Other Translations: Deutsch , English
From:
Udāna 6.8 Nadahnuća 6.8
Gaṇikāsutta Kurtizana
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā rājagahe viharati veḷuvane kalandakanivāpe. Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.
Tena kho pana samayena rājagahe dve pūgā aññatarissā gaṇikāya sārattā honti paṭibaddhacittā; U isto vreme su u Rāđagahi bile dve družine i obe opčinjene nekom kurtizanom, zaljubljene u nju.
bhaṇḍanajātā kalahajātā vivādāpannā aññamaññaṁ pāṇīhipi upakkamanti, leḍḍūhipi upakkamanti, daṇḍehipi upakkamanti, satthehipi upakkamanti. I tako su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, jedni druge napadali pesnicama, busenjem, štapovima, noževima,
Te tattha maraṇampi nigacchanti maraṇamattampi dukkhaṁ. te tako jedni drugima donosili smrt ili samrtne bolove.
Atha kho sambahulā bhikkhū pubbaṇhasamayaṁ nivāsetvā pattacīvaramādāya rājagahaṁ piṇḍāya pāvisiṁsu. Jednog jutra grupa monaha se obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše put Rāđagahe da prose hranu.
Rājagahe piṇḍāya caritvā pacchābhattaṁ piṇḍapātapaṭikkantā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavantaṁ abhivādetvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. A kad su isprosili hranu u Rāđagahi i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto mu se poklone, sedoše sa strane.
Ekamantaṁ nisinnā kho te bhikkhū bhagavantaṁ etadavocuṁ: Dok su sedeli, monasi ovako rekoše Blaženom:
“Idha, bhante, rājagahe dve pūgā aññatarissā gaṇikāya sārattā paṭibaddhacittā; „Poštovani gospodine, ovde u Rāđagahi postoje dve družine i obe su opčinjene nekom kurtizanom, zaljubljene u nju.
bhaṇḍanajātā kalahajātā vivādāpannā aññamaññaṁ pāṇīhipi upakkamanti, leḍḍūhipi upakkamanti, daṇḍehipi upakkamanti, satthehipi upakkamanti. I tako se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, jedni druge napadaju pesnicama, busenjem, štapovima, noževima,
Te tattha maraṇampi nigacchanti maraṇamattampi dukkhan”ti. te tako jedni drugima donose smrt ili samrtne bolove. ”
Atha kho bhagavā etamatthaṁ viditvā tāyaṁ velāyaṁ imaṁ udānaṁ udānesi: Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute reči:
“Yañca pattaṁ yañca pattabbaṁ, ubhayametaṁ rajānukiṇṇaṁ, āturassānusikkhato. ”Ono što je postignuto i ono što može biti postignuto – oboje je prekriveno prašinom za onoga ko je nepouzdan u vežbanju.
Ye ca sikkhāsārā sīlabbataṁ jīvitaṁ brahmacariyaṁ upaṭṭhānasārā, ayameko anto. Oni koji se drže pravila kao suštine, ili vrline i prakse, ispravnog življenja, celibata i služenja kao vrline – to je jedna krajnost.
Ye ca evaṁvādino: A oni koji kažu:
‘natthi kāmesu doso’ti, ayaṁ dutiyo anto. ’Nema opasnosti u zadovoljstvima čula’ – to je druga krajnost.
Iccete ubho antā kaṭasivaḍḍhanā, kaṭasiyo diṭṭhiṁ vaḍḍhenti. Tako te dve krajnosti jesu uzrok da se množe groblja, kao što su groblja uzrok da se množe pogrešna gledišta.
Etete ubho ante anabhiññāya olīyanti eke, atidhāvanti eke. Ne razumevajući to dvoje, neki bivaju zaglavljeni, drugi odlaze predaleko.
Ye ca kho te abhiññāya tatra ca nāhesuṁ, tena ca nāmaññiṁsu, vaṭṭaṁ tesaṁ natthi paññāpanāyā”ti.
Aṭṭhamaṁ.