Other Translations: Deutsch , English
From:
Udāna 6.2 Nadahnuća 6.2
Sattajaṭilasutta Sedam asketa sa punđom
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati pubbārāme migāramātupāsāde. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke.
Tena kho pana samayena bhagavā sāyanhasamayaṁ paṭisallānā vuṭṭhito bahidvārakoṭṭhake nisinno hoti. Jedno veče, izašavši uveče iz osame, Blaženi je sedeo pred ulazom.
Atha kho rājā pasenadi kosalo yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Onda Pasenadi, kralj Kosale, dođe do njega. Kad je stigao, pokloni se, pa sede sa strane.
Tena kho pana samayena satta ca jaṭilā, satta ca nigaṇṭhā, satta ca acelakā, satta ca ekasāṭakā, satta ca paribbājakā, parūḷhakacchanakhalomā khārivividhamādāya bhagavato avidūre atikkamanti. U isto vreme sedam asketa sa punđama, sedam đaina, sedam golih asketa, sedam asketa koji nose samo jedan ogrtač i sedam asketa-lutalica, obraslih maljama, dugih noktiju i kose, prolazili su nedaleko od Blaženog, noseći različite rekvizite.
Addasā kho rājā pasenadi kosalo te satta ca jaṭile, satta ca nigaṇṭhe, satta ca acelake, satta ca ekasāṭake, satta ca paribbājake, parūḷhakacchanakhalome khārivividhamādāya bhagavato avidūre atikkamante. I vide Pasenadi, kralj Kosale, te askete,
Disvāna uṭṭhāyāsanā ekaṁsaṁ uttarāsaṅgaṁ karitvā dakkhiṇajāṇumaṇḍalaṁ pathaviyaṁ nihantvā yena te satta ca jaṭilā, satta ca nigaṇṭhā, satta ca acelakā, satta ca ekasāṭakā, satta ca paribbājakā, tenañjaliṁ paṇāmetvā tikkhattuṁ nāmaṁ sāvesi: pa ustade sa svog mesta i prebacivši ogrtač preko jednog ramena, kleknu desnim kolenom do zemlje, sklopi ruke u znak poštovanja u pravcu njih i tri puta obznani svoje ime:
“rājāhaṁ, bhante, pasenadi kosalo; „Poštovana gospodo, ja sam Pasenadi, kralj Kosale.”
rājāhaṁ, bhante, pasenadi kosalo;
rājāhaṁ, bhante, pasenadi kosalo”ti.
Atha kho rājā pasenadi kosalo acirapakkantesu tesu sattasu ca jaṭilesu, sattasu ca nigaṇṭhesu, sattasu ca acelakesu, sattasu ca ekasāṭakesu, sattasu ca paribbājakesu, yena bhagavā tenupasaṅkami; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdi. Ekamantaṁ nisinno kho rājā pasenadi kosalo bhagavantaṁ etadavoca: I ubrzo pošto su oni prošli, kralj Pasenadi se vrati do Blaženog, pokloni se, pa sede sa strane. Dok je sedeo, ovako reče Blaženome:
“ye kho, bhante, loke arahanto vā arahattamaggaṁ vā samāpannā ete tesaṁ aññatare”ti. „Poštovani gospodine, među onima u ovome svetu koji su probuđeni ili su stupili na put probuđenja, ovi askete su zaista jedni od takvih”.
“Dujjānaṁ kho etaṁ, mahārāja, tayā gihinā kāmabhoginā puttasambādhasayanaṁ ajjhāvasantena kāsikacandanaṁ paccanubhontena mālāgandhavilepanaṁ dhārayantena jātarūparajataṁ sādiyantena—ime vā arahanto, ime vā arahattamaggaṁ samāpannāti. „Veliki kralju, tebi koji si kućedomaćin, uživaš u zadovoljstvima čula, spavaš u postelji sa ženom i decom, oduševljavaš se sandalovinom iz Kāsija, nosiš vence, stavljaš ukrase i mirisna ulja, raduješ se zlatu i srebru, teško je znati: ’Među onima u ovome svetu koji su probuđeni ili su stupili na put probuđenja, ovi askete su zaista jedni od takvih’.
Saṁvāsena kho, mahārāja, sīlaṁ veditabbaṁ. Tañca kho dīghena addhunā na ittaraṁ, manasikarotā no amanasikarotā, paññavatā no duppaññena. Veliki kralju, tek živeći sa nekim moguće je uvideti vrlinu te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.
Saṁvohārena kho, mahārāja, soceyyaṁ veditabbaṁ. Tañca kho dīghena addhunā na ittaraṁ, manasikarotā no amanasikarotā, paññavatā no duppaññena. Veliki kralju, tek imajući posla sa nekim moguće je uvideti čistotu te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.
Āpadāsu kho, mahārāja, thāmo veditabbo. So ca kho dīghena addhunā na ittaraṁ, manasikarotā no amanasikarotā, paññavatā no duppaññena. U nevoljama, veliki kralju, moguće je uvideti čvrstinu te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.
Sākacchāya kho, mahārāja, paññā veditabbā. Sā ca kho dīghena addhunā na ittaraṁ, manasikarotā no amanasikarotā, paññavatā no duppaññenā”ti. Kroz razgovor, veliki kralju, moguće je uvideti mudrost te osobe i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti.”
“Acchariyaṁ, bhante, abbhutaṁ, bhante. „Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to!
Yāva subhāsitañcidaṁ, bhante, bhagavatā: Kako je to dobro rekao Blaženi:
‘dujjānaṁ kho etaṁ, mahārāja, tayā gihinā puttasambādhasayanaṁ ajjhāvasantena kāsikacandanaṁ paccanubhontena mālāgandhavilepanaṁ dhārayantena jātarūparajataṁ sādiyantena—ime vā arahanto, ime vā arahattamaggaṁ samāpannāti. ’Veliki kralju, tebi koji si kućedomaćin, uživaš u zadovoljstvima čula, spavaš u postelji sa ženom i decom, oduševljavaš se sandalovinom iz Kāsija, nosiš vence, stavljaš ukrase i mirisna ulja, raduješ se zlatu i srebru, teško je znati: „Među onima u ovome svetu koji su probuđeni ili su stupili na put probuđenja, ovi askete su zaista jedni od takvih”.
Saṁvāsena kho, mahārāja, sīlaṁ veditabbaṁ …pe… Veliki kralju, tek živeći sa nekim moguće je uvideti vrlinu te osobe…
sākacchāya kho, mahārāja, paññā veditabbā. Kroz razgovor, veliki kralju, moguće je uvideti mudrost te osobe…
Sā ca kho dīghena addhunā na ittaraṁ, manasikarotā no amanasikarotā, paññavatā no duppaññenā’”ti. i to nakon dugog vremena, ne nakon kratkog vremena. Moguće je onome ko je pažljiv, a ne nepažljiv, onome ko je mudar, a ne onome sa malo mudrosti’.
“Ete, bhante, mama purisā corā ocarakā janapadaṁ ocaritvā gacchanti. To su, poštovani gospodine, zapravo moji ljudi, prerušeni špijuni, koji se vraćaju iz izviđanja po okolini.
Tehi paṭhamaṁ ociṇṇaṁ ahaṁ pacchā osārissāmi. Oni uvek idu prvi, a ja tek za njima.
Idāni te, bhante, taṁ rajojallaṁ pavāhetvā sunhātā suvilittā kappitakesamassū odātavatthavasanā pañcahi kāmaguṇehi samappitā samaṅgibhūtā paricāressantī”ti. I sada će oni, poštovani gospodine, pošto sa sebe stresu prašinu i prljavštinu, okupaju se, namažu uljima, poseku kosu i bradu, obučeni u čiste odore, sebe zabavljati zadovoljstvima koja im pružaju svih pet struna zadovoljstava čula.”
Atha kho bhagavā etamatthaṁ viditvā tāyaṁ velāyaṁ imaṁ udānaṁ udānesi: Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
“Na vāyameyya sabbattha, „Ne treba uplitati se u svaku stvar,
nāññassa puriso siyā; ni biti oruđe u službi drugoga;
Nāññaṁ nissāya jīveyya, ne treba živeti zaviseći od nekoga,
dhammena na vaṇiṁ care”ti. ni ići unaokolo i Dhammom trgovati.”
Dutiyaṁ.