Other Translations: Deutsch , English , ગુજરાતી , हिन्दी , Polski , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 1 Budni govori srednje dužine 1
Mūlapariyāyasutta O korenu svih stvari
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā ukkaṭṭhāyaṁ viharati subhagavane sālarājamūle. Jednom je blaženi boravio kraj Ukkaṭṭhe, u Subhaga gaju, u podnožju kraljevskog sāl drveta.
Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi: Tu se on ovako obrati monasima:
“bhikkhavo”ti. „Monasi.”
“Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“sabbadhammamūlapariyāyaṁ vo, bhikkhave, desessāmi. „Monasi, podučiću vas govorom o korenu svih stvari.
Taṁ suṇātha, sādhukaṁ manasi karotha, bhāsissāmī”ti. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
“Evaṁ, bhante”ti kho te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše monasi.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“Idha, bhikkhave, assutavā puthujjano ariyānaṁ adassāvī ariyadhammassa akovido ariyadhamme avinīto, sappurisānaṁ adassāvī sappurisadhammassa akovido sappurisadhamme avinīto—„Tako, monasi, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju,
pathaviṁ pathavito sañjānāti; zemlju vidi kao zemlju.
pathaviṁ pathavito saññatvā pathaviṁ maññati, pathaviyā maññati, pathavito maññati, pathaviṁ meti maññati, pathaviṁ abhinandati. Pošto zemlju vidi kao zemlju, on zamišlja (sebe kao) zemlju, zamišlja (sebe) u zemlji, zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Āpaṁ āpato sañjānāti; On vodu vidi kao vodu.
āpaṁ āpato saññatvā āpaṁ maññati, āpasmiṁ maññati, āpato maññati, āpaṁ meti maññati, āpaṁ abhinandati. Pošto je vidi kao vodu, on zamišlja (sebe kao) vodu, zamišlja (sebe) u vodi, zamišlja (sebe odvojenog) od vode, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Tejaṁ tejato sañjānāti; On vatru vidi kao vatru.
tejaṁ tejato saññatvā tejaṁ maññati, tejasmiṁ maññati, tejato maññati, tejaṁ meti maññati, tejaṁ abhinandati. Pošto je vidi kao vatru, on zamišlja (sebe kao) vatru, zamišlja (sebe) u vatri, zamišlja (sebe odvojenog) od vatre, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što je, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Vāyaṁ vāyato sañjānāti; On vazduh vidi kao vazduh.
vāyaṁ vāyato saññatvā vāyaṁ maññati, vāyasmiṁ maññati, vāyato maññati, vāyaṁ meti maññati, vāyaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao vazduh, on zamišlja (sebe kao) vazduh, zamišlja (sebe) u vazduhu, zamišlja (sebe odvojenog) od vazduha, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Bhūte bhūtato sañjānāti; On bića vidi kao bića.
bhūte bhūtato saññatvā bhūte maññati, bhūtesu maññati, bhūtato maññati, bhūte meti maññati, bhūte abhinandati. Pošto ih vidi kao bića, on zamišlja bića, zamišlja (sebe) među bićima, zamišlja (sebe odvojenog) od bića, zamišlja ih kao ‘moje’, oduševljava se njima.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Deve devato sañjānāti; On božanstva vidi kao božanstva.
deve devato saññatvā deve maññati, devesu maññati, devato maññati, deve meti maññati, deve abhinandati. Pošto božanstva vidi kao božanstva, on zamišlja božanstva, zamišlja (sebe) među božanstvima, zamišlja (sebe odvojenog) od božanstava, zamišlja ih kao ‘moje’, oduševljava se njima.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Pajāpatiṁ pajāpatito sañjānāti; On Pađāpati vidi kao Pađāpati.
pajāpatiṁ pajāpatito saññatvā pajāpatiṁ maññati, pajāpatismiṁ maññati, pajāpatito maññati, pajāpatiṁ meti maññati, pajāpatiṁ abhinandati. Pošto je vidi kao Pađāpati, on zamišlja Pađāpati, zamišlja (sebe) u Pađāpati, zamišlja (sebe odvojenog) od Pađāpati, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Brahmaṁ brahmato sañjānāti; On Brahmu vidi kao Brahmu.
brahmaṁ brahmato saññatvā brahmaṁ maññati, brahmasmiṁ maññati, brahmato maññati, brahmaṁ meti maññati, brahmaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao Brahmu, on zamišlja Brahmu, zamišlja (sebe) u Brahmi, zamišlja (sebe odvojenog) od Brahme, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Ābhassare ābhassarato sañjānāti; On božanstva neprekidnog sjaja vidi kao božanstva neprekidnog sjaja.
ābhassare ābhassarato saññatvā ābhassare maññati, ābhassaresu maññati, ābhassarato maññati, ābhassare meti maññati, ābhassare abhinandati. Pošto ih vidi kao božanstva neprekidnog sjaja, on zamišlja božanstva neprekidnog sjaja, zamišlja (sebe) među božanstvima neprekidnog sjaja, zamišlja (sebe odvojenog) od božanstava neprekidnog sjaja, zamišlja ih kao ‘moje’, oduševljava se njima.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Subhakiṇhe subhakiṇhato sañjānāti; On božanstva blistave slave vidi kao božanstva blistave slave.
subhakiṇhe subhakiṇhato saññatvā subhakiṇhe maññati, subhakiṇhesu maññati, subhakiṇhato maññati, subhakiṇhe meti maññati, subhakiṇhe abhinandati. Pošto ih vidi kao božanstva blistave slave, on zamišlja božanstva blistave slave, zamišlja (sebe) među božanstvima blistave slave, zamišlja (sebe odvojenog) od božanstava blistave slave, zamišlja ih kao ‘moje’, oduševljava se njima.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Vehapphale vehapphalato sañjānāti; On božanstva velikog ploda vidi kao božanstva velikog ploda.
vehapphale vehapphalato saññatvā vehapphale maññati, vehapphalesu maññati, vehapphalato maññati, vehapphale meti maññati, vehapphale abhinandati. Pošto ih vidi kao božanstva velikog ploda, on zamišlja božanstva velikog ploda, zamišlja (sebe) među božanstvima velikog ploda, zamišlja (sebe odvojenog) od božanstava velikog ploda, zamišlja ih kao ‘moje’, oduševljava se njima.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ih, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Abhibhuṁ abhibhuto sañjānāti; On vrhovnog gospodara vidi kao vrhovnog gospodara.
abhibhuṁ abhibhuto saññatvā abhibhuṁ maññati, abhibhusmiṁ maññati, abhibhuto maññati, abhibhuṁ meti maññati, abhibhuṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao vrhovnog gospodara, on zamišlja vrhovnog gospodara, zamišlja (sebe) u vrhovnom gospodaru, zamišlja (sebe odvojenog) od vrhovnog gospodara, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Ākāsānañcāyatanaṁ ākāsānañcāyatanato sañjānāti; On područje beskrajnog prostora vidi kao područje beskrajnog prostora.
ākāsānañcāyatanaṁ ākāsānañcāyatanato saññatvā ākāsānañcāyatanaṁ maññati, ākāsānañcāyatanasmiṁ maññati, ākāsānañcāyatanato maññati, ākāsānañcāyatanaṁ meti maññati, ākāsānañcāyatanaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao područje beskrajnog prostora, on zamišlja (sebe kao) područje beskrajnog prostora, zamišlja (sebe) u području beskrajnog prostora, zamišlja (sebe odvojenog) od područja beskrajnog prostora, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Viññāṇañcāyatanaṁ viññāṇañcāyatanato sañjānāti; On područje beskonačne svesti vidi kao područje beskonačne svesti.
viññāṇañcāyatanaṁ viññāṇañcāyatanato saññatvā viññāṇañcāyatanaṁ maññati, viññāṇañcāyatanasmiṁ maññati, viññāṇañcāyatanato maññati, viññāṇañcāyatanaṁ meti maññati, viññāṇañcāyatanaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao područje beskonačne svesti, on zamišlja (sebe kao) područje beskonačne svesti, zamišlja (sebe) u području beskonačne svesti, zamišlja (sebe odvojenog) od područja beskonačne svesti, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Ākiñcaññāyatanaṁ ākiñcaññāyatanato sañjānāti; On područje ničega vidi kao područje ničega.
ākiñcaññāyatanaṁ ākiñcaññāyatanato saññatvā ākiñcaññāyatanaṁ maññati, ākiñcaññāyatanasmiṁ maññati, ākiñcaññāyatanato maññati, ākiñcaññāyatanaṁ meti maññati, ākiñcaññāyatanaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao područje ničega, on zamišlja (sebe kao) područje ničega, zamišlja (sebe) u području ničega, zamišlja (sebe odvojenog) od područja ničega, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Nevasaññānāsaññāyatanaṁ nevasaññānāsaññāyatanato sañjānāti; On područje ni opažanja ni neopažanja vidi kao područje ni opažanja ni neopažanja.
nevasaññānāsaññāyatanaṁ nevasaññānāsaññāyatanato saññatvā nevasaññānāsaññāyatanaṁ maññati, nevasaññānāsaññāyatanasmiṁ maññati, nevasaññānāsaññāyatanato maññati, nevasaññānāsaññāyatanaṁ meti maññati, nevasaññānāsaññāyatanaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao područje ni opažanja ni neopažanja, on zamišlja (sebe kao) područje ni opažanja ni neopažanja, zamišlja (sebe) u području ni opažanja ni neopažanja, zamišlja (sebe odvojenog) od područja ni opažanja ni neopažanja, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Diṭṭhaṁ diṭṭhato sañjānāti; On viđeno vidi kao viđeno.
diṭṭhaṁ diṭṭhato saññatvā diṭṭhaṁ maññati, diṭṭhasmiṁ maññati, diṭṭhato maññati, diṭṭhaṁ meti maññati, diṭṭhaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao viđeno, on zamišlja (sebe kao) viđeno, zamišlja (sebe) u viđenom, zamišlja (sebe odvojenog) od viđenog, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Sutaṁ sutato sañjānāti; On čujno vidi kao čujno.
sutaṁ sutato saññatvā sutaṁ maññati, sutasmiṁ maññati, sutato maññati, sutaṁ meti maññati, sutaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao čujno, on zamišlja (sebe kao) čujno, zamišlja (sebe) u čujnom, zamišlja (sebe odvojenog) od čujnog, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Mutaṁ mutato sañjānāti; On opaženo vidi kao opaženo.
mutaṁ mutato saññatvā mutaṁ maññati, mutasmiṁ maññati, mutato maññati, mutaṁ meti maññati, mutaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao opaženo, on zamišlja (sebe kao) opaženo, zamišlja (sebe) u opaženom, zamišlja (sebe odvojenog) od opaženog, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Viññātaṁ viññātato sañjānāti; On spoznato vidi kao spoznato.
viññātaṁ viññātato saññatvā viññātaṁ maññati, viññātasmiṁ maññati, viññātato maññati, viññātaṁ meti maññati, viññātaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao spoznato, on zamišlja (sebe kao) spoznato, zamišlja (sebe) u spoznatom, zamišlja (sebe odvojenog) od spoznatog, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Ekattaṁ ekattato sañjānāti; On jedinstvo vidi kao jedinstvo.
ekattaṁ ekattato saññatvā ekattaṁ maññati, ekattasmiṁ maññati, ekattato maññati, ekattaṁ meti maññati, ekattaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao jedinstvo, on zamišlja (sebe kao) jedinstvo, zamišlja (sebe) u jedinstvu, zamišlja (sebe odvojenog) od jedinstva, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Nānattaṁ nānattato sañjānāti; On raznolikost vidi kao raznolikost.
nānattaṁ nānattato saññatvā nānattaṁ maññati, nānattasmiṁ maññati, nānattato maññati, nānattaṁ meti maññati, nānattaṁ abhinandati. Pošto je vidi kao raznolikost, on zamišlja (sebe kao) raznolikost, zamišlja (sebe) u raznolikosti, zamišlja (sebe odvojenog) od raznolikosti, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Sabbaṁ sabbato sañjānāti; On sve vidi kao sve.
sabbaṁ sabbato saññatvā sabbaṁ maññati, sabbasmiṁ maññati, sabbato maññati, sabbaṁ meti maññati, sabbaṁ abhinandati. Pošto ga vidi kao sve, on zamišlja (sebe kao) sve, zamišlja (sebe) u svemu, zamišlja (sebe odvojenog) od svega, zamišlja ga kao ‘moje’, oduševljava se njime.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Nibbānaṁ nibbānato sañjānāti; On nibbānu vidi kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato saññatvā nibbānaṁ maññati, nibbānasmiṁ maññati, nibbānato maññati, nibbānaṁ meti maññati, nibbānaṁ abhinandati. Pošto je vidi kao nibbānu, on zamišlja (sebe kao) nibbānu, on zamišlja (sebe) u nibbāni, zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Apariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ga, kažem vam, nije do kraja razumeo.
Puthujjanavasena paṭhamanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Yopi so, bhikkhave, bhikkhu sekkho appattamānaso anuttaraṁ yogakkhemaṁ patthayamāno viharati, sopi pathaviṁ pathavito abhijānāti; Monasi, monah koji je u višem vežbanju, čiji um još nije dosegao cilj, koji još uvek teži najvišoj sigurnosti od ropstva, neposredno zna zemlju kao zemlju.
pathaviṁ pathavito abhiññāya pathaviṁ mā maññi, pathaviyā mā maññi, pathavito mā maññi, pathaviṁ meti mā maññi, pathaviṁ mābhinandi. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne bi trebalo da zamišlja (sebe kao) zemlju, ne bi trebalo da zamišlja (sebe) u zemlji, ne bi trebalo da zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne bi trebalo da zamišlja zemlju kao ‘moje’, da se oduševljava zemljom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Pariññeyyaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što je, kažem vam, mora do kraja razumeti.
Āpaṁ …pe… On takođe neposredno zna vodu kao vodu…
tejaṁ … vatru…
vāyaṁ … vazduh…
bhūte … bića…
deve … božanstva…
pajāpatiṁ … Pađāpati…
brahmaṁ … Brahmu…
ābhassare … božanstva neprekidnog sjaja…
subhakiṇhe … božanstva blistave slave…
vehapphale … božanstva velikog ploda…
abhibhuṁ … vrhovnog gospodara…
ākāsānañcāyatanaṁ … područje beskrajnog prostora…
viññāṇañcāyatanaṁ … područje beskonačne svesti…
ākiñcaññāyatanaṁ … područje ničega…
nevasaññānāsaññāyatanaṁ … područje ni opažanja ni neopažanja…
diṭṭhaṁ … viđeno…
sutaṁ … čujno…
mutaṁ … opaženo…
viññātaṁ … spoznato…
ekattaṁ … jedinstvo…
nānattaṁ … raznolikost…
sabbaṁ … sve…
nibbānaṁ nibbānato abhijānāti; On nibbānu neposredno zna kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato abhiññāya nibbānaṁ mā maññi, nibbānasmiṁ mā maññi, nibbānato mā maññi, nibbānaṁ meti mā maññi, nibbānaṁ mābhinandi. Pošto neposredno zna nibbānu kao nibbānu, on ne bi trebalo da zamišlja (sebe kao) nibbānu, ne bi trebalo da zamišlja (sebe) u nibbāni, ne bi trebalo da zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, ne bi trebalo da zamišlja nibbānu kao ‘moje’, da se oduševljava nibbānom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Pariññeyyaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što je, kažem vam, mora do kraja razumeti.
Sekkhavasena dutiyanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Yopi so, bhikkhave, bhikkhu arahaṁ khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññāvimutto, sopi pathaviṁ pathavito abhijānāti; Monasi, monah koji je arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem, on takođe neposredno zna zemlju kao zemlju.
pathaviṁ pathavito abhiññāya pathaviṁ na maññati, pathaviyā na maññati, pathavito na maññati, pathaviṁ meti na maññati, pathaviṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja (sebe kao) zemlju, ne zamišlja (sebe) u zemlji, ne zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ‘moje’, ne oduševljava se zemljom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Pariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ju je, kažem vam, do kraja razumeo.
Āpaṁ …pe… On takođe neposredno zna vodu kao vodu…
tejaṁ … vatru…
vāyaṁ … vazduh…
bhūte … bića…
deve … božanstva…
pajāpatiṁ … Pađāpati…
brahmaṁ … Brahmu…
ābhassare … božanstva neprekidnog sjaja…
subhakiṇhe … božanstva blistave slave…
vehapphale … božanstva velikog ploda…
abhibhuṁ … vrhovnog gospodara…
ākāsānañcāyatanaṁ … područje beskrajnog prostora…
viññāṇañcāyatanaṁ … područje beskonačne svesti…
ākiñcaññāyatanaṁ … područje ničega…
nevasaññānāsaññāyatanaṁ … područje ni opažanja ni neopažanja…
diṭṭhaṁ … viđeno…
sutaṁ … čujno…
mutaṁ … opaženo…
viññātaṁ … spoznato…
ekattaṁ … jedinstvo…
nānattaṁ … raznolikost…
sabbaṁ … sve…
nibbānaṁ nibbānato abhijānāti; On nibbānu neposredno zna kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato abhiññāya nibbānaṁ na maññati, nibbānasmiṁ na maññati, nibbānato na maññati, nibbānaṁ meti na maññati, nibbānaṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna nibbānu kao nibbānu, on ne zamišlja (sebe kao) nibbānu, ne zamišlja (sebe) u nibbāni, ne zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, ne zamišlja nibbānu kao ‘moje’, ne oduševljava se nibbānom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Pariññātaṁ tassā’ti vadāmi. Zato što ju je, kažem vam, do kraja razumeo.
Khīṇāsavavasena tatiyanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Yopi so, bhikkhave, bhikkhu arahaṁ khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññā vimutto, sopi pathaviṁ pathavito abhijānāti; Monasi, monah koji je arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem, on takođe neposredno zna zemlju kao zemlju.
pathaviṁ pathavito abhiññāya pathaviṁ na maññati, pathaviyā na maññati, pathavito na maññati, pathaviṁ meti na maññati, pathaviṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja (sebe kao) zemlju, ne zamišlja (sebe) u zemlji, ne zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ‘moje’, ne oduševljava se zemljom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Khayā rāgassa, vītarāgattā. Zato što je oslobođen strasti.
Āpaṁ …pe… On takođe neposredno zna vodu kao vodu…
tejaṁ … vatru…
vāyaṁ … vazduh…
bhūte … bića…
deve … božanstva…
pajāpatiṁ … Pađāpati…
brahmaṁ … Brahmu…
ābhassare … božanstva neprekidnog sjaja…
subhakiṇhe … božanstva blistave slave…
vehapphale … božanstva velikog ploda…
abhibhuṁ … vrhovnog gospodara…
ākāsānañcāyatanaṁ … područje beskrajnog prostora…
viññāṇañcāyatanaṁ … područje beskonačne svesti…
ākiñcaññāyatanaṁ … područje ničega…
nevasaññānāsaññāyatanaṁ … područje ni opažanja ni neopažanja…
diṭṭhaṁ … viđeno…
sutaṁ … čujno…
mutaṁ … opaženo…
viññātaṁ … spoznato…
ekattaṁ … jedinstvo…
nānattaṁ … raznolikost…
sabbaṁ … sve…
nibbānaṁ nibbānato abhijānāti; On nibbānu neposredno zna kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato abhiññāya nibbānaṁ na maññati, nibbānasmiṁ na maññati, nibbānato na maññati, nibbānaṁ meti na maññati, nibbānaṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna nibbānu kao nibbānu, on ne zamišlja (sebe kao) nibbānu, ne zamišlja (sebe) u nibbāni, ne zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, ne zamišlja je kao ‘moje’, ne oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Khayā rāgassa, vītarāgattā. Zato što je oslobođen strasti.
Khīṇāsavavasena catutthanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Yopi so, bhikkhave, bhikkhu arahaṁ khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññāvimutto, sopi pathaviṁ pathavito abhijānāti; Monasi, monah koji je arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem, on takođe neposredno zna zemlju kao zemlju.
pathaviṁ pathavito abhiññāya pathaviṁ na maññati, pathaviyā na maññati, pathavito na maññati, pathaviṁ meti na maññati, pathaviṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja (sebe kao) zemlju, ne zamišlja (sebe) u zemlji, ne zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ‘moje’, ne oduševljava se zemljom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Khayā dosassa, vītadosattā. Zato što je oslobođen mržnje, zbog razaranja mržnje.
Āpaṁ …pe… On takođe neposredno zna vodu kao vodu…
tejaṁ … vatru…
vāyaṁ … vazduh…
bhūte … bića…
deve … božanstva…
pajāpatiṁ … Pađāpati…
brahmaṁ … Brahmu…
ābhassare … božanstva neprekidnog sjaja…
subhakiṇhe … božanstva blistave slave…
vehapphale … božanstva velikog ploda…
abhibhuṁ … vrhovnog gospodara…
ākāsānañcāyatanaṁ … područje beskrajnog prostora…
viññāṇañcāyatanaṁ … područje beskonačne svesti…
ākiñcaññāyatanaṁ … područje ničega…
nevasaññānāsaññāyatanaṁ … područje ni opažanja ni neopažanja…
diṭṭhaṁ … viđeno…
sutaṁ … čujno…
mutaṁ … opaženo…
viññātaṁ … spoznato…
ekattaṁ … jedinstvo…
nānattaṁ … raznolikost…
sabbaṁ … sve…
nibbānaṁ nibbānato abhijānāti; On nibbānu neposredno zna kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato abhiññāya nibbānaṁ na maññati, nibbānasmiṁ na maññati, nibbānato na maññati, nibbānaṁ meti na maññati, nibbānaṁ nābhinandati. Pošto je neposredno zna kao nibbānu, on ne zamišlja (sebe kao) nibbānu, ne zamišlja (sebe) u nibbāni, ne zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, ne zamišlja je kao ‘moje’, ne oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Khayā dosassa, vītadosattā. Zato što je oslobođen mržnje, zbog razaranja mržnje.
Khīṇāsavavasena pañcamanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Yopi so, bhikkhave, bhikkhu arahaṁ khīṇāsavo vusitavā katakaraṇīyo ohitabhāro anuppattasadattho parikkhīṇabhavasaṁyojano sammadaññāvimutto, sopi pathaviṁ pathavito abhijānāti; Monasi, monah koji je arahant, sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio ono što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno oslobođen krajnjim znanjem, on takođe neposredno zna zemlju kao zemlju.
pathaviṁ pathavito abhiññāya pathaviṁ na maññati, pathaviyā na maññati, pathavito na maññati, pathaviṁ meti na maññati, pathaviṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja (sebe kao) zemlju, ne zamišlja (sebe) u zemlji, ne zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ‘moje’, ne oduševljava se zemljom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Khayā mohassa, vītamohattā. Zato što je oslobođen obmanutosti, zbog razaranja obmanutosti.
Āpaṁ …pe… On takođe neposredno zna vodu kao vodu…
tejaṁ … vatru…
vāyaṁ … vazduh…
bhūte … bića…
deve … božanstva…
pajāpatiṁ … Pađāpati…
brahmaṁ … Brahmu…
ābhassare … božanstva neprekidnog sjaja…
subhakiṇhe … božanstva blistave slave…
vehapphale … božanstva velikog ploda…
abhibhuṁ … vrhovnog gospodara…
ākāsānañcāyatanaṁ … područje beskrajnog prostora…
viññāṇañcāyatanaṁ … područje beskonačne svesti…
ākiñcaññāyatanaṁ … područje ničega…
nevasaññānāsaññāyatanaṁ … područje ni opažanja ni neopažanja…
diṭṭhaṁ … viđeno…
sutaṁ … čujno…
mutaṁ … opaženo…
viññātaṁ … spoznato…
ekattaṁ … jedinstvo…
nānattaṁ … raznolikost…
sabbaṁ … sve…
nibbānaṁ nibbānato abhijānāti; On nibbānu neposredno zna kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato abhiññāya nibbānaṁ na maññati, nibbānasmiṁ na maññati, nibbānato na maññati, nibbānaṁ meti na maññati, nibbānaṁ nābhinandati. Pošto je neposredno zna kao nibbānu, on ne zamišlja (sebe kao) nibbānu, ne zamišlja (sebe) u nibbāni, ne zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, ne zamišlja je kao ‘moje’, ne oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Khayā mohassa, vītamohattā. Zato što je oslobođen obmanutosti, zbog razaranja obmanutosti.
Khīṇāsavavasena chaṭṭhanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Tathāgatopi, bhikkhave, arahaṁ sammāsambuddho pathaviṁ pathavito abhijānāti; Monasi, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, takođe neposredno zna zemlju kao zemlju.
pathaviṁ pathavito abhiññāya pathaviṁ na maññati, pathaviyā na maññati, pathavito na maññati, pathaviṁ meti na maññati, pathaviṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja (sebe kao) zemlju, ne zamišlja (sebe) u zemlji, ne zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ‘moje’, ne oduševljava se zemljom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Pariññātantaṁ tathāgatassā’ti vadāmi. Zato što ju je, kažem vam, Tathāgata do kraja razumeo.
Āpaṁ …pe… vodu…
tejaṁ … vatru…
vāyaṁ … vazduh…
bhūte … bića…
deve … božanstva…
pajāpatiṁ … Pađāpati…
brahmaṁ … Brahmu…
ābhassare … božanstva neprekidnog sjaja…
subhakiṇhe … božanstva blistave slave…
vehapphale … božanstva velikog ploda…
abhibhuṁ … vrhovnog gospodara…
ākāsānañcāyatanaṁ … područje beskrajnog prostora…
viññāṇañcāyatanaṁ … područje beskonačne svesti…
ākiñcaññāyatanaṁ … područje ničega…
nevasaññānāsaññāyatanaṁ … područje ni opažanja ni neopažanja…
diṭṭhaṁ … viđeno…
sutaṁ … čujno…
mutaṁ … opaženo…
viññātaṁ … spoznato…
ekattaṁ … jedinstvo…
nānattaṁ … raznolikost…
sabbaṁ … sve…
nibbānaṁ nibbānato abhijānāti; On nibbānu neposredno zna kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato abhiññāya nibbānaṁ na maññati, nibbānasmiṁ na maññati, nibbānato na maññati, nibbānaṁ meti na maññati, nibbānaṁ nābhinandati. Pošto je neposredn zna kao nibbānu, on zamišlja (sebe kao) nibbānu, on zamišlja (sebe) u nibbāni, zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Pariññātantaṁ tathāgatassā’ti vadāmi. Zato što ju je, kažem vam, Tathāgata do kraja razumeo.
Tathāgatavasena sattamanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Tathāgatopi, bhikkhave, arahaṁ sammāsambuddho pathaviṁ pathavito abhijānāti; Monasi, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, takođe neposredno zna zemlju kao zemlju.
pathaviṁ pathavito abhiññāya pathaviṁ na maññati, pathaviyā na maññati, pathavito na maññati, pathaviṁ meti na maññati, pathaviṁ nābhinandati. Pošto neposredno zna zemlju kao zemlju, on ne zamišlja (sebe kao) zemlju, ne zamišlja (sebe) u zemlji, ne zamišlja (sebe odvojenog) od zemlje, ne zamišlja zemlju kao ‘moje’, ne oduševljava se zemljom.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Nandī dukkhassa mūlan’ti—Zato što je razumeo da je oduševljavanje koren patnje,
iti viditvā ‘bhavā jāti bhūtassa jarāmaraṇan’ti. da sa bivanjem (kao uslovom) nastaje rođenje i da za sve što nastane postoje starost i smrt.
Tasmātiha, bhikkhave, ‘tathāgato sabbaso taṇhānaṁ khayā virāgā nirodhā cāgā paṭinissaggā anuttaraṁ sammāsambodhiṁ abhisambuddho’ti vadāmi. Zato, monasi, kažem vam, kroz potpuno razaranje, nestajanje, prestanak, odustajanje i odricanje od žudnje, Tathāgata je stigao do najvišeg, potpunog probuđenja.
Āpaṁ …pe… On takođe neposredno zna vodu kao vodu…
tejaṁ … vatru…
vāyaṁ … vazduh…
bhūte … bića…
deve … božanstva…
pajāpatiṁ … Pađāpati…
brahmaṁ … Brahmu…
ābhassare … božanstva neprekidnog sjaja…
subhakiṇhe … božanstva blistave slave…
vehapphale … božanstva velikog ploda…
abhibhuṁ … vrhovnog gospodara…
ākāsānañcāyatanaṁ … područje beskrajnog prostora…
viññāṇañcāyatanaṁ … područje beskonačne svesti…
ākiñcaññāyatanaṁ … područje ničega…
nevasaññānāsaññāyatanaṁ … područje ni opažanja ni neopažanja…
diṭṭhaṁ … viđeno…
sutaṁ … čujno…
mutaṁ … opaženo…
viññātaṁ … spoznato…
ekattaṁ … jedinstvo…
nānattaṁ … raznolikost…
sabbaṁ … sve…
nibbānaṁ nibbānato abhijānāti; On nibbānu neposredno zna kao nibbānu.
nibbānaṁ nibbānato abhiññāya nibbānaṁ na maññati, nibbānasmiṁ na maññati, nibbānato na maññati, nibbānaṁ meti na maññati, nibbānaṁ nābhinandati. Pošto je neposredno zna kao nibbānu, on zamišlja (sebe kao) nibbānu, on zamišlja (sebe) u nibbāni, zamišlja (sebe odvojenog) od nibbāne, zamišlja je kao ‘moje’, oduševljava se njome.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
‘Nandī dukkhassa mūlan’ti—Zato što je razumeo da je oduševljavanje koren patnje,
iti viditvā ‘bhavā jāti bhūtassa jarāmaraṇan’ti. da sa bivanjem (kao uslovom) nastaje rođenje i da za sve što nastane postoje starost i smrt.
Tasmātiha, bhikkhave, ‘tathāgato sabbaso taṇhānaṁ khayā virāgā nirodhā cāgā paṭinissaggā anuttaraṁ sammāsambodhiṁ abhisambuddho’ti vadāmī”ti. Zato, monasi, kažem vam, kroz potpuno razaranje, nestajanje, prestanak, odustajanje i odricanje od žudnje, Tathāgata je stigao do najvišeg, potpunog probuđenja.
Tathāgatavasena aṭṭhamanayabhūmiparicchedo niṭṭhito.
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Na te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Ali monasi se ne obradovaše rečima Blaženoga.
Mūlapariyāyasuttaṁ niṭṭhitaṁ paṭhamaṁ.