Other Translations: Deutsch , English
From:
Udāna 3.8 Nadahnuća 3.8
Piṇḍapātikasutta Monah koji prosi hranu
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tena kho pana samayena sambahulānaṁ bhikkhūnaṁ pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkantānaṁ karerimaṇḍalamāḷe sannisinnānaṁ sannipatitānaṁ ayamantarākathā udapādi: Jednog popodneva se među grupom monaha, pošto su se vratili iz prošenja hrane, jeli i okupili se u ovalnoj sali kraj ružinog grma, zapodenuo ovakav razgovor:
“Piṇḍapātiko, āvuso, bhikkhu piṇḍāya caranto labhati kālena kālaṁ manāpike cakkhunā rūpe passituṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike sotena sadde sotuṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike ghānena gandhe ghāyituṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike jivhāya rase sāyituṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike kāyena phoṭṭhabbe phusituṁ. „Prijatelji, monah koji prosi hranu ima priliku da s vremena na vreme vidi okom primamljive oblike, ima priliku da s vremena na vreme čuje uhom primamljive zvuke, ima priliku da s vremena na vreme omiriše nosom primamljive mirise, ima priliku da s vremena na vreme okusi jezikom primamljive ukuse, ima priliku da s vremena na vreme oseti telom primamljive dodire.
Piṇḍapātiko, āvuso, bhikkhu sakkato garukato mānito pūjito apacito piṇḍāya carati. Prijatelji, monah koji prosi hranu ide u prošnju cenjen, poštovan, hvaljen, slavljen i priznat.
Handāvuso, mayampi piṇḍapātikā homa. Prijatelji, i mi bi trebalo da budemo monasi koji hranu dobijaju samo prošenjem.
Mayampi lacchāma kālena kālaṁ manāpike cakkhunā rūpe passituṁ, mayampi lacchāma kālena kālaṁ manāpike sotena sadde sotuṁ, mayampi lacchāma kālena kālaṁ manāpike ghānena gandhe ghāyituṁ, mayampi lacchāma kālena kālaṁ manāpike jivhāya rase sāyituṁ, mayampi lacchāma kālena kālaṁ manāpike kāyena phoṭṭhabbe phusituṁ; Tako ćemo i mi imati priliku da s vremena na vreme vidimo okom primamljive oblike, imati priliku da s vremena na vreme čujemo uhom primamljive zvuke, imati priliku da s vremena na vreme omirišemo nosom primamljive mirise, imati priliku da s vremena na vreme okusimo jezikom primamljive ukuse, imati priliku da s vremena na vreme osetimo telom primamljive dodire.
mayampi sakkatā garukatā mānitā pūjitā apacitā piṇḍāya carissāmā”ti. Tada ćemo i mi ići u prošnju cenjeni, poštovani, hvaljeni, slavljeni i priznati.”
Ayañcarahi tesaṁ bhikkhūnaṁ antarākathā hoti vippakatā. Ali, na kraju, ovaj razgovor među monasima ostade nezavršen.
Atha kho bhagavā sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito yena karerimaṇḍalamāḷo tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā paññatte āsane nisīdi. Onda uveče, Blaženi izađe iz osame, pa opet otide do okrugle dvorane kraj ružinog grma. Kada je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto,
Nisajja kho bhagavā bhikkhū āmantesi: pa ovako reče monasima:
“kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā, kā ca pana vo antarākathā vippakatā”ti? „Monasi, radi kakvog razgovora ste se ovde okupili? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?”
“Idha, bhante, amhākaṁ pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkantānaṁ karerimaṇḍalamāḷe sannisinnānaṁ sannipatitānaṁ ayamantarākathā udapādi:
‘Piṇḍapātiko, āvuso, bhikkhu piṇḍāya caranto labhati kālena kālaṁ manāpike cakkhunā rūpe passituṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike sotena sadde sotuṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike ghānena gandhe ghāyituṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike jivhāya rase sāyituṁ, labhati kālena kālaṁ manāpike kāyena phoṭṭhabbe phusituṁ.
Piṇḍapātiko, āvuso, bhikkhu sakkato garukato mānito pūjito apacito piṇḍāya carati.
Handāvuso, mayampi piṇḍapātikā homa.
Mayampi lacchāma kālena kālaṁ manāpike cakkhunā rūpe passituṁ …pe…
kāyena phoṭṭhabbe phusituṁ.
Mayampi sakkatā garukatā mānitā pūjitā apacitā piṇḍāya carissāmā’ti. Tada ćemo i mi ići u prošnju cenjeni, poštovani, hvaljeni, slavljeni i priznati.’
Ayaṁ kho no, bhante, antarākathā vippakatā, atha bhagavā anuppatto”ti. U takvom nas je razgovoru poštovani prekinuo kada je došao”
“Na khvetaṁ, bhikkhave, tumhākaṁ patirūpaṁ kulaputtānaṁ saddhā agārasmā anagāriyaṁ pabbajitānaṁ yaṁ tumhe evarūpiṁ kathaṁ katheyyātha. „Monasi, zaista ne priliči vama, sinovima dobrih porodica, koji su iz poverenja napustili svoj dom i otišli u beskućnike da tako među sobom razgovarate.
Sannipatitānaṁ vo, bhikkhave, dvayaṁ karaṇīyaṁ—Kada se okupite, treba da činite jednu od ove dve stvari:
dhammī vā kathā ariyo vā tuṇhībhāvo”ti. da razgovarate o Dhammi ili da negujete plemenitu tišinu.”
Atha kho bhagavā etamatthaṁ viditvā tāyaṁ velāyaṁ imaṁ udānaṁ udānesi: Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“Piṇḍapātikassa bhikkhuno, „Čak i bogovi zavide monahu
Attabharassa anaññaposino; koji od prošnje živi, nezavisan,
Devā pihayanti tādino, bez tovara briga za drugoga;
No ce saddasilokanissito”ti. ali ne ako za slavom i pohvalom žudi.
Aṭṭhamaṁ.