Other Translations: Deutsch , English
From:
Udāna 4.8 Nadahnuća 4.8
Sundarīsutta Sundarī
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tena kho pana samayena bhagavā sakkato hoti garukato mānito pūjito apacito lābhī cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārānaṁ. Tu je on bio poštovan i obožavan, divili su mu se, klanjali i cenili ga, obezbeđivali sve što mu je neophodno: ogrtač, hranu, smeštaj i lekove.
Bhikkhusaṅghopi sakkato hoti garukato mānito pūjito apacito lābhī cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārānaṁ. Isto tako je i monaška zajednica bila poštovana.
Aññatitthiyā pana paribbājakā asakkatā honti agarukatā amānitā apūjitā anapacitā na lābhino cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārānaṁ. Ali askete drugih škola nisu toliko poštovali.
Atha kho te aññatitthiyā paribbājakā bhagavato sakkāraṁ asahamānā bhikkhusaṅghassa ca yena sundarī paribbājikā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā sundariṁ paribbājikaṁ etadavocuṁ: I pošto nisu mogli da podnesu toliko poštovanje prema Blaženom i monaškoj zajednici, otidoše do asketkinje Sundarī. Kad su stigli, ovako joj rekoše:
“ussahasi tvaṁ, bhagini, ñātīnaṁ atthaṁ kātun”ti? „Sestro, šta bi ti učinila za dobrobit svojih srodnika?”
“Kyāhaṁ, ayyā, karomi? „Šta treba da učinim, poštovani?
Kiṁ mayā na sakkā kātuṁ? I šta to nisam u stanju da učinim?
Jīvitampi me pariccattaṁ ñātīnaṁ atthāyā”ti. Svoj život sam napustila za dobrobit svojih srodnika.”
“Tena hi, bhagini, abhikkhaṇaṁ jetavanaṁ gacchāhī”ti. „Tada bi, sestro, trebalo češće da ideš u Đetin gaj.”
“Evaṁ, ayyā”ti kho sundarī paribbājikā tesaṁ aññatitthiyānaṁ paribbājakānaṁ paṭissutvā abhikkhaṇaṁ jetavanaṁ agamāsi. „U redu, poštovani,” reče Sundarī, te pošto je tako odgovorila tim asketama drugih tradicija, poče često da odlazi u Đetin gaj.
Yadā te aññiṁsu aññatitthiyā paribbājakā: Kada su se askete drugih tradicija uverili:
“vodiṭṭhā kho sundarī paribbājikā bahujanena abhikkhaṇaṁ jetavanaṁ gacchantī”ti. „Mnogo je ljudi videlo asketkinju Sundarī kako često ide u Đetin gaj”,
Atha naṁ jīvitā voropetvā tattheva jetavanassa parikhākūpe nikkhipitvā yena rājā pasenadi kosalo tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā rājānaṁ pasenadiṁ kosalaṁ etadavocuṁ: ubiše je i zakopaše u kanalu, odmah pored Đetinog gaja. Onda odoše do Pasenadija, kralja Kosale, pa mu ovako rekoše:
“yā sā, mahārāja, sundarī paribbājikā; sā no na dissatī”ti. „Veliki kralju, one asketkinje po imenu Sundarī nigde nema.”
“Kattha pana tumhe āsaṅkathā”ti? „A gde mislite da bi mogla biti?”
“Jetavane, mahārājā”ti. „U Đetinom gaju, veliki kralju.”
“Tena hi jetavanaṁ vicinathā”ti. „U tom slučaju proverite Đetin gaj.”
Atha kho te aññatitthiyā paribbājakā jetavanaṁ vicinitvā yathānikkhittaṁ parikhākūpā uddharitvā mañcakaṁ āropetvā sāvatthiṁ pavesetvā rathiyāya rathiyaṁ siṅghāṭakena siṅghāṭakaṁ upasaṅkamitvā manusse ujjhāpesuṁ: Onda te askete drugih tradicija pretražiše Đetin gaj i iz one rupe izvadiše ono što su u nju stavili i položiše na drvenu platformu, pa odnesoše u Sāvatthī. Tu su išli od ulice do ulice, od raskršća do raskršća i dozivali ljude:
“Passathāyyā samaṇānaṁ sakyaputtiyānaṁ kammaṁ. „Pogledajte šta su učinili sakyaputtiye!
Alajjino ime samaṇā sakyaputtiyā dussīlā pāpadhammā musāvādino abrahmacārino. Besramni su ti sakyaputtiye, bez trunke morala, lažljivi, razvratnici!
Ime hi nāma dhammacārino samacārino brahmacārino saccavādino sīlavanto kalyāṇadhammā paṭijānissanti. A tvrde da su čestiti, predani, vrli, istinoljupci, moralni ljudi, koji se ponašaju kako dolikuje!
Natthi imesaṁ sāmaññaṁ, natthi imesaṁ brahmaññaṁ. Nema u njima asketizma, nema u njima vrline!
Naṭṭhaṁ imesaṁ sāmaññaṁ, naṭṭhaṁ imesaṁ brahmaññaṁ. Nestao je njihov asketizam, nestala sva njihova vrlina!
Kuto imesaṁ sāmaññaṁ, kuto imesaṁ brahmaññaṁ? Gde im je asketizam, a gde vrlina?
Apagatā ime sāmaññā, apagatā ime brahmaññā. Napustili su i jedno i drugo!
Kathañhi nāma puriso purisakiccaṁ karitvā itthiṁ jīvitā voropessatī”ti. Jer kako bi neko, učinivši ono što je učinio, mogao lišiti života jednu ženu?”
Tena kho pana samayena sāvatthiyaṁ manussā bhikkhū disvā asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkosanti paribhāsanti rosanti vihesanti: Onda su ljudi u Sāvatthīju, videvši monahe, vulgarnim i grubim rečima vređali ih, optuživali, kritikovali i besneli:
“Alajjino ime samaṇā sakyaputtiyā dussīlā pāpadhammā musāvādino abrahmacārino. „Besramni su ti sakyaputtiye…
Ime hi nāma dhammacārino samacārino brahmacārino saccavādino sīlavanto kalyāṇadhammā paṭijānissanti.
Natthi imesaṁ sāmaññaṁ, natthi imesaṁ brahmaññaṁ.
Naṭṭhaṁ imesaṁ sāmaññaṁ, naṭṭhaṁ imesaṁ brahmaññaṁ.
Kuto imesaṁ sāmaññaṁ, kuto imesaṁ brahmaññaṁ?
Apagatā ime sāmaññā, apagatā ime brahmaññā.
Kathañhi nāma puriso purisakiccaṁ karitvā itthiṁ jīvitā voropessatī”ti. Jer kako bi neko, učinivši ono što je učinio, mogao lišiti života jednu ženu?”
Atha kho sambahulā bhikkhū pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya sāvatthiṁ piṇḍāya pāvisiṁsu. Onda se jednoga jutra grupa monaha obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše put Sāvatthīja da prose hranu.
Sāvatthiyaṁ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkantā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho te bhikkhū bhagavantaṁ etadavocuṁ: A kad su isprosili hranu u Sāvatthīju i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i ovako rekoše Blaženom:
“Etarahi, bhante, sāvatthiyaṁ manussā bhikkhū disvā asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkosanti paribhāsanti rosanti vihesanti: „Poštovani gospodine, videvši monahe, ljudi u Sāvatthīju sada vulgarnim i grubim rečima vređaju ih, optužuju, kritikuju i besne:
‘alajjino ime samaṇā sakyaputtiyā dussīlā pāpadhammā musāvādino abrahmacārino. ’Besramni su ti sakyaputtiye, bez trunke morala, lažljivi, razvratnici!
Ime hi nāma dhammacārino samacārino brahmacārino saccavādino sīlavanto kalyāṇadhammā paṭijānissanti. A tvrde da su čestiti, predani, vrli, istinoljupci, moralni ljudi, koji se ponašaju kako dolikuje!
Natthi imesaṁ sāmaññaṁ, natthi imesaṁ brahmaññaṁ. Nema u njima asketizma, nema u njima vrline!
Naṭṭhaṁ imesaṁ sāmaññaṁ, naṭṭhaṁ imesaṁ brahmaññaṁ. Nestao je njihov asketizam, nestala sva njihova vrlina!
Kuto imesaṁ sāmaññaṁ, kuto imesaṁ brahmaññaṁ? Gde im je asketizam, a gde vrlina?
Apagatā ime sāmaññā, apagatā ime brahmaññā. Napustili su i jedno i drugo!
Kathañhi nāma puriso purisakiccaṁ karitvā itthiṁ jīvitā voropessatī’”ti. Jer kako bi neko, učinivši ono što je učinio, mogao lišiti života jednu ženu?’
“Neso, bhikkhave, saddo ciraṁ bhavissati sattāhameva bhavissati. Sattāhassa accayena antaradhāyissati. „Monasi, neće ta buka potrajati dugo, samo sedam dana; a posle sedam dana će utihnuti.
Tena hi, bhikkhave, ye manussā bhikkhū disvā asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkosanti paribhāsanti rosanti vihesanti, te tumhe imāya gāthāya paṭicodetha: Dakle, monasi, kada videvši vas, ljudi budu vulgarnim i grubim rečima vređali vas, optuživali, kritikovali i besneli, odgovorite im ovim stihovima:
‘Abhūtavādī nirayaṁ upeti, ’Lažljivac u čistilištu završava,
Yo vāpi katvā na karomi cāha; kao i onaj ko poriče učinjeno;
Ubhopi te pecca samā bhavanti, obojicu prestupnika isto čeka kad umru,
Nihīnakammā manujā paratthā’”ti. u sledećem životu’.”
Atha kho te bhikkhū bhagavato santike imaṁ gāthaṁ pariyāpuṇitvā ye manussā bhikkhū disvā asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkosanti paribhāsanti rosanti vihesanti te imāya gāthāya paṭicodenti: Naučivši dobro ove stihove u prisustvu Blaženog, ovi monasi su ljudima koji su ih, videvši ih, vulgarnim i grubim rečima vređali, optuživali, kritikovali i besneli, ovako odgovarali:
“Abhūtavādī nirayaṁ upeti, „Lažljivac u čistilištu završava,
Yo vāpi katvā na karomi cāha; kao i onaj ko poriče učinjeno;
Ubhopi te pecca samā bhavanti, obojicu prestupnika isto čeka kad umru,
Nihīnakammā manujā paratthā”ti. u sledećem životu’.”
Manussānaṁ etadahosi: A ti ljudi tada pomisliše:
“akārakā ime samaṇā sakyaputtiyā, nayimehi kataṁ, sapantime samaṇā sakyaputtiyā”ti. „Ovi sakyaputtiye nisu počinioci, to nije njihovo delo, ovi askete govore istinu.”
Neva so saddo ciraṁ ahosi. Sattāhameva ahosi. Sattāhassa accayena antaradhāyi. Tako buka ne potraja dugo, samo sedam dana; a posle sedam dana utihnu.
Atha kho sambahulā bhikkhū yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho te bhikkhū bhagavato etadavocuṁ: Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ovako mu rekoše:
“Acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yāva subhāsitañcidaṁ, bhante, bhagavatā: Kako je to dobro rekao Blaženi:
‘neso, bhikkhave, saddo ciraṁ bhavissati. Sattāhameva bhavissati. Sattāhassa accayena antaradhāyissatī’ti. ’Monasi, neće ta buka potrajati dugo, samo sedam dana; a posle sedam dana će utihnuti.’
Antarahito so, bhante, saddo”ti. I zaista je, poštovani gospodine, buka utihnula.”
Atha kho bhagavā etamatthaṁ viditvā tāyaṁ velāyaṁ imaṁ udānaṁ udānesi: Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“Tudanti vācāya janā asaññatā, „Neobuzdani bodu svojim rečima druge,
Sarehi saṅgāmagataṁva kuñjaraṁ; kao što slona u bici strelama pogode.
Sutvāna vākyaṁ pharusaṁ udīritaṁ, Ali kad čuje reč grubu, njemu upućenu,
Adhivāsaye bhikkhu aduṭṭhacitto”ti. monahu trpeljivom srce čisto ostaje.”
Aṭṭhamaṁ.