Other Translations: Deutsch , English , Lietuvių kalba
From: ,
Saṁyutta Nikāya 35.1 Budini govori tematski grupisani 35.1
1. Aniccavagga 1. Prolazno
Ajjhattāniccasutta Unutrašnje kao prolazno
Evaṁ me sutaṁ. Ovako sam čuo.
Ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio Kraj Sāvatthija. u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi: Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.”
“bhikkhavo”ti. „Monasi.”
“Bhadante”ti te bhikkhū bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“Cakkhuṁ, bhikkhave, aniccaṁ. „Monasi, oko je prolazno.
Yadaniccaṁ taṁ dukkhaṁ; A ono što je prolazno je patnja.
yaṁ dukkhaṁ tadanattā. Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva.
Yadanattā taṁ ‘netaṁ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya daṭṭhabbaṁ. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’.
Sotaṁ aniccaṁ. Uho je prolazno.
Yadaniccaṁ …pe… A ono što je prolazno…
ghānaṁ aniccaṁ. Nos je prolazan.
Yadaniccaṁ …pe… A ono što je prolazno…
jivhā aniccā. Jezik je prolazan.
Yadaniccaṁ taṁ dukkhaṁ; A ono što je prolazno je patnja.
yaṁ dukkhaṁ tadanattā. Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva.
Yadanattā taṁ ‘netaṁ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya daṭṭhabbaṁ. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’.
Kāyo anicco. Telo je prolazno.
Yadaniccaṁ …pe… A ono što je prolazno…
mano anicco. Um je prolazan.
Yadaniccaṁ taṁ dukkhaṁ; A ono što je prolazno je patnja.
yaṁ dukkhaṁ tadanattā. Ono što je patnja, to je bez trajnog sopstva.
Yadanattā taṁ ‘netaṁ mama, nesohamasmi, na meso attā’ti evametaṁ yathābhūtaṁ sammappaññāya daṭṭhabbaṁ. A ono što je bez trajnog sopstva treba videti onako kako jeste, s pravom mudrošću ovako: ’To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’.
Evaṁ passaṁ, bhikkhave, sutavā ariyasāvako cakkhusmimpi nibbindati, sotasmimpi nibbindati, ghānasmimpi nibbindati, jivhāyapi nibbindati, kāyasmimpi nibbindati, manasmimpi nibbindati. Videvši to, dobro upućen plemeniti učenik gubi interes za oko, gubi interes za uho, gubi interes za nos, gubi interes za jezik, gubi interes za telo, gubi interes za um.
Nibbindaṁ virajjati; virāgā vimuccati; vimuttasmiṁ vimuttamiti ñāṇaṁ hoti. Pošto više nije zaslepljen, u njemu se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako [njegov um] oslobođen biva. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Oslobođen sam’.
‘Khīṇā jāti, vusitaṁ brahmacariyaṁ, kataṁ karaṇīyaṁ, nāparaṁ itthattāyā’ti pajānātī”ti. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”
Paṭhamaṁ.