyasmā evaṁ avaca, mā bhagavantaṁ abbhācikkhi, na hi sādhu bhagavato abbhakkhānaṁ, na hi bhagavā evaṁ vadeyya. Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao.
Aṭṭhānametaṁ, āvuso, anavakāso, yaṁ animittāya cetovimuttiyā bhāvitāya bahulīkatāya yānīkatāya vatthukatāya anuṭṭhitāya paricitāya susamāraddhāya, Nemoguće je da se oslobođenje uma bez ikakvog znaka razvija i na pravi način koristi,
atha ca panassa nimittānusāri viññāṇaṁ bhavissati, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. a da ipak, nekako, um i dalje sledi znakove.
Nissaraṇaṁ hetaṁ, āvuso, sabbanimittānaṁ, yadidaṁ animittā cetovimuttī’ti. Jer razvijanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka upravo znači beg od svakog znaka.
Idha panāvuso, bhikkhu evaṁ vadeyya: Ako bi neki monah ovako rekao:
‘asmīti kho me vigataṁ, ayamahamasmīti na samanupassāmi, ’Oslobodio sam se obmane „ja sam” i ni na šta ne gledam kao na „to sam ja”.
atha ca pana me vicikicchākathaṅkathāsallaṁ cittaṁ pariyādāya tiṭṭhatī’ti. Pa ipak, nekako, strela sumnje i neodlučnosti je još uvek u mom umu.’
So ‘mā hevan’tissa vacanīyo ‘māyasmā evaṁ avaca, mā bhagavantaṁ abbhācikkhi, na hi sādhu bhagavato abbhakkhānaṁ, na hi bhagavā evaṁ vadeyya. Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao.
Aṭṭhānametaṁ, āvuso, anavakāso, yaṁ asmīti vigate ayamahamasmīti asamanupassato, Nemoguće je da se oslobodimo obmane „ja sam” i da ni na šta ne gledamo kao na „to sam ja”,
atha ca panassa vicikicchākathaṅkathāsallaṁ cittaṁ pariyādāya ṭhassati, netaṁ ṭhānaṁ vijjati. a da ipak, nekako, strela sumnje i neodlučnosti još uvek u umu opstaje.
Nissaraṇaṁ hetaṁ, āvuso, vicikicchākathaṅkathāsallassa, yadidaṁ asmimānasamugghāto’ti. Jer iskoreniti obmanu „ja sam” upravo znači iščupati strelu sumnje i neodlučnosti.
Cha anuttariyāni—Šest nenadmašnih stvari:
dassanānuttariyaṁ, savanānuttariyaṁ, lābhānuttariyaṁ, sikkhānuttariyaṁ, pāricariyānuttariyaṁ, anussatānuttariyaṁ. nenadmašno viđenje, slušanje, zadobijanje, vežbanje, služenje i podsećanje.
Cha anussatiṭṭhānāni—Šest vrsta podsećanja:
buddhānussati, dhammānussati, saṅghānussati, sīlānussati, cāgānussati, devatānussati. Podsećanje na Budu, Dhammu, Sanghu, vrlinu, velikodušnost i božanstva.
Cha satatavihārā. Šest stabilnih stanja:
Idhāvuso, bhikkhu cakkhunā rūpaṁ disvā neva sumano hoti na dummano, upekkhako viharati sato sampajāno. Tako, prijatelju, kada monah okom vidi neki oblik, nije ni obradovan, ni potišten, već zadržava spokojstvo, svestan i jasno razumevajući.
Sotena saddaṁ sutvā …pe… Kada uhom čuje neki zvuk…
manasā dhammaṁ viññāya neva sumano hoti na dummano, upekkhako viharati sato sampajāno. kada umom spozna neki objekat uma, nije ni obradovan, ni potišten, već zadržava spokojstvo, svestan i jasno razumevajući.
Chaḷābhijātiyo. Šest klasa rođenja:
Idhāvuso, ekacco kaṇhābhijātiko samāno kaṇhaṁ dhammaṁ abhijāyati. Tako, prijatelju, neki se asketa rodi u tami i proživi svoj život u tami.
Idha panāvuso, ekacco kaṇhābhijātiko samāno sukkaṁ dhammaṁ abhijāyati. Neki se asketa rodi u tami i proživi svoj život u svetlosti.
Idha panāvuso, ekacco kaṇhābhijātiko samāno akaṇhaṁ asukkaṁ nibbānaṁ abhijāyati. Neki se asketa rodi u tami i dostigne nibbānu, koja nije ni tamna, ni svetla.
Idha panāvuso, ekacco sukkābhijātiko samāno sukkaṁ dhammaṁ abhijāyati. Neki se asketa rodi u svetlosti i proživi svoj život u svetlosti.
Idha panāvuso, ekacco sukkābhijātiko samāno kaṇhaṁ dhammaṁ abhijāyati. Neki se asketa rodi u tami i proživi svoj život u svetlosti.
Idha panāvuso, ekacco sukkābhijātiko samāno akaṇhaṁ asukkaṁ nibbānaṁ abhijāyati. Neki se asketa rodi u svetlosti i dostigne nibbānu, koja nije ni tamna, ni svetla.
Cha nibbedhabhāgiyā saññā—Šest opažaja koji donose proboj:
aniccasaññā, anicce dukkhasaññā, dukkhe anattasaññā, pahānasaññā, virāgasaññā, nirodhasaññā. opažaj prolaznosti, opažaj patnje u prolaznosti, opažaj nepostojanja trajnog sopstva u patnji, opažaja napuštanja i opažaj hlađenja strasti.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cha dhammā sammadakkhātā; To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao šest.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
7. Sattaka 7. Sedmice
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena satta dhammā sammadakkhātā; Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao sedam.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame satta? Kojih to sedam?
Satta ariyadhanāni—Sedam bogatstava plemenitih:
saddhādhanaṁ, sīladhanaṁ, hiridhanaṁ, ottappadhanaṁ, sutadhanaṁ, cāgadhanaṁ, paññādhanaṁ. bogatstvo poverenja, bogatstvo vrline, bogatstvo stida od činjenja loših dela, bogatstvo straha od činjeja loših dela, bogatstvo učenosti, bogatstvo darežljivosti i bogatstvo mudrosti.
Satta bojjhaṅgā—Sedam elemenata probuđenja:
satisambojjhaṅgo, dhammavicayasambojjhaṅgo, vīriyasambojjhaṅgo, pītisambojjhaṅgo, passaddhisambojjhaṅgo, samādhisambojjhaṅgo, upekkhāsambojjhaṅgo. svesnost kao elemenat probuđenja, istraživanje pojava, energija, radost, smirenje, koncentracija i spokojstvo kao elemenat probuđenja.
Satta samādhiparikkhārā—Sedam preduslova za koncentraciju:
sammādiṭṭhi, sammāsaṅkappo, sammāvācā, sammākammanto, sammāājīvo, sammāvāyāmo, sammāsati. ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor i ispravna svesnost.
Satta asaddhammā—Sedam loših osobina:
idhāvuso, bhikkhu assaddho hoti, ahiriko hoti, anottappī hoti, appassuto hoti, kusīto hoti, muṭṭhassati hoti, duppañño hoti. Tako, prijatelju, monah nema poverenja, nema stida i nema straha od činjena loših dela, neuk je, lenj, rastresen i bez mudrosti.
Satta saddhammā—Sedam dobrih osobina:
idhāvuso, bhikkhu saddho hoti, hirimā hoti, ottappī hoti, bahussuto hoti, āraddhavīriyo hoti, upaṭṭhitassati hoti, paññavā hoti. Tako, prijatelju, monah ima poverenja, ima stida i straha od činjena loših dela, učen je, marljiv, svestan i mudar.
Satta sappurisadhammā—Sedam kvaliteta dobrog čoveka:
idhāvuso, bhikkhu dhammaññū ca hoti atthaññū ca attaññū ca mattaññū ca kālaññū ca parisaññū ca puggalaññū ca. Tako, prijatelju, monah dobro zna učenje, dobro zna značenje, dobro poznaje sebe, odmeren je, zna pravi trenutak, zna zajednice i poznaje ljude.
Satta niddasavatthūni. Sedam razloga za pohvalu:
Idhāvuso, bhikkhu sikkhāsamādāne tibbacchando hoti, āyatiñca sikkhāsamādāne avigatapemo. Tako, prijatelju, monah ima snažnu volju da vežba i nastoji da u tome istraje.
Dhammanisantiyā tibbacchando hoti, āyatiñca dhammanisantiyā avigatapemo. Monah ima snažnu volju da proučava učenje i nastoji da u tome istraje.
Icchāvinaye tibbacchando hoti, āyatiñca icchāvinaye avigatapemo. Monah ima snažnu volju da se oslobodi želja i nastoji da u tome istraje.
Paṭisallāne tibbacchando hoti, āyatiñca paṭisallāne avigatapemo. Monah ima snažnu volju da živi u osami i želi da u tome istraje.
Vīriyārambhe tibbacchando hoti, āyatiñca vīriyārambhe avigatapemo. Monah ima snažnu volju da u sebi budi energiju i nastoji da u tome istraje.
Satinepakke tibbacchando hoti, āyatiñca satinepakke avigatapemo. Monah ima snažnu volju da razvija svesnost i pažljivost i nastoji da u tome istraje.
Diṭṭhipaṭivedhe tibbacchando hoti, āyatiñca diṭṭhipaṭivedhe avigatapemo. Monah ima snažnu volju da razvija prodoran uvid i nastoji da u tome istraje.
Satta saññā—Sedam opažaja:
aniccasaññā, anattasaññā, asubhasaññā, ādīnavasaññā, pahānasaññā, virāgasaññā, nirodhasaññā. opažaj prolaznosti, opažaj nepostojanja trajnog sopstva, opažaja odbojnosti, opažaj opasnosti, opažaj napuštanja, opažaj hlađenja strasti i opažaj prestanka.
Satta balāni—Sedam snaga:
saddhābalaṁ, vīriyabalaṁ, hiribalaṁ, ottappabalaṁ, satibalaṁ, samādhibalaṁ, paññābalaṁ. snaga poverenje, snaga energičnosti, snaga stida i snaga straha od činjenja loših dela, snaga svesnosti, snaga koncentracije i snaga mudrosti.
Satta viññāṇaṭṭhitiyo. Sedam uporišta za svest:
Santāvuso, sattā nānattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi manussā ekacce ca devā ekacce ca vinipātikā. Postoje, prijatelju, bića koja se razlikuju po telu i po opažanju, kao što su ljudska bića, božanstva i neka bića u nižim svetovima.
Ayaṁ paṭhamā viññāṇaṭṭhiti. To je prvo uporište za svest.
Santāvuso, sattā nānattakāyā ekattasaññino seyyathāpi devā brahmakāyikā paṭhamābhinibbattā. Postoje bića koja se razlikuju po telu, ali su identična po opažanju, kao što su božanstva iz sveta Brahme, koja su nastala na osnovu prvog zadubljenja.
Ayaṁ dutiyā viññāṇaṭṭhiti. To je drugo uporište za svest.
Santāvuso, sattā ekattakāyā nānattasaññino seyyathāpi devā ābhassarā. Postoje bića koja su identična po telu, ali se razlikuju po opažanju, kao što su božanstva neprekidnog sjaja.
Ayaṁ tatiyā viññāṇaṭṭhiti. To je treće uporište za svest.
Santāvuso, sattā ekattakāyā ekattasaññino seyyathāpi devā subhakiṇhā. Postoje bića koja su identična po telu i po opažanju, kao što su božanstva blistave slave.
Ayaṁ catutthī viññāṇaṭṭhiti. To je četvrto uporište za svest.
Santāvuso, sattā sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā paṭighasaññānaṁ atthaṅgamā nānattasaññānaṁ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnih oblika, prestanak opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, stižu u područje beskonačnog prostora.
Ayaṁ pañcamī viññāṇaṭṭhiti. To je peto uporište za svest.
Santāvuso, sattā sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja beskonačnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je bezgranična’, stižu u područje bezgranične svesti.
Ayaṁ chaṭṭhī viññāṇaṭṭhiti. To je šesto uporište za svest.
Santāvuso, sattā sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, stižu u područje ničega.
Ayaṁ sattamī viññāṇaṭṭhiti. To je sedmo uporište za svest.
Satta puggalā dakkhiṇeyyā—Sedam vrsta ljudi vrednih darova:
ubhatobhāgavimutto, paññāvimutto, kāyasakkhi, diṭṭhippatto, saddhāvimutto, dhammānusārī, saddhānusārī. Oslobođen na oba načina, oslobođen mudrošću, neposredni svedok, onaj koji je učvrstio gledište, oslobođen poverenjen, sledbenik na osnovu Dhamme i sledbenik na osnovu poverenja.
Satta anusayā—Sedam prikrivenih sklonosti
kāmarāgānusayo, paṭighānusayo, diṭṭhānusayo, vicikicchānusayo, mānānusayo, bhavarāgānusayo, avijjānusayo. prikrivena sklonost ka strasti za zadovoljstvima čula, ka odbojnosti, gledištima, sumnji, uobraženosti, strasti za novi preporađanjem i ka neznanju.
Satta saṁyojanāni—Sedam okova:
anunayasaṁyojanaṁ, paṭighasaṁyojanaṁ, diṭṭhisaṁyojanaṁ, vicikicchāsaṁyojanaṁ, mānasaṁyojanaṁ, bhavarāgasaṁyojanaṁ, avijjāsaṁyojanaṁ. okov druželjubivosti, odbojnosti, gledišta, sumnje, uobraženosti, strasti za novim preporađanjem i neznanja.
Satta adhikaraṇasamathā uppannuppannānaṁ adhikaraṇānaṁ samathāya vūpasamāya—Sedam načina rešavanja sporova:
sammukhāvinayo dātabbo, sativinayo dātabbo, amūḷhavinayo dātabbo, paṭiññāya kāretabbaṁ, yebhuyyasikā, tassapāpiyasikā, tiṇavatthārako. suočavanje stranaka u sporu, kada je moguće; rešavanje na osnovu sećanja, kada je moguće; oporavak od privremene poremećenosti, kada je moguće; priznavanje krivice; odluka većine; odluka o teškom kršenju pravila i prekrivanje slučaja travom.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena satta dhammā sammadakkhātā; To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao sedam.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Dutiyabhāṇavāro niṭṭhito.
8. Aṭṭhaka 8. Osmice
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena aṭṭha dhammā sammadakkhātā; Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao osam.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame aṭṭha? Kojih to osam?
Aṭṭha micchattā—Osam pogrešnih stvari:
micchādiṭṭhi, micchāsaṅkappo, micchāvācā, micchākammanto, micchāājīvo, micchāvāyāmo micchāsati, micchāsamādhi. pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, pogrešni postupci, pogrešno življenje, pogrešan napor, pogrešna svesnost i pogrešna koncentracija.
Aṭṭha sammattā—Osam ispravnih stvari:
sammādiṭṭhi, sammāsaṅkappo, sammāvācā, sammākammanto, sammāājīvo, sammāvāyāmo, sammāsati, sammāsamādhi. ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
Aṭṭha puggalā dakkhiṇeyyā—Osam vrsta ljudi vrednih darova:
sotāpanno, sotāpattiphalasacchikiriyāya paṭipanno; sakadāgāmī, sakadāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipanno; anāgāmī, anāgāmiphalasacchikiriyāya paṭipanno; arahā, arahattaphalasacchikiriyāya paṭipanno. onaj koji je ušao u tok, onaj koji vežba radi ulaska u tok, jednom povratnik, onaj koji vežba da bi postao jednom povratnik, nepovratnik, onaj koji vežba da bi postao nepovratnik, arahant i onaj koji vežba da bi postao arahant.
Aṭṭha kusītavatthūni. Osam slučajeva lenjosti:
Idhāvuso, bhikkhunā kammaṁ kātabbaṁ hoti. Tako, prijatelju, monah treba da obavi neki posao.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘kammaṁ kho me kātabbaṁ bhavissati, kammaṁ kho pana me karontassa kāyo kilamissati, handāhaṁ nipajjāmī’ti. ’Treba taj posao da uradim. Ali dok ga budem radio moje telo će se zamoriti. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati appattassa pattiyā anadhigatassa adhigamāya asacchikatassa sacchikiriyāya. I on prilegne, ne budi u sebi energiju da završi ono što još nije završio, postigne ono što još nije postigao, da ostvari ono što još nije ostvario.
Idaṁ paṭhamaṁ kusītavatthu. To je prvi slučaj lenjosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhunā kammaṁ kataṁ hoti. Dalje, monah je uradio neki posao.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho kammaṁ akāsiṁ, kammaṁ kho pana me karontassa kāyo kilanto, handāhaṁ nipajjāmī’ti. ’Uradio sam taj posao. Ali dok sam ga radio, moje telo se zamorilo. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati …pe… I on prilegne, ne budi u sebi energiju…
idaṁ dutiyaṁ kusītavatthu. To je drugi slučaj lenjosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhunā maggo gantabbo hoti. Dalje, monah treba da krene na put.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘maggo kho me gantabbo bhavissati, maggaṁ kho pana me gacchantassa kāyo kilamissati, handāhaṁ nipajjāmī’ti. ’Treba da idem na put. Ali dok ga budem putovao, moje telo će se zamoriti. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati … I on prilegne, ne budi u sebi energiju…
idaṁ tatiyaṁ kusītavatthu. To je treći slučaj lenjosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhunā maggo gato hoti. Dalje, monah je krenuo na put.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho maggaṁ agamāsiṁ, maggaṁ kho pana me gacchantassa kāyo kilanto, handāhaṁ nipajjāmī’ti. ’Krenuo sam na ovaj na put. Ali dok ovako putujem, moje telo se zamorilo. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati … I on prilegne, ne budi u sebi energiju…
idaṁ catutthaṁ kusītavatthu. To je četvrti slučaj lenjosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto na labhati lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ. Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu, ali nije dobio onoliko koliko je želeo, ni čvrste, ni meke.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto nālatthaṁ lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ, tassa me kāyo kilanto akammañño, handāhaṁ nipajjāmī’ti. ’Prošao sam selo ili grad proseći hranu, ali nisam dobio onoliko koliko sam želeo, ni čvrste, ni meke. Od toga se moje telo zamorilo, nije sposobno ni za kakav rad. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati … I on prilegne, ne budi u sebi energiju…
idaṁ pañcamaṁ kusītavatthu. To je peti slučaj lenjosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto labhati lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ. Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu i dobije onoliko koliko je želeo, i čvrste i meke.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto alatthaṁ lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ, tassa me kāyo garuko akammañño, māsācitaṁ maññe, handāhaṁ nipajjāmī’ti. ’Prošao sam selo ili grad proseći hranu i dobio sam onoliko koliko sam želeo, i čvrste i meke. Od toga se moje telo zamorilo, nije sposobno ni za kakav rad. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati … I on prilegne, ne budi u sebi energiju…
idaṁ chaṭṭhaṁ kusītavatthu. To je šesti slučaj lenjosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno uppanno hoti appamattako ābādho. Dalje, monaha zadesi neka mala boljka.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘uppanno kho me ayaṁ appamattako ābādho; ’Zadesila me je ova mala boljka;
atthi kappo nipajjituṁ, handāhaṁ nipajjāmī’ti. lakše će mi biti ako ležim. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati … I on prilegne, ne budi u sebi energiju…
idaṁ sattamaṁ kusītavatthu. To je sedmi slučaj lenjosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu gilānā vuṭṭhito hoti aciravuṭṭhito gelaññā. Dalje, u monahu su se bolovi umirili, oporavlja se od bolesti.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho gilānā vuṭṭhito aciravuṭṭhito gelaññā, tassa me kāyo dubbalo akammañño, handāhaṁ nipajjāmī’ti. ’Bolovi su se umirili, oporavljam se od bolesti, ali je moje telo slabo, nije sposobno ni za kakav rad. Bolje da malo prilegnem.’
So nipajjati na vīriyaṁ ārabhati appattassa pattiyā anadhigatassa adhigamāya asacchikatassa sacchikiriyāya. I on prilegne, ne budi u sebi energiju da završi ono što još nije završio, postigne ono što još nije postigao, da ostvari ono što još nije ostvario.
Idaṁ aṭṭhamaṁ kusītavatthu. To je osmi slučaj lenjosti.
Aṭṭha ārambhavatthūni. Osam slučajeva energičnosti:
Idhāvuso, bhikkhunā kammaṁ kātabbaṁ hoti. Tako, prijatelju, monah treba da obavi neki posao.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘kammaṁ kho me kātabbaṁ bhavissati, kammaṁ kho pana me karontena na sukaraṁ buddhānaṁ sāsanaṁ manasi kātuṁ, handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi appattassa pattiyā anadhigatassa adhigamāya, asacchikatassa sacchikiriyāyā’ti. ’Treba taj posao da uradim. Dok budem radio, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije da završim ono što još nije završeno, postignem ono što još nije postignuto, da ostvarim ono što još nije ostvareno.’
So vīriyaṁ ārabhati appattassa pattiyā, anadhigatassa adhigamāya asacchikatassa sacchikiriyāya. I tako on budi u sebi energiju da završi ono što još nije završio, postigne ono što još nije postigao, da ostvari ono što još nije ostvario.
Idaṁ paṭhamaṁ ārambhavatthu. To je prvi slučaj energičnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhunā kammaṁ kataṁ hoti. Dalje, monah je uradio neki posao.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho kammaṁ akāsiṁ, kammaṁ kho panāhaṁ karonto nāsakkhiṁ buddhānaṁ sāsanaṁ manasi kātuṁ, handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi …pe… ’Uradio sam taj posao. Ali dok sam ga radio, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…
so vīriyaṁ ārabhati … I tako on budi u sebi energiju…
idaṁ dutiyaṁ ārambhavatthu. To je drugi slučaj energičnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhunā maggo gantabbo hoti. Dalje, monah treba da krene na put.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘maggo kho me gantabbo bhavissati, maggaṁ kho pana me gacchantena na sukaraṁ buddhānaṁ sāsanaṁ manasi kātuṁ. ’Treba da idem na put. Ali dok ga budem putovao, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih.
Handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi …pe… Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…
so vīriyaṁ ārabhati … I tako on budi u sebi energiju…
idaṁ tatiyaṁ ārambhavatthu. To je treći slučaj energičnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhunā maggo gato hoti. Dalje, monah je krenuo na put.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho maggaṁ agamāsiṁ, maggaṁ kho panāhaṁ gacchanto nāsakkhiṁ buddhānaṁ sāsanaṁ manasi kātuṁ, handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi …pe… ’Krenuo sam na ovaj na put. Ali dok ovako putujem, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…
so vīriyaṁ ārabhati … I tako on budi u sebi energiju…
idaṁ catutthaṁ ārambhavatthu. To je četvrti slučaj energičnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto na labhati lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ. Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu, ali nije dobio onoliko koliko je želeo, ni čvrste, ni meke.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto nālatthaṁ lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ, tassa me kāyo lahuko kammañño, handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi …pe… ’Prošao sam selo ili grad proseći hranu, ali nisam dobio onoliko koliko sam želeo, ni čvrste, ni meke. Zbog toga je moje telo lako, sposobno za rad. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…’
so vīriyaṁ ārabhati … I tako on budi u sebi energiju…
idaṁ pañcamaṁ ārambhavatthu. To je peti slučaj energičnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto labhati lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ. Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu i dobije onoliko koliko je želeo, i čvrste i meke.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho gāmaṁ vā nigamaṁ vā piṇḍāya caranto alatthaṁ lūkhassa vā paṇītassa vā bhojanassa yāvadatthaṁ pāripūriṁ, tassa me kāyo balavā kammañño, handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi …pe… ’Prošao sam selo ili grad proseći hranu i dobio sam onoliko koliko sam želeo, i čvrste i meke. Zbog toga je moje telo snažno, sposobno za rad. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…’
so vīriyaṁ ārabhati … I tako on budi u sebi energiju…
idaṁ chaṭṭhaṁ ārambhavatthu. To je šesti slučaj energičnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhuno uppanno hoti appamattako ābādho. Dalje, monaha zadesi neka mala boljka.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘uppanno kho me ayaṁ appamattako ābādho, ṭhānaṁ kho panetaṁ vijjati yaṁ me ābādho pavaḍḍheyya, handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi …pe… ’Zadesila me je ova mala boljka; moguće je da će ona postati još gora. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…
so vīriyaṁ ārabhati … I tako on budi u sebi energiju…
idaṁ sattamaṁ ārambhavatthu. To je sedmi slučaj energičnosti.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu gilānā vuṭṭhito hoti aciravuṭṭhito gelaññā. Dalje, u monahu su se bolovi umirili, oporavlja se od bolesti.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘ahaṁ kho gilānā vuṭṭhito aciravuṭṭhito gelaññā, ṭhānaṁ kho panetaṁ vijjati yaṁ me ābādho paccudāvatteyya, handāhaṁ vīriyaṁ ārabhāmi appattassa pattiyā anadhigatassa adhigamāya asacchikatassa sacchikiriyāyā’ti. ’Bolovi su se umirili, oporavljam se od bolesti, ali moguće je da se ona ponovo javi. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije da završim ono što još nije završeno, postignem ono što još nije postignuto, da ostvarim ono što još nije ostvareno.’
So vīriyaṁ ārabhati appattassa pattiyā anadhigatassa adhigamāya asacchikatassa sacchikiriyāya. I tako on budi u sebi energiju da završi ono što još nije završio, postigne ono što još nije postigao, da ostvari ono što još nije ostvario.
Idaṁ aṭṭhamaṁ ārambhavatthu. To je osmi slučaj energičnosti.
Aṭṭha dānavatthūni. Osam slučajeva darežljivosti:
Āsajja dānaṁ deti, bhayā dānaṁ deti, ‘adāsi me’ti dānaṁ deti, ‘dassati me’ti dānaṁ deti, ‘sāhu dānan’ti dānaṁ deti, ‘ahaṁ pacāmi, ime na pacanti, nārahāmi pacanto apacantānaṁ dānaṁ na dātun’ti dānaṁ deti, ‘idaṁ me dānaṁ dadato kalyāṇo kittisaddo abbhuggacchatī’ti dānaṁ deti. Čovek daje zato što je uvredio onog drugog, iz straha, zato što pomisli: ’On je i meni dao’, zato što pomisli: ’On će i meni dati’, zato što pomisli: ’Dobro je davati’, zato što pomisli: ’Ja kuvam, a on ne. Ne bi bilo u redu da i njemu ne dam’, zato što pomisli: ’Ako darujem izaću ću na dobar glas’
Cittālaṅkāracittaparikkhāratthaṁ dānaṁ deti. ili zato što pomisli: ’Davanje je ukras za um, davanje je blagodet za um.’
Aṭṭha dānūpapattiyo. Osam preporađanja kao rezultat davanja:
Idhāvuso, ekacco dānaṁ deti samaṇassa vā brāhmaṇassa vā annaṁ pānaṁ vatthaṁ yānaṁ mālāgandhavilepanaṁ seyyāvasathapadīpeyyaṁ. Tako, prijatelju, neko daje asketi ili brahmanu stvari kao što su hrana, piće, odeća, prevoz, vence, mirise, ukrase, smeštaj, mesto za odmor i osvetljenje.
So yaṁ deti taṁ paccāsīsati. Ono što daje očekuje i da dobije.
So passati khattiyamahāsālaṁ vā brāhmaṇamahāsālaṁ vā gahapatimahāsālaṁ vā pañcahi kāmaguṇehi samappitaṁ samaṅgībhūtaṁ paricārayamānaṁ. On vidi imućnog plemića, brahmana ili kućedomaćina kako se zabavlja, obasut i opskrbljen sa pet struna zadovoljstava čula.
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘aho vatāhaṁ kāyassa bhedā paraṁ maraṇā khattiyamahāsālānaṁ vā brāhmaṇamahāsālānaṁ vā gahapatimahāsālānaṁ vā sahabyataṁ upapajjeyyan’ti. ’Posle sloma tela, posle smrti, voleo bih da se preporodim među imućnim plemićima, brahmanima ili kućedomaćinima.’
So taṁ cittaṁ dahati, taṁ cittaṁ adhiṭṭhāti, taṁ cittaṁ bhāveti, tassa taṁ cittaṁ hīne vimuttaṁ uttari abhāvitaṁ tatrūpapattiyā saṁvattati. On prihvata tu misao, fokusira se na nju i razvija je. I pošto je sebe usmerio na nešto tako nisko, ne teži nečem višem, on se upravo na takav način i preporodi.
Tañca kho sīlavato vadāmi no dussīlassa. Ali ja kažem da to važi samo za one sa vrlinom, ne za one bez vrline.
Ijjhatāvuso, sīlavato cetopaṇidhi visuddhattā. Težnja moralne osobe ostvaruje se upravo zahvaljujući njezinoj čistoti.
Puna caparaṁ, āvuso, idhekacco dānaṁ deti samaṇassa vā brāhmaṇassa vā annaṁ pānaṁ …pe… seyyāvasathapadīpeyyaṁ. Dalje, neko daje asketi ili brahmanu stvari kao što su hrana, piće… smeštaj, mesto za odmor i osvetljenje.
So yaṁ deti taṁ paccāsīsati. Ono što daje očekuje i da dobije.
Tassa sutaṁ hoti: Onda takav čuje:
‘cātumahārājikā devā dīghāyukā vaṇṇavanto sukhabahulā’ti. ’Božanstva neba četiri velika kralja su dugovečna, lepa i srećna.’
Tassa evaṁ hoti: Dalje on ovako razmišlja:
‘aho vatāhaṁ kāyassa bhedā paraṁ maraṇā cātumahārājikānaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjeyyan’ti. ’Posle sloma tela, posle smrti, voleo bih da se preporodim među božanstvima neba četiri velika kralja.’
So taṁ cittaṁ dahati, taṁ cittaṁ adhiṭṭhāti, taṁ cittaṁ bhāveti, tassa taṁ cittaṁ hīne vimuttaṁ uttari abhāvitaṁ tatrūpapattiyā saṁvattati. On prihvata tu misao, fokusira se na nju i razvija je. I pošto je sebe usmerio na nešto tako nisko, ne teži nečem višem, on se upravo na takav način i preporodi.
Tañca kho sīlavato vadāmi no dussīlassa. Ali ja kažem da to važi samo za one sa vrlinom, ne za one bez vrline.
Ijjhatāvuso, sīlavato cetopaṇidhi visuddhattā. Težnja moralne osobe ostvaruje se upravo zahvaljujući njezinoj čistoti.
Puna caparaṁ, āvuso, idhekacco dānaṁ deti samaṇassa vā brāhmaṇassa vā annaṁ pānaṁ …pe… seyyāvasathapadīpeyyaṁ. Dalje, neko daje asketi ili brahmanu stvari kao što su hrana, piće… smeštaj, mesto za odmor i osvetljenje.
So yaṁ deti taṁ paccāsīsati. Ono što daje očekuje i da dobije.
Tassa sutaṁ hoti: Onda takav čuje:
‘tāvatiṁsā devā …pe… ’Božanstva neba trideset trojice…
yāmā devā …pe… Božanstva sveta Yāme…
tusitā devā …pe… Božanstva Tusitā neba…
nimmānaratī devā …pe… Nimmānaratī božanstva…
paranimmitavasavattī devā dīghāyukā vaṇṇavanto sukhabahulā’ti. Nimmānaratī božanstva neba su dugovečna, lepa i srećna.’
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘aho vatāhaṁ kāyassa bhedā paraṁ maraṇā paranimmitavasavattīnaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjeyyan’ti. ’Posle sloma tela, posle smrti, voleo bih da se preporodim među božanstvima koja imaju moć nad tvorevinama drugih.’
So taṁ cittaṁ dahati, taṁ cittaṁ adhiṭṭhāti, taṁ cittaṁ bhāveti, tassa taṁ cittaṁ hīne vimuttaṁ uttari abhāvitaṁ tatrūpapattiyā saṁvattati. On prihvata tu misao, fokusira se na nju i razvija je. I pošto je sebe usmerio na nešto tako nisko, ne teži nečem višem, on se upravo na takav način i preporodi.
Tañca kho sīlavato vadāmi no dussīlassa. Ali ja kažem da to važi samo za one sa vrlinom, ne za one bez vrline.
Ijjhatāvuso, sīlavato cetopaṇidhi visuddhattā. Težnja moralne osobe ostvaruje se upravo zahvaljujući njezinoj čistoti.
Puna caparaṁ, āvuso, idhekacco dānaṁ deti samaṇassa vā brāhmaṇassa vā annaṁ pānaṁ vatthaṁ yānaṁ mālāgandhavilepanaṁ seyyāvasathapadīpeyyaṁ. Dalje, neko daje asketi ili brahmanu stvari kao što su hrana, piće, odeća, prevoz, vence, mirise, ukrase, smeštaj, mesto za odmor i osvetljenje.
So yaṁ deti taṁ paccāsīsati. Ono što daje očekuje i da dobije.
Tassa sutaṁ hoti: Onda takav čuje:
‘brahmakāyikā devā dīghāyukā vaṇṇavanto sukhabahulā’ti. ’Božanstva iz Brahmine pratnje su dugovečna, lepa i srećna.’
Tassa evaṁ hoti: Onda on ovako razmišlja:
‘aho vatāhaṁ kāyassa bhedā paraṁ maraṇā brahmakāyikānaṁ devānaṁ sahabyataṁ upapajjeyyan’ti. ’Posle sloma tela, posle smrti, voleo bih da se preporodim među božanstvima iz Brahmine pratnje.’
So taṁ cittaṁ dahati, taṁ cittaṁ adhiṭṭhāti, taṁ cittaṁ bhāveti, tassa taṁ cittaṁ hīne vimuttaṁ uttari abhāvitaṁ tatrūpapattiyā saṁvattati. On prihvata tu misao, fokusira se na nju i razvija je. I pošto je sebe usmerio na nešto tako nisko, ne teži nečem višem, on se upravo na takav način i preporodi.
Tañca kho sīlavato vadāmi no dussīlassa; Ali ja kažem da to važi samo za one sa vrlinom, ne za one bez vrline;
vītarāgassa no sarāgassa. za one bez strasti, ne one zaslepljene strastima.
Ijjhatāvuso, sīlavato cetopaṇidhi vītarāgattā. Težnja moralne osobe ostvaruje se upravo zahvaljujući njezinoj oslobođenosti strasti.
Aṭṭha parisā—Osam zajednica:
khattiyaparisā, brāhmaṇaparisā, gahapatiparisā, samaṇaparisā, cātumahārājikaparisā, tāvatiṁsaparisā, māraparisā, brahmaparisā. Zajednica plemića, brahmana, kućedomaćina, asketa, četiri velika kralja, trideset trojice, Mārina zajednica i Brahmina zajednica.
Aṭṭha lokadhammā—Osam stanja u ovom svetu:
lābho ca, alābho ca, yaso ca, ayaso ca, nindā ca, pasaṁsā ca, sukhañca, dukkhañca. dobitak i gubitak, dobra i loša reputacija, pokuda i pohvala, zadovoljstvo i bol.
Aṭṭha abhibhāyatanāni. Osam načina ovladavanja umom:
Ajjhattaṁ rūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati parittāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṁsaññī hoti. Kad neko u sebi opažajući oblike, vidi i spoljašnje oblike, male, lepe ili ružne, i zaključuje ovako: ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.
Idaṁ paṭhamaṁ abhibhāyatanaṁ. To je prvi način ovladavanja umom.
Ajjhattaṁ rūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati appamāṇāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti—Kad neko u sebi opažajući oblike, vidi i spoljašnje oblike, ogromne, lepe ili ružne. I zaključuje ovako:
evaṁsaññī hoti. ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.
Idaṁ dutiyaṁ abhibhāyatanaṁ. To je drugi način ovladavanja umom.
Ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati parittāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṁsaññī hoti. Kad neko ne opažajući oblike u sebi, vidi spoljašnje oblike, male, lepe ili ružne. I zaključuje ovako: ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.
Idaṁ tatiyaṁ abhibhāyatanaṁ. To je treći način ovladavanja umom.
Ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati appamāṇāni suvaṇṇadubbaṇṇāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṁsaññī hoti. Kad neko ne opažajući oblike u sebi, vidi spoljašnje oblike, ogromne, lepe ili ružne. I zaključuje ovako: ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.
Idaṁ catutthaṁ abhibhāyatanaṁ. To je četvrti način ovladavanja umom.
Ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati nīlāni nīlavaṇṇāni nīlanidassanāni nīlanibhāsāni. Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, plave, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja.
Seyyathāpi nāma umāpupphaṁ nīlaṁ nīlavaṇṇaṁ nīlanidassanaṁ nīlanibhāsaṁ, seyyathā vā pana taṁ vatthaṁ bārāṇaseyyakaṁ ubhatobhāgavimaṭṭhaṁ nīlaṁ nīlavaṇṇaṁ nīlanidassanaṁ nīlanibhāsaṁ; Baš kao što je umā cvet plav, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane plava, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja.
evameva ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati nīlāni nīlavaṇṇāni nīlanidassanāni nīlanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṁsaññī hoti. Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, plave, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja.
Idaṁ pañcamaṁ abhibhāyatanaṁ. To je peti način ovladavanja umom.
Ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati pītāni pītavaṇṇāni pītanidassanāni pītanibhāsāni. Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.
Seyyathāpi nāma kaṇikārapupphaṁ pītaṁ pītavaṇṇaṁ pītanidassanaṁ pītanibhāsaṁ, seyyathā vā pana taṁ vatthaṁ bārāṇaseyyakaṁ ubhatobhāgavimaṭṭhaṁ pītaṁ pītavaṇṇaṁ pītanidassanaṁ pītanibhāsaṁ; Baš kao što je kaṇikāra cvet žut, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane žuta, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.
evameva ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati pītāni pītavaṇṇāni pītanidassanāni pītanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṁsaññī hoti. Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.
Idaṁ chaṭṭhaṁ abhibhāyatanaṁ. To je šesti način ovladavanja umom.
Ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati lohitakāni lohitakavaṇṇāni lohitakanidassanāni lohitakanibhāsāni. Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.
Seyyathāpi nāma bandhujīvakapupphaṁ lohitakaṁ lohitakavaṇṇaṁ lohitakanidassanaṁ lohitakanibhāsaṁ, seyyathā vā pana taṁ vatthaṁ bārāṇaseyyakaṁ ubhatobhāgavimaṭṭhaṁ lohitakaṁ lohitakavaṇṇaṁ lohitakanidassanaṁ lohitakanibhāsaṁ; Baš kao što je bandhuđīvaka cvet crven, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane crvena, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja.
evameva ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati lohitakāni lohitakavaṇṇāni lohitakanidassanāni lohitakanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṁsaññī hoti. Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, crvene, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja.
Idaṁ sattamaṁ abhibhāyatanaṁ. To je sedmi način ovladavanja umom.
Ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati odātāni odātavaṇṇāni odātanidassanāni odātanibhāsāni. Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, bele, bele boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja.
Seyyathāpi nāma osadhitārakā odātā odātavaṇṇā odātanidassanā odātanibhāsā, seyyathā vā pana taṁ vatthaṁ bārāṇaseyyakaṁ ubhatobhāgavimaṭṭhaṁ odātaṁ odātavaṇṇaṁ odātanidassanaṁ odātanibhāsaṁ; Baš kao što je jutarnja zvezda bela, bele boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane bela, bele boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja.
evameva ajjhattaṁ arūpasaññī eko bahiddhā rūpāni passati odātāni odātavaṇṇāni odātanidassanāni odātanibhāsāni, ‘tāni abhibhuyya jānāmi passāmī’ti evaṁsaññī hoti. Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, crvene, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja.
Idaṁ aṭṭhamaṁ abhibhāyatanaṁ. To je osmi način ovladavanja umom.
Aṭṭha vimokkhā. Osam oslobođenja:
Rūpī rūpāni passati. Neko ko ima materijalni oblik vidi materijalne oblike.
Ayaṁ paṭhamo vimokkho. To je prvo oslobođenje.
Ajjhattaṁ arūpasaññī bahiddhā rūpāni passati. Neko ko ne opaža materijalne oblik interno, vidi materijalne oblike eksterno.
Ayaṁ dutiyo vimokkho. To je drugo oslobođenje.
Subhanteva adhimutto hoti. Neko biva oslobođen zahvaljujući ideji lepoga.
Ayaṁ tatiyo vimokkho. To je treće oslobođenje.
Sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā paṭighasaññānaṁ atthaṅgamā nānattasaññānaṁ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnog oblika, prestanka opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, neko stiže i boravi u području beskonačnog prostora.
Ayaṁ catuttho vimokkho. To je četvrto oslobođenje.
Sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja beskonačnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je bezgranična’, neko stiže i boravi u području bezgranične svesti.
Ayaṁ pañcamo vimokkho. To je peto oslobođenje.
Sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, neko stiže i boravi u području ničega.
Ayaṁ chaṭṭho vimokkho. To je šesto oslobođenje.
Sabbaso ākiñcaññāyatanaṁ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja ničega, neko stiže i boravi u području ni opažanja ni neopažanja.
Ayaṁ sattamo vimokkho. To je sedmo oslobođenje.
Sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṁ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja ni opažanja ni neopažanja, neko stiže i boravi u prestanku opažanja i osećanja.
Ayaṁ aṭṭhamo vimokkho. To je osmo oslobođenje.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena aṭṭha dhammā sammadakkhātā; To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao osam.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
9. Navaka 9. Devetke
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena nava dhammā sammadakkhātā; Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao devet.
tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame nava? Kojih to devet?
Nava āghātavatthūni. Devet osnova besa:
‘Anatthaṁ me acarī’ti āghātaṁ bandhati; Neko pomisli: ’Uvredio me je’ i gaji u sebi bes.
‘anatthaṁ me caratī’ti āghātaṁ bandhati; Neko pomisli: ’Vređa me’ i gaji u sebi bes.
‘anatthaṁ me carissatī’ti āghātaṁ bandhati; Neko pomisli: ’Uvrediće me’ i gaji u sebi bes.
‘piyassa me manāpassa anatthaṁ acarī’ti āghātaṁ bandhati …pe… Neko pomisli: ’Uvredio je onoga koga volim i ko mi je drag’ i gaji u sebi bes.
anatthaṁ caratīti āghātaṁ bandhati …pe… Neko pomisli: ’Vređa onoga koga volim i ko mi je drag’ i gaji u sebi bes.
anatthaṁ carissatīti āghātaṁ bandhati; Neko pomisli: ’Uvrediće onoga koga volim i ko mi je drag’ i gaji u sebi bes.
‘appiyassa me amanāpassa atthaṁ acarī’ti āghātaṁ bandhati …pe… Neko pomisli: ’Pomogao je onome koga ne volim i ko mi nije drag’ i gaji u sebi bes.
atthaṁ caratīti āghātaṁ bandhati …pe… Neko pomisli: ’Pomaže onome koga ne volim i ko mi nije drag’ i gaji u sebi bes.
atthaṁ carissatīti āghātaṁ bandhati. Neko pomisli: ’Pomoći će onome koga ne volim i ko mi nije drag’ i gaji u sebi bes.
Nava āghātapaṭivinayā. Devet oslobađanja od besa:
‘Anatthaṁ me acari, taṁ kutettha labbhā’ti āghātaṁ paṭivineti; Neko pomisli: ’Uvredio me je. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
‘anatthaṁ me carati, taṁ kutettha labbhā’ti āghātaṁ paṭivineti; Neko pomisli: ’Vređa me. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
‘anatthaṁ me carissati, taṁ kutettha labbhā’ti āghātaṁ paṭivineti; Neko pomisli: ’Uvrediće me. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
‘piyassa me manāpassa anatthaṁ acari …pe… Neko pomisli: ’Uvredio je onoga koga volim i ko mi je drag. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
anatthaṁ carati …pe… Neko pomisli: ’Vređa onoga koga volim i ko mi je drag. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
anatthaṁ carissati, taṁ kutettha labbhā’ti āghātaṁ paṭivineti; Neko pomisli: ’Uvrediće onoga koga volim i ko mi je drag. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
‘appiyassa me amanāpassa atthaṁ acari …pe… Neko pomisli: ’Uvredio je onoga koga ne volim i ko mi nije drag. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
atthaṁ carati …pe… Neko pomisli: ’Vređa onoga koga ne volim i ko mi nije drag. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
atthaṁ carissati, taṁ kutettha labbhā’ti āghātaṁ paṭivineti. Neko pomisli: ’Uvrediće onoga koga ne volim i ko mi nije drag. Kakvu bih korist mogao imati ako zbog toga gajim bes?’ I tako sebe oslobađa besa.
Nava sattāvāsā. Devet boravišta bićâ:
Santāvuso, sattā nānattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi manussā ekacce ca devā ekacce ca vinipātikā. Postoje, prijatelju, bića koja se razlikuju po telu i po opažanju, kao što su ljudska bića, božanstva i neka bića u nižim svetovima.
Ayaṁ paṭhamo sattāvāso. To je prvo boravište bića.
Santāvuso, sattā nānattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā brahmakāyikā paṭhamābhinibbattā. Postoje bića koja se razlikuju po telu, ali su identična po opažanju, kao što su božanstva iz sveta Brahme, koja su nastala na osnovu prvog zadubljenja.
Ayaṁ dutiyo sattāvāso. To je drugo boravište bića.
Santāvuso, sattā ekattakāyā nānattasaññino, seyyathāpi devā ābhassarā. Postoje bića koja su identična po telu, ali se razlikuju po opažanju, kao što su božanstva neprekidnog sjaja.
Ayaṁ tatiyo sattāvāso. To je treće boravište bića.
Santāvuso, sattā ekattakāyā ekattasaññino, seyyathāpi devā subhakiṇhā. Postoje bića koja su identična po telu i po opažanju, kao što su božanstva blistave slave.
Ayaṁ catuttho sattāvāso. To je četvrto boravište bića.
Santāvuso, sattā asaññino appaṭisaṁvedino, seyyathāpi devā asaññasattā. Postoje bića koja nemaju moć opažanja i ništa ne doživljavaju, kao što su ona božanstva koja su bića bez opažaja.
Ayaṁ pañcamo sattāvāso. To je peto boravište bića.
Santāvuso, sattā sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā paṭighasaññānaṁ atthaṅgamā nānattasaññānaṁ amanasikārā ‘ananto ākāso’ti ākāsānañcāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnih oblika, prestanak opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, stižu u područje beskonačnog prostora.
Ayaṁ chaṭṭho sattāvāso. To je šesto boravište bića.
Santāvuso, sattā sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja beskonačnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je bezgranična’, stižu u područje bezgranične svesti.
Ayaṁ sattamo sattāvāso. To je sedmo boravište bića.
Santāvuso, sattā sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, stižu u područje ničega.
Ayaṁ aṭṭhamo sattāvāso. To je osmo boravište bića.
Santāvuso, sattā sabbaso ākiñcaññāyatanaṁ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanūpagā. Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje ničega stižu u područja ni opažanja ni neopažanja.
Ayaṁ navamo sattāvāso. To je deveto boravište bića.
Nava akkhaṇā asamayā brahmacariyavāsāya. Devet propuštenih prilika za svetački život:
Idhāvuso, tathāgato ca loke uppanno hoti arahaṁ sammāsambuddho, dhammo ca desiyati opasamiko parinibbāniko sambodhagāmī sugatappavedito. „Tako, prijatelji, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, a Dhamma koja vodi ka miru, nibbāni i probuđenju, biva podučavana onako kako ju je objavio Srećni.
Ayañca puggalo nirayaṁ upapanno hoti. Ali čovek se preporodio u paklu.
Ayaṁ paṭhamo akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je prva propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ, āvuso, tathāgato ca loke uppanno hoti arahaṁ sammāsambuddho, dhammo ca desiyati opasamiko parinibbāniko sambodhagāmī sugatappavedito. Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, i biva podučavana Dhamma koja vodi ka miru, nibbāni i probuđenju, onako kako ju je objavio Srećni.
Ayañca puggalo tiracchānayoniṁ upapanno hoti. Ali čovek se preporodio u životinjskoj materici.
Ayaṁ dutiyo akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je druga propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ …pe… Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…
pettivisayaṁ upapanno hoti. Ali čovek se preporodio među gladnim duhovima.
Ayaṁ tatiyo akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je treća propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ …pe… Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…
asurakāyaṁ upapanno hoti. Ali čovek se preporodio među titanima.
Ayaṁ catuttho akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je četvrta propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ …pe… Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…
aññataraṁ dīghāyukaṁ devanikāyaṁ upapanno hoti. Ali čovek se preporodio među nekim durgim dugovečnim božanstvima.
Ayaṁ pañcamo akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je peta propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ …pe… Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…
paccantimesu janapadesu paccājāto hoti milakkhesu aviññātāresu, yattha natthi gati bhikkhūnaṁ bhikkhunīnaṁ upāsakānaṁ upāsikānaṁ. Ali čovek se rodio u rubnim oblastima, među neobičnim, varvarskim plemenima, tamo gde monasi, monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice ne zalaze.
Ayaṁ chaṭṭho akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je šesta propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ …pe… Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…
majjhimesu janapadesu paccājāto hoti. So ca hoti micchādiṭṭhiko viparītadassano: I čovek se rodio u Srednjoj zemlji. Ali ima pogrešno razumevanje, iskrivljena gledišta:
‘natthi dinnaṁ, natthi yiṭṭhaṁ, natthi hutaṁ, natthi sukatadukkaṭānaṁ kammānaṁ phalaṁ vipāko, natthi ayaṁ loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaṇabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaṭipannā ye imañca lokaṁ parañca lokaṁ sayaṁ abhiññā sacchikatvā pavedentī’ti. ’Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog. Nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela. Nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju. Nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’
Ayaṁ sattamo akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je sedma propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ …pe… Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…
majjhimesu janapadesu paccājāto hoti. So ca hoti duppañño jaḷo eḷamūgo, nappaṭibalo subhāsitadubbhāsitānamatthamaññātuṁ. I čovek se rodio u Srednjoj zemlji. Ali je bez mudrosti, glup, tupav, nije u stanju da razluči šta je dobro, a šta loše rečeno.
Ayaṁ aṭṭhamo akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je osma propuštena prilika za svetački život.
Puna caparaṁ, āvuso, tathāgato ca loke na uppanno hoti arahaṁ sammāsambuddho, Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni,
dhammo ca na desiyati opasamiko parinibbāniko sambodhagāmī sugatappavedito. Ayañca puggalo majjhimesu janapadesu paccājāto hoti, so ca hoti paññavā ajaḷo aneḷamūgo, paṭibalo subhāsitadubbhāsitānamatthamaññātuṁ. ali Dhamma koja vodi ka miru, nibbāni i probuđenju, ne biva podučavana onako kako ju je objavio Srećni. A onaj čovek se rodio u Srednjoj zemlji, poseduje mudrost, oštrouman je, bistar, u stanju da razluči šta je dobro, a šta loše rečeno.
Ayaṁ navamo akkhaṇo asamayo brahmacariyavāsāya. To je deveta propuštena prilika za svetački život.
Nava anupubbavihārā. Devet postupnih meditacija:
Idhāvuso, bhikkhu vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṁ savicāraṁ vivekajaṁ pītisukhaṁ paṭhamaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Tako, monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.
Vitakkavicārānaṁ vūpasamā …pe… dutiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Dalje, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja… ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja.
Pītiyā ca virāgā …pe… tatiyaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sa slabljenjem ushićenja… monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja.
Sukhassa ca pahānā …pe… catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sa napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja.
Sabbaso rūpasaññānaṁ samatikkamā …pe… ākāsānañcāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnog oblika… stiže i boravi u području beskonačnog prostora.
Sabbaso ākāsānañcāyatanaṁ samatikkamma ‘anantaṁ viññāṇan’ti viññāṇañcāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja beskonačnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je bezgranična’, neko stiže i boravi u području bezgranične svesti.
Sabbaso viññāṇañcāyatanaṁ samatikkamma ‘natthi kiñcī’ti ākiñcaññāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, neko stiže i boravi u području ničega.
Sabbaso ākiñcaññāyatanaṁ samatikkamma nevasaññānāsaññāyatanaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja ničega, neko stiže i boravi u području ni opažanja ni neopažanja.
Sabbaso nevasaññānāsaññāyatanaṁ samatikkamma saññāvedayitanirodhaṁ upasampajja viharati. Kroz potpuno nadilaženje područja ni opažanja ni neopažanja, neko stiže i boravi u prestanku opažanja i osećanja.
Nava anupubbanirodhā. Devet postupnih prestanaka:
Paṭhamaṁ jhānaṁ samāpannassa kāmasaññā niruddhā hoti. Sa dostizanjem prvog zadubljenja, opažaj želje za zadovoljstvima čula prestaje.
Dutiyaṁ jhānaṁ samāpannassa vitakkavicārā niruddhā honti. Sa dostizanjem drugog zadubljenja, usmerena misao i istraživanje prestaju.
Tatiyaṁ jhānaṁ samāpannassa pīti niruddhā hoti. Sa dostizanjem trećeg zadubljenja, ushićenje prestaje.
Catutthaṁ jhānaṁ samāpannassa assāsapassāssā niruddhā honti. Sa dostizanjem četvrtog zadubljenja, udah i izdah prestaju.
Ākāsānañcāyatanaṁ samāpannassa rūpasaññā niruddhā hoti. Sa dostizanjem područja beskonačnog prostora, opažanje materijalnog oblika prestaje.
Viññāṇañcāyatanaṁ samāpannassa ākāsānañcāyatanasaññā niruddhā hoti. Sa dostizanjem područja bezgranične svesti, opažanje područja beskonačnog prostora prestaje.
Ākiñcaññāyatanaṁ samāpannassa viññāṇañcāyatanasaññā niruddhā hoti. Sa dostizanjem područja ničega, opažanje područja bezgranične svesti prestaje.
Nevasaññānāsaññāyatanaṁ samāpannassa ākiñcaññāyatanasaññā niruddhā hoti. Sa dostizanjem područja ni opažanja ni neopažanja, opažanje područja ničega prestaje.
Saññāvedayitanirodhaṁ samāpannassa saññā ca vedanā ca niruddhā honti. Sa dostizanjem prestanka opažaja i osećaja, opažaji i osećaji prestaju.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena nava dhammā sammadakkhātā. To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao devet.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
10. Dasaka 10. Desetke
Atthi kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena dasa dhammā sammadakkhātā. Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao deset.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ …pe… atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṁ. Zato treba da se okupite… na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.
Katame dasa? Kojih to deset?
Dasa nāthakaraṇā dhammā. Deset kvaliteta koji služe kao zaštita:
Idhāvuso, bhikkhu sīlavā hoti. Pātimokkhasaṁvarasaṁvuto viharati ācāragocarasampanno, aṇumattesu vajjesu bhayadassāvī samādāya sikkhati sikkhāpadesu. Tako je, prijatelju, monah čestit, živi obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja.
Yaṁpāvuso, bhikkhu sīlavā hoti, pātimokkhasaṁvarasaṁvuto viharati, ācāragocarasampanno, aṇumattesu vajjesu bhayadassāvī samādāya sikkhati sikkhāpadesu.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu bahussuto hoti sutadharo sutasannicayo. Ye te dhammā ādikalyāṇā majjhekalyāṇā pariyosānakalyāṇā sātthā sabyañjanā kevalaparipuṇṇaṁ parisuddhaṁ brahmacariyaṁ abhivadanti, tathārūpāssa dhammā bahussutā honti dhātā vacasā paricitā manasānupekkhitā diṭṭhiyā suppaṭividdhā. Dalje, monah je mnogo čuo, zapamtio to što je čuo i razumeo. A onog učenja koje je divno na početku, divno u sredini, divno na kraju, pravog je značenja i izraza, upućuje na potpuno zaokružen i pročišćen svetački život, upravo takvog učenja je monah mnogo čuo, zapamtio to što je čuo, može da ga ponovi, istražio ga je svojim umom i dobro ga razumeo.
Yaṁpāvuso, bhikkhu bahussuto hoti …pe… diṭṭhiyā suppaṭividdhā.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu kalyāṇamitto hoti kalyāṇasahāyo kalyāṇasampavaṅko. Dalje, monah je dobar prijatelj, dobar drug, dobar saputnik.
Yaṁpāvuso, bhikkhu kalyāṇamitto hoti kalyāṇasahāyo kalyāṇasampavaṅko.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu suvaco hoti sovacassakaraṇehi dhammehi samannāgato khamo padakkhiṇaggāhī anusāsaniṁ. Dalje, monah je lak za opominjanje, ima osobine koje ga čine lakim za opominjanje, strpljiv je i uputstva shvata kako treba.
Yaṁpāvuso, bhikkhu suvaco hoti …pe… padakkhiṇaggāhī anusāsaniṁ.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu yāni tāni sabrahmacārīnaṁ uccāvacāni kiṅkaraṇīyāni, tattha dakkho hoti analaso tatrupāyāya vīmaṁsāya samannāgato, alaṁ kātuṁ alaṁ saṁvidhātuṁ. Dalje, monah je aktivan u različitim stvarima vezanim za njegove saputnike u svetačkom životu, vešt je i marljiv u tome da te poslove završi i organizuje.
Yaṁpāvuso, bhikkhu yāni tāni sabrahmacārīnaṁ …pe… alaṁ saṁvidhātuṁ.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu dhammakāmo hoti piyasamudāhāro, abhidhamme abhivinaye uḷārapāmojjo. Dalje, monah voli učenje, ushićuje ga razgovor o učenju, učenje i pravila ga ispunjavaju radošću.
Yaṁpāvuso, bhikkhu dhammakāmo hoti …pe… uḷārapāmojjo.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu santuṭṭho hoti itarītarehi cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānappaccayabhesajjaparikkhārehi. Dalje, monah je zadovoljan bilo kakvim ogrtačem, isprošenom hranom, sveštajem i lekovima koje dobije.
Yaṁpāvuso, bhikkhu santuṭṭho hoti …pe… parikkhārehi.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu āraddhavīriyo viharati akusalānaṁ dhammānaṁ pahānāya kusalānaṁ dhammānaṁ upasampadāya, thāmavā daḷhaparakkamo anikkhittadhuro kusalesu dhammesu. Dalje, monah živi ispunjen energičnošću u napuštanju loših stvari i prihvatanju onih dobrih. Jak je i istrajan, nije lenj, kada se radi o razvijanju dobrih stvari.
Yaṁpāvuso, bhikkhu āraddhavīriyo viharati …pe… anikkhittadhuro kusalesu dhammesu.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu satimā hoti paramena satinepakkena samannāgato cirakatampi cirabhāsitampi saritā anussaritā. Dalje, monah održava svesnost, poseduje najvišu svesnost i veštinu; seća se i zna šta je radio nekad davno i šta je govorio nekad davno.
Yaṁpāvuso, bhikkhu satimā hoti …pe… saritā anussaritā.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Puna caparaṁ, āvuso, bhikkhu paññavā hoti, udayatthagāminiyā paññāya samannāgato ariyāya nibbedhikāya sammādukkhakkhayagāminiyā. Dalje, monah je mudar, poseduje mudrost u pogledu nastanka i prestanka stvari, koja je plemenita, prodorna i vodi po potpunog prestanka patnje.
Yaṁpāvuso, bhikkhu paññavā hoti …pe… sammādukkhakkhayagāminiyā.
Ayampi dhammo nāthakaraṇo. To je kvalitet koji služi kao zaštita.
Dasa kasiṇāyatanāni. Deset objekata za dostizanje zadubljenja:
Pathavīkasiṇameko sañjānāti, uddhaṁ adho tiriyaṁ advayaṁ appamāṇaṁ. Neko je svestan zemlje kao objekta, iznad, ispod, popreko, nepodeljene i nemerljive.
Āpokasiṇameko sañjānāti …pe… Neko je svestan vode kao objekta…
tejokasiṇameko sañjānāti … Neko je svestan vatre kao objekta…
vāyokasiṇameko sañjānāti … Neko je svestan vazduha kao objekta…
nīlakasiṇameko sañjānāti … Neko je svestan plavog kao objekta…
pītakasiṇameko sañjānāti … Neko je svestan žutog kao objekta…
lohitakasiṇameko sañjānāti … Neko je svestan crvenog kao objekta…
odātakasiṇameko sañjānāti … Neko je svestan belog kao objekta…
ākāsakasiṇameko sañjānāti … Neko je svestan prostora kao objekta…
viññāṇakasiṇameko sañjānāti, uddhaṁ adho tiriyaṁ advayaṁ appamāṇaṁ. Neko je svestan svesti kao objekta, iznad, ispod, popreko, nepodeljene i nemerljive.
Dasa akusalakammapathā—Deset štetnih načina delovanja:
pāṇātipāto, adinnādānaṁ, kāmesumicchācāro, musāvādo, pisuṇā vācā, pharusā vācā, samphappalāpo, abhijjhā, byāpādo, micchādiṭṭhi. ubijanje živih bića, uzimanje onoga što nije dato, upuštanje u nedolične seksualne odnose, laganje, ogovaranje, vređanje i naklapanje, gramzivost, zlovolja i pogrešno razumevanje.
Dasa kusalakammapathā—Deset korisnih načina delovanja:
pāṇātipātā veramaṇī, adinnādānā veramaṇī, kāmesumicchācārā veramaṇī, musāvādā veramaṇī, pisuṇāya vācāya veramaṇī, pharusāya vācāya veramaṇī, samphappalāpā veramaṇī, anabhijjhā, abyāpādo, sammādiṭṭhi. odustajanje od ubijanja živih bića, odustajanje od uzimanja onoga što nije dato, odustajanje od nedoličnih seksualnih odnosa, odustajanje od laganja, ogovaranja, vređanja i naklapanje, darežljivost, dobronamernost i ispravno razumevanje.
Dasa ariyavāsā. Deset boravišta plemenitih:
Idhāvuso, bhikkhu pañcaṅgavippahīno hoti, chaḷaṅgasamannāgato, ekārakkho, caturāpasseno, paṇunnapaccekasacco, samavayasaṭṭhesano, anāvilasaṅkappo, passaddhakāyasaṅkhāro, suvimuttacitto, suvimuttapañño. Tako, prijatelju, monah je napustio pet elemenata, poseduje šest elemenata, ima jednu stražu, četiri podrške, napustio je saku individualnu istinu, prekinuo traganje, pročistio svoje namere, umirio je telesni sklop i postao dobro oslobođenog uma i dobro oslobođen mudrošću.
Kathañcāvuso, bhikkhu pañcaṅgavippahīno hoti? A koji je to pet elemenata monah napustio?
Idhāvuso, bhikkhuno kāmacchando pahīno hoti, byāpādo pahīno hoti, thinamiddhaṁ pahīnaṁ hoti, uddhaccakukkuccaṁ pahīnaṁ hoti, vicikicchā pahīnā hoti. Napustio je želju za zadovoljstvima, zlovolju, tromost i pospanost, uznemirenost i kajanje, napustio je sumnju.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu pañcaṅgavippahīno hoti. Tih pet elemenata je napustio.
Kathañcāvuso, bhikkhu chaḷaṅgasamannāgato hoti? A kojih to šest elemenata monah poseduje?
Idhāvuso, bhikkhu cakkhunā rūpaṁ disvā neva sumano hoti na dummano, upekkhako viharati sato sampajāno. Tako, prijatelju, kada monah okom vidi neki oblik, nije ni obradovan, ni potišten, već zadržava spokojstvo, svestan i jasno razumevajući.
Sotena saddaṁ sutvā …pe… Kad zvuk čuje uhom…
manasā dhammaṁ viññāya neva sumano hoti na dummano, upekkhako viharati sato sampajāno. Kada umom spozna neki objekat uma, nije ni obradovan, ni potišten, već zadržava spokojstvo, svestan i jasno razumevajući.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu chaḷaṅgasamannāgato hoti. Tih šest elemenata monah poseduje?
Kathañcāvuso, bhikkhu ekārakkho hoti? A koju to jednu stražu monah ima?
Idhāvuso, bhikkhu satārakkhena cetasā samannāgato hoti. Tako negova svesnost stražari na dnjegovim umom.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu ekārakkho hoti. Tu jednu stražu monah ima.
Kathañcāvuso, bhikkhu caturāpasseno hoti? A koje to četiri podrške monah ima?
Idhāvuso, bhikkhu saṅkhāyekaṁ paṭisevati, saṅkhāyekaṁ adhivāseti, saṅkhāyekaṁ parivajjeti, saṅkhāyekaṁ vinodeti. Tako, prijatelju, monah koristi neke stvari, podnosi neke stvari, izbegava neke stvari i oslobađa se nekih stvari.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu caturāpasseno hoti. To su četiri podrške koje on ima.
Kathañcāvuso, bhikkhu paṇunnapaccekasacco hoti? A kako je to monah napustio svaku individualnu istinu?
Idhāvuso, bhikkhuno yāni tāni puthusamaṇabrāhmaṇānaṁ puthupaccekasaccāni, sabbāni tāni nunnāni honti paṇunnāni cattāni vantāni muttāni pahīnāni paṭinissaṭṭhāni. Tako, svaku običnu individualnu istinu koju bi obični askete i brahmani mogli zastupati, svaku od njih je napustio, odbacio, okrenuo se od nje, odgurnuo i sa njom završio.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu paṇunnapaccekasacco hoti. Tako je monah napustio svaku individualnu istinu.
Kathañcāvuso, bhikkhu samavayasaṭṭhesano hoti? A kako je to monah prekinuo traganje?
Idhāvuso, bhikkhuno kāmesanā pahīnā hoti, bhavesanā pahīnā hoti, brahmacariyesanā paṭippassaddhā. Tako je monah prekinuo traganje za zadovoljstvima čula, traganje za bivanjem i traganje za svetačkim životom.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu samavayasaṭṭhesano hoti. Tako je monah prekinuo traganje.
Kathañcāvuso, bhikkhu anāvilasaṅkappo hoti? A kako je to monah pročistio svoje namere?
Idhāvuso, bhikkhuno kāmasaṅkappo pahīno hoti, byāpādasaṅkappo pahīno hoti, vihiṁsāsaṅkappo pahīno hoti. Tako je monah napustio nameru vođenu zadovoljstvima čula, nameru vođenu zlovoljom i nameru vođenu željom za povređivanjem.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu anāvilasaṅkappo hoti. Tako je monah pročistio svoje namere.
Kathañcāvuso, bhikkhu passaddhakāyasaṅkhāro hoti? A kako je to monah smirio svoj telesni sklop.
Idhāvuso, bhikkhu sukhassa ca pahānā dukkhassa ca pahānā pubbeva somanassadomanassānaṁ atthaṅgamā adukkhamasukhaṁ upekkhāsatipārisuddhiṁ catutthaṁ jhānaṁ upasampajja viharati. Sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu passaddhakāyasaṅkhāro hoti. Tako je monah smirio svoj telesni sklop.
Kathañcāvuso, bhikkhu suvimuttacitto hoti? A kako je to monah postao dobro oslobođenog uma?
Idhāvuso, bhikkhuno rāgā cittaṁ vimuttaṁ hoti, dosā cittaṁ vimuttaṁ hoti, mohā cittaṁ vimuttaṁ hoti. Tako je, prijatelju, monah um oslobođen strasti, oslobođen mržnje i oslobođen obmanutosti.
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu suvimuttacitto hoti. Tako je monah postao dobro oslobođenog uma.
Kathañcāvuso, bhikkhu suvimuttapañño hoti? A kako je to monah postao dobro oslobođen mudrošću?
Idhāvuso, bhikkhu ‘rāgo me pahīno ucchinnamūlo tālāvatthukato anabhāvaṅkato āyatiṁ anuppādadhammo’ti pajānāti. Tako monah zna: ’Napustio sam strast, sasekao je u korenu, načinio je poput palminog panja, uklonio je, tako da se u budućnosti više ne može javiti.
‘Doso me pahīno ucchinnamūlo tālāvatthukato anabhāvaṅkato āyatiṁ anuppādadhammo’ti pajānāti. Monah zna: ’Napustio sam mržnju, sasekao je u korenu, načinio je poput palminog panja, uklonio je, tako da se u budućnosti više ne može javiti.’
‘Moho me pahīno ucchinnamūlo tālāvatthukato anabhāvaṅkato āyatiṁ anuppādadhammo’ti pajānāti. Monah zna: ’Napustio sam obmanutost, sasekao je u korenu, načinio je poput palminog panja, uklonio je, tako da se u budućnosti više ne može javiti.’
Evaṁ kho, āvuso, bhikkhu suvimuttapañño hoti. Tako je monah postao dobro oslobođen mudrošću?
Dasa asekkhā dhammā—Deset stvari onoga ko je završio vežbanje:
asekkhā sammādiṭṭhi, asekkho sammāsaṅkappo, asekkhā sammāvācā, asekkho sammākammanto, asekkho sammāājīvo, asekkho sammāvāyāmo, asekkhā sammāsati, asekkho sammāsamādhi, asekkhaṁ sammāñāṇaṁ, asekkhā sammāvimutti. Ispravno razumevanje onoga ko je završio vežbanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost, ispravna koncentracija, ispravno znanje i ispravno oslobađanje onoga ko je završio vežbanje.
Ime kho, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena dasa dhammā sammadakkhātā. To je, prijatelju, učenje koje je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio grupisano kao deset.
Tattha sabbeheva saṅgāyitabbaṁ na vivaditabbaṁ, yathayidaṁ brahmacariyaṁ addhaniyaṁ assa ciraṭṭhitikaṁ, tadassa bahujanahitāya bahujanasukhāya lokānukampāya atthāya hitāya sukhāya devamanussānan”ti. Zato treba da se okupite i u slozi zajednički ga recitujete, tako da ovaj svetački život opstane što duže. To će biti na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića.”
Atha kho bhagavā uṭṭhahitvā āyasmantaṁ sāriputtaṁ āmantesi: Onda Blaženi reče poštovanom Sāriputti:
“sādhu sādhu, sāriputta, „Dobro je, Sāriputta, dobro je,
sādhu kho tvaṁ, sāriputta, bhikkhūnaṁ saṅgītipariyāyaṁ abhāsī”ti. dobro je da si monasima izložio ovo učenje o zajedničkom recitovanju.”
Idamavocāyasmā sāriputto, samanuñño satthā ahosi. Ovo je ono što je poštovani Sāriputta izrekao i što je učitelj odobrio.
Attamanā te bhikkhū āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte.
Saṅgītisuttaṁ niṭṭhitaṁ dasamaṁ.