Other Translations: Deutsch , English , ગુજરાતી , हिन्दी , Lietuvių kalba , Polski , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 9 Budni govori srednje dužine 9
Sammādiṭṭhisutta Govor o ispravnom razumevanju
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tatra kho āyasmā sāriputto bhikkhū āmantesi: I tu poštovani Sāriputta reče monasima:
“āvuso bhikkhave”ti. „Prijatelji monasi.”
“Āvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato sāriputtassa paccassosuṁ. „Prijatelju,” odgovoriše monasi.
Āyasmā sāriputto etadavoca: A poštovani Sāriputa ovako nastavi:
“‘Sammādiṭṭhi sammādiṭṭhī’ti, āvuso, vuccati. ’Onaj ko poseduje ispravno razumevanje, onaj ko poseduje ispravno razumevanje’, tako se kaže, prijatelji.
Kittāvatā nu kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti? A kad se za plemenitog učenika kaže da poseduje ispravno razumevanje, da je njegovo gledište ispravno, da ima potpuno poverenje u Dhammu i da je stigao do istinske Dhamme?”
“Dūratopi kho mayaṁ, āvuso, āgaccheyyāma āyasmato sāriputtassa santike etassa bhāsitassa atthamaññātuṁ. „Zaista, prijatelju, došli bismo izdaleka da od poštovanog Sāriputte saznamo značenje ovih reči.
Sādhu vatāyasmantaṁyeva sāriputtaṁ paṭibhātu etassa bhāsitassa attho. Bilo bi dobro ukoliko bi nam poštovani Sāriputta objasnio njihovo značenje.
Āyasmato sāriputtassa sutvā bhikkhū dhāressantī”ti. Pošto ga od njega čuju, monasi će to i zapamtiti.”
“Tena hi, āvuso, suṇātha, sādhukaṁ manasi karotha, bhāsissāmī”ti. „Onda, prijatelji, poslušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
“Evamāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato sāriputtassa paccassosuṁ. „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi.
Āyasmā sāriputto etadavoca: A poštovani Sāriputa ovako nastavi:
“Yato kho, āvuso, ariyasāvako akusalañca pajānāti, akusalamūlañca pajānāti, kusalañca pajānāti, kusalamūlañca pajānāti—„Kada, prijatelji, plemeniti učenik razume štetno i koren štetnog, korisno i koren korisnog,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamaṁ panāvuso, akusalaṁ, katamaṁ akusalamūlaṁ, katamaṁ kusalaṁ, katamaṁ kusalamūlaṁ? A šta je to, prijatelji, štetno, šta je koren štetnog, a šta je korisno, šta je koren korisnog?
Pāṇātipāto kho, āvuso, akusalaṁ, adinnādānaṁ akusalaṁ, kāmesumicchācāro akusalaṁ, musāvādo akusalaṁ, pisuṇā vācā akusalaṁ, pharusā vācā akusalaṁ, samphappalāpo akusalaṁ, abhijjhā akusalaṁ, byāpādo akusalaṁ, micchādiṭṭhi akusalaṁ—Ubijanje živih bića je štetno; uzimanje onoga što nam nije dato je štetno; zloupotreba zadovoljstava čula je štetna; laganje je štetno; zlonameran govor je štetan; uvredljiv govor je štetan; ogovaranje je štetno; gramzivost je štetna; zlovolja je štetna; pogrešno razumevanje je štetno.
idaṁ vuccatāvuso akusalaṁ. Sve to se zove štetnim.
Katamañcāvuso, akusalamūlaṁ? A šta je koren štetnog?
Lobho akusalamūlaṁ, doso akusalamūlaṁ, moho akusalamūlaṁ—Pohlepa je koren štetnog; mržnja je koren štetnog; obmanutost je koren štetnog.
idaṁ vuccatāvuso, akusalamūlaṁ. Sve to se zove korenom štetnog.
Katamañcāvuso, kusalaṁ? A šta je to korisno?
Pāṇātipātā veramaṇī kusalaṁ, adinnādānā veramaṇī kusalaṁ, kāmesumicchācārā veramaṇī kusalaṁ, musāvādā veramaṇī kusalaṁ, pisuṇāya vācāya veramaṇī kusalaṁ, pharusāya vācāya veramaṇī kusalaṁ, samphappalāpā veramaṇī kusalaṁ, anabhijjhā kusalaṁ, abyāpādo kusalaṁ, sammādiṭṭhi kusalaṁ—Odustajanje od ubijanja živih bića je korisno; odustajanje od uzimanja onoga što nam nije dato je korisno; odustajanje od zloupotrebe seksualnih zadovoljstava je korisno; odustajanje od laganja je korisno; odustajanje od zlonamernog govora je korisno; odustajanje od uvredljivog govora je korisno; odustajanje od ogovaranja je korisno; odustajanje od gramzivosti je korisno; odustajanje od zlovolje je korisno; ispravno razumevanje je korisno.
idaṁ vuccatāvuso, kusalaṁ. Sve to se zove korisnim.
Katamañcāvuso, kusalamūlaṁ? A šta je koren korisnog?
Alobho kusalamūlaṁ, adoso kusalamūlaṁ, amoho kusalamūlaṁ—Ne-pohlepa je koren korisnog; ne-mržnja je koren korisnog; neobmanutost je koren korisnog.
idaṁ vuccatāvuso, kusalamūlaṁ. Sve to se naziva korenom korisnog.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ akusalaṁ pajānāti, evaṁ akusalamūlaṁ pajānāti, evaṁ kusalaṁ pajānāti, evaṁ kusalamūlaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya, paṭighānusayaṁ paṭivinodetvā, ‘asmī’ti diṭṭhimānānusayaṁ samūhanitvā, avijjaṁ pahāya vijjaṁ uppādetvā, diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik tako razume štetno i koren štetnog, kao i korisno i koren korisnog, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā āyasmantaṁ sāriputtaṁ uttari pañhaṁ apucchuṁ: „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje:
“siyā panāvuso, aññopi pariyāyo yathā ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti? „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“Siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako āhārañca pajānāti, āhārasamudayañca pajānāti, āhāranirodhañca pajānāti, āhāranirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi nestanku hrane,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamo panāvuso, āhāro, katamo āhārasamudayo, katamo āhāranirodho, katamā āhāranirodhagāminī paṭipadā? A šta je to hrana, šta je nastanak hrane, šta je nestanak hrane i šta je put koji vodi nestanku hrane?
Cattārome, āvuso, āhārā bhūtānaṁ vā sattānaṁ ṭhitiyā, sambhavesīnaṁ vā anuggahāya. Postoje četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koja tek treba da se rode.
Katame cattāro? Koje četiri?
Kabaḷīkāro āhāro oḷāriko vā sukhumo vā, phasso dutiyo, manosañcetanā tatiyā, viññāṇaṁ catutthaṁ. Fizička hrana, gruba ili fina; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao treća; svest kao četvrta.
Taṇhāsamudayā āhārasamudayo, taṇhānirodhā āhāranirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo āhāranirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Pojavom žudnje nastaje i hrana. Prestankom žudnje nestaje i hrana. A put koji vodi nestanku hrane upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi sammāsaṅkappo sammāvācā sammākammanto, sammāājīvo sammāvāyāmo sammāsati sammāsamādhi. ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ āhāraṁ pajānāti, evaṁ āhārasamudayaṁ pajānāti, evaṁ āhāranirodhaṁ pajānāti, evaṁ āhāranirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya, paṭighānusayaṁ paṭivinodetvā, ‘asmī’ti diṭṭhimānānusayaṁ samūhanitvā, avijjaṁ pahāya vijjaṁ uppādetvā, diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi nestanku hrane, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka pohlepi, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
“Sādhāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā āyasmantaṁ sāriputtaṁ uttari pañhaṁ apucchuṁ: „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje:
“siyā panāvuso, aññopi pariyāyo yathā ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti? „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“Siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako dukkhañca pajānāti, dukkhasamudayañca pajānāti, dukkhanirodhañca pajānāti, dukkhanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamaṁ panāvuso, dukkhaṁ, katamo dukkhasamudayo, katamo dukkhanirodho, katamā dukkhanirodhagāminī paṭipadā? A šta je patnja, šta nastanak patnje, šta prestanak patnje i šta je put koji vodi prestanku patnje?
Jātipi dukkhā, jarāpi dukkhā, maraṇampi dukkhaṁ, sokaparidevadukkhadomanassupāyāsāpi dukkhā, appiyehi sampayogopi dukkho, piyehi vippayogopi dukkho, yampicchaṁ na labhati tampi dukkhaṁ, saṅkhittena pañcupādānakkhandhā dukkhā—Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja; ne biti sa onim što nam je drago jeste patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja
idaṁ vuccatāvuso, dukkhaṁ. jesu patnja.
Katamo cāvuso, dukkhasamudayo? A šta je nastanak patnje?
Yāyaṁ taṇhā ponobbhavikā nandīrāgasahagatā tatratatrābhinandinī, seyyathidaṁ—To je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena sa oduševljavanjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo;
kāmataṇhā bhavataṇhā vibhavataṇhā—dakle, to je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem.
ayaṁ vuccatāvuso, dukkhasamudayo. To se naziva nastanak patnje.
Katamo cāvuso, dukkhanirodho? A šta je prestanak patnje?
Yo tassāyeva taṇhāya asesavirāganirodho cāgo paṭinissaggo mutti anālayo—To je potpuno uklanjanje i nestanak, odustajanje, odricanje od, napuštanje i odbacivanje upravo te žudnje.
ayaṁ vuccatāvuso, dukkhanirodho. To se naziva prestanak patnje.
Katamā cāvuso, dukkhanirodhagāminī paṭipadā? A šta je put koji vodi prestanku patnje?
Ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo, seyyathidaṁ—To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi—ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
ayaṁ vuccatāvuso, dukkhanirodhagāminī paṭipadā. To se naziva put koji vodi prestanku patnje.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ dukkhaṁ pajānāti, evaṁ dukkhasamudayaṁ pajānāti, evaṁ dukkhanirodhaṁ pajānāti, evaṁ dukkhanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya, paṭighānusayaṁ paṭivinodetvā, ‘asmī’ti diṭṭhimānānusayaṁ samūhanitvā, avijjaṁ pahāya vijjaṁ uppādetvā, diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume patnju, nastanak patnje, nestanak patnje i put koji vodi nestanku patnje, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā āyasmantaṁ sāriputtaṁ uttari pañhaṁ apucchuṁ: „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje:
“siyā panāvuso, aññopi pariyāyo yathā ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti? „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“Siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako jarāmaraṇañca pajānāti, jarāmaraṇasamudayañca pajānāti, jarāmaraṇanirodhañca pajānāti, jarāmaraṇanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti i smrti,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamaṁ panāvuso, jarāmaraṇaṁ, katamo jarāmaraṇasamudayo, katamo jarāmaraṇanirodho, katamā jarāmaraṇanirodhagāminī paṭipadā? A šta su starost i smrt, šta nastanak starosti i smrti, šta prestanak starosti i smrti i šta je put koji vodi prestanku starosti i smrti?
Yā tesaṁ tesaṁ sattānaṁ tamhi tamhi sattanikāye jarā jīraṇatā khaṇḍiccaṁ pāliccaṁ valittacatā āyuno saṁhāni indriyānaṁ paripāko—Starenje bića u različitim kategorijama bića, njihova starost, slomljeni zubi, seda kosa, smežurana koža, opadanje životne snage, slabljenje čula –
ayaṁ vuccatāvuso, jarā. to se naziva starost.
Katamañcāvuso, maraṇaṁ? A šta je to, prijatelji, smrt?
Yā tesaṁ tesaṁ sattānaṁ tamhā tamhā sattanikāyā cuti cavanatā bhedo antaradhānaṁ maccu maraṇaṁ kālaṅkiriyā khandhānaṁ bhedo, kaḷevarassa nikkhepo, jīvitindriyassupacchedo—Umiranje bića u različitim kategorijama bića, njihov prestanak, raspadanje, nestanak, smrt, okončanje života, rastakanje sastojaka bića, odlaganje tela –
idaṁ vuccatāvuso, maraṇaṁ. to se naziva smrt.
Iti ayañca jarā idañca maraṇaṁ—Takva je starost, takva je smrt;
idaṁ vuccatāvuso, jarāmaraṇaṁ. to se naziva starost i smrt.
Jātisamudayā jarāmaraṇasamudayo, jātinirodhā jarāmaraṇanirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo jarāmaraṇanirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom rođenja nastaju i starenje i smrt. Prestankom rođenja nestaju i starenje i smrt. A put koji vodi prestanku starosti i smrti upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ jarāmaraṇaṁ pajānāti, evaṁ jarāmaraṇasamudayaṁ pajānāti, evaṁ jarāmaraṇanirodhaṁ pajānāti, evaṁ jarāmaraṇanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kada je plemeniti učenik ovako razumeo starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti i smrti, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako jātiñca pajānāti, jātisamudayañca pajānāti, jātinirodhañca pajānāti, jātinirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak rođenja i put koji vodi prestanku rođenja,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamā panāvuso, jāti, katamo jātisamudayo, katamo jātinirodho, katamā jātinirodhagāminī paṭipadā? A šta je rođenje, šta nastanak rođenja, šta prestanak rođenja i šta je put koji vodi prestanku rođenja?
Yā tesaṁ tesaṁ sattānaṁ tamhi tamhi sattanikāye jāti sañjāti okkanti abhinibbatti khandhānaṁ pātubhāvo, āyatanānaṁ paṭilābho—Rođenje bića u različitim kategorijama bića, njihovo pojavljivanje, začetak (u materici), stvaranje, manifestovanje sastojaka bića, stvaranje osnova za kontakt –
ayaṁ vuccatāvuso, jāti. to se naziva rođenje.
Bhavasamudayā jātisamudayo, bhavanirodhā jātinirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo jātinirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom bića nastaje i rođenje. Prestankom bića prestaje i rođenje. A put koji vodi prestanku rođenja upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ jātiṁ pajānāti, evaṁ jātisamudayaṁ pajānāti, evaṁ jātinirodhaṁ pajānāti, evaṁ jātinirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak rođenja i put koji vodi prestanku rođenja, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako bhavañca pajānāti, bhavasamudayañca pajānāti, bhavanirodhañca pajānāti, bhavanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume bivanje, nastanak bivanja, nestanak bivanja i put koji vodi nestanku bivanja,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamo panāvuso, bhavo, katamo bhavasamudayo, katamo bhavanirodho, katamā bhavanirodhagāminī paṭipadā? A šta je bivanje, šta nastanak bivanja, šta prestanak bivanja i šta je put koji vodi prestanku bivanja?
Tayome, āvuso, bhavā—Postoje ove tri vrste bivanja:
kāmabhavo, rūpabhavo, arūpabhavo. bivanje u području čulnog, bivanje u području suptilne materije i bivanje u području bez materije.
Upādānasamudayā bhavasamudayo, upādānanirodhā bhavanirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo bhavanirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom vezivanja, tu je i nastanak bivanja. Prestankom vezivanja, tu je i prestanak bivanja. A put koji vodi prestanku bivanja je upravo ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ bhavaṁ pajānāti, evaṁ bhavasamudayaṁ pajānāti, evaṁ bhavanirodhaṁ pajānāti, evaṁ bhavanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo bivanje, nastanak bivanja, prestanak bivanja i put koji vodi prestanku bivanja, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
Ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako upādānañca pajānāti, upādānasamudayañca pajānāti, upādānanirodhañca pajānāti, upādānanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamaṁ panāvuso, upādānaṁ, katamo upādānasamudayo, katamo upādānanirodho, katamā upādānanirodhagāminī paṭipadā? A šta je vezivanje, šta je nastanak vezivanja, šta je prestanak vezivanja i šta je put koji vodi prestanku vezivanja?
Cattārimāni, āvuso, upādānāni—Postoje ove četiri vrste vezivanja:
kāmupādānaṁ, diṭṭhupādānaṁ, sīlabbatupādānaṁ, attavādupādānaṁ. vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za verovanje u postojanje trajnog sopstva.
Taṇhāsamudayā upādānasamudayo, taṇhānirodhā upādānanirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo upādānanirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom žudnje, tu je i nastanak vezivanja. Prestankom žudnje, tu je i prestanak vezivanja. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ upādānaṁ pajānāti, evaṁ upādānasamudayaṁ pajānāti, evaṁ upādānanirodhaṁ pajānāti, evaṁ upādānanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako taṇhañca pajānāti, taṇhāsamudayañca pajānāti, taṇhānirodhañca pajānāti, taṇhānirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamā panāvuso, taṇhā, katamo taṇhāsamudayo, katamo taṇhānirodho, katamā taṇhānirodhagāminī paṭipadā? A šta je žudnja, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje?
Chayime, āvuso, taṇhākāyā—Postoje ovih šest vrsta žudnje:
rūpataṇhā, saddataṇhā, gandhataṇhā, rasataṇhā, phoṭṭhabbataṇhā, dhammataṇhā. žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima i žudnja za sadržajima uma.
Vedanāsamudayā taṇhāsamudayo, vedanānirodhā taṇhānirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo taṇhānirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom osećaja, tu je i nastanak žudnje. Prestankom osećaja, tu je i prestanak žudnje. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ taṇhaṁ pajānāti, evaṁ taṇhāsamudayaṁ pajānāti, evaṁ taṇhānirodhaṁ pajānāti, evaṁ taṇhānirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako vedanañca pajānāti, vedanāsamudayañca pajānāti, vedanānirodhañca pajānāti, vedanānirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi prestanku osećaja,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamā panāvuso, vedanā, katamo vedanāsamudayo, katamo vedanānirodho, katamā vedanānirodhagāminī paṭipadā? A šta je osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi prestanku osećaja?
Chayime, āvuso, vedanākāyā—Postoji ovih šest vrsta osećaja:
cakkhusamphassajā vedanā, sotasamphassajā vedanā, ghānasamphassajā vedanā, jivhāsamphassajā vedanā, kāyasamphassajā vedanā, manosamphassajā vedanā. osećaj rođen na osnovu kontakta okom, osećaj rođen na osnovu kontakta uhom, osećaj rođen na osnovu kontakta nosom, osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom, osećaj rođen na osnovu kontakta telom, osećaj rođen na osnovu kontakta umom.
Phassasamudayā vedanāsamudayo, phassanirodhā vedanānirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo vedanānirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom kontakta, tu je i nastanak osećaja. Prestankom kontakta, tu je i prestanak osećaja. A put koji vodi prestanku osećaja upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ vedanaṁ pajānāti, evaṁ vedanāsamudayaṁ pajānāti, evaṁ vedanānirodhaṁ pajānāti, evaṁ vedanānirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi prestanku osećaja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako phassañca pajānāti, phassasamudayañca pajānāti, phassanirodhañca pajānāti, phassanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kad plemeniti učenik razume kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi prestanku kontakta,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamo panāvuso, phasso, katamo phassasamudayo, katamo phassanirodho, katamā phassanirodhagāminī paṭipadā? A šta je kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi prestanku kontakta?
Chayime, āvuso, phassakāyā—Postoji ovih šest vrsta kontakata:
cakkhusamphasso, sotasamphasso, ghānasamphasso, jivhāsamphasso, kāyasamphasso, manosamphasso. Kontakt putem oka, uha, nosa, jezika, tela i uma.
Saḷāyatanasamudayā phassasamudayo, saḷāyatananirodhā phassanirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo phassanirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom šest područja čula, tu je i nastanak kontakta. Prestankom šest područja čula, tu je i prestanak kontakta. A put koji vodi prestanku kontakta upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ phassaṁ pajānāti, evaṁ phassasamudayaṁ pajānāti, evaṁ phassanirodhaṁ pajānāti, evaṁ phassanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi prestanku kontakta, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako saḷāyatanañca pajānāti, saḷāyatanasamudayañca pajānāti, saḷāyatananirodhañca pajānāti, saḷāyatananirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest područja čula i put koji vodi prestanku šest područja čula,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamaṁ panāvuso, saḷāyatanaṁ, katamo saḷāyatanasamudayo, katamo saḷāyatananirodho, katamā saḷāyatananirodhagāminī paṭipadā? A šta je šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest područja čula i put koji vodi prestanku šest područja čula?
Chayimāni, āvuso, āyatanāni—Postoji ovih šest vrsta područja:
cakkhāyatanaṁ, sotāyatanaṁ, ghānāyatanaṁ, jivhāyatanaṁ, kāyāyatanaṁ, manāyatanaṁ. oko kao područje, uho kao područje, nos kao područje, jezik kao područje, telo kao područje, um kao područje.
Nāmarūpasamudayā saḷāyatanasamudayo, nāmarūpanirodhā saḷāyatananirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo saḷāyatananirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom mentalno-materijalnog, tu je i nastanak šest područja čula. Prestankom mentalno-materijalnog, tu je i prestanak šest područja čula. A put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ saḷāyatanaṁ pajānāti, evaṁ saḷāyatanasamudayaṁ pajānāti, evaṁ saḷāyatananirodhaṁ pajānāti, evaṁ saḷāyatananirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kada je plemeniti učenik ovako razumeo šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest područja čula i put koji vodi prestanku šest područja čula, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako nāmarūpañca pajānāti, nāmarūpasamudayañca pajānāti, nāmarūpanirodhañca pajānāti, nāmarūpanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume mentalno-materijalno, nastanak mentalno-materijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamaṁ panāvuso, nāmarūpaṁ, katamo nāmarūpasamudayo, katamo nāmarūpanirodho, katamā nāmarūpanirodhagāminī paṭipadā? A šta je mentalno-materijalno, nastanak mentalno-materijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog?
Vedanā, saññā, cetanā, phasso, manasikāro—Osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja –
idaṁ vuccatāvuso, nāmaṁ; to se naziva ’mentalno.’
cattāri ca mahābhūtāni, catunnañca mahābhūtānaṁ upādāyarūpaṁ—Četiri velika elementa i materijalni oblik sačinjen od četiri velika elementa –
idaṁ vuccatāvuso, rūpaṁ. to se naziva ’materijalno.’
Iti idañca nāmaṁ idañca rūpaṁ—Dakle, ovakvo mentalno i ovakvo materijalno su
idaṁ vuccatāvuso, nāmarūpaṁ. ono što se naziva mentalno-materijalno.
Viññāṇasamudayā nāmarūpasamudayo, viññāṇanirodhā nāmarūpanirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo nāmarūpanirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom svesti, tu je i nastanak mentalno-materijalnog. Prestankom svesti, tu je i prestanak mentalno-materijalnog. A put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ nāmarūpaṁ pajānāti, evaṁ nāmarūpasamudayaṁ pajānāti, evaṁ nāmarūpanirodhaṁ pajānāti, evaṁ nāmarūpanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume mentalno-materijalno, nastanak mentalno-materijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako viññāṇañca pajānāti, viññāṇasamudayañca pajānāti, viññāṇanirodhañca pajānāti, viññāṇanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku svesti,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamaṁ panāvuso, viññāṇaṁ, katamo viññāṇasamudayo, katamo viññāṇanirodho, katamā viññāṇanirodhagāminī paṭipadā? A šta je svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku svesti?
Chayime, āvuso, viññāṇakāyā—Postoji ovih šest kategorija svesti:
cakkhuviññāṇaṁ, sotaviññāṇaṁ, ghānaviññāṇaṁ, jivhāviññāṇaṁ, kāyaviññāṇaṁ, manoviññāṇaṁ. Svest o onome što vidimo, čujemo, mirišemo, okusimo, dodirnemo i mislimo.
Saṅkhārasamudayā viññāṇasamudayo, saṅkhāranirodhā viññāṇanirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo viññāṇanirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom mentalnih obrazaca, tu je i nastanak svesti. Prestankom mentalnih obrazaca, tu je i prestanak svesti. A put koji vodi prestanku svesti upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ viññāṇaṁ pajānāti, evaṁ viññāṇasamudayaṁ pajānāti, evaṁ viññāṇanirodhaṁ pajānāti, evaṁ viññāṇanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya …pe… dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku vezivanja, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti… on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako saṅkhāre ca pajānāti, saṅkhārasamudayañca pajānāti, saṅkhāranirodhañca pajānāti, saṅkhāranirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume mentalne obrasce, nastanak mentalnih obrazaca, prestanak mentalnih obrazaca i put koji vodi prestanku mentalnih obrazaca,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katame panāvuso, saṅkhārā, katamo saṅkhārasamudayo, katamo saṅkhāranirodho, katamā saṅkhāranirodhagāminī paṭipadā? A šta su mentalni obrasci, nastanak mentalnih obrazaca, prestanak mentalnih obrazaca i put koji vodi prestanku mentalnih obrazaca?
Tayome, āvuso, saṅkhārā—Postoji ove tri vrste obrazaca:
kāyasaṅkhāro, vacīsaṅkhāro, cittasaṅkhāro. telesni, verbalni i mentalni.
Avijjāsamudayā saṅkhārasamudayo, avijjānirodhā saṅkhāranirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo saṅkhāranirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom neznanja, tu je i nastanak mentalnih obrazaca. Prestankom neznanja, tu je i prestanak mentalnih obrazaca. A put koji vodi prestanku mentalnih obrazaca upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ saṅkhāre pajānāti, evaṁ saṅkhārasamudayaṁ pajānāti, evaṁ saṅkhāranirodhaṁ pajānāti, evaṁ saṅkhāranirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya, paṭighānusayaṁ paṭivinodetvā, ‘asmī’ti diṭṭhimānānusayaṁ samūhanitvā, avijjaṁ pahāya vijjaṁ uppādetvā, diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume mentalne obrasce, nastanak mentalnih obrazaca, nestanak mentalnih obrazaca i put koji vodi nestanku mentalnih obrazaca, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho …pe… apucchuṁ—„Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi… Onda mu postaviše novo pitanje:
siyā panāvuso …pe… „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako avijjañca pajānāti, avijjāsamudayañca pajānāti, avijjānirodhañca pajānāti, avijjānirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamā panāvuso, avijjā, katamo avijjāsamudayo, katamo avijjānirodho, katamā avijjānirodhagāminī paṭipadā? A šta je neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja?
Yaṁ kho, āvuso, dukkhe aññāṇaṁ, dukkhasamudaye aññāṇaṁ, dukkhanirodhe aññāṇaṁ, dukkhanirodhagāminiyā paṭipadāya aññāṇaṁ—Ne znati o patnji, ne znati o nastanku patnje, ne znati o prestanku patnje, ne znati o putu koji vodi prestanku patnje –
ayaṁ vuccatāvuso, avijjā. to se naziva neznanje.
Āsavasamudayā avijjāsamudayo, āsavanirodhā avijjānirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo avijjānirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom otrova, tu je i nastanak neznanja. Prestankom otrova, tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi prestanku neznanja upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ avijjaṁ pajānāti, evaṁ avijjāsamudayaṁ pajānāti, evaṁ avijjānirodhaṁ pajānāti, evaṁ avijjānirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya, paṭighānusayaṁ paṭivinodetvā, ‘asmī’ti diṭṭhimānānusayaṁ samūhanitvā, avijjaṁ pahāya vijjaṁ uppādetvā, diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume neznanje, nastanak neznanja, nestanak neznanja i put koji vodi nestanku neznanja, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”
“Sādhāvuso”ti kho te bhikkhū āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinanditvā anumoditvā āyasmantaṁ sāriputtaṁ uttari pañhaṁ apucchuṁ: „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje:
“siyā panāvuso, aññopi pariyāyo yathā ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti? „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
“Siyā, āvuso. „Može, prijatelji.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako āsavañca pajānāti, āsavasamudayañca pajānāti, āsavanirodhañca pajānāti, āsavanirodhagāminiṁ paṭipadañca pajānāti—Prijatelji, kada plemeniti učenik razume otrove, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi prestanku otrova,
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhammaṁ. tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
Katamo panāvuso, āsavo, katamo āsavasamudayo, katamo āsavanirodho, katamā āsavanirodhagāminī paṭipadāti? A šta su otrovi, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi prestanku otrova?
Tayome, āvuso, āsavā—Postoje ova tri otrova:
kāmāsavo, bhavāsavo, avijjāsavo. otrov žudnje za čulnim zadovoljstvima, otrov žudnje za večnim postojanjem i otrov neznanja.
Avijjāsamudayā āsavasamudayo, avijjānirodhā āsavanirodho, ayameva ariyo aṭṭhaṅgiko maggo āsavanirodhagāminī paṭipadā, seyyathidaṁ—Nastankom neznanja, tu je i nastanak otrova. Prestankom neznanja, tu je i prestanak otrova. A put koji vodi prestanku otrova upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
sammādiṭṭhi …pe… sammāsamādhi. ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Yato kho, āvuso, ariyasāvako evaṁ āsavaṁ pajānāti, evaṁ āsavasamudayaṁ pajānāti, evaṁ āsavanirodhaṁ pajānāti, evaṁ āsavanirodhagāminiṁ paṭipadaṁ pajānāti, so sabbaso rāgānusayaṁ pahāya, paṭighānusayaṁ paṭivinodetvā, ‘asmī’ti diṭṭhimānānusayaṁ samūhanitvā, avijjaṁ pahāya vijjaṁ uppādetvā, diṭṭheva dhamme dukkhassantakaro hoti—Kad plemeniti učenik ovako razume otrove, nastanak otrova, nestanak otrova i put koji vodi nestanku otrova, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ’Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju.
ettāvatāpi kho, āvuso, ariyasāvako sammādiṭṭhi hoti, ujugatāssa diṭṭhi, dhamme aveccappasādena samannāgato, āgato imaṁ saddhamman”ti. I tada je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”
Idamavocāyasmā sāriputto. Tako reče poštovani Sāriputta.
Attamanā te bhikkhū āyasmato sāriputtassa bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte.
Sammādiṭṭhisuttaṁ niṭṭhitaṁ navamaṁ.