Other Translations: Deutsch , English , ру́сский язы́к
From:
Majjhima Nikāya 11 Budni govori srednje dužine 11
Cūḷasīhanādasutta Kratki govor o lavljem riku
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi: Tu on reče monasima:
“bhikkhavo”ti. „Monasi.”
“Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“Idheva, bhikkhave, samaṇo, idha dutiyo samaṇo, idha tatiyo samaṇo, idha catuttho samaṇo; „Monasi, samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa.
suññā parappavādā samaṇebhi aññehīti. U učenjima drugih nema asketa.
Evametaṁ, bhikkhave, sammā sīhanādaṁ nadatha. Ovako bi s pravom trebalo da objavim svoj lavlji rik.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, bhikkhave, vijjati yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, monasi, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘ko panāyasmantānaṁ assāso, kiṁ balaṁ, yena tumhe āyasmanto evaṁ vadetha—’Ali na osnovu kojeg argumenta ili uz podršku kojeg autoriteta plemeniti tako tvrde?’
idheva samaṇo, idha dutiyo samaṇo, idha tatiyo samaṇo, idha catuttho samaṇo;
suññā parappavādā samaṇebhi aññehī’ti?
Evaṁvādino, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Beskućnicima drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način:
‘atthi kho no, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro dhammā akkhātā ye mayaṁ attani sampassamānā evaṁ vadema—Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao četiri stvari; a kada ih u sebi vidimo, na osnovu toga i mi kažemo:
idheva samaṇo, idha dutiyo samaṇo, idha tatiyo samaṇo, idha catuttho samaṇo; „Samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa.
suññā parappavādā samaṇebhi aññehīti. U učenjima drugih nema asketa.”
Katame cattāro? A koje su to četiri stvari?
Atthi kho no, āvuso, satthari pasādo, atthi dhamme pasādo, atthi sīlesu paripūrakāritā; Posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala
sahadhammikā kho pana piyā manāpā—i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski,
gahaṭṭhā ceva pabbajitā ca. bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike.
Ime kho no, āvuso, tena bhagavatā jānatā passatā arahatā sammāsambuddhena cattāro dhammā akkhātā ye mayaṁ attani sampassamānā evaṁ vadema—To su četiri stvari koje nam je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kad ih u sebi vidimo, na osnovu toga tvrdimo to što tvrdimo.’
idheva samaṇo, idha dutiyo samaṇo, idha tatiyo samaṇo, idha catuttho samaṇo;
suññā parappavādā samaṇebhi aññehī’ti.
Ṭhānaṁ kho panetaṁ, bhikkhave, vijjati yaṁ aññatitthiyā paribbājakā evaṁ vadeyyuṁ: Moguće je, monasi, da lutalice drugih tradicija ovako kažu:
‘amhākampi kho, āvuso, atthi satthari pasādo yo amhākaṁ satthā, amhākampi atthi dhamme pasādo yo amhākaṁ dhammo, mayampi sīlesu paripūrakārino yāni amhākaṁ sīlāni, ’Prijatelji, i mi posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u njegovu Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala
amhākampi sahadhammikā piyā manāpā—i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski,
gahaṭṭhā ceva pabbajitā ca. bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike.
Idha no, āvuso, ko viseso ko adhippayāso kiṁ nānākaraṇaṁ yadidaṁ tumhākañceva amhākañcā’ti? Pa kakva je onda tu razlika, prijatelji, kakav je nesklad, kakva nepodudarnost između vas i nas?’
Evaṁvādino, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evamassu vacanīyā: Beskućnicima drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način:
‘kiṁ panāvuso, ekā niṭṭhā, udāhu puthu niṭṭhā’ti? ’Prijatelji, postoji li samo jedan cilj ili mnogi?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘ekāvuso, niṭṭhā, na puthu niṭṭhā’ti. ’Prijatelji, cilj je jedan, a ne mnogi.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā sarāgassa udāhu vītarāgassā’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen strašću ili za onoga ko je oslobođen strasti?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘vītarāgassāvuso, sā niṭṭhā, na sā niṭṭhā sarāgassā’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen strasti, a ne za onoga ko je njome osvojen.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā sadosassa udāhu vītadosassā’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen mržnjom ili za onoga ko je oslobođen mržnje?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘vītadosassāvuso, sā niṭṭhā, na sā niṭṭhā sadosassā’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen mržnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā samohassa udāhu vītamohassā’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen obmanom ili za onoga ko je oslobođen obmana?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘vītamohassāvuso, sā niṭṭhā, na sā niṭṭhā samohassā’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen obmane, a ne za onoga ko je njome osvojen.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā sataṇhassa udāhu vītataṇhassā’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen žudnjom ili za onoga ko je oslobođen žudnje?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘vītataṇhassāvuso, sā niṭṭhā, na sā niṭṭhā sataṇhassā’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen žudnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā saupādānassa udāhu anupādānassā’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen vezivanjem ili za onoga ko je oslobođen vezivanja?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘anupādānassāvuso, sā niṭṭhā, na sā niṭṭhā saupādānassā’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen vezivanja, a ne za onoga ko je njime osvojen.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā viddasuno udāhu aviddasuno’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko vidi ili onoga ko ne vidi?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘viddasuno, āvuso, sā niṭṭhā, na sā niṭṭhā aviddasuno’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko vidi, a ne za onoga ko ne vidi.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā anuruddhappaṭiviruddhassa udāhu ananuruddhaappaṭiviruddhassā’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se priklanja i suprotstavlja ili za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘ananuruddhaappaṭiviruddhassāvuso, sā niṭṭhā, na sā niṭṭhā anuruddhappaṭiviruddhassā’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja, a ne za onoga ko se priklanja i suprotstavlja.’
‘Sā panāvuso, niṭṭhā papañcārāmassa papañcaratino udāhu nippapañcārāmassa nippapañcaratino’ti? ’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju ili za onoga ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju?’
Sammā byākaramānā, bhikkhave, aññatitthiyā paribbājakā evaṁ byākareyyuṁ: Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći:
‘nippapañcārāmassāvuso, sā niṭṭhā nippapañcaratino, na sā niṭṭhā papañcārāmassa papañcaratino’ti. ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju, a ne za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju.’
Dvemā, bhikkhave, diṭṭhiyo—Monasi, postoje ova dva gledišta:
bhavadiṭṭhi ca vibhavadiṭṭhi ca. gledište postojanja i gledište nepostojanja.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā bhavadiṭṭhiṁ allīnā bhavadiṭṭhiṁ upagatā bhavadiṭṭhiṁ ajjhositā, vibhavadiṭṭhiyā te paṭiviruddhā. Svi askete ili brahmani koji se oslanjaju na gledište postojanja, usvajaju gledište postojanja, prihvataju gledište postojanja, jesu suprotstavljeni gledištu nepostojanja.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā vibhavadiṭṭhiṁ allīnā vibhavadiṭṭhiṁ upagatā vibhavadiṭṭhiṁ ajjhositā, bhavadiṭṭhiyā te paṭiviruddhā. Svi askete ili brahmani koji se oslanjaju na gledište nepostojanja, usvajaju gledište nepostojanja, prihvataju gledište nepostojanja, jesu suprotstavljeni gledištu postojanja.
Ye hi keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā imāsaṁ dvinnaṁ diṭṭhīnaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ nappajānanti, ‘te sarāgā te sadosā te samohā te sataṇhā te saupādānā te aviddasuno te anuruddhappaṭiviruddhā te papañcārāmā papañcaratino; Svi askete ili brahmani koji ne razumeju, u skladu s istinom, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz171 u vezi s ova dva gledišta jesu osvojeni strašću, osvojeni mržnjom, osvojeni obmanom, osvojeni žudnjom, osvojeni vezivanjem, ne vide, priklanjaju se i suprotstavljaju, oduševljavaju se i uživaju u umnožavanju.
te na parimuccanti jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi; Oni nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja;
na parimuccanti dukkhasmā’ti vadāmi. kažem vam, oni nisu oslobođeni patnje.
Ye ca kho keci, bhikkhave, samaṇā vā brāhmaṇā vā imāsaṁ dvinnaṁ diṭṭhīnaṁ samudayañca atthaṅgamañca assādañca ādīnavañca nissaraṇañca yathābhūtaṁ pajānanti, ‘te vītarāgā te vītadosā te vītamohā te vītataṇhā te anupādānā te viddasuno te ananuruddhaappaṭiviruddhā te nippapañcārāmā nippapañcaratino; A u svima onim asketama ili brahmanima koji razumeju, u skladu sa istinom, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledišta nema strasti, nema mržnje, nema obmane, nema žudnje, nema vezivanja, oni vide, ne priklanjaju se i ne suprotstavljaju, ne oduševljavaju se i ne uživaju u umnožavanju.
te parimuccanti jātiyā jarāya maraṇena sokehi paridevehi dukkhehi domanassehi upāyāsehi; Oni su oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja;
parimuccanti dukkhasmā’ti vadāmi. kažem vam, oni su oslobođeni patnje.
Cattārimāni, bhikkhave, upādānāni. Monasi, postoje četiri vrste vezivanja.
Katamāni cattāri? Koje četiri?
Kāmupādānaṁ, diṭṭhupādānaṁ, sīlabbatupādānaṁ, attavādupādānaṁ. Vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za učenje o sopstvu.
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā sabbupādānapariññāvādā paṭijānamānā. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja,
Te na sammā sabbupādānapariññaṁ paññapenti—oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja.
kāmupādānassa pariññaṁ paññapenti, na diṭṭhupādānassa pariññaṁ paññapenti, na sīlabbatupādānassa pariññaṁ paññapenti, na attavādupādānassa pariññaṁ paññapenti. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Imāni hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā tīṇi ṭhānāni yathābhūtaṁ nappajānanti. Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova tri načina vezivanja kakvi oni zaista jesu.
Tasmā te bhonto samaṇabrāhmaṇā sabbupādānapariññāvādā paṭijānamānā; I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja,
te na sammā sabbupādānapariññaṁ paññapenti—oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja.
kāmupādānassa pariññaṁ paññapenti, na diṭṭhupādānassa pariññaṁ paññapenti, na sīlabbatupādānassa pariññaṁ paññapenti, na attavādupādānassa pariññaṁ paññapenti. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā sabbupādānapariññāvādā paṭijānamānā. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja…
Te na sammā sabbupādānapariññaṁ paññapenti—oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja.
kāmupādānassa pariññaṁ paññapenti, diṭṭhupādānassa pariññaṁ paññapenti, na sīlabbatupādānassa pariññaṁ paññapenti, na attavādupādānassa pariññaṁ paññapenti. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Imāni hi te bhonto samaṇabrāhmaṇā dve ṭhānāni yathābhūtaṁ nappajānanti. Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova dva načina vezivanja kakvi oni zaista jesu.
Tasmā te bhonto samaṇabrāhmaṇā sabbupādānapariññāvādā paṭijānamānā; I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja,
te na sammā sabbupādānapariññaṁ paññapenti—oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja.
kāmupādānassa pariññaṁ paññapenti, diṭṭhupādānassa pariññaṁ paññapenti, na sīlabbatupādānassa pariññaṁ paññapenti, na attavādupādānassa pariññaṁ paññapenti. Oni opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Santi, bhikkhave, eke samaṇabrāhmaṇā sabbupādānapariññāvādā paṭijānamānā. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja,
Te na sammā sabbupādānapariññaṁ paññapenti—oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja.
kāmupādānassa pariññaṁ paññapenti, diṭṭhupādānassa pariññaṁ paññapenti, sīlabbatupādānassa pariññaṁ paññapenti, na attavādupādānassa pariññaṁ paññapenti. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Imañhi te bhonto samaṇabrāhmaṇā ekaṁ ṭhānaṁ yathābhūtaṁ nappajānanti. Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ovaj jedan način vezivanja…
Tasmā te bhonto samaṇabrāhmaṇā sabbupādānapariññāvādā paṭijānamānā; I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja,
te na sammā sabbupādānapariññaṁ paññapenti—oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja.
kāmupādānassa pariññaṁ paññapenti, diṭṭhupādānassa pariññaṁ paññapenti, sīlabbatupādānassa pariññaṁ paññapenti, na attavādupādānassa pariññaṁ paññapenti. Oni opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu.
Evarūpe kho, bhikkhave, dhammavinaye yo satthari pasādo so na sammaggato akkhāyati; Monasi, u takvom učenju i pravilima očigledno je da pouzdanje u učitelja nije dobro usmereno,
yo dhamme pasādo so na sammaggato akkhāyati; da pouzdanje u učenje nije dobro usmereno,
yā sīlesu paripūrakāritā sā na sammaggatā akkhāyati; da pridržavanje pravila vrline nije dobro usmereno
yā sahadhammikesu piyamanāpatā sā na sammaggatā akkhāyati. i da ljubav među saputnicima u učenju nije dobro usmerena.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ durakkhāte dhammavinaye duppavedite aniyyānike anupasamasaṁvattanike asammāsambuddhappavedite. Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa loše objavljeni i loše izloženi, ne oslobađaju, ne vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.
Tathāgato ca kho, bhikkhave, arahaṁ sammāsambuddho sabbupādānapariññāvādo paṭijānamāno sammā sabbupādānapariññaṁ paññapeti—Monasi, kada Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, tvrdi da tumači potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, on opisuje do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja:
kāmupādānassa pariññaṁ paññapeti, diṭṭhupādānassa pariññaṁ paññapeti, sīlabbatupādānassa pariññaṁ paññapeti, attavādupādānassa pariññaṁ paññapeti. on opisuje potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.
Evarūpe kho, bhikkhave, dhammavinaye yo satthari pasādo so sammaggato akkhāyati; Monasi, u takvom učenju i pravilima jasno je da pouzdanje u učitelja jeste dobro usmereno,
yo dhamme pasādo so sammaggato akkhāyati; da pouzdanje u učenje jeste dobro usmereno,
yā sīlesu paripūrakāritā sā sammaggatā akkhāyati; da pridržavanje pravila vrline jeste dobro usmereno
yā sahadhammikesu piyamanāpatā sā sammaggatā akkhāyati. i da ljubav među saputnicima u učenju jeste dobro usmerena.
Taṁ kissa hetu? A zašto?
Evañhetaṁ, bhikkhave, hoti yathā taṁ svākkhāte dhammavinaye suppavedite niyyānike upasamasaṁvattanike sammāsambuddhappavedite. Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa dobro objavljeni i dobro izloženi, kada oslobađaju, vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko je potpuno probuđen.
Ime ca, bhikkhave, cattāro upādānā. Kiṁnidānā kiṁsamudayā kiṁjātikā kiṁpabhavā? A šta je izvor, šta je poreklo te četiri vrste vezivanja, kako su ona rođena, kako su nastala?
Ime cattāro upādānā taṇhānidānā taṇhāsamudayā taṇhājātikā taṇhāpabhavā. Te četiri vrste vezivanja imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo, one su rođene i nastale iz žudnje.
Taṇhā cāyaṁ, bhikkhave, kiṁnidānā kiṁsamudayā kiṁjātikā kiṁpabhavā? A šta je izvor žudnje…?
Taṇhā vedanānidānā vedanāsamudayā vedanājātikā vedanāpabhavā. Žudnja kao svoj izvor ima osećaj…
Vedanā cāyaṁ, bhikkhave, kiṁnidānā kiṁsamudayā kiṁjātikā kiṁpabhavā? A šta je izvor osećaja…?
Vedanā phassanidānā phassasamudayā phassajātikā phassapabhavā. Osećaj kao svoj izvor ima kontakt…
Phasso cāyaṁ, bhikkhave, kiṁnidāno kiṁsamudayo kiṁjātiko kiṁpabhavo? A šta je izvor kontakta…?
Phasso saḷāyatananidāno saḷāyatanasamudayo saḷāyatanajātiko saḷāyatanapabhavo. Kontakt kao svoj izvor ima šest područja čula…
Saḷāyatanañcidaṁ, bhikkhave, kiṁnidānaṁ kiṁsamudayaṁ kiṁjātikaṁ kiṁpabhavaṁ? A šta je izvor šest područja čula…?
Saḷāyatanaṁ nāmarūpanidānaṁ nāmarūpasamudayaṁ nāmarūpajātikaṁ nāmarūpapabhavaṁ. Šest područja čula kao svoj izvor ima mentalno-materijalno…
Nāmarūpañcidaṁ, bhikkhave, kiṁnidānaṁ kiṁsamudayaṁ kiṁjātikaṁ kiṁpabhavaṁ? A šta je izvor mentalno-materijalnog…?
Nāmarūpaṁ viññāṇanidānaṁ viññāṇasamudayaṁ viññāṇajātikaṁ viññāṇapabhavaṁ. Mentalno-materijalno kao svoj izvor ima svest…
Viññāṇañcidaṁ, bhikkhave, kiṁnidānaṁ kiṁsamudayaṁ kiṁjātikaṁ kiṁpabhavaṁ? A šta je izvor svesti…?
Viññāṇaṁ saṅkhāranidānaṁ saṅkhārasamudayaṁ saṅkhārajātikaṁ saṅkhārapabhavaṁ. Svest kao svoj izvor ima mentalne obrasce…
Saṅkhārā cime, bhikkhave, kiṁnidānā kiṁsamudayā kiṁjātikā kiṁpabhavā? A šta je izvor mentalnih obrazaca…?
Saṅkhārā avijjānidānā avijjāsamudayā avijjājātikā avijjāpabhavā. Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su rođeni i nastali iz neznanja.
Yato ca kho, bhikkhave, bhikkhuno avijjā pahīnā hoti vijjā uppannā, so avijjāvirāgā vijjuppādā neva kāmupādānaṁ upādiyati, na diṭṭhupādānaṁ upādiyati, na sīlabbatupādānaṁ upādiyati, na attavādupādānaṁ upādiyati. Monasi, kada je u monahu neznanje napušteno i nastalo istinsko znanje, tada – slabljenjem neznanja i nastankom istinskog znanja – on se više ne vezuje za zadovoljstva čula, za gledišta, za pravila i rituale, za učenje o sopstvu.
Anupādiyaṁ na paritassati, aparitassaṁ paccattaññeva parinibbāyati. A kad se ne vezuje, tada nije uznemiren. Kada nije uznemiren, tada i sâm dostiže nibbānu.
‘Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā’ti pajānātī”ti. Tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’”
Idamavoca bhagavā. Tako reče Blaženi.
Attamanā te bhikkhū bhagavato bhāsitaṁ abhinandunti. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Cūḷasīhanādasuttaṁ niṭṭhitaṁ paṭhamaṁ.