Other Translations: Deutsch , English
From:
Udāna 4.1 Nadahnuća 4.1
Meghiyasutta Meghiya
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā cālikāyaṁ viharati cālike pabbate. Jednom je Blaženi boravio kraj sela Ćālika, na Ćalika planini.
Tena kho pana samayena āyasmā meghiyo bhagavato upaṭṭhāko hoti. U to vreme lični pratilac Blaženog bio je Meghiya.
Atha kho āyasmā meghiyo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ aṭṭhāsi. Ekamantaṁ ṭhito kho āyasmā meghiyo bhagavantaṁ etadavoca: Onda poštovani Meghiya dođe do Blaženog, pokloni mu se i stade sa strane. Dok je tako stajao, poštovani Meghiya ovako reče Blaženome:
“icchāmahaṁ, bhante, jantugāmaṁ piṇḍāya pavisitun”ti. „Poštovani gospodine, želim da idem u selo Đantu u prošenje hrane.”
“Yassadāni tvaṁ, meghiya, kālaṁ maññasī”ti. „Učini, Meghiya, onako kako misliš da treba.”
Atha kho āyasmā meghiyo pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya jantugāmaṁ piṇḍāya pāvisi. Tako se ujutro poštovani Meghiya obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put sela Đantu da prosi hranu.
Jantugāme piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena kimikāḷāya nadiyā tīraṁ tenupasaṅkami. Kad je prošao selo i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do obale reke Kimikāle.
Addasā kho āyasmā meghiyo kimikāḷāya nadiyā tīre jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno ambavanaṁ pāsādikaṁ manuññaṁ ramaṇīyaṁ. Dok je hodao i lutao unaokolo da protegne noge, ugleda poštovani Meghiya kraj obale divan, prijatan, zanosan mangov gaj.
Disvānassa etadahosi: Videvši ga, pomisli:
“pāsādikaṁ vatidaṁ ambavanaṁ manuññaṁ ramaṇīyaṁ. Alaṁ vatidaṁ kulaputtassa padhānatthikassa padhānāya. „Oh, zaista je divan ovaj mangov gaj, tako prijatan, zanosan. Izgleda mi dovoljan za čoveka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu.
Sace maṁ bhagavā anujāneyya, āgaccheyyāhaṁ imaṁ ambavanaṁ padhānāyā”ti. Ako se Blaženi saglasi, došao bih u ovaj mangov gaj radi duhovnog napora.”
Atha kho āyasmā meghiyo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Onda poštovani Meghiya dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane.
Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā meghiyo bhagavantaṁ etadavoca: Dok je tako sedeo, poštovani Meghiya ovako reče Blaženome:
“Idhāhaṁ, bhante, pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya jantugāmaṁ piṇḍāya pāvisiṁ. „Poštovani gospodine, jutros sam se obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuo put sela Đantu da prosim hranu.
Jantugāme piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkanto yena kimikāḷāya nadiyā tīraṁ tenupasaṅkamiṁ. Kad sam prošao selo i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otidoh do obale reke Kimikāḷe.
Addasaṁ kho ahaṁ, bhante, kimikāḷāya nadiyā tīre jaṅghāvihāraṁ anucaṅkamamāno anuvicaramāno ambavanaṁ pāsādikaṁ manuññaṁ ramaṇīyaṁ. Dok sam hodao i lutao unaokolo da protegnem noge, ugledah kraj obale divan, prijatan, zanosan mangov gaj.
Disvāna me etadahosi: Videvši ga, pomislih:
‘pāsādikaṁ vatidaṁ ambavanaṁ manuññaṁ ramaṇīyaṁ. ’Oh, zaista je divan ovaj mangov gaj, tako prijatan, zanosan.
Alaṁ vatidaṁ kulaputtassa padhānatthikassa padhānāya. Izgleda mi dovoljan za čoveka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu.
Sace maṁ bhagavā anujāneyya, āgaccheyyāhaṁ imaṁ ambavanaṁ padhānāyā’ti. Ako se Blaženi saglasi, došao bih u ovaj mangov gaj radi duhovnog napora.’
Sace maṁ, bhante, bhagavā anujānāti, gaccheyyāhaṁ taṁ ambavanaṁ padhānāyā”ti. Da li ste, poštovani gospodine, saglasni da odem u taj mangov gaj radi duhovnog napora?”
Evaṁ vutte, bhagavā āyasmantaṁ meghiyaṁ etadavoca: Saslušavši ga, Blaženi ovako reče poštovanom Meghiyi:
“āgamehi tāva, meghiya, ekakamhi tāva, yāva aññopi koci bhikkhu āgacchatī”ti. „Megiya, ostani ovde dok sam sâm, sve dok ne dođe neki drugi monah.”
Dutiyampi kho āyasmā meghiyo bhagavantaṁ etadavoca: Po drugi put…
“bhagavato, bhante, natthi kiñci uttari karaṇīyaṁ, natthi katassa vā paticayo.
Mayhaṁ kho pana, bhante, atthi uttari karaṇīyaṁ, atthi katassa paticayo.
Sace maṁ bhagavā anujānāti, gaccheyyāhaṁ taṁ ambavanaṁ padhānāyā”ti.
Dutiyampi kho bhagavā āyasmantaṁ meghiyaṁ etadavoca:
“āgamehi tāva, meghiya, ekakamhi tāva, yāva aññopi koci bhikkhu āgacchatī”ti.
Tatiyampi kho āyasmā meghiyo bhagavantaṁ etadavoca: Po treći put poštovani Meghiya ovako reče Blaženome:
“bhagavato, bhante, natthi kiñci uttari karaṇīyaṁ, natthi katassa vā paticayo. „Poštovani gospodine, nema ničeg što bi za Blaženog još trebalo učiniti, ničega dodati tome što je već učinjeno.
Mayhaṁ kho pana, bhante, atthi uttari karaṇīyaṁ, atthi katassa paticayo. Ali za mene, poštovani gospodine, ima još onoga što treba učiniti, onoga što treba dodati tome što je već učinjeno.
Sace maṁ bhagavā anujānāti, gaccheyyāhaṁ taṁ ambavanaṁ padhānāyā”ti. Ako se Blaženi saglasi, mogao bih otići do mangovog gaja radi duhovnog napora.”
“Padhānanti kho, meghiya, vadamānaṁ kinti vadeyyāma? „Pošto govoriš o duhovnom naporu, Meghiya, šta bih mogao na to reći?
Yassadāni tvaṁ, meghiya, kālaṁ maññasī”ti. Učini onako kako misliš da treba.”
Atha kho āyasmā meghiyo uṭṭhāyāsanā bhagavantaṁ abhivādetvā padakkhiṇaṁ katvā yena taṁ ambavanaṁ tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā taṁ ambavanaṁ ajjhogāhetvā aññatarasmiṁ rukkhamūle divāvihāraṁ nisīdi. Na to poštovani Meghiya ustade sa svog mesta, pokloni se, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide do onog mangovog gaja. Kad je zašao u njega, sede u podnožje nekog drveta da tu provede ostatak dana.
Atha kho āyasmato meghiyassa tasmiṁ ambavane viharantassa yebhuyyena tayo pāpakā akusalā vitakkā samudācaranti, seyyathidaṁ—I dok je tu boravio, poštovanog Meghiyu su zaokupljale uglavnom tri loše, štetne vrste misli:
kāmavitakko, byāpādavitakko, vihiṁsāvitakko. misao o čulnim zadovoljstvima, misao o mržnji i misao o povređivanju.
Atha kho āyasmato meghiyassa etadahosi: Onda poštovani Meghiya ovako pomisli:
“acchariyaṁ vata bho, abbhutaṁ vata bho. „Zadivljujuće je to, čudesno je to!
Saddhāya ca vatamhā agārasmā anagāriyaṁ pabbajitā. Napustio sam dom i otišao u beskućnike ispunjen poverenjem.
Atha ca panimehi tīhi pāpakehi akusalehi vitakkehi anvāsattā, seyyathidaṁ—Pa ipak me zaokupljaju uglavnom tri loše, štetne vrste misli:
kāmavitakkena, byāpādavitakkena, vihiṁsāvitakkena”. misao o čulnim zadovoljstvima, misao o mržnji i misao o povređivanju.”
Atha kho āyasmā meghiyo sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho āyasmā meghiyo bhagavantaṁ etadavoca: Uveče poštovani Meghiya izađe iz osame i otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, ovako reče Blaženome:
“idha mayhaṁ, bhante, tasmiṁ ambavane viharantassa yebhuyyena tayo pāpakā akusalā vitakkā samudācaranti, seyyathidaṁ—„Poštovani gospodine, dok sam boravio u tom mangovom gaju, zaokupljale su me uglavnom tri loše, štetne vrste misli.
kāmavitakko, byāpādavitakko, vihiṁsāvitakko.
Tassa mayhaṁ, bhante, etadahosi: Onda pomislih:
‘acchariyaṁ vata bho, abbhutaṁ vata bho. „Zadivljujuće je to, čudesno je to!
Saddhāya ca vatamhā agārasmā anagāriyaṁ pabbajitā. Napustio sam dom i otišao u beskućnike ispunjen poverenjem.
Atha ca panimehi tīhi pāpakehi akusalehi vitakkehi anvāsattā, seyyathidaṁ—Pa ipak me zaokupljaju uglavnom tri loše, štetne vrste misli:
kāmavitakkena, byāpādavitakkena, vihiṁsāvitakkena’”. misao o čulnim zadovoljstvima, misao o mržnji i misao o povređivanju’.”
“Aparipakkāya, meghiya, cetovimuttiyā pañca dhammā paripākāya saṁvattanti. „Meghiya, za onoga čije oslobođenje uma nije još dozrelo postoji pet stvari koje vode ka dozrevanju.
Katame pañca? Kojih pet?
Idha, meghiya, bhikkhu kalyāṇamitto hoti kalyāṇasahāyo kalyāṇasampavaṅko. Tako, Meghiya, monah ima dobrog prijatelja, dobrog druga, dobrog saputnika.
Aparipakkāya, meghiya, cetovimuttiyā ayaṁ paṭhamo dhammo paripākāya saṁvattati. Za onoga čije oslobođenje uma nije još dozrelo, Meghiya, to je prva stvar koja vodi ka dozrevanju.
Puna caparaṁ, meghiya, bhikkhu sīlavā hoti, pātimokkhasaṁvarasaṁvuto viharati ācāragocarasampanno, aṇumattesu vajjesu bhayadassāvī, samādāya sikkhati sikkhāpadesu. Dalje, monah živi obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja.
Aparipakkāya, meghiya, cetovimuttiyā ayaṁ dutiyo dhammo paripākāya saṁvattati. Za onoga čije oslobođenje uma nije još dozrelo, Meghiya, to je druga stvar koja vodi ka dozrevanju.
Puna caparaṁ, meghiya, bhikkhu yāyaṁ kathā abhisallekhikā cetovivaraṇasappāyā ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattati, seyyathidaṁ—appicchakathā, santuṭṭhikathā, pavivekakathā, asaṁsaggakathā, vīriyārambhakathā, sīlakathā, samādhikathā, paññākathā, vimuttikathā, vimuttiñāṇadassanakathā; evarūpāya kathāya nikāmalābhī hoti akicchalābhī akasiralābhī. Dalje, monah vodi razgovor koji je zaista umeren, pogodan za otvaranje uma i vodi ka potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, miru, dubokom znanju, potpunom buđenju i oslobađanju, kao što je razgovor o umerenosti u željama, o zadovoljenosti, o potpunoj osami, o neuplitanju, o buđenju energije, o vrlini, o koncentraciji, o mudrosti, o slobodi, o znanju i viđenju slobode. Takav razgovor on vodi kad god poželi, lako, bez napora.
Aparipākāya, meghiya, cetovimuttiyā ayaṁ tatiyo dhammo paripākāya saṁvattati. Za onoga čije oslobođenje uma nije još dozrelo, Meghiya, to je treća stvar koja vodi ka dozrevanju.
Puna caparaṁ, meghiya, bhikkhu āraddhavīriyo viharati, akusalānaṁ dhammānaṁ pahānāya, kusalānaṁ dhammānaṁ upasampadāya, thāmavā daḷhaparakkamo anikkhittadhuro kusalesu dhammesu. Dalje, monah živi ispunjen energičnošću u napuštanju loših stvari i prihvatanju onih dobrih. Jak je i istrajan, nije lenj, kada se radi o razvijanju dobrih stvari.
Aparipakkāya, meghiya, cetovimuttiyā ayaṁ catuttho dhammo paripākāya saṁvattati. Za onoga čije oslobođenje uma nije još dozrelo, Meghiya, to je četvrta stvar koja vodi ka dozrevanju.
Puna caparaṁ, meghiya, bhikkhu paññavā hoti udayatthagāminiyā paññāya samannāgato ariyāya nibbedhikāya sammā dukkhakkhayagāminiyā. Dalje, monah je mudar, poseduje mudrost u pogledu nastanka i prestanka stvari, koja je plemenita, prodorna i vodi po potpunog prestanka patnje.
Aparipakkāya, meghiya, cetovimuttiyā ayaṁ pañcamo dhammo paripākāya saṁvattati. Za onoga čije oslobođenje uma nije još dozrelo, Meghiya, to je peta stvar koja vodi ka dozrevanju.
Aparipakkāya, meghiya, cetovimuttiyā ime pañca dhammā paripākāya saṁvattanti. Meghiya, za onoga čije oslobođenje uma nije još dozrelo postoji tih pet stvari koje vode ka dozrevanju.
Kalyāṇamittassetaṁ, meghiya, bhikkhuno pāṭikaṅkhaṁ kalyāṇasahāyassa kalyāṇasampavaṅkassa yaṁ sīlavā bhavissati, pātimokkhasaṁvarasaṁvuto viharissati, ācāragocarasampanno, aṇumattesu vajjesu bhayadassāvī, samādāya sikkhissati sikkhāpadesu. Meghiya, za monaha koji ima dobrog prijatelja, dobrog saveznika, dobrog druga, može se očekivati da će biti pun vrline, živeti obuzdan, omeđen pravilima, umeren u ponašanju i delovanju, i u najmanjim prekršajima videti opasnosti, da će prihvativši pravila, vežbati sebe u njihovompoštovanju.
Kalyāṇamittassetaṁ, meghiya, bhikkhuno pāṭikaṅkhaṁ kalyāṇasahāyassa kalyāṇasampavaṅkassa yaṁ yāyaṁ kathā abhisallekhikā cetovivaraṇasappāyā ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṁvattati, seyyathidaṁ—appicchakathā, santuṭṭhikathā, pavivekakathā, asaṁsaggakathā, vīriyārambhakathā, sīlakathā, samādhikathā, paññākathā, vimuttikathā, vimuttiñāṇadassanakathā; evarūpāya kathāya nikāmalābhī bhavissati akicchalābhī akasiralābhī. Za monaha koji ima dobrog prijatelja, dobrog saveznika, dobrog druga, može se očekivati da će voditi razgovor koji je zaista umeren, pogodan za otvaranje uma i odvodi ka potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, miru, dubokom znanju, potpunom buđenju i oslobađanju, kao što je razgovor o umerenosti u željama, o zadovoljenosti, o potpunoj osami, o neuplitanju, o buđenju energije, o vrlini, o koncentraciji, o mudrosti, o slobodi, o znanju i viđenju slobode.
Kalyāṇamittassetaṁ, meghiya, bhikkhuno pāṭikaṅkhaṁ kalyāṇasahāyassa kalyāṇasampavaṅkassa yaṁ āraddhavīriyo viharissati akusalānaṁ dhammānaṁ pahānāya, kusalānaṁ dhammānaṁ upasampadāya, thāmavā daḷhaparakkamo anikkhittadhuro kusalesu dhammesu. Za monaha koji ima dobrog prijatelja, dobrog saveznika, dobrog druga, može se očekivati da će u sebi probuditi energiju, radi uklanjanja štetnih osobina, sticanja dobrih osobina, odlučan, energičan, kao neko ko još nije odložio jaram u pogledu dobrih osobina.
Kalyāṇamittassetaṁ, meghiya, bhikkhuno pāṭikaṅkhaṁ kalyāṇasahāyassa kalyāṇasampavaṅkassa yaṁ paññavā bhavissati, udayatthagāminiyā paññāya samannāgato ariyāya nibbedhikāya sammā dukkhakkhayagāminiyā. Za monaha koji ima dobrog prijatelja, dobrog saveznika, dobrog druga, može se očekivati da će biti mudar, posedovati mudrost koja vodi ka uviđanju nastanka i nestanka, posedovati plemenitu prodornost viđenja, što vodi do potpunog iskorenjivanja patnje.
Tena ca pana, meghiya, bhikkhunā imesu pañcasu dhammesu patiṭṭhāya cattāro dhammā uttari bhāvetabbā—Meghiya, od monaha koji je učvršćen u tih pet stvari očekuje se da razvije još četiri:
asubhā bhāvetabbā rāgassa pahānāya, mettā bhāvetabbā byāpādassa pahānāya, ānāpānassati bhāvetabbā vitakkupacchedāya, aniccasaññā bhāvetabbā asmimānasamugghātāya. treba da razvije meditaciju o odbojnom, kako bi napustio strast; treba da razvije meditaciju o prijateljskoj ljubavi, kako bi napustio zlovolju; treba da razvije meditaciju svesnosti na dah, kako bi zaustavio neobuzdane misli; treba da razvije opažanje prolaznosti, kako bi potpuno iskorenio obmanu ’ja sam’.
Aniccasaññino hi, meghiya, anattasaññā saṇṭhāti, Meghiya, u onome ko jasno opaža prolaznost, i opažanje odsustva trajnog sopstva je učvršćeno.
anattasaññī asmimānasamugghātaṁ pāpuṇāti diṭṭheva dhamme nibbānan”ti. A ko jasno opaža odsustvo trajnog sopstva, dostiže potpuno iskorenjivanje obmane ’ja sam’, takav još u ovom životu doseže oslobođenje od patnje.”
Atha kho bhagavā etamatthaṁ viditvā tāyaṁ velāyaṁ imaṁ udānaṁ udānesi: Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“Khuddā vitakkā sukhumā vitakkā, „Postoje niske misli i uzvišene misli,
Anugatā manaso uppilāvā; sa njima uznemirenje uma raste.
Ete avidvā manaso vitakke, Ne razumevajući takve misli,
Hurā huraṁ dhāvati bhantacitto. nepostojan um skače sad tu, sad tamo.
Ete ca vidvā manaso vitakke, Dobro razumevajući takve misli,
Ātāpiyo saṁvaratī satīmā; Budni, koji je prilježan, sabran, obuzdan,
Anugate manaso uppilāve, sve ih je u potpunosti napustio;
Asesamete pajahāsi buddho”ti. uznemirenja se u umu više ne rađaju.”
Paṭhamaṁ.